Разговор:Габо Ђара/Архива 1

Последњи коментар: 178.222.140.167, пре 7 година у теми Како је ово могуће?
Архива 1

Примедбе на квалитет написаног

Изнесите своје примедбе на квалитет чланка овде.--Vujkovica brdo (разговор) 09:07, 26. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ево сад ћу, немам паметнија посла, него да анализирам страницу која је написана с брда и дола, препуна фраза и непотребних цитата, без унутрашњих веза, са изворима... Како је написан, зрео за брисање, да и није српски роман (написан у Србији и српским писмом).--Ванилица (разговор) 10:48, 26. фебруар 2016. (CET)Одговори
Пљувањем по чланку си рекао много о себи. Нико те овде није ни позвао да кажеш ишта о нечему о чему ништа не знаш.--Vujkovica brdo (разговор) 11:53, 27. фебруар 2016. (CET)Одговори

Ја не „пљујем“, изнео сам своје примедбе, као што је тражено. Видиш, за разлику од тебе знам како треба да изгледа страница на Википедији, без обзира о теми. Пре се ти позабави проблемом у вези омаловажавања других колега и препотетним ставом, који ти у сваком случају не обезбеђује дуго трајање на Википедији. Само износим своје мишљење, --Ванилица (разговор) 16:03, 27. фебруар 2016. (CET)Одговори

Поставља се питање колико роман који је оригинлно написан на енглеском може да се сврста у категорију српски роман. Такође на страници Сретена Божића пише да је роман објављен 1988. а на страници романа 1987. Тако да податке о години издања ваља усагласити. Било би исто фино да направиш пар унутрашњих веза,према другим чланцима.--Mr. Vols (разговор) 13:59, 20. април 2016. (CEST)Одговори

Докле?

1. Правилно је

Овај пролог који се провлачи кроз целу књигу је домородачки вјерују и нада да се да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају

а не

Овај пролог који се провлачи кроз целу књигу је домородачки. Верује се и нада да се да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају

вјерују је старославенска реч и коректно употребљена овде

2. Правилно је

Wongar, B. (1991). Gabo Djara: A Novel of Australia, George Braziller.

а не

Braziller, G. (1991). Gabo Djara: A Novel of Australia by B. Wongar. George Braziller.

Писац је B. Wongar а издавач George Braziller

Бесмислице

Ако писац користи и пише диђериду, зашто онда поправити то у диџериду?

Ако писац и критичар пишу Арнхем зашто поправити то (чак у цитату!) у Арнем?

Ако је радња смештена у 20 век зашто писати да је у 17 и 18 веку?

Преводилац је Венита Ђурић а не зелени мрав а повез срског превода је тврд а не мек, птиповедачка форма је "ер" а не "их"

Чему интерни линкови на догађаје и појмове ако су неважни за сам чланак? Бабајин филм нема никакве везе са Андерсеновом бајком.

Еф-Би-Аја? Ције?

правопис (ПМС) вели да су "у обичају три начина" (дакле, као критеријум се узима оно што је у пракси уобичајено), наиме, могу да се пишу
(а) "изворном латиницом" CGS (систем мера12), FBI, WMO (светска метеоролошка организација) или
(б) "пресловљење у одговарајућа или најближа наша слова": ФБИ (ФБИ-ја), ВМО (ВМО-а), НАТО (дакле, заступљен је принцип транслитерације, тј. писања изворне латинице ћирилицом)

Види Наш језик, том 30 Лингвистичко друштво 1991 стр 56

Доњи текст брисан јер не спада у критичке осврте на књигу; ове збирне оцене су оцене случајних читалаца и мењају се временом

Габо Ђара је оцењен са 4,6/5 од стране Goodreads и AbeBooks онлајн дистрибутера.[1][2]

Референце

  1. ^ Gabo Djara: A Novel of Australia. goodreads. Приступљено 10. 5. 2016. 
  2. ^ Gabo Djara: A Novel. AbeBooks. Приступљено 10. 5. 2016. 
Зато што је правилно диџериду, зато што је правилно Арнем, зато што не уносиш референцу при промени текста који је неко [ја] унео (20. век), зато што чланак треба да има викивезе, Еф-Би-Аја и Ције је правилно по П2010, а то су рецензије и оне остају у чланку (како о књигама тако и о игрицама и сл.). Какав Бабајин филм, не знам о чему причаш?  Обсусер 18:09, 11. август 2016. (CEST)Одговори
  • Кад прочиташ у правопису тачно оно исто што сам ти навео раније о томе како се пишу скраћенице, онда ћеш одмах разумети да су обе скраћенице правилно написане и да их не треба поправљати. Затим, цитирани текст се не поправља без обзира је ли правописно исправан или није. Писац је тај који ти је рекао шта је правилно а шта није јер је он ауторизовао превод књиге а ти ниси паметнији од писца нити више знаш од њега. Ако писац у књизи пише и каже "Арнхем" а не "Арнем", "диђериду" а не "диџериду" онда не поправљај. Преводилац Венита Ђурић је експерт што се тиче српског језика а њен превод романа је високо професионалан.--109.245.101.74 (разговор) 20:04, 11. август 2016. (CEST)Одговори
Коментар се не пише под булетом већ извлачи двотачкама.
Правилно је Еф-Би-Аја и Ције, такође (ја сам прерадио и средио чланак и нема разлога да ти са ИП адресе враћаш FBI-ја и CIA-е).
Арнем је у имену чланка на српској Вики, а значење није промењено већ правопис побољшан; диђериду је неправилно.  Обсусер 20:20, 11. август 2016. (CEST)Одговори
Ајде ти објасни своју ’правилну’ реченицу или пак реченице (Special:Diff/11815932/11843431): „Овај пролог. који се провлачи кроз целу књигу, је домородачки вјерују и нада да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.”
Ја сам је дешифровао као „Овај пролог који се провлачи кроз целу књигу је домородачки. Верује се и нада се да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.”, нисам могао боље.  Обсусер 20:31, 11. август 2016. (CEST)Одговори
Зашто пишеш под булетима? Не изгледа нимало стилски лепо и неправилно је. Користи двотачку.
Именица вјерују мислим да не постоји. Који је њен екавски облик? Који је њен нагласак? Где је референца?
Значење није промењено и нигде се не имплицира да је текст цитиран од речи до речи, а не знам о којем правописном правилу за које не знам ти причаш.
@Владимир Нимчевић: Неће ми никада бити јасно зашто си закључао на верзији IP-а који додаје беспотребни вики код у уводу који је сада у шаблону, који мисли да је врста дела алегорија, који додаје неправилно именовани параметар, који мисли да постоји а не зна да објасни значење именице вјерују, који брише рецензије + који уређује и вређа са IP адресе а зна се ко је по стилу писања (првенствено булети).  Обсусер 21:04, 11. август 2016. (CEST)Одговори

Именица вјерују постоји. То је преведеница од credo. Словенским народима је она позната.

Нисам намерно закључао на његову верзију, него се тако десило. Милићевић је закључао чланак на недељу дана чини ми се, али ја га не намеравам откључати све док овде не видим компромис. Али научни компромис, не политички. Можда очекујем превише од некога коме је само циљ да сачува своју верзију, али видећемо. Свашта је могуће. Нешто ће се дефинитивно морати мењати у овој верзији. Ово је само привремено решење.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:32, 11. август 2016. (CEST)Одговори

@Obsuser: Постаје већ досадно потирати његове бесмислице којим нас обасипа.

  • "Какав Бабајин филм, не знам о чему причаш?" Кад се кликне на линк који је Обсусер поставио испод Царевог новог руха и измену од 10. маја 2016 види се јасно да је Обсусер поставио линк на Бабајин филм са истим именом - активност којој се он сада исчуђава.
  • "који мисли да је врста дела алегорија" Може се лако видети да је Обсусер унео у инфо кутију под Теме превод енглеског текста одавде. Дакле приписује мени сопствени текст коме се исчуђује. Када се унесе превод нечијег текста у чланак а не да се референца на извор, онда се такав превод зове плагијат.
  • "који мисли да постоји а не зна да објасни значење именице вјерују" Хм! Ја сам мислио да је свако способан, па и Обсусер, самостално наћи значење речи (њему непознате) у српском језику. Ономе ко екавизује старословенску реч немам шта да објасним.
  • "који брише рецензије" Обрисана реченица "Габо Ђара је оцењен са 4,6/5 од стране Goodreads и AbeBooks онлајн дистрибутера.[1][2]" не садржи референце никаквих рецензија.--109.245.99.217 (разговор) 09:02, 12. август 2016. (CEST)Одговори

Референце

  1. ^ Gabo Djara: A Novel of Australia. goodreads. Приступљено 10. 5. 2016. 
  2. ^ Gabo Djara: A Novel. AbeBooks. Приступљено 10. 5. 2016. 

Ја могу да закључам и страницу за разговор и држим је тако закључану све док се заинтересованима не смучи да на њој воде конверзацију.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:11, 12. август 2016. (CEST)Одговори

За Обсусера. [1].--Владимир Нимчевић (разговор) 11:32, 12. август 2016. (CEST)Одговори

Царево ново рухо више не води на филм (а и ако је тада водило то није за писање есеја већ се само исправи у чланку, није нико безгрешан).
Није тачно то за плагијат (нисам ни одакле преузео дословно текст већ га лично створио, превођењем, и поставио на Вики као свој рад а под лиценцом CC BY-SA 3.0 и GFDL).
Твоја неправилна реченица са речју вјерују („Овај пролог. који се провлачи кроз целу књигу, је домородачки вјерују и нада да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.”) заједно са начином на који пишеш и чланке и на СЗР доказ је недовољног познавања језика и правописа.
Рецензије ће да буду враћене у чланак, зашто их уклањаш? Који је конкретан разлог?
@Владимир Нимчевић: 1. Ако је значење те стсл. речи вјерују у овом случају молитва која садржи укратко начела хришћанске вере или начела којима се неко руководи у своме раду, уверење — реченица како год нема смисла. 2. За ту реч мислим да зна веома мало људи и требало би је након граматички правилне употребе у реченици у овом чланку појаснити или барем ставити на њу унутрашњу везу као вјерују или ка Викиречнику као wikt:вјерују јер заслужује негде чланак/дефиницију пошто је занимљива и ретка). Први пут сам чуо за њу овде, а нагласку се и даље чудим (једва верујем да постоји реч у српском са таквим нагласком).  Обсусер 18:10, 12. август 2016. (CEST)Одговори

Опет свезнајући Обсусер: Царево ново рухо. Српски се каже: Царево ново одјело/одело. --Др Нешо (разговор) 22:52, 12. август 2016. (CEST)Одговори

Погледај Царево ново рухо.
Такође погледај П2010, стр. 441.
Ако желиш промени у одело; чланак свеједно није написан, па би се и то могло урадити.  Обсусер 00:06, 13. август 2016. (CEST)Одговори

Откуд знаш да мали број људи зна за ту реч? Шта је са православцима? Данас је православље опет у моди. Људи опет знају оченаш, слушају веронауку, посећују цркве итд. Смешно је уопште причати о томе као о немечу страном, несвојственом српском језику и бићу. Сваки језик има своје архаизме. Неке речи из старословенског и славеносрспког и дан данас се употребљују у стандардном српском језику и поред одговарајућих интернационалних облика. --Владимир Нимчевић (разговор) 23:21, 12. август 2016. (CEST)Одговори

Зато што није уобичајена и везана је за религију. Ко је било које друге вере осим православља не би разумео чланак, што је недопустиво.  Обсусер 00:06, 13. август 2016. (CEST)Одговори

Ја сам навео православце, зато што су Срби већином православне вере. А ко живи са Србима зна њихов језик и њихове обичаје. Али и код Хрвата се credo преводи вјерују, а у неким срединама и као вирују. Да ли мислиш да би нека друга реч помогла читаоцу да схвати шта је писац хтео речи?--Владимир Нимчевић (разговор) 10:45, 13. август 2016. (CEST)Одговори

@Obsuser: Читати шта пише овај "уредник" свега и свачега што не разуме је прави терор над здравим разумом. Старим бесмислицама додаје нове.

  • "Царево ново рухо више не води на филм (а и ако је тада водило то није за писање есеја већ се само исправи у чланку, није нико безгрешан)". Вб је, у чланку, написао Царево ново одело а не Царево ново рухо што се лако да проверити да су речи проф. А. Петровића ("Габо Ђара је изнутра слична Андерсеновом Царевом новом оделу..." стр. 265). Дакле овај "уредник" мења свесно речи књижевне критике и свесно ставља повезницу на Бабајин филм, јер он није обавезан да прочита ишта о тексту који мења.
  • "Није тачно то за плагијат (нисам ни одакле преузео дословно текст већ га лично створио, превођењем, и поставио на Вики као свој рад а под лиценцом CC BY-SA 3.0 и GFDL)." Обсусер је прво свој плагијат у инфо кутији приписао мени па га сад узима натраг себи и тврди како то није плагијат па то проглашава сопственим радом који још и лиценцира!
  • "Твоја неправилна реченица са речју вјерују („Овај пролог. који се провлачи кроз целу књигу, је домородачки вјерују и нада да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.”) заједно са начином на који пишеш и чланке и на СЗР доказ је недовољног познавања језика и правописа." Сад ми опет приписује нешто што нисам написао. Нити сам написао цитирану реченицу нити иједан чланак у српској Википедији. Сад би још само било забавно да се Обсусер позове на неко граматичко правило којим би доказао граматичку неправилност реченице, тј демонстрирао своје "знање" граматике српског језика по ко зна који пут.
  • "Рецензије ће да буду враћене у чланак, зашто их уклањаш? Који је конкретан разлог?" Обрисана реченица нити је рецензија нити има повезнице на икакве рецензије. Предлажем Обсусеру да прво научи шта је рецензија.
  • "Зато што није уобичајена и везана је за религију. Ко је било које друге вере осим православља не би разумео чланак, што је недопустиво." Вјерују је просто реч српског језика и из самог речника се види њено значење које се не веже за религију. Није ми јасно како неко ко је друге вере није у стању да прочита у речнику и разуме значење речи? Би ли нас Обсусер могао забавити објашњењем неспособности оних који нису православне вере да разумеју реч вјерују? --109.245.102.138 (разговор) 11:20, 15. август 2016. (CEST)Одговори
@109.245.102.138: По ко зна који пут — није лепо писати под булетима; на Википедији се коментари извлаче двотачком.
Нема Бабајиног филма; ако је тада Царево ново рухо водило на Царево ново рухо, више не води; нико није бранио промену рухо на одело већ враћао неконструктивне измене. Успут, видели смо да је рухо српска реч, а књижевна критика не мора да се цитира јер такво преписивање нечијих речи може да постане плагијат.
Шта је „мој плагијат у инфокутији”, хаха? То што сам превео неке информације о роману са Гугл књига?
Такође прочитај Чувањем измена прихватате услове коришћења и неопозиво се слажете да објавите своје доприносе под условима лиценце CC BY-SA 3.0 и GFDL. Слажете се да навођење хипервеза или адреса представља довољно одавање заслуга под лиценцом Кријејтив комонс. при дну оквира за уређивање да би схватио о каквом лиценцирању говорим.
Не каже се у српској Википедији. По стилу писања, речима које користиш и чланцима које уређујеш је 99 % јасно да си Вујковића брдо и јеси написао „Овај пролог. који се провлачи кроз целу књигу, је домородачки вјерују и нада да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.” (провери у историји чланка). Такође, скраћеница је „тј.” а не „тј”.
Зашто си уклонио рецензије онлајн дистрибутера? И даље нема одговора.  Обсусер 17:46, 15. август 2016. (CEST)Одговори

Како је ово могуће?

Додани текст

Габо Ђара је оцењен са 4,6/5 од стране Goodreads и AbeBooks онлајн дистрибутера.[1][2]

је тотална бесмислица.

од стране Goodreads је просечан број звездица које посетиоци сајта http://www.goodreads.com/book/show/3110963-gabo-djara дају књизи без обзира јесу ли је читали или не.

и AbeBooks онлајн дистрибутера- овде није реч о књизи него о понуди, тј. онима који нуде књигу.

Може ли се икако спречити уношење тоталних бесмислица у овај чланак? --178.222.140.167 (разговор) 23:14, 16. децембар 2016. (CET)Одговори

  1. ^ Gabo Djara: A Novel of Australia. goodreads. Приступљено 10. 5. 2016. 
  2. ^ Gabo Djara: A Novel. AbeBooks. Приступљено 10. 5. 2016. 
Врати ме на страницу „Габо Ђара/Архива 1”.