Разговор:Индекс преламања/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Јасно је да је Индекс преламања битан појам у физици (оптици поготово) али ме збуњује да је оволико појмова груписано и сабрано око њега (централни појам, стуб). Постоји толико појмова који сигурно заслужују посебну обраду, тако да сам фазну/групну брзину видео поред пермеабилност/поларизација/дисперзија који потом доводе до комплексног индекса преламања па анизотропија/линеарност и хомогеност.

Основна примедба је на количину набројаних чињеница. Ово вероватно не треба да личи на уџбеник, али је добро да се велики чланци разбију на мање када се испостави да је количина материјала превелика.

Да само поменем да се из наведеног грубог предлога структуре чланка не види историјски увод у проблематику од хеленских, преко арапских до савремених-средњовековних мислилаца и физичара. --  JustUser   JustTalk 14:02, 3. септембар 2006. (CEST)

Моја 2 динара на тему. --  JustUser   JustTalk 14:02, 3. септембар 2006. (CEST)

Ех! Све се слажем али то је део много ширег проблема за који очигледно (још) нема решења.

На избор теме обично ме подстакне врло лоше написан чланак на српском поготову незнање аутора. Онда потражим исту тему на енглеској, немачкој, руској, француској и словеначкој вики (не значи да познајем све те језике али из слика и једначина могу да добијем добар преглед обима и дубине чланка) и са енглеског креативно преведем а са других језика препричам чланак. Ако чланка нема или ако нисам задовољан написаним на другим језицима, онда напишем и сам.

Не знам како сам дошао до тога да пишем о индексу преламања јер се уопште не бавим оптиком. (Моја област је НМР). Ово о индексу преламања колико сам до сада написао/превео скинуо сам са енглеске вики. Чланци на осталим језицима су слични, осим на руском на којем је чланак недовршен. Дакле, ниво, појмови итд. потпуно су исти као на другим главним језицима. Нормално, то што постоји и на другим енциклопедијама не значи да је добро, али значи да је то реалност.

Јуче сам имао проблем са једним другим википедијанцем (видети Разговор:Орвелова правила) који има примедбу да је дотични чланак прекратак и да га треба избацити, што нас доводи до централног питања:

За кога се пише википедија?

• Основце
• Средњошколце
• Студенте
• Дипломиртане стручњаке
• Постдипломце
• Докторе наука
• Академике

Када добијемо одговор на то питање имаћемо и чланке на одговарајућем нивоу. Моја је процена да треба писати за средину из ове листе и мислим да је чланак о индеску переламања на том нивоу. (Заиста жалим оне који не знају шта је комплексни број. То се некада учило у трећем разреду средње школе.)

Идеално би било када би сваки чланак из природних наука био написан на два нивоа, један на средњошколском а други на студентском/постдипломском. Ако се не варам на енглеској вики је то решено цепањем на две (english, english-simple).

На крају, слажем се да проблем постоји али чланак о индексу преламања није добар пример на којем проблем треба да се решава. И нестрпљиво очекујем одговор, не лично, на централно питање.

ПС: Могу да пишем на сваком нивоу са горње листе јер сам кроз све прошао.

--мац 22:14, 3. септембар 2006. (CEST)

English и English-simple су друге ствари, ту се ради о нивоу језика а не о нивоу материје. Ово питање није решено дељењем ни на једној Википедији. Идеално, Википедију пишемо за све. Моје лично мишљење јесте да први параграф треба да да веома грубу, општу слику, основне историјске факте, и слично, што општије, али ипак садржајно. Ниво главнине чланка треба да буде одређен нивоом материје. О НМР не можеш писати за основце даље од првог параграфа, то се разуме. Где је граница зависи од области. На пример у математици докази вероватно не припадају у бона фиде енциклопедијски чланак, тако да их ја, ако их додајем, "сакривам", тако да их може гледати ко хоће. На жалост немам конкретне сугестије за друге области --Dzordzm 01:10, 4. септембар 2006. (CEST)

Једина ограда јесте да чланке вероватно не пишемо за докторе наука у области коју чланак описује, пошто такве информације тешко могу бити прегледног карактера (овде се даје преглед, а не истраживање). Нпр. чланак о НМР не треба да буде на твом нивоу знања о НМР :) али чланак о оптици може. --Dzordzm 01:13, 4. септембар 2006. (CEST)

О индексу... и још по нечему

Видим како је написано на ен вики и нисам посебно срећан, али шта је ту је...

Дакле, слажем се да први пасус треба да пружи оквиран одговор о томе шта је појам који се објашњава. Рецимо, ја сам очекивао прво основну информацију у којој би се чуло да то има везе са мењањем угла зрака светлости при промени средине све са глупом сликом зашто се риба види у води под другим углом... кад оно тамо објашњење о групној и фазној брзини таласа на самом почетку.

Значи од другог пасуса може прича о томе: е, а сада децо зашто ми то тако видимо... па тако до академика...

Уосталом, оставићемо неком физичару нек нађе овај чланак, па нека га цифра и преправља. --  JustUser   JustTalk 01:43, 4. септембар 2006. (CEST)

Успут, погледајте слику и таблицу код Немаца или још боље код Холанђана, мада и Данци имају некакву слику. --  JustUser   JustTalk 01:49, 4. септембар 2006. (CEST)

Ево, урадио сам.

O.K. Све се слажемо, само што нас пракса дематује.

Рецимо да се запитамо да ли аутори чланака Функција, Непрекидна Фуријеова трансформација, Дискретна Фуријеова трансформација разумеју чланке Кребсов циклус, Гликолиза, Митохондрије, Центромера (и обрнуто)... Па све који буду разумели први, "дечији", пасус из чланака оне друге групе водим на ручак. Преслишаћу их лично јер сам случајно професор и биохемије а матиша се сећам са последипломских студија.

--мац 08:40, 4. септембар 2006. (CEST)

Хе, хе, и мени су чланци о Фуријеовим трансформацијама омиљени. Водили смо већ дискусије како да пробамо да их "омекшамо". За сада све стоји овако, али ... биће већ нешто урађено. --  JustUser   JustTalk 09:55, 4. септембар 2006. (CEST)