Разговор:Историја Срба пре Немањића/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Расправа покренута 01:09, 28. јануар 2010. и траје до 01:10 4. фебруара 2010. SmirnofLeary (разговор) 07:38, 28. јануар 2010. (CET)

Коментари

После очеве смрти, кнез Радослав (писац Летописа га помиње са титулом кнеза, за разлику од његовог оца кога помиње са титулом краља[19], што су историчари протумачили тиме да се Радослав одрекао краљевске титуле у корист Византије[36]) је отпутовао у Цариград код цара Манојла...

Ovo u zagradi bi bolje stajalo u napomeni. Zagrada je previše velika tako da ometa nesmetano čitanje. Ima sadašnjeg vremena koje bi trebalo promeniti u prošlo. Takođe ovo "što su istoričari protumačili" trebalo bi da stoji Stanojević je protumačio. Ako je bilo više istoričara koji su isto tvrdili, onda navesti sve. --Јагода испеци па реци 22:55, 28. јануар 2010. (CET)

Чланак има преко 50 страна у верзији за штампу. Да ли би требало размотрити разбијање на мање целине? SmirnofLeary (разговор) 22:58, 28. јануар 2010. (CET)

Pa sad... Ako ga podeliš, onda to viš neće biti istorija Srba pre Nemanjića, nego svaka celina bi imala svoje ime. Ja ne bih, jer ako ga razbiješ, onda sam članak gubi smisao, kao i sam naslov. Meni lično ne smeta tolika dužina, jer sama tema je takva. --Јагода испеци па реци 23:06, 28. јануар 2010. (CET)

Наравно, тема је таква да може врло лако и много више да се напише. Сад, разбијање има и предности и мана. Пошто видим да у сваком делу постоји линк ка главном чланку претпостављам да га није могуће више скратити. Требаће времена да се прочита и преправе грешке. SmirnofLeary (разговор) 23:29, 28. јануар 2010. (CET)

S obzirom ko je članak pisao, ne verujem da će biti mnogo toga da se ispravlja. Crni se ČAK trudio i da ubacuje belinu iza interpunkcijskih znakova, a obično je to bilo najčešće ono što se moralo popravljati u njegovim tekstovima. Drugo, mislim da ste možda(!) izabrali previše članaka za pregledanje, jer svaki od ova tri članka u principu jeste kandidat za sjajni, ali uz određene ispravke, a nisam baš sigurna da će se uspeti ispraviti sve u sva tri članka za sedam dana... --Јагода испеци па реци 17:54, 29. јануар 2010. (CET)

Да, видим да је добро писан рад. Фин стил и без грешака. А, колико видим и расправа се фино одвија. Сад што се тиче броја предложених чланака и времена предвиђеног за расправе, кад смо смишљали систем изгледа да нисмо мислили о томе да неко може предложити овако обиман чланак. Сигурно ће у скорије време бити покренута расправа и гласање о Славеновим критеријумима за предлагање кандидата, уз доста предлога о финесама које тек сад примећујемо. Можемо изнети предлог да рецимо до 5 чланака може бити истовремено на вредновању, мада мислим да ће се кандидати временом исцрпити и да ће се ситуација довести на нормалан ниво. SmirnofLeary (разговор) 19:58, 29. јануар 2010. (CET)

Pa naravno da se rasprava odvija lepo, jer je autor operisan od sujete, sto nazalost, cesto nije slucaj, pa stoga i nastaju kurslusi... ;) Sto se broja kandidata tice, mislim da ne treba ogranicavati, jer ponekad ce se i deset clanaka lako pregledati, jer 1)ima vise korisnika koji su zainteresovani za predlozene clanke 2) clanci su kratki 3) tema je poznata, a ponekad ni dva nece moci, jer su uslovi sve suprotno od onog sto sam navela pod 1, 2 i 3... Mislim da to treba u hodu procenjivati...--Јагода испеци па реци 20:22, 29. јануар 2010. (CET)

Почео сам са читањем овог дугачког и веома интересантног чланка. Мислим да треба преформулисати овакве реченице:

На културном плану, из овог периода потиче релативно мало остатака.

Посебно је термин "остатака" неприкладан. Зар није прикладније "културног наслеђа" ?--Sahara (разговор) 23:54, 28. јануар 2010. (CET)

Treba izbaciti odeljak o portretu Mihajlovom u crkvi u Stonu, a ostaviti samo par redova. Ta slika nicim nije zasluzila da se detaljno opisuje u ovom clanku kada isti tekst postoji u clancima o samom Mihajlu i crkvi. -- Bojan  Razgovor  05:12, 29. јануар 2010. (CET)

---

Хм...

1. Слажем се да је то у загради прегломазно,али мислим да би у самом тексту требало некако указати на то да се нешто збило са титулом владара Зете у то доба.У интернет верзији Летописа,јасно се разликују изрази уз Градихну (краљ) и његовог сина Радослава (кнез).То је Станојевић тако прокоментарисао,Веселиновић се у то није удубљивао,у Историји српског народа се Радослав само помиње као кнез,док га Живковић назива краљем.Извесно је да последњи владар из династије Војислављевића,Михајло,носи титулу кнеза,према историјским изворима који га помињу (а то није Летопис),а он је умро крајем девете деценије XII века,у доба када је Немања заузео Зету.Покушаћу да осмислим бољу формулацију за овај сегмент,ако ме неко не претекне.

OK, pogledaću sad da vidim da li je ikako moguće da se to ubaci u sam tekst, a da ne izgleda kao da je palo s neba. --Јагода испеци па реци 17:51, 29. јануар 2010. (CET)

1. Фуф...Настојао сам да будем концизнији,али и да појасним збивања самом читаоцу.Нпр. када се прича о опсади Драча 1081.године,могло се само рећи да су Нормани победили, а да Бодин није ушао у борбу на страни византије.Међутим,мислим да је значајно појаснити међународну ситуацију,јер се нису тукли Норманипротив Византинаца,већ су и једни и други окупили савезнике који су учествовали у борби.Такође,је,по мени,важно истаћи да је Бодину,иако је био ожењен Норманком и (генерално) анти-византијски настројен,није сметало да омета норманско снабдевање и стално их узнемирава мали нападима (а није био једини који је то радио).Исто тако,до саме битке тј. до изласка византијске војске из утврђеног града у ком су се уштекали не би ни дошло,да Млечани нису разбили опсаду с` морске стране,а потом и да се нису неки међу Византинцима истриповали да могу да разбију Нормане на отвореном пољу.Додатни фактор је то што су се турски најамници распали.Све је то битно имати у виду када је реч Бодину и његовом не уласку у борбу под Драчем.Вероватно сам ја негде одлутао,па ви скратите где мислите да треба.
2. Па то су више остаци,него културно наслеђе.Мени,лично,се та формулација културно наслеђе не допада јер ми делује некако опште и неодређено,а и покушао сам да избегнем понављање речи култура у истој реченици.

Sasvim se slažem. Naravno da se radi o ostacima nečega, i ti ostaci su samo delić kulturnog nasleđa jednog naroda. Drugo, rečenica

На културном плану, из овог периода потиче релативно мало kulturnog nasleđa.

nema baš mnogo smisla.--Јагода испеци па реци 17:51, 29. јануар 2010. (CET)

1. Та фреска је значајна,јер је једини ктиторски портрет из тог доба,а значајна је и по томе што је једна од ретких које су већим делом очуване,а припадају овом добу.Због тога јој је посвећена толика пажња.Она није ремек дело сликарства тог доба (то је сликарство у Кутима код Херцег Новог,али су од сам цркве опстали само темељи,а од фресака мож`те мислит`),напротив,али је преживела до сада.Додатна је ствар што је настала у доба када је сам Михајло био жив,па се рачуна да је рађена по њему самом.(Нпр,ако се не варам,не постоји ни један портрет Стефана Немање који је рађен за његовог живота.)

Црни Бомбардер!!! (†) 15:33, 29. јануар 2010. (CET)

---

Али да ли мораш у чланку о историји Срба пре 1150. године да пишеш да је слика из профила, тих боја, окренута на ту страну, шта држи у рукама? Разумем да је битна, али не разумем да је на овом месту рећи о њој да је осликана за живота, под тим утицајем и тоје доста, нарочито када исти текст стоји овде и овде. -- Bojan  Razgovor  15:52, 29. јануар 2010. (CET)

Имењаче,слободно избаци шта мислиш да је вишак из чланка (ово важи за све).У томе је и појента да више људи ради,јер свако то сагледава из другог угла.Ја мислим,да треба оставити засебан одељак о њој,јер је значајна.Да ли ће он бити три или тридесет реченица,потпуно је свеједно.Ако стигнем,видећу да поново прођем и скратим тај део,али ме слободно претекни(те). Црни Бомбардер!!! (†) 16:08, 29. јануар 2010. (CET)

Meni je svejedno ko ce uraditi, samo da se zna razlog zasto je to uradjeno. -- Bojan  Razgovor  17:37, 29. јануар 2010. (CET)

Јер може `вако?Оставио сам општу напомену о фресци и опис краљевог лика,јер су они заправо и најзначајнији за целу причу.Скрати,ако мислиш да је још нешто вишак. Црни Бомбардер!!! (†) 15:09, 30. јануар 2010. (CET)

Испод слике на самом почетку чланка не пише шта представља зелена црткана линија. Границу између Византије и Мађарске, Хрватске и Бугарске, планирано ширење Србије у 21. вијеку или утицај Црног мора на узгој кромпира у Босни и Херцеговини :) ?--Мирослав Ћика (разговор) 17:16, 29. јануар 2010. (CET)

Ваљда то пресдставља границу између Првог бугарског царства (са свим својим вазалним територијама) и „остатка света“. --93.87.140.249 (разговор) 18:45, 29. јануар 2010. (CET)

Хм...Ћу је најурим са слике,јер није потребна. Црни Бомбардер!!! (†) 14:02, 30. јануар 2010. (CET)

Хвала. Или то, или написати шта то представља. Баш ме занима :)--Мирослав Ћика (разговор) 16:05, 30. јануар 2010. (CET)

Вероватно је то што рече Ноле (западна граница Првог бугарског царства),јер то стоји на ру.њики испод слике,а Рује су је набуџиле. Црни Бомбардер!!! (†) 05:02, 2. фебруар 2010. (CET)

Коментари SmirnofLeary (разговор)

Део „Српско-бугарски ратови“, реченица на почетку: Рат је трајао три године, а током њега је бугарски владар изгубио већи део своје и није успео да постигне било какав успех. Своје ?? (довршити, претпостављам територије, области ...)

Већи део своје војске. Црни Бомбардер!!! (†) 14:02, 30. јануар 2010. (CET)

Видим да смо ставили слику споменика Ћирила и Методија из Жилине. Сличан споменик имамо и у Београду у парку Ћирила и Методија на Звездари слика 1 слика 2 (познатији је Вуков споменик у истом парку). Не знам да ли имамо ту слику на остави, ако немамо и ако може да послужи није никакав проблем да лично одем и усликам. Могу већ данас или у понедељак. Како видим по интернету, исти споменик постоји и у Охриду. А нашао сам и овај:слика 3. SmirnofLeary (разговор) 08:14, 30. јануар 2010. (CET)

Та слика је само пребачена са почетка чланка о Моравско-панонској мисији (тамо је стављена,јер се налази на тлу на коме су они деловали),заједно са још неким детаљима из њега,јер нисам `тео сад да се удубљујем и у детаљну потрагу за неким бољим приказом њих двојице.Значи,слободно мењај(те) ту слику и све остале(,ал` немо` да мећете неке размрљане на којима се ништа јасно не види).Колико се сећам,у истом чланку има и слика тог Охрдиског споменика,коју сам ставио јер на Остави није било слике оног из Београда.Можда ставити њу,док се не слика овај код нас или како год,мислим то је најмањи проблем у самом чланку. Црни Бомбардер!!! (†) 14:02, 30. јануар 2010. (CET)

Нисмо се разумели, није то никакав проблем. Понудио сам се да направим фотографију. Није никакав проблем да одем и усликам, што ћу сутра и да урадим. Направићу 5-6 фотки, па видите како то изгледа и поставите по избору. Чланак је колико видим у потпуности ауторски, није превод са других википедија, па би било супер да имамо и своје слике. Ако то није ОК, опет не морате постављати, можда слике послуже за неки други чланак. Нисам ништа замерио по том питању, само констатација. SmirnofLeary (разговор) 18:46, 1. фебруар 2010. (CET)

Да, сад видим да у чланку Моравско-панонска мисија стоји слика споменика у Охриду. То је тај исти споменик који је и у Београду. SmirnofLeary (разговор) 18:48, 1. фебруар 2010. (CET)

Фуф...Нисмо се разумели дефинитивно.Ја сам сконт`о да причаш о квалитету слику тј. уметничком дојму или тако нечем,типа тамна је и слабо се види (што је јасно сваком ко је види,јер је сликана у сумрак и изгледа к`о борба црнаца у тунелу) или тако нешто,а ти причаш о 17 ствари.Значи,договорили смо се,ти направи фотке кад стигнеш и убаци,по твом мишљењу, најлепшу у чланак. Црни Бомбардер!!! (†) 03:39, 2. фебруар 2010. (CET)

Печат кнеза Стројимира је сачуван предмет из деветог века, а никако није остатак од нечега. Када човек умре остану посмртни остатци, када једе остану у тањиру остатци хране итд. --Sahara (разговор) 12:36, 1. фебруар 2010. (CET)

Не контамо се скроз.Није спорно да је реч о конкретном предмету,али се,у генералном смислу,ради о остацима тј. фрагментима целокупног културног живота,који је тада,неоспорно,постојао.Значи,у поређењу са каснијим (па чак и претходним) епохама, делова тог културног живота практично нема.Осим тог печата (а и он је испливао случајно),нема практично никаквог (значајног) материјалног налаза везаног за најстарију српску династију (на Балкану).Зато мислим да је термин остатак тј. остаци прецизнији,јер није реч о остатку неког конкретног предмета,већ целокупне културе тог доба. Црни Бомбардер!!! (†) 03:39, 2. фебруар 2010. (CET)

Ипак је предмет из историјске и културне заоставштине, без обзира што је усамљен.--Sahara (разговор) 08:26, 2. фебруар 2010. (CET)

Неретвљански и неретљански

На више мјеста у чланку се појављује, по мени неисправан облик неретВљански. Умјесто неретљански. Стручњаци? --Мирослав Ћика (разговор) 17:22, 1. фебруар 2010. (CET)

Мени моја унутрашња логика правописа каже да треба НеретВљански (можда неретвански?),али је она више пута била у тешкој заблуди.Не знам `ди би се дело цар Немање благо тј. слово В,ал` гладне гласовне промене су чудо. Црни Бомбардер!!! (†) 03:39, 2. фебруар 2010. (CET)

Каже се неретљански. --Јагода испеци па реци 16:01, 7. фебруар 2010. (CET)

Гласање

Предлажем да због обимности чланка продужимо расправу за још пар дана, рецимо до 10. 2. 2010. Као и због тога што су се истовремено водиле расправе о још четири чланка, од којих су две управо окончане. Ако је корисницима потребно још времена да исчитају цео чланак и да изнесу примедбе, замолио би их да се изјасне, као и аутора/предлагача о продужетку расправе. SmirnofLeary (разговор) 02:06, 4. фебруар 2010. (CET)