Разговор:Јужнословенски језици/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Јужнословенски језици

Нисам хтео да мењам ништа у овом чланку, јер би изазвао могуће оштре реакције. Зна се да је ово отворена енциклопедија и да се на њој пишу објективни чланци. То не важи само за енглеску, већ и за српску Википедију. Па тако, видех ја листу јужнословенских језика, ал не видех српскохрватски, који је заправо језик када се саберу српски, хрватски, бошњачки, па и црногорски (који се полако назире). Мислим да би наша википедија требала имати чланак под називом српскохрватски језик, јер би се задовољила објективност и неутрална тачка гледишта; баш као што је то урађено на енглеско википедији, и на још неким другим. Дакле, ми, Црногорци, Хрвати и Бошњаци причамо истим језиком (веровали или не:)), и у овом чланку би требали ставити да су српски, хрватски и бошњачки језици подјезици српскохрватског језика. Ако не то, онда бар да се стави линк ка српскохрватском језику. --Марко Покрајац (разговор) 01:04, 1 Мар 2005 (CET)

Hehh..šega.Па тако, видех ја листу јужнословенских језика, ал не видех српскохрватски, који је заправо језик када се саберу српски, хрватски, бошњачки, па и црногорски (који се полако назире). Pa dobro-stavi onda i "skandinavski jezik", s podvrstama danski, norveški i švedski. No- to je manje važno. Mislim, a rekao bih da je to utemeljeno, da je racionalno da makedonski jezik bude posebno prikazan, jer je on kao takav priznat u cijelom svijetu, i nema bugaro-makedonskog, dok se još s-h vuče po raznim klasifikacijama. Nije to stvar emocija, nego razuma. Makedonski je općepriznat, što god tko o tom mislio. Mir Harven 21:48, 3 Мар 2005 (CET)

Ma da... Naravno, samo što si mi ti sad ukazao na to. Promena se desila danas, nisam je na vreme konstatovao. :) --Марко Покрајац (разговор) 21:52, 3 Мар 2005 (CET)

Хвала ти Марко на савету, још се не сналазим, па ми је сваки савет добро дошао.--Djakon::Goran 01:19, 1 Мар 2005 (CET)

дијелакат није исто што и језик

црногорски језик није признат као посебан језик ни у једном званичном признатом документу, док бошњачки језик као вјештачку творевину не би требало спомињати бар док бошњаци не стабилизују граматичка правила и норме овог новог огранка српског језика. Оставити српски и хрватски језик је, по мени, такође прилично безвезе али пошто је ова подјела већ ухватила маха и Хрвати су успјели начинити (опет вјештачки) за посљедњих неколико година видну разлику између српског и хрватског језика, онда је треба и признати и овдје навести. Македонски и словеначки, наравно, јесу посебни језици и нема расправе да ли их треба навести или не.

Такође је битно примијетити да, ако већ наведемо српски и хрватски као одвојене, онда нема смисла наводити српско-хрватски као трећи језик. И обрнуто - ако наведемо српско-хрватски језик онда нема смисла наводити српски и хрватски као још два језика. Или једно или друго.

A ti si lingvist ili ekspert opste struke? --Милош Ранчић (разговор) 16:43, 16. јануар 2006. (CET)

Експерт опште струке.

А јел треба старословенски да се наведе, јер, кад је он био стандардизован, није постојала подела на источне-јужнословенске и западне-јужнословенске дијалекте.

За класификацију јужнословенских језика могу препоручити добру литературу. Узмимо, Увод у славистику. --Милош Ранчић (разговор) 17:18, 13. фебруар 2006. (CET)

У Уводу у славистику Пипер српским језиком назива некадашњи српскохрватски. Или ако баш хоћеш, централнојужнословенски дијасистем. Он каже да се ту ради о једном језику, који се назива српским, хрватским, српскохрватским, хрватскосрпским, босанским, бошњачким, црногорским... зависно од тога ко га назива, али каже да је то један језик, који он назива српским. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:17, 18. март 2006. (CET)

:) Другим речима, шта то значи? У конкретном случају, Пипер то назива српским и не буни се да га други називају другим именима. Он то посматра са лингвистичке стране и потпуно је у праву. Узмимо, његов став би нас навео да направимо један чланак о свим стандардним језицима, што је легитимно. И вероватно би тако било прихватљиво у некој папирној енциклопедији, као што, уосталом, Британика има само чланак о српскохрватском језику. --Милош Ранчић (разговор) 00:46, 19. март 2006. (CET)

Ипак, поента упућивања на литературу се тицала старословенског језика. Мрзело ме да објашњавам, а теби је, верованто, то јасно, да је старословенски већ тада имао неке особине источнојужнословенских дијалеката (шт и жд место ћ и ђ). --Милош Ранчић (разговор) 00:46, 19. март 2006. (CET)

"црногорски језик"

Избацио сам "црногорски језик" из листе јужнословенских језика. погледати мишљење јавности

Молио бих колегу Милоша да не спроводи диктатуру ако је бирократа или администратор те уз саркастичне и неаргументоване примједбе намеће своје мишљење. ml01172

Молио бих те да прво убедиш 20% становника Црне Горе да не говоре црногорским него српским, па да онда овде унесеш измене које одражавају новонастало стање. --Милош Ранчић (разговор) 17:18, 13. фебруар 2006. (CET)

То није никакав аргумент. Он се базира на тврдњи око које се расправљамо, тј. ти најприје претпостављаш да постоји црногорски језик а затим из тога изводиш закључке, на основу којих онда опет доказујеш да постоји црногорски језик. Оно што Црногорски народ говори је наријечје српско-хрватског језика, а гдје год се он спомене као посебан језик то су ствари сепаратистичке политике у посљедњих неколико година. Дао сам ти линк на ком можеш да видиш и мишљење осталих, па можеш и то да поштујеш а не само оно што ти мислиш да је исправно.

Име стандардног језика је политичка а не лингвистичка категорија. Уз то 22% становника Црне Горе кажу да говоре управо тим језиком (не кажем ја). Исто као што 80-90% становника Србије кажу да говоре српским (укључујући и мене), исто као што такав проценат Бошњака каже да говори босанским, исто као што тај проценат Хрвата каже да говоре хрватски. --Милош Ранчић (разговор) 18:09, 14. фебруар 2006. (CET)

Дао си ми линк ка форуму а не ка научној студији. Ако баш желиш (а верујем да ти то није неохпдно), могу ти дати довољно релевантан научни факт: попис становништва Црне Горе. --Милош Ранчић (разговор) 18:09, 14. фебруар 2006. (CET)

Такође, молио бих те да се у лингвистику прво упутиш, а онда овде износиш релевантне научне факте, а не да вандализујеш стране. --Милош Ранчић (разговор) 18:09, 14. фебруар 2006. (CET)

Тиме што си написао "Црногорски језик (без норме)" си сам себи рекао да језик формално не постоји. Тако си могао да кажеш и "Милошев језик (још увек без норме)" и да га ставиш на било коју листу. Анкетирање људи на попису није научни "факт" (чињеница), него рефлексија шта људи мисле и желе, али овај пут само 22% (по твојим ријечима). То не чини нови језик. Могао би да ми наведеш једино неки Црногорски Устав који проглашава "црногорски језик" као званични, али на твоју жалост ово још увијек не постоји. Као што ни не постоји "Граматика Црногорској језика", нити било који званични документ који ЗАИСТА чини овај измишљени језик постојећим. Али очигледно је да си ти одлучио да се бориш средствима присилног враћања на старе верзије документа и прије него што се расправа заврши, па ето - бранићу документ од тебе. Можда не знаш, али не треба изјава да се обрише из документа попут енциклопедије тек онда кад се докаже да није тачна, него се ставља у документ тек онда кад се докаже да јесте тачна.

Уопште ме не занима да се расправљам са неким ко не поштује елементарне научне принципе приликом рада на некој енциклопедији. Који, притом, мисли да му математички факултет даје квалитетно образовање из социологије и лингвистике... Дакле, молио бих те да даш неки научни факт себи у прилог или да прекинеш са вандализовањем стране. У противном, највероватнији исход овога је то да ћеш бити блокиран. --Милош Ранчић (разговор) 17:33, 16. фебруар 2006. (CET)

Ја не знам на који начин си ти постао модератор (администратор, чиновник, шта ли), нити ме занима то, али по ономе што ја видим - никако ми није јасно како си то постигао. Твоја расправа садржи 1) сарказам ("A ti si lingvist ili ekspert opste struke") 2) пркос (вратиш верзију без коментара) 3) препотентност ("молио бих те да се у лингвистику прво упутиш, а онда... итд.") 4) забадање носа у туђу приватност и објављивање података о другима (ја нисам сам објавио да сам на математичком факултету) 5) етикетирање ("вандализовање") 6) Којекакве резултате анкета називаш "релевантним научним фактима". Ако ти блокираш мој рачун, то ће значити да ти поврјеђујеш моја права, пошто је очигледно да ти овде тјераш инат по сваку цијену. Лично, да се ја питам, никад ти не бих дао чин који имаш на Википедији, а на основу 6 (шест) ставки које сам управо набројао.

Што се тиче разлога за непостојање Црногорског језика, то је зато што ни у једном уставу није проглашен званичним (дај ми да видим ако јесте, за почетак могао би ти да се почнеш бавити "релевантним научним фактима"), не постоји ниједна "Граматика црногорског језика" написана од стране ауторитета, исл. Ја сам то тражио на интернету, али све што сам нашао биле су говоранције од стране разних квази-стручњака, па бих те молио да ме упутиш на праве ствари, ако их има. Резултати анкетирања црногорског живља "Којим језиком говорите" се не уважавају, то је бар сваком јасно.

(1) Ово је научни пројекат а не место на коме ће свако себи давати право да измишља научне чињенице и позива се на квази-научне дискусије. (2) Кад год си ти оставио коментар, оставио сам и ја. Ако сам неки пут прескочио (ти си, узмимо, оставио коментар, а ја нисам), погрешио сам. (3) Погледај прву тачку. Ако немаш појма о лингвистици и граматици (а ниси само овде то показао), немој солити памет другима. Остави да се тиме баве људи који знају. (4) На основу твог разговра са Ђорђем се јасно види на ком си факултету. Ђорђе је држао јавно предавање на свом факултет. Сем тога, нисам написао на ком си Математичком факулету. (5) Ти се и понашаш као вандал и то је термин на Википедији. Не дајеш ниједан научни доказ за своје тврдње, а текст на Википедији стално мењаш у према ономе што си ти умислио да је истина. (6) Резултати званичног пописа у Црној Гори нису нека анкета, већ валидан демографски факт. Са друге стране, ти си као свој "научни факт" дао линк ка расправи на Форуму Б92. (7) На основу твоје 33 досадашње измене, од којих се 11 њих налази на ове две стране (чланак и страна за разговор), могу да закључим да си овде дошао искључиво као "истеривач правде". Такви сарадници нам нису овде потребни. (8) Нећу те ја блокирати, блокираће те неко други зато што упорно вандализујеш једу страну. --Милош Ранчић (разговор) 20:18, 17. фебруар 2006. (CET)

Устав није једина релевантна категорија по којој неки језик у политичком или лингвистичком смислу постоји. Ако ћемо по уставу, српски језик није званични језик у Србији, ромски језик не постоји и сл. Политичко постојање једног језика почиње оног тренутка када значајан број људи (у овом случају 22% становника Црне Горе) каже да говори тим језиком. Сви сајтови Владе Црне Горе бележе да су њихови сајтови на црногорском језику итд. Са друге стране, теби је, очигледно, проблем да се суочиш са оним што јесте релевантни научни факт. Ето, по томе ни 80% грађана Србије не говори српским језиком јер је то анкетирање српског живња "Којим језиком говорите". --Милош Ранчић (разговор) 20:18, 17. фебруар 2006. (CET)

Хајд сад да не схватиш ово као још једну препотентност: Стварно ти саветујем да узмеш и прочиташ неку научну литературу која се тиче социолингвистике. Језик и друштво Ранка Бугарског је врло добар почетак. Мада, можеш прочитати и знатно мању књижицу, исто Ранка Бугарског, која се зове, чини ми се, Језици. Штавише, чини ми се да обе књиге имам и, ако желиш, могу ти их послати по Ђорђу. --Милош Ранчић (разговор) 20:18, 17. фебруар 2006. (CET)

"Политичко постојање једног језика почиње оног тренутка када значајан број људи каже да говори тим језиком." Ово ћу да провјерим па ћу, ако је то валидна дефиниција, да признам да нисам био у праву. Једино што ми "значајан број људи", дјелује мало неодређено у једној овако важној дефиницији.

"...факт." Само савјет, мислим да је много љепше и правилније користити ријеч "чињеница" умјесто ове ријечи "факт". Такође, није "живња" него "живља".

"Такви сарадници нам нису овде потребни." Мислим да је много дати себи за право одређивати који и какви сарадници су потребни на Википедији. Лијепо је спустити се на земљу; није "чиновник" исто што и "власник" или "законодавно вијеће".

Ја нисам дао линк као форуму као према научном "доказу" или "факту", него према мјесту гдје можеш да видиш и шта остали мисле а не само Ваше Величанство "Социолингвистичар", и као што можеш тамо видјети нико се не слаже са постојањем "црногорског језика" у званичним документима, само што ваљда остали немају живце да се на овај начин расправљају.

Само да ти илуструјем твоје понашање:

"Ако немаш појма о лингвистици и граматици (а ниси само овде то показао)...(гдје сам то још показао??)"

"немој солити памет"

"према ономе што си ти умислио..."

"Такви сарадници нам нису овде потребни"

"A ti si lingvist ili ekspert opste struke?"

"научни факт: попис становништва Црне Горе" (чудна ријеч "научни" - сви воле да је користе)

Склања се црногорски док ми неко не покаже документ којим се тај језик доноси у реалност. Нису ми довољна препуцавања са Милошем у којима он својим "здравим разумом" долази до закључка да овај језик треба бити укључен у листу. Једноставно нема довољно ауторитета за такво нешто. Ово је енциклопедија стога има мјеста само за "чињенице" а не хипотезе, произвољне конклузије и тако даље. А чињенице овог типа морају бити (бар у XXI вијеку) документоване. Иначе ћемо да се тужимо овде. Ја бих волио макар да Милош заиста нађе овакав документ, да би расправа могла да се заврши мирним путем без анархизма "враћањем".

Када би бар покушао да даш неки аргумент у свој прилог, још бих могао и да размишљам да ли да га прихватим или не. Ти до сада ниси дао нити један аргумент, за разлику од мене, који сам ти дао два: званичан попис у Црној Гори и званичан документ Владе Црне Горе. Пружи ми неки аргумент и немој се понашати као вандал. --Милош Ранчић (разговор) 18:27, 18. март 2006. (CET)

Можда ако би ти читао то што ти ја пишем, можда би и видио аргументе. У првом мом посту на овој теми, у првој реченици стоји аргумент који ја понављам без престанка - немаш званичан документ који озваничава постојање црногорског језика. Све што ти имаш је званични документ на основу којег ти закључујеш да црногорски треба да стоји овде. Зашто игноришеш моја питања? Схвати већ једном да сам одустао да се расправљам са тобом "здраворазумски" и да слушам твоје "закључке на основу твог знања лингвистике". Ниси ауторитет у тој области и у оваквим ситуацијама би требао да изнесеш документе који потврђују то што тврдиш. Мени документи не требају да би потврдили то што говорим јер је моја теза да докумената нема. И молим те да ово прочиташ добро да не стекнем опет утисак да ни не читаш то што ти говорим. Поздрав! П.С. Лијепо што си превео енглески документ потпунији је од досадашњег, али то што тамо има излистан црногорски не значи да је то апсолутна истина, и они су вјероватно узели од неког извора попут овог сад. ml01172

Подсети ме да ти одговорим на ово кад ти истекне блокада од недељу дана. --Милош Ранчић (разговор) 23:52, 18. март 2006. (CET)

Можеш да ми одговориш сада ако хоћеш. Дарко М. 12:27, 31. март 2006. (CEST)

Не постоји ни званичан документ који каже "од овог тренутка постоји српски језик", штавише, по Закону о службеној употреби језика и писма термин "српски језик" је само "назив за 'српско-хрватски' језик", где се, притом, и сам термин "српско-хрватски" уводи ниоткуд (у Уставу пише "српскохрватски"). Уредба Владе ЦГ (треба ли да тражим уредбу?) је довољно релевантан документ, као и пракса црногорских власти (то можеш видети и на сајтовима) да свој језик називају црногорским, као и 20% становника који се изјашњавају да говоре тим језиком (верујем да је ово и теби јасно). Иначе бисмо ушли у формалистичко препуцавање. --Милош Ранчић (разговор) 20:33, 31. март 2006. (CEST)

Са друге стране, не само да ти ниси дао ниједан релевантан аргумент да црногорски језик не постоји, већ га упорно избацујеш из списка јужнословенских језика јер, по теби, он не припада јужнословенским језицима (можда припада западногерманским?). --Милош Ранчић (разговор) 20:33, 31. март 2006. (CEST)

Претходна листа није била довољно добра, јер није узимала све ствари у обзир. Зато сам унео листу коју сам пре ког месеца направио на енглеској Википедији. Није написано да је црногорски стандардни (може се рећи и књижевним, употребни и сл.) јер није стандардни, али зато јесте званични. --Милош Ранчић (разговор) 20:33, 31. март 2006. (CEST)

Понуда да ти пошаљем социолингвистичку литературу или да дођеш по њу и даље стоји. --Милош Ранчић (разговор) 20:33, 31. март 2006. (CEST)

Шта мислите о идеји да се црногорски избаци из ове листе, али да се након листе или у фусноти наведе да се назире и "црногорски језик" премда још увијек без стандарда, ријечника, граматике итд.? Погледајте за примјер њемачку страницу за ову материју! Тамо се наводе сви стандардни језици, а доле испод је наведено мало поглавље за црногорски језик о ком се каже тек толико да се тренутно развија на бази штокавског дијалекта. Али није побројан у листи!

Гласање

На основу претходнодног питања, покрећем гласање. Гласа се за једно од два речења: за то да се црногорски језик класификује како се класификује и сада (са назнаком да није стандардни) или да се избаци из листе и да се након листе или у фусноти наведе да се "назире и "црногорски језик" премда још увек без стандарда, речника, граматике итд.".

Опција 1. - Треба га избацити са листе и навести његово постојање у фусноти

3. Дарко Максимовић 16:04, 5. април 2006. (CEST)

Опција 2. - Треба оставити како је и сада (са назнаком да није стандардизован)

1. --Милош Ранчић (разговор) 12:46, 5. април 2006. (CEST)
2. --Славен Косановић {разговор} 14:07, 5. април 2006. (CEST)
5. ...

Коментари

Не разумијем шта је овде која опција? Шта је 1, шта је 2? Како се гласа? Дарко Максимовић 14:04, 5. април 2006. (CEST)

Ево сад надам се да су јасније опције. ;-)--Славен Косановић {разговор} 14:11, 5. април 2006. (CEST)

Гласаш тако што се потпишеш са четири тилде (~~~~) или са две цртице и четири тилде (--~~~~). --Милош Ранчић (разговор) 14:23, 5. април 2006. (CEST)

Бошњачки језик

Све појаве термина "босански језик" у чланку сам пребацио на једини исправни облик у српском језику, "бошњачки језик". По овом питању радије верујем професору Ивану Клајну него Асиму Леду.--Dzordzm 00:14, 8. април 2006. (CEST)

Милоше, шта "црногорски језик" чини "званичним"? Мислим да смо то питање већ апсолвирали. Тај "језик" несумњиво постоји као социолошка категорија, али није у званичној употреби нигде не кугли земаљској (У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора, каже Устав Републике Црне Горе.). --Dzordzm 00:14, 8. април 2006. (CEST)

Што се тиче језика Бошњака, овде је (на Српској википедији) доминантан став да се зове "бошњачким" а не "босанским", тако да му то дође то. У државној употреби Републике Србије се користе оба термина ("бошњачки" од стране Министарства културе, а "босански" од стране Министарства просвете). --Милош Ранчић (разговор) 01:40, 8. април 2006. (CEST)

Ирелевантно — и Википедија, и једно и друго министарство. Одбор за стандардизацију српског језика је саопштио да је једини исправни назив за језик којим говоре Бошњаци — бошњачки језик, што ти без сумње знаш. --Dzordzm 02:02, 8. април 2006. (CEST)

Сад ме тераш да лајем ;) Једино што је овде релевантно јесте политичка воља заједнице. Чак и да је Српска википедија државни орган, Одбор за стандардизацију не би имао јуриздикцију над Википедијом (као што нпр. нема ни над Службеним гласником). А о легитимитету и да не причам... А ако би Српска википедија у неком хипотетичком случају потпала под неку државну капу, јуриздикцију би имало конкретна институција, што Одбор никако не може бити (успут, Одбор правно и не постоји, већ свој рад обавља под окриљем Института за српски језик). --Милош Ранчић (разговор) 02:37, 8. април 2006. (CEST)

Наравно, добро је пратити и поштовати одређене норме, али, за разлику од нпр. ISO норми (које чак имају и конкретну правну тежину јер их конкретни државни органи потписују и спроводе у дело), поготову оних које се тичу нпр. мерних јединица, у култури су ствари знатно флексибилније. И мало описно: два метра је метар плус метар и не можеш саградити кућу ако не рачунаш простор у еуклидовској геометрији; а ако кажеш да говориш српским, српскохрватским, хрватским, бошњачким, босанским, црногорским, београдским, златиборским итд. људи ће углавном разумети информацију о језичком систему којим говориш (мада ћеш, можда, остати без главе, али то је сада друга врста релативитета културе). --Милош Ранчић (разговор) 02:37, 8. април 2006. (CEST)

Као што мишљење које износи Милош јесте Милошево а не Милошевићево, тако и језик којим говоре Бошњаци јесте бошњачки а не босански. "Мислим, стварно!!!" Надам се да си приметио да се по питањима у којима нисам експерт никада нисам постављао као ауторитет, већ сам напротив увек желео да искључиво поштујем стручно мишљење. Оног дана када на српској Википедији буду прегласане норме предметног института САНУ у корист мишљења Гаше Кнежевића или сличних ја ћу напустити овај пројекат. --Dzordzm 05:30, 8. април 2006. (CEST)

О црногорском... Колико знам, имају неку уредбу Владе; такође, Влада у својим материјалима користи тај термин. Поновићу и теби оно што сам и Дарку рекао: у Србији у званичној употреби није српски језик ако се гледа искључиво на Устав. Чак и Закон констатује да се у Србији "говори српско-хрватским који се зове српски". --Милош Ранчић (разговор) 01:40, 8. април 2006. (CEST)

Тачно тако. У Србији је у званичној употреби српскохрватски језик, који се када (па сад нека бесмислена конструкција да би сви били задовољни) назива и српским језиком. Шта је сад ту па проблем? --Dzordzm 02:02, 8. април 2006. (CEST)

Поента је што је једино израз "званични" одговарајући термин, док би остали били проблематичне кованице. Не мислим да постоји књижевни црногорски, јер ми се чини да на том "књижевном језику" сада пишу евентуално два аутора. Могуће је направити конструкцију у смислу "црногорски језик (у [социо-]политичком смислу)", али то је сваки именовани језик, укључујући и нпр. руски, енглески, српски, хрватски... --Милош Ранчић (разговор) 01:40, 8. април 2006. (CEST)

Такође, проблем се јавља и код тога што се (несоциолингвистички) лингвистички опис завршава са констатацијом да постоји штокавски и унутар њега екавски и ијекавски. После долази политичка подела. А поделу треба објаснити... Тако је јасно да постоје три стандардна језика (која су разрађени израз политичке воље) заснована на штокавском, док постоји и један облик који јесте израз политичке воље, али није разрађен. --Милош Ранчић (разговор) 01:40, 8. април 2006. (CEST)

Дакле, ако баш желиш, смисли неки бољи придев, али имај на уму да је сваки придев који може доћи уз црногорски уједно и придев-надскуп термина "стандардни језик". Опционо, могу се избацити констатације о стандардним језицима (па да само стоји "српски језик, хрватски..."), мада је и то лоше, јер, по политикантској терминологији у лингвистици (која је званична) "језик постоји у два смисла: као конкретан систем граматичких правила и као систем дијалеката" (оно друго бивство је чист националистички мит). У том смислу, ако кажеш да је "српски језик само подскуп штокавског" (и то новоштокавског), имаш себи на врату и питања у стилу "а косовско-ресавски и торлачки нису српски?". И тако... Смисли како ти се чини да је најбоље и имај на уму мало ширу проблематику ;) --Милош Ранчић (разговор) 01:40, 8. април 2006. (CEST)

Спровео сам најпростије решење — неће имати придев. --Dzordzm 02:02, 8. април 2006. (CEST)

Какогод :) Очигледно је да свака констатација има својих мана. Да Црногораца има више од једно 300.000-400.000, па да је, у том смислу, већи број ваљано образованих закерала у њиховом националном корпусу, вероватно је да би те питали "како то да зетско-јужносанџачки није црногорски у политичком смислу?" :))))) (Успут, не питам ја то; стварно ме је баш брига за те детаље.) --Милош Ранчић (разговор) 02:37, 8. април 2006. (CEST)

Више језика него становника

Све у свему, код нас, мислим на Балкан цјелокупно, увијек се почне од неких социолингвистичких и патолошколингвистичких теорија (и разних других патологија, од који болују људи који говоре о истим, па и експерти који их стварају, односно "стандардизују", мислим на политичаре и поједине лингвисте), па се на крају заврши са националистичким или паталошко-регионалним поимањем, схватањем језика и говора. Мислим да ћемо кроз неколико деценија, на Балкану, имати више језика, говора и дијалеката, него становника који ће се њима користити. Али ајде, нека је на душу онима који раде на том "величанственом подухвату". Свака им част, а и онима који их подржавају. Бићемо опет јединствени у свијету, пошто већ јесмо по много чему. Патимо од те болести. Можда некад, у будућности неко измисли неку вакцину, а можда и не, пошто наше патологије нису толико интересантне остатку свијета. --Славен Косановић {разговор} 10:39, 10. април 2006. (CEST)

Quote Slaven: "Свака им част, а и онима који их подржавају." Svaka VAM čast koji ih podržavate. Дарко Максимовић 15:45, 10. април 2006. (CEST)

Овдје не "подржавамо никога", само констатујемо ситуацију. Ако се некад измјени ствар, и људи, политичари и лингвисти, се "уразуме", и ми ћемо овдје промјенити податке. Сматрам да треба приказати садашњу ситуацију, па нека сви виде како изгледа и на шта личи. Ти, ја лично, или било ко од нас, овдје на Википедији нећемо промјенити ништа ван "виртуелног свијета", нити је то у нашем домену. Специјални когломерат (поједине групе људи, лингвисти и политичари са разноразним патологијама), на Балкану, раде на том подухвату. Иначе, овдје у "бијелом свијету", већина угледних, свијетских лингвиста, се неда замајавати локалним и регионалним подјелама и још увијек третирају, тај "когломерат језика", само једним именом: српско-хрватски. Не вјерујем да код нас има неко довољно "способан" да их убиједи супротно. Све остало је ствар политике. И ова овдје подјела јужнословенских језика, није ништа друго него, политичка, национална и религијска подјела. Али, је констатација реалне ситуације, свиђало се нама овдје, или не. Уосталом нисмо је ми правили, него они којима је то "посао". Милош је овдје само констатовао оно што се "удише" на Балкану. Територије се више не могу дијелити (или барем тако изгледа), 90-те су прошле, сад смо ударили по језицима. Касније, ко зна...--Славен Косановић {разговор} 17:45, 10. април 2006. (CEST)

Stokavski dijalekat

Ovo hitno treba da se preuredi,kakav je to "stokavski dijalekat"?Torlacki dijalekat prelazni ili pripada bugarskom govoru, katastrofa! Lackope (разговор) 00:30, 4. фебруар 2015. (CET)lackope

Види се да је за основу послужила страна литература, где је наречје изједначено са дијалектом.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:46, 19. март 2015. (CET)

SOUTH SLAVIC LANGUAGES

South Slavic languages:

• • • Western Section
  • Serbian language (ISO 639-1 code: sr; ISO 639-2/3 code: srp; SIL code: srp)
• Serbian dialect (east shtokavian and torlakian)
  • Slovene language - (ISO 639-1 code: sl; ISO 639-2 code: slv; SIL code: slv)
• Slovene dialect (western kajkavian)
  • Croatian language (ISO 639-1 code: hr; ISO 639-2/3 code: hrv; SIL code: hrv)
• Croatian dialect (western shtokavian, east kajkavian and chakavian)
  • Bosnian language (ISO 639-1 code: bs; ISO 639-2/3 code: bos; SIL code: bos)
• Bosnian dialect (western-central shtokavian)
  • Montenegrin language (not regulated but official in Montenegro)
• Montenegrin dialect (south east shtokavian)
  • Eastern Section
  • Macedonian language - (ISO 639-1 code: mk; ISO 639-2(B) code: mac; ISO 639-2(T) code: mkd; SIL code: mkd)
• Macedonian dialet
  • Bulgarian language - (ISO 639-1 code: bg; ISO 639-2 code: bul; SIL code: bul)
• Bulgarian dialect
  • Old Church Slavonic - extinct (ISO 639-1 code: cu; ISO 639-2 code: chu; SIL code: chu)

---

Dialect to ethnic name mapping

The table below shows the relationship between the dialects of so-called South Slavic continum and Central South Slavic diasystem and the names their native speakers might call them.

Dialect	Sub-Dialect	Bulgarian	Macedonian	Serbian	Montenegrin	Bosnian	Croatian	Slovenian
Torlakian		x	x	x
Štokavian	Kosovo-Resava			x
	Šumadija-Vojvodina			x
	Zeta-South Sandžak			x	x	x
	Eastern Herzgovinian			x	x	x	x
	Eastern Bosnian					x	x
	Western Ikavian					x	x
	Slavonian						x
Čakavian							x
Kajkavian							x	x

SLAVIC LANGUAGES

Slavic languages The following tree for the Slavic languages derives from the Ethnologue report for Slavic languages.[10] It includes the ISO 639-1 and ISO 639-2 codes where available as well as the SIL. ISO 639-2 uses the code sla in a general way for Slavic languages not included in one of the other codes. East Slavic languages: • Ruthenian section o Belarusian (alternatively Belarusan, Belarussian, Belorussian) - (ISO 639-1 code: be; ISO 639-2 code: bel;SIL code: bel) o Ukrainian - (ISO 639-1 code: uk; ISO 639-2 code: ukr; SIL code: ukr) o Rusyn - (ISO 639-2 code: sla; SIL code: rue) • Russian - (ISO 639-1 code: ru; ISO 639-2 code: rus; SIL code: rus) West Slavic languages: • Sorbian section (also known as Wendish) - ISO 639-2 code: wen o Lower Sorbian (also known as Lusatian) - (ISO 639-2 code: dsb; SIL code: dsb) o Upper Sorbian - (ISO 639-2 code: hsb; SIL code: hsb) • Lechitic section o Polish - (ISO 639-1 code: pl; ISO 639-2 code: pol; SIL code: pol) o Pomeranian  Kashubian - (ISO 639-2 code: csb; SIL code: csb)  Slovincian - extinct o Silesian - (ISO 639-3 code: szl) o Polabian - extinct - (ISO 639-2 code: sla; SIL code: pox) • Czech-Slovak section o Czech - (ISO 639-1 code: cs; ISO 639-2(B) code: cze; ISO 639-2(T) code: ces; SIL code: ces) o Knaanic or Judeo Slavic - extinct - (ISO 639-2 code: sla; SIL code: czk) o Slovak - (ISO 639-1 code: sk; ISO 639-2(B) code: slo; ISO 639-2(T) code: slk; SIL code: slk) South Slavic languages: • Western Section o Serbian (ISO 639-1 code: sr; ISO 639-2/3 code: srp; SIL code: srp) o Slovene - (ISO 639-1 code: sl; ISO 639-2 code: slv; SIL code: slv) o Croatian (ISO 639-1 code: hr; ISO 639-2/3 code: hrv; SIL code: hrv) o Bosnian (ISO 639-1 code: bs; ISO 639-2/3 code: bos; SIL code: bos) o Montenegrin (not regulated but official in Montenegro) • Eastern Section o Macedonian - (ISO 639-1 code: mk; ISO 639-2(B) code: mac; ISO 639-2(T) code: mkd; SIL code: mkd) o Bulgarian - (ISO 639-1 code: bg; ISO 639-2 code: bul; SIL code: bul) o Old Church Slavonic - extinct (ISO 639-1 code: cu; ISO 639-2 code: chu; SIL code: chu) Para- and supranational languages • Church Slavonic language, derived from Old Church Slavonic, but with significant replacement of the original vocabulary by forms from the Old Russian language and other regional forms. The Bulgarian Orthodox Church, Russian Orthodox Church, Polish Orthodox Church, Macedonian Orthodox Church, Serbian Orthodox Church, and even some Roman Catholic Churches in Croatia continue to use Church Slavonic as a liturgical language. While not used in modern times, the text of a Church Slavonic Roman Rite Mass survives in the Croatia and Czech Republic, which is best known through Janáček's musical setting of it (the Glagolitic Mass).

SOUTH SLAVIC LANGUAGES

South Slavic languages:

• • • Western Section
  • Serbian language (ISO 639-1 code: sr; ISO 639-2/3 code: srp; SIL code: srp)
• Serbian dialect (east shtokavian and torlakian)
  • Slovene language - (ISO 639-1 code: sl; ISO 639-2 code: slv; SIL code: slv)
• Slovene dialect (western kajkavian)
  • Croatian language (ISO 639-1 code: hr; ISO 639-2/3 code: hrv; SIL code: hrv)
• Croatian dialect (western shtokavian, east kajkavian and chakavian)
  • Bosnian language (ISO 639-1 code: bs; ISO 639-2/3 code: bos; SIL code: bos)
• Bosnian dialect (western-central shtokavian)
  • Montenegrin language (not regulated but official in Montenegro)
• Montenegrin dialect (south east shtokavian)
  • Eastern Section
  • Macedonian language - (ISO 639-1 code: mk; ISO 639-2(B) code: mac; ISO 639-2(T) code: mkd; SIL code: mkd)
• Macedonian dialet
  • Bulgarian language - (ISO 639-1 code: bg; ISO 639-2 code: bul; SIL code: bul)
• Bulgarian dialect
  • Old Church Slavonic - extinct (ISO 639-1 code: cu; ISO 639-2 code: chu; SIL code: chu)

komentar

Druga slika nije tačna. Nije moguće da se u srednjoj Srbiji govori bošnjački jezik, ili makar oko Beograda. --Jeremić Vlada (разговор) 12:45, 28. април 2015. (CEST)

Previše Draškovića

"U lingvistici pravim hrvatskim jezikom se smatra čakavski dijalekat koji je gotovo zamro, a zastupljen je jedino na području Istre i Kvarnerskih i Dalmatinskih ostrva, jer lingvistički Čakavci su Hrvati, Kajkavci su Slovenci, a Štokavci su Srbi"

Ovo je bilo mišljenje Vuka Draškovića, a ne svih lingvista. Pisati nešto kao "u lingvistici" je netačno.