Разговор:Душа

Додај тему
Активне дискусије

Провера неутралностиУреди

Номинација за проверу неутралности подразумева и образложење на страни за разговор: ... Разлог за номинацију је постављен на разговор овог чланка.

Овде (и не само овде) то није случај, мислим да је то погрешно.

Предлажем да се прва реченица измени, како би звучала неутралније:

ДУША (гр. ψυχη и πνευμα, лат. anima, spiritus, дух, дисање, дување) : По учењу Православне цркве, није само специфична компонента људскога бића...

==

Нема потребе убацивати у реченицу додатно објашњење. Треба само ставити наслов, да се ради о православном учењу. Погледајте колико има ставки енглеска верзија. Други могу додавати учења осталих религија и философија, само их треба стављати под одговарајући наслов.

Примедба о објективности може се односити на нешто друго. Има различитих схватања душе у оквиру самог православља. Ја сам читао аргументоване полемике које су тврдиле да је душа бесмртна по природи, а не по благодати и то све са позивањем на свете оце. Тако да сада ни сам не знам задњу православну реч по овом питању, мада ми је раније било просто и јасно. Срећом, ово се не помиње у чланку. Али треба радити на верзијама које ће колико је год могуће избећи будуће полемике. Шта када се једном појави примедба да душа не може бити и створена и бесмртна, јер је то контрадикција? Треба мало напрезати вијуге и мислити на време...

Miodrag 01:06, 3. април 2006. (CEST)

== Да, међутим, схватање душе које се у чланку износи деле и римокатолици и добар део протестаната...

Скромно мишљењеУреди

Овај чланак је, као и велика већина осталих о религијској тематици, обично смеће. --Јакша 22:44, 22. јун 2006. (CEST)

Садржај странеУреди

ДУША (гр. ψυχη и πνευμα, лат. anima, spiritus, дух, дисање, дување): Није само специфична компонента људскога бића "Нисте ли ви много претежнији од њих (птица небеских)?" (Матеј 6,26), него јединствен и динамички формирајући принцип човекове личности. Душа је ентелехија тела, суштински и разумни део, који даје индивидуални и лични облик људскоме бићу, по којем се оно разликује како од Бога тако и од других створења. Мада Нови Завет употребљава два назива за душу - ψυχη и πνευμα - (Лука 1,46-47; Филип. 1,27), библијски садржај им је исти: душа је супстанција која човека чини човеком, чини да буде слободно биће, лично и бесмртно (Матеј 10,28): "Јер каква је корист човјеку ако сав свијет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?" (Матеј 16,26).


Што се тиче генезе душе, то је тајна Творца (Пс. 139,13 -16). Душа нема преегзистентну ипостас, нити је састављена из преегзистентне материје као тело, које се саставља од тела родитеља. Људско биће прима егзистенцију по телу као резултат рађања од других тела. Душа има друкчију позицију и функцију него тело. Она је створена вољом Божијом, божанским надахнућем, на начин који је само Створитељу познат. Душу даје Бог кроз животодавно удахњивање, заједно са телом, у часу зачећа, тако да се људско биће појављује на свету као психосоматско јединство. Заправо, божански дух који ствара душу даје и моћ да се уобличи тело. Душа има живот као битисање, стога она не треба да се меша са виталним иманентним моћима које постоје код животиња и свих живих створења. Она је субјекат, лични подмет те виталне енергије; она има живот као биће по себи и за саму себе. Душа је формирајући принцип који индивидуалише људску природу у једном субјекту; стога се душе Адамових потомака не садрже у Адамовој души. Као прототип људскога рода Адам обухвата све у себи, али сваки прима своју индивидуалну егзистенцију кроз нову душу коју Бог ствара за ту личност. После физичке смрти душа се одваја од тела за неко време, са надом на живот вечни и у очекивању васкрсења тела. Писац Посланице Диогнету упоређује однос хришћана и света са односом душе и тела, говорећи: "Душа која је бесмртна обитава у пролазном храму; а хришћани, који су ходочасници за неко време усред онога што се руши, очекују нетрулежност на небесима" (гл. 16).

Врати ме на страницу „Душа”.