Разговор:Буњевци/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Послератно комунистичко раздобље

Доласком комуниста и комунистичке партије на власт u Југославији непосредно по завршетку II свјетског рата отпочета је такођер кроатизација и злоупораба Буњеваца у Војводини и њихове припадности од стране нове, комунистичке , власти . То видимо на основу дописа Народно-ослободилачких одбора у Војводини :

>>ГЛАВНИ НАРОДНО ОСЛОБОДИЛАЧКИ ОДБОР ВОЈВОДИНЕ /ГНООВ / Одаљак за унутрашње послове Број 1040/1945. 14 маја 1945 године Novi Сад << donosi следећи допис  : ... "Како буњевачке и шокачке народности не постоје , то вам се наређује да све Буњевце и шокце имадете третирати искључиво као Хрвате без обзира на њихову изјаву . У разним окрузима и местима , где се они до сада уведени као Шокци и Буњевци има се то исправити и означити као Хрвати нарочито у легитимацијама , бирачким списковима , путним дозволама и разним другим списковима по народности . У будуће се имају уносити само искључиво као Хрвати . Све до сада издате легтимације и исправе , где су означен i као Буњевци и Шокци , имају се уништити и нове издати , издавање нових легитимација не сме се поново наплаћивати од странака . Ставља вам се у дужност да о овоме одмах известите све градске и среске , а преко ових Месне , да то што пре безуветно спроведу , а ви да se starate, да се ово свакако изврши и да о учињеном известите ." Наведено према : http://bunjevci.com/site/dokumenta/dekret-o-hrvatstvu-bunjevaca/ 18.10.2010. u 12:00h

Да су ове наредбе извршаване видимо из следећег  :

>>Народно Ослободилачк i одбор Број : 1974/1945. Мартонош 7 јуна 1945.

Среском Народно Ослободилачком Одбору /одељак за унутрашње послове / СЕНТА <<

"На Ваш број 3072/1945, извештавате се да су буњевачке и шокачке народности по легитимацијама, бирачким списковима, путним објавама i разним другим списковима исправљени и уведени као Хрвати ." Неведено према : http://bunjevci.com/site/dokumenta/dekret-o-hrvatstvu-bunjevaca/ 18.10.2010. u 12:05h

Ha основу приложених докумената можемо закључити да комунистичке власт i Србије односно Војводине нису спроводиле "велико - српску " политику асимилацију Буњеваца и Шокаца већ искључиво кротаизацију , не оставивши Буњевцима и Шокцима грађанско и демократско правао на смоизјашњавање о властитој етничкој припадности .

Србизација

У српским круговима није никако одговарало буђење хрватске националне свести у Буњеваца. Распадом Аустро-Угарске снажно се кренуло са покушајима србизирања Буњеваца. Упркос покушајима српске администрације, која је неколико Буњевце класификовала под категорију "католички Срби", врло их се мало декларисало католичким Србима. Због неуспеха те акције, кренуло се са политиком везивања Буњеваца само за регионално име односно држања што даље од хрватства. <бр>Да би могли доћи на високе дужности, Буњевци су се морали одрећи своје хрватске идеологије, и прећи у режимске странке. Пример за то је градоначелништво над Суботицом. Старешина Хрватског сокола пре 1. светског рата и ХСС-ов члан Ивана Ивковић Ивандекић је за долазак на место градоначелника морао приступити Југословенској националној странци, те касније затим Југословенској радикалној заједници. <бр> Истицање Хрватства у Суботици није годило ни Србима ни владиним круговима. Они су хтели да Буњевци и надаље остану Буњевци и да буду мост између Срба и Хрвата за стварање Југославенства. Међутим Буњевци су видјели да од њих хоће да направе мост зато да газе по њему. Војна обавештајна служба из Суботице је 1934. известила шефа у Београду о буђењу хрватске свести међу Буњевцима, поглавито захваљујући свештенству и интелигенцији (спомињу и књижевника Петра Пекића, аутора историје Буњеваца-Хрвата, чију су књигу забранили јер "шири племенски сепаратизам"), наводећи да је "сва буњевачка интелигенција и најмање 80% буњевачког народа потпуно хрватски и строго католички, не само оријентисана, него и одушевљено задахнут", тако да"На северу наше државе ... ми имамо данас 100.000 нових Хрвата".

Пројекат стварања вештачког буњевачког народа, на штету Хрвата је био дијелом пројекта, којим се ишло затрти траг постојања Хрвата уопште. Унапређење буњевачке нације, све у циљу смањења броја Хрвата и стварања вештачке нације Буњеваца, све у циљу приписивање исте Србима ("Срби католичке вере") је било изражено за задњих деценија Југославије, ау појединим српским политичким и лингвистичке експанзионистичким круговима још и пре.

Слику о декроатизацијским настојањима владајућих кругова у Србији је најбоље дао буњевачки Хрват, филозоф Томислав Жигманов: "Милошевић је одлучио Хрвате у Војводини вештачки поделити, па је финансијски подупирао организовање Буњеваца, давао им је новац за издавање књига и новина, а они су као слуге за узврат ловили Хрвате по Војводини како би их Милошевић могао слати на фронтове. Доласком Коштунице Буњевци проживљавају ренесансу. Хрватска политичка елита у Војводини и вођство ДСХВ-а нису дорасли решавању тога проблема, а власти у Хрватској за њега су посве незаинтересоване ". Нагласио је и да се бројни војвођански Хрвати и данас изјашњавају као Буњевци због страха за своју егзистенцију, јер бити Хрват у Србији није баш популарно.

Уклоњени текст из поднаслова „Садашње стање“

Садашњи различити национални идентитети овог становништва су идеолошки-политичка надградња коју су током XIX и XX века стварале и још стварају националне мађарске и хрватске државотворне елите, а етнички идентитет Буњеваца је најмање два века старији. Несметано је текао процес кроатизације Буњеваца, који је за један просечан људски век више него преполовило њихов број. На различите, организоване и перфидне начине политички представници Хрвата и Хрватског националног вијећа , уз очигледну подршку и помоћ органа Републике Хрватске, насилно, не поштујући међународне конвенције и законе, оспоравају Буњевцима право на изјашњавање о националној припадности, сврставајући их у хрватску националну мањину, тврдећи чак да се у Србији подстиче деоба Хрвата.

Rat izmenama

Ljudi spustite loptu, i ajde činjenično da se razreši spor...--ANTI_PRO92 (разговор) 11:43, 8. март 2015. (CET)

Те проклете кутијице до којих је некима толико стало неретко су извор неспоразума. На де.вики су их свели на минимум минимума због неприлагодљивости. Изузимајући чланке о насељеним местима, ја их не видим нигде више. Ако мислите да се за Буњевце може удесити једна таква кутијица, која би садржала "основне податке", варате се. Јер, ствар је толико сложена да је немогуће дефинисати те "основне податке". Онај од ког је потекла идеја за те кутијице о народима гарант није имао у виду да постоје и специфични случајеви, него је размишљао по неком упрошћеном систему као да решава математичке задатке.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:05, 10. март 2015. (CET)

Problem je nastao onda kada je korisnik Lackope uklonio [1] staro stablo индоевропска ;  Словени ;     Јужни Словени i zamenio ga jednostavno Srbima isto je napravio i članku Makedonci u Srbiji stablo je jednostavno uklonio [2] i napravio po svome. Verovatno je isto napravio u još nekim člancima i ne znam kako to patroler može označiti kao valjanu izmenu.--Bunjevac Panonski (разговор) 23:23, 10. март 2015. (CET)

Problem je nastao kad si se ti pojavio sa svojim velikohrvatskim idejama i velikohrvatskom hegemonijom.--Soundwaweserb (разговор) 23:31, 10. март 2015. (CET)

Зар не може једноставно да се стави Индоевропљани, Словени, Јужни Словени. Зар то није најобјективније? У самом чланку (у делу њихове историје) пише ко су и одакле су. Може и да се дода понешто ако неко има, није на одмет. Што се Македонаца у Србији тиче, исто треба урадити. Зар Македонци у Србији нису исти народ као и Македонци у Р. Македонији, где пише да су Срби и Бугари најсроднији том народу. --Марко Раденковић (разговор) 23:46, 10. март 2015. (CET)

И ја бих волео да се разговор води на академском нивоу.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:53, 10. март 2015. (CET)

Марко Раденковић aj ti Soundwaweserb dokaži nešta kad ima ovakav rečni fond. Naravno da bi trebalo biti Indoevropljani, Sloveni, Južni Sloveni ali ako je grupi to neprihvatljivo neka bude po srodnim narodima. --Bunjevac Panonski (разговор) 01:22, 11. март 2015. (CET)

Не знам зашто групи не би било прихватљиво и сматрам да целокупна ова расправа нема никаквог смисла. Човек стави да су Буњевци и Хрвати сродни народи и одмах па повезују са великохрватским идејама и хегемонијом. Стварно мислим да овај рат именама треба да престане одмах и да се стави класично стабло Индоевропљана, Словена и Јужних Словена. Исто да се уради и са Македонцима у Србији.--Марко Раденковић (разговор) 11:14, 11. март 2015. (CET)

Ima taj Bunjevac Panonski istoriju koju se ti nisi ni potrudio da pogledaš, nije u pitanju samo jedan članak. Korisnik Bunjevac Panonski sistematski i vrlo zlonamerno, bez prethodnih konsultacija na szr vrši izmene koje su klasični vandalizmi. Takve nuspojave bi trebalo odavno biti uklonjene sa projekta, nije njemu cilj napredak i održavanje projekta, nije mu cilj ni kostruktivnost, ne radi ni nove članke, jasno propagira samo jednu stranu i da ne nabrajam dalje prestupe dotičnog kojih ima ohoo, koliko hoćeš. Prema tome Radenkoviću, nemoj govoriti nešto što ne znaš, sa čime nisi upoznat, i ne brani trolove koji zloupotrebljavaju Vikipediju na srpskom jeziku.--Soundwaweserb (разговор) 13:08, 11. март 2015. (CET)

Indoevropljani, Sloveni, Južni Sloveni je uklonio Lackope sistematski i vrlo zlonamerno, bez prethodnih konsultacija na szr vrši izmene koje su klasični vandalizmi rekao bi obektivan korisnik. Najbolje bi bilo da svi koji ne misle kao grupa napuste vikipediju pa da oni kolo vode.--Bunjevac Panonski (разговор) 14:50, 11. март 2015. (CET)

Ја мислим да би се преко реверта могло некако прећи, али преко парола типа [3]: "Imamo veće veze s Hrvatima nego sa Srbima" никако. Ово нису локални избори у Суботици, избор за националне савете националних мањина, него Википедија.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:22, 11. март 2015. (CET)

Aj ti Nimčeviću reci nešta o parolama "Ja znam da pravi Bunjevci nemaju veze sa pravim Hrvatima osim sto su iste vere " i "Bunjevci su mnogo slični Srbima i sa njima imaju mnogo veće veze!" još nisi rekao o tome dali osim Srba trebaju biti i Hrvati kao srodna grupa budi hrabar.--Bunjevac Panonski (разговор) 15:31, 11. март 2015. (CET)

Те "пароле" су барем написане у трећем лицу (прави Буњевци немају везе са правим Хрватима; Буњевци су много слични Србима), а твоја је написана у првом лицу множине: "Имамо веће везе с Хрватима". Ко си ти да говориш у име целог народа? Народни посланик?--Владимир Нимчевић (разговор) 15:36, 11. март 2015. (CET)

Господине Саундвејвсерб, мене историја доприноса било ког корисника уопште не интересује, овде причамо само о конкретном случају. Ставио сам да су етничке групе Јужни Словени тј. огранак словенске групе индоевропске породице народа. То коме су „најсличнији“ може да закључи свако ко прочита чланак. П.С. господо драга, да вас подсетим ако сте можда заборавили, Срби и Хрвати су два веома сродна народа.--Марко Раденковић (разговор) 23:36, 11. март 2015. (CET)

Ja sam pripadnik toga naroda i neću govoriti u trećem licu. I ostali govore za svoje narode u prvom licu a meni hoćete zabraniti. Neće netko tko nema veze govoriti u prvom licu množine :) Dakle Nimčeviću jesi se odlučio da Hrvati nemaju veze s Bunjevcina za razliku od Srba čekam potvrdu. (Inače za prekid diskusije podržavam da stoji samo Južni Sloveni)--Bunjevac Panonski (разговор) 08:09, 12. март 2015. (CET)

Ти ниси припадник тог народа.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:22, 12. март 2015. (CET)

Ljudi, nemojte se prepucavati ovde...zadržimo se na meritumu...dakle koji su predlozi?...samo da ostane Južni sloveni? Drugi predlozi?...--ANTI_PRO92 (разговор) 13:37, 12. март 2015. (CET)

Текст је написан пре тачно 10 година. Кутијица је направљена пре 9 година и тада је у њу унето Јужни словени. Слике у кутијици су унете пре три године. До пре месец дана ником ништа није сметало, а тада корисник Lackope речи Јужни словени замењује са Срби па настаје спор и рат измена. Корисник који је то променио није гледао кутијицу у којој стоји слика хрватског књижевника Антуна Густава Матоша па према његовој измени Матош је Србин. Значи ако остаје само Срби слику Матоша треба обрисати, а проверити и Богдана. Ако се усвоји Јужни Словени онда кутијица опстаје оваква каква је сада, мада се лично слажем на Нимчевићевим коментаром да су кутијице, овог типа сувишне.--Drazetad (разговор) 14:04, 12. март 2015. (CET)

Ja ne vidim razlog za ovoliko sporenje oko najobičnije gluposti. I Južni Sloveni i Srbi su srodni Bunjevcima, tako da su obe strane u sporu u pravu. Kao kompromis predlažem da u srodnim grupama stoji ovo: "Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci i ostali Južni Sloveni". Ima li neko primedbu na takvu formulaciju? PANONIAN (разговор) 14:23, 12. март 2015. (CET)

I Južni Sloveni i Srbi su srodni Bunjevcima

И рибе и шарани су сродни штукама.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:25, 12. март 2015. (CET)

Znam ja ko je Matoš ali to nema veze sa njegovim nacionalnim opredeljenjem jer su svi bunjevackog porekla a to kako su se ti ljudi nacionalno opredeljivati to je njihova stvar , ovde se govori o Bunjevcima tako da su u kutijici ljudi bunjevackog porekla. Bunjevci su srpskog porekla i zato u kutijici treba da stoji Srbi a posto su Srbi Južni Sloveni onda se podrazumeva da su srodni sa ostalim juznoslovenskim narodima. I bunjevacki govor se ne može izjednačavati sa srpskim jezikom , to korisnik PANONIAN dobro zna ali on posto divani bunjevackim ovde forsira svoje misljenje Lackope (разговор) 15:50, 12. март 2015. (CET)

Личности које су се нашле у кутијици нису најчувенији Буњевци. Јосиф Панчић је можда Буњевац, али није бачки. Овде је реч о бачким Буњевцима. И Анте Павелић је изгледа Буњевац, али није бачки. Ја сам једно време веровао да је и Ђура Хорватовић Буњевац или Шокац, али више не. Ово су најчувенији Буњевци. Они треба да стоје у кутијици, кад већ не постоји сагласност за уклањањем исте.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:39, 12. март 2015. (CET)

Ако је 9 година стајало Јужни Словени (а и Срби су Јужни Словени) и никоме то није засметало до скоро, само једноставно треба оставити Јужни Словени и то је то. Што се порекла тиче, о томе пише у самом чланку. Морам признати да бизарнију расправу од ове досад нисам видео. Што се језика тиче, не треба да га зовемо буњевачки језик, већ говор.--Марко Раденковић (разговор) 16:50, 12. март 2015. (CET)

Људи, који је вама клинац...зашто се сад поново праве измене у чланку и прелази преко ове расправе као да је нека спрдња...шта је договор и како иде даље расправа?...испаде да сам ја једини кретен овде који је отворио расправу због очигледног проблема (назначеним у наслову расправе), док неки корисници и даље изигравају мангупе и спрдају се са чланком иако још тече расправа, очигледно без договора или ако је у обрисима назначен, никако се не поштује...ко је овде луд? зашто се и даље води рат изменама, иако је отворена расправа...као што је Нимчевић рекао, подигнимо ово на академски ниво, све испод тога мора да се игнорише и санкционише! Другачије изгледа не може...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:48, 13. март 2015. (CET)

Предлог за преименовање

Ја нисам стручњак за етнологију, али ми је позната ситуација на терену у Суботици.

Оно што је у кутији (шаблону) представљено као застава војвођанских Буњеваца у ствари је застава Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine. Према томе, и детету је јасно да нису сви Буњевци окупљени под том заставом, јер један део је представљен кроз Hrvatsko nacionalno vijeće republike Srbije. Прве можемо звати декларисаним Буњевцима, друге буњевачким Хрватима. Недавно је на ФФ у НС докторирао Александар Хорват на тему "Етнички идентитет војвођанских Шокаца и Буњеваца у међуратној Југославији (1918-1941)". Ту је подвучена разлика између Буњевцима. То се наравно није свидело ни једнима ни другима. Јер и једна и друга страна очекују да Буњевци буду представљени кроз један национални савет.

Према томе, ако ћемо говорити о Буњевцима у тоталитету, морамо узети у обзир да и међу пописаним Хрватима у Суботици и другим војвођанским местима има Буњеваца. Другим речима, треба...

1. ...преиначити у чланак о националној мањини Буњеваца - Буњевци (национална мањина) или
2. ...узети у обзир и оне Буњевце који су обухваћени хрватском националном заједницом.

Медолошки је и једно и друго оправдано. --Владимир Нимчевић (разговор) 09:51, 14. јул 2017. (CEST)

Буњевци-Морлаци

Може ли неко од Буњеваца који су активни на теми, да ми објасни какве везе имају Моровласи са Буњевцима? У чланку се наводе као исти народ! А колко сам ја схватио литературу која је недефинисана углавном на интернету, Буњевци одлазе са земље коју након њих насељавају Моровласи, то је чињеница. Значи Буњевци не беже од Турака толико колико се склањају од Моровлаха. Посматрам само изворе и видим да су можда буњевци Власи, али никако Моровласи. Сваки Влах данас ће рећи за себе да они нису Морлаци или Моровласи.

Буњевци и ћићевци заједно напуштају своје станиште, ови које је ухватио регистар Италијана су добили име Ћићевци по опанкама (једна од тема:Лацман), а други су пошли у континентални део Загорја, Славоније и Војводине. Потомци Моровлаха на острву Пагу, Вису... којима су римокатолички редовници доделили земљу, имају хаплотип Е, док Ћићевци имају хаплотипове доминантно I2a и I1, па онда R1a и ретко R1b хаплотип. И Буњевци су блиски са Ћићевцима колико сам видео на тим генетским студијама у Хрватску, и Војводину. Једноставно ми ту нешто не штима, генетика која се преноси са оца на сина носи тај хаплотип код сваког човека, и буњевци су са моровласима небо-земља по том питању.

Активирајте се мало Буњевци да видимо шта је ту чињеница!--Бокељ123 (разговор) 22:52, 15. новембар 2019. (CET)

@Бокељ123: Бокељ, твој коментар се може сматрати оригиналним истраживањем. Реци конкретно шта треба променити и наведи поуздане изворе које потврђују ту чињеницу и ја ћу променити. Срдачан поздрав. — Жиле (✉) 23:31, 15. новембар 2019. (CET)

@Acamicamacaracа: Поводом одлуке заједнице Буњеваца у нашој земљи, 2014 па завршно до 2018 године, они су одбили да се придржавају сачуваног декрета Јосипа Броза који их је условљавао на национално изјашњавање Хрвати у смислу псвоје припадности и начина како се декларишу на попису стновника. Данас се већина Војвођанских Буњеваца изјашњавају као Срби кроз своје удружење. (извор: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:708981-Bunjevci-vise-nisu-Hrvati, https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/bunjevci-nisu-ni-srbi-ni-hrvati-oni-su-svoji-srbija-ih-kao-takve-sa, https://www.zapadnisrbi.com/zapadni-srbi/republika-srpska-krajina/vlada-rsk-u-prognanstvu/444-drugo-pismo-bunjevci-i-%C5%A1okci-su-srbi).

ево пример текста, који се може цитирати: Zaklјučak o Bunjevcima i Šokcima je Bernardin Unji izneo nedvosmisleno, te ne treba da proveravamo njegovu tvrdnju - da su Bunjevci i Šokci čisti Srbi. Ali, treba da razmišlјamo o pojavi (koju Unji navodi), da povjesničari (istoričari) kad otkriju srpsku pripadnost Bunjevaca i Šokaca, onda o tome napišu jedva koju reč:

Moja knjiga, verujem, odagnaće sumnju i neupućenost oko porekla i religije bunjevačke i šokačke nacije, kao i od toga, da nisu potomci jednog posebnog plemena, nego da su pokatoličeni Srbi. I naši istoričari, u svojim knjigama i u člancima, objavlјenim u naučnim časopisima, izražavaju ovo mišlјenje, kada predstavlјajući ostale nacionalne manjine - smatrajući da su Bunjevci i Šokci Srbi, poklanjaju im pažnju u samo nekoliko redova.

Pisac Unji nam pruža dragocene podatke o Šokcima, Bunjevcima i Bosancima, koji su stigli u Mađarsku s katoličkim sveštenicima franjevačkog reda. Za njih veže dve nepobitne činjenice:

1. došli su u Mađarsku sa srpskih teritorija – južno od Save i Dunava i

2. pripadnici su srpskog naroda – bez obzira koje su veroispovesti... “.

Зато ми намера није да ја наводим изворе, које нисам стручно сакупљао и објављивао негде, већ сам случајно налетео на њих током неке литературе која се бави другим питањима. Већ ми је намера да анимирам неког Буњевца да наведе изворе и резултате нових истраживања која су била на том пољу. А јесам иначе оригиналан човек :-P --Бокељ123 (разговор) 00:00, 16. новембар 2019. (CET)

Додати

Франц Ваничек их назива Србима католицима 77.243.19.44 (разговор) 11:28, 28. јун 2022. (CEST)

Википедија се користи савременим изворима озбиљних и кредибилних аутора, не користимо странце путописце по врлетима Црне Горе са почетка 19. вијека или мишљења из 1875. као кредибилне изворе. У питању је основно правило. Уколико истрајеш у вријеђању других, могао би бити блокиран. Хвала на разумјевању. Лп- — Садко (ријечи су вјетар) 12:34, 28. јун 2022. (CEST)