Разговор:Аксиома упаривања/Архива 1
Последњи коментар: Dzordzm, пре 15 година у теми Први поднаслов
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Преведено са енглеског. Чини ми се да код њих има лапсус али нисам сигуран (треба неко да потврди)
- Случај n = 1 је аксиома упаривања за A = A1 И B = A1.
- Случај n = 2 је аксиома упаривања за A = A1 и B = A2.
зар прва тачка не би требало да гласи
- Случај n = 1 је аксиома упаривања за A = A1 и A = A1.
? -- Обрадовић Горан (разговор) 17:23, 14. фебруар 2009. (CET)
- Па не, они су у праву. Аксиома упаривања каже
- односно да за свака два скупа A и B постоји скуп чији су елементи тачно A и B и ништа више.
![{\displaystyle \forall A\,\forall B\,\exists C\,\forall D\,[D\in C\iff (D=A\lor D=B)]}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/01b012f5edfcc0cb769d79cb13fb529faca4f6cf)
- Сад, значи, ако хоћеш да узмеш тврђење да за један скуп A1 постоји скуп чији је елемент тачно A1 и ништа више, и ако хоћеш то тврђење да видиш као специјални случај Аксиоме упаривања, онда мораш да наведеш шта ће бити A и B. Аксиома упаривања ти даје скуп чији су елементи тачно A и B и ништа више; значи, оно што теби треба је A = B = A1. Ако узмеш неки други избор, у резултућејм скупу ћеш имати још неко смеће осим твог A1.--Dzordzm (разговор) 05:18, 17. фебруар 2009. (CET)