Разговор:Јован Цвијић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Опанци

Шта ће слике опанака?--Војвода (разговор) 20:35, 23. новембар 2007. (CET)

Nisu neophodne. Vezano je za njegova etno istrazivanja.--piši mi   Jefe 11:40, 24. новембар 2007. (CET)

још пар примједби

• "био чувени српски научник" ... звучи као да више није чувени српски научник. --Kaster (разговор) 16:31, 26. новембар 2007. (CET)
  • често за покојне пишемо ... био је српски научник, а ово "чувени" се односи на научник а не на "био је" (прошлост). Мада ако изазива забуну треба преформулисати. --Ђорђе Стакић (р) 22:50, 26. новембар 2007. (CET)
• који је разлог навођења јулијанског датума рођења ("(29. септембра по јулијанском календару)")? --Kaster (разговор) 16:31, 26. новембар 2007. (CET)
  • У Србији је то био важећи државни календар све до 1919. па се у свим документима наводи управо тај датум по јулијанском календару. Ово је јако битна ствар, можда је логичније питати се зашто наводити грегоријански календар? Моје мишљење је да треба навести оба, вечито ћемо имати проблема са датумима ако не будемо писали који је календар у питању за сва датирања из Србије пре 1919. Погледати још и Разговор:Дневни календар одељак "Стари и нови календар" стар више од 3 године где је такође разматран један календарски проблем са датирањем рођења Слободана Јовановића. --Ђорђе Стакић (р) 22:48, 26. новембар 2007. (CET)

Грегоријански календар је хтјели ми то или не званични. Датуме по јулијанском календару треба наводити само у спорним случајевима. --Kaster (разговор) 23:11, 26. новембар 2007. (CET)

• Управо тако. Сада јесте грегоријански званични календар али до 1919. у Србији је јулијански био званичан, па када кажемо 11. октобар 1865. то није довољно него треба рећи по ком календару јер је један био званичан у Србији а други ван Србије, и то су ти спорни случајеви. Видети и на сајту САНУ http://www.sanu.ac.yu/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=618, датум рођења са наводи по оба календара. Видети и за Шекспира датум смрти на енглеској Википедији (en:William_Shakespeare), наведен је по јулијанском календару јер је он тада био важећи у Британији (у католичком свету тада је био на снази грегоријански). Или видети Лав Толстој на енглеској Википедији, пошто је у Русији такође био јулијански календар. Надам се да сам успео дати одговор на питање? --Ђорђе Стакић (р) 23:30, 26. новембар 2007. (CET)

Са "спорни случајеви" сам мислио - само у случају неспоразума или оспоравања. Уобичајено треба ставити само грегоријански чак иако је та особа рођена у вријеме када је јулијански календар на том подручју био званични. Иначе за тим нема потребе, пошто се број дана одступања могу израчунати. Примјер за "спорно" би могао бити и период увођења јулијанског календара у Русији 1917. (чини ми се). --Kaster (разговор) 23:38, 26. новембар 2007. (CET)

Погрешан линк

У одељку Дела Јована Цвијића на Интернету линк за „Психичке особине Јужних Словена“ води до књиге Проза Ђуре Јакшића. Покушао сам да променим линк али без успеха... Цвијићева књига је доступна на овој адреси http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikDela.aspx — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.178.242.103 (разговор • доприноси) | 15:11, 25. децембар 2012.

Исправио сам линк. micki 15:19, 25. децембар 2012. (CET)

Траже се референце

Има ли неки изувор за ово (а и стил је мало 'нако...):

Отац му се звао Тодор Цвијић. Пореклом је био Херцеговац, односно Црногорац из области Стара Херцеговина, из племена Пивљана, и бавио се трговином. Његов отац, а наиме Јованов деда, био је Живко Цвијић, председник лозничке скупштине и познати мачвански Обреновићевац. Како је био на страни тзв. „катана“ у време катанске буне противника уставобранитеља 1844. године, кажњен је шибовањем после успешне акције Томе Вучића Перишића, након чега је умро још млад. Његов отац, а пак Јованов прадеда, Цвијо Спасојевић, био је родоначелник Цвијића. Цвијо је био познати хајдучки харамбаша у том делу Старе Херцеговине. Цвијо се борио против Османлија Првог српског устанка, а након његове пропасти 1813. године, преселио се у Лозницу, где је код шанца и цркве саградио кућу херцеговачког типа на два спрата и отворио дућан, започињући трговачку каријеру новоосноване фамилије.

Секција „Истраживачки рад“ је скоро потпуно нереференцирана (од 18 редова референцирана су 3 реда текста). „Научни радови“ такође.

У одељку „Антропогеографска школа“ тражим изворе за следеће тезе:

Године 1896. Цвијић је објавио „Упуства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама“ која су касније коригована и прилагођена специфичним условима у другим балканским областима где су потом и примењена. На основу ових упутстава у Србији се развио широк покрет за истраживање народног живота, што је омогућило стварање првих методолошки и систематски сакупљених података из етнологије. Истраживање су спроводили, осим Цвијићевих студената и сарадника, и многи интелектуалци аматери, најчешће сеоски учитељи и свештеници. Овај заједнички и обиман научни напор представља јединствену и значајну појаву у међународном научном животу.

Поготово за

Изненадно интересовање Цвијића за антропогеографска и етнографска истраживања је један од највећих потеза у његовој научној каријери. Цвијићево залагање и научно-истраживачке способности допринеле су прикупљању релевантних података које је користио током преговора око формирања политичких граница нове државе након Првог светског рата.

Одељци „Географски завод и Српско географско друштво“ и „Географски институт“ су без референци.

Подсећам аутора на Википедија:Проверљивост#Терет доказа:

Терет доказа лежи на уреднику који додаје или враћа уклоњен материјал. Материјал који није потврђен поузданим изворима у форми инлајн референце, може бити одмах уклоњен.

--В. Бургић (реци...) 09:04, 26. фебруар 2013. (CET)

Ravnatelj

U odeljku Kontroverze stoji reč ravnatelj. Šta je to ravnatelj? Koliko znam ta reč ne postoji u srpskom jeziku. I gde to taj Ante govori, na kom skupu, u Somaliji ili Bangladešu, nije navedeno pa to bi trebalo ispraviti jer ovo je ipak sjajan članak.--Soundwaweserb (разговор) 16:01, 30. новембар 2013. (CET)

• Колико сам видео равнатељ би се приближно могло заменити са управитељ, и везује се за школство. За остале детаље требало би видети референцу. --Ђорђе Стакић (р) 17:13, 7. децембар 2013. (CET)

Равнатељ је директор Матице. Постоји Управни одбор, који затим именује директора тј. равнатеља. Термин није везан само за школство, него гдје год хоће Хрвати да метну ту функцију. Негдје кажу равнатељ, негдје директор. Вјероватно је критеријум избора како им се ћефне. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:25, 7. децембар 2013. (CET) с. р.

Најбоље је видети у Речнику: рàвнатељ м старешина, руководилац. И управитељ је „кроатизам“ колико и равнатељ. У конкретном случају, лично сам за директора. --Lakisan97 (разговор) 23:46, 7. децембар 2013. (CET)

  Урађено Сад је директор. --Ђорђе Стакић (р) 00:48, 8. децембар 2013. (CET)

Фотографија

На остави постоји веома добра фотографија Јована Цвијића. Предлажем да се она убаци у кутијицу на почетак чланка, а да се овај садашњи портрет пребаци негде ниже или у галерију. --Jovanko87 (разговор) 20:55, 11. децембар 2014. (CET)