Разговор:Кромпир/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Предлог

Занимају ме педлози за решење проблема. Шта да радимо са одељком Кромпир у Србији. На самом чланку не може никако да остане. Да ли правити нов чланак, брисати или неко има неку другу идеју?. Дадржај одељка Кромпир у србији се налази испод:

Кромпир је у Србију донео Доситеј Обрадовић.

Гаји се у низинама и на планинама али најпознатији је из околине Ивањице и Чачка. Ту се вероватно због специфичне климе, земљишта али и дуге традиције производи врло укусан кромпир у великим количинама. Због свега тога, у Гучи је и подигнут Институт за кромпир који се бави селекцијом врста са великом приносима, отпорним на болести и сл.

Кромпир се преко зиме ставља у подземне трапове где ,ако није изложен температурама испод нуле, може да сачека пролеће. зато је, поред издашности и релативно ниске цене један од главних састојака у исхрани.

Конзумира се куван и печен док је сиров благо отрован. Некада су ђаци да би избегли писмени задатак, појели сиров кромпир пре одласка у школу да би се разболели. Данас се са часова бежи и без кромпира.

---

Хахахаа... Овај последњи пасус ме је подсетио на основну школу. И то да од сировог кромпира добијеш тземпературу па не идеш у школу је велики урбани мит. Имала сам једног друга који је једном, да би избегао писмени, наћопао се сировог кромпира, кад оно ништа, морао је у школу на писмени. Хм, овај последњи пасус ми личи на Голдија, нисам погледала историју, ал ми некако све звучи на њега...

Сад озбиљно. Не видим ништа лоше у целом делу, осим, наравно овог последњег пасуса. Кад се он избаци, можађ мирне душе да га вратиш назад у чланак.--Maduixa kaži 18:13, 9. јун 2007. (CEST)

Да, али онда би могао да се стави и поднаслов Кромпир у Азербејџану, Кромпир у Турској, Зимбабвеу, Новом Зеланду... Значи ово је чланак о кромпиру уопште и ово није српска енциклопедија него енциклопедија на српском --Јован Вуковић (р) 12:15, 10. јун 2007. (CEST)

---

Знам шта хоћеш да кажеш, али ипак је занимљиво да се помене како то нешто (тема чланка) је у Србији. Па и ја сам ставила у чланак о Шпанији колико има Срба тамо, а у Алмогавере су ми сугерисали и ја прихватих, податак да су Алмогавери били једно време у служби српског краља Милутина, а и сви чланци о Визанији и другим земљама које су имале на неки начин везу са Србијом, обаверзно се помиње, иако на пример, на другим Википедијама нема ни помена о том истом податку. Шпанци исто увек тршају податке о Шпанији у чланке који год имају било какве везе са њима. Е, сад. Проблем је овде што је чланак врло кратак, па онда испада да само пишемо о кромпиру у Србији. Било би много боље да се напише чланак како треба, а то о Србији да буде при крају, као једна занимљивост. Али чланак треба написати... --Maduixa kaži 13:19, 10. јун 2007. (CEST)

---

ботанички део одрађен - остаје да и остали допринесу чланку =) Поз, --Wlodzimierz 02:54, 11. јун 2007. (CEST)

---

A sto stoji ovde ova nalepnica za sredjivanje? Ne vidim da clanku ista fali, osim da se prosiri, al to manje vise fali skoro svim clancima na vikipediji... Cak ne mogu ni da utvrdim ko ga je stavio, nesto mi istorija konfuzna...--Maduixa kaži 10:13, 11. јун 2007. (CEST)

Ја сам поставио тај шаблон, јер реченице онде написане треба повезати и тај део проширити (макар по мом мишљењу).--Wlodzimierz 10:33, 11. јун 2007. (CEST)

---

Ja vidim da te recenice imaju poveznice, a to sto taj deo treba prosiriti, barem po meni, ne spada u sredjivanje, nego u prosirivanje - a za to se onda stavi sablon klice... Sklonila sam sablon sredjivanje i stavila sablon klice, jer zapravo treba prosiriti a ne srediti clanak. ovo sto je do sad napisano, meni barem izgleda sredjeno. Ako se ipak neko ne salaze sa mnom, slobodan je da vrati na prethodno...--Maduixa kaži 10:57, 11. јун 2007. (CEST)

Кромпир у Србији

Мислим да то што шпанци раде није у реду. Јесте занимљиво наћи податак о својој земљи, али опет понављам ово није српска енциклопедија него енциклопедија на српском језику. Е сад било би лепо имати посебан чланак Кромпир у Србији и то додати у одељак Види још на чланку кромпир. Тај чланак Кр. у Ср. би писао колико се годишње производи кромпира у Србији, у којим деловима земље највише, колико увози, а колико извози, колико Србија заради од кромпира, површине у Ср. под кромпиром, просечна цена, историју кромпира у Србији, јела која се често праве од кромпира код нас, колико се кг кромпира потроши по особи у Србији годишње и сл. Е то би могао да буде леп чланак, само неко треба да се помучи и скупи податке. --Јован Вуковић (р) 13:17, 11. јун 2007. (CEST)

---

Ја мислим да грешиш, и да то "ово није српска енциклопедија" схваташ на мало погрешан начин, ал ајде, нема везе. По мени, безвезније је имати ЦЕО чланак о кромпиру у Србији (ту би тек могло да се замери, "ово није српска енциклопедија", јер нико нема цео одвојен чланак "кромпир у Шпанији " или "кромпир у САД" итд...), боље је одвојити један пасус у самом чланку кромпир и навести пар реченица. Но, мени је свеједно. Како год хоћете.

Елем, имам друго питањце. Код нас пише да су кромпир донели Шпанци 1536. и тражи се извор. Ја видим да на шпанској вики кажу следеће: Педро Сијеса Леон, савременик Франсиска Пизара, описао је кромпир 1550, и верује се да га је он однео у Шпанију из старог Перуа 1554. године, као куриозитет.

Ова реченица није референцирана у самом чланку, али чланак има библиографију. Мислим да би за сада, док се не нађе неки поузданији податак (и извор) требало избрисати годину из чланка.--Maduixa kaži 13:24, 11. јун 2007. (CEST)

Боље стави ту годину и код нас, али може и овако док се не нађе неки извор. Што се тиче посебног чланка о кромпиру погледај нпр. ово. То су добри чланци и може постојати посебан чланак о пиву у свакој земљи. Исто тако и о кромпиру може да постоји чланак кромпир ту и ту, само ако има довољно података --Јован Вуковић (р) 18:42, 11. јун 2007. (CEST)

---

Ахаха,... Е свашта. Ок. Онда нека иде у други чланак. Мени стварно свеједно. Ај ставићу оно што пише код Шпанаца. --Maduixa kaži 18:50, 11. јун 2007. (CEST)

Par stampanih izvora iz botanike koje sam sinoc pogledao, uopste ne spominju tacne godine, nego drugu polovinu 16. vijeka kao vrijeme unosenja i pocetak kultivacije krompira u Evropi. E, sad. Vjeruje se moze da stoji, ali ne bi bilo lose naci neki izvor gdje se to, vjeruje se spominje... ---Славен Косановић- {разговор} 18:55, 11. јун 2007. (CEST)

---

Па вероватно да стоји у некој од оних библиографија на шпанској, ал ме мрзи да читам... --Maduixa kaži 18:56, 11. јун 2007. (CEST)

Moguce, ali krompir nije imao uspjeha u Spaniji jer mu topla i vlazna spanska klima ne odgovara bas, tako da se u 17. vijeku sadio najvise u Irskoj, kasnije u 18. vijeku u Njemackoj i Engleskoj, da bi se prosirio i dalje na ostale evropske zemlje. U Irskoj je cak postao glavni ratarski proizvod u to vrijeme... Porijeklom iz peruansko-bolivijanskih Anda, krompir je uvijek vise cijenio hladniju klimu... :) ---Славен Косановић- {разговор} 19:06, 11. јун 2007. (CEST)

Хладнију климу... хм... да, умерено-континенталну :). Него, додах референце за године великог доласка кромпира у Европу, а ускоро би требало да средим и генетичке податке о судбини јадне подврсте довежене у Европу, њен помор и брзу замену другом... ускоро... не могу сада =) ионако не волем кромпир толико =) --Wlodzimierz 19:49, 11. јун 2007. (CEST)

Мислио сам, хладнију у односу на шпанску, која је у већим дијелом скоро тропска... :))) Овдје је најпознатији кромпир из Галиције, многи кажу да му клима у Галицији највише одговара (опет у односу на остале дијелове Шпаније)... :) ---Славен Косановић- {разговор} 21:28, 11. јун 2007. (CEST)

Интродукција

Хм, ја мало сад да закерам... Речи интродукција и интродуковано је (претпостављам) неки ваш, специфичан биолошко биљни израз, ал је мом уху изузетно рогобатан...Да ли је икако могуће да се замени неком нормалнијом и сварљивијом речи? Само питам, ако може...--Maduixa kaži 19:57, 11. јун 2007. (CEST)

баш сам хтео да се питам да ли је могуће да Мађуша користи те рогобатне изразе...И сада видим да је просуто море мастила око Доситеја и Ивањице. Ако је битно да је Колумбо или не знам ко донео кромпир у европу мислим да је Доситеј исто тако битан...Ако вам се не свиђа мој допринос вратите на претходну измену...ја дижем руке :-(--Goldfinger 21:16, 11. јун 2007. (CEST)

---

Ja mislim da tri rečenice neće nikom smetati... Pogotovu što o ovoj temi ima dosta toga da se piše a to "dosta" nema veze sa Srbijom i srpskim krompirom.--Maduixa kaži 21:19, 11. јун 2007. (CEST)

Што се тиче доситеја написао сам голдију на стр. за разговор. Што се тиче рогобатних израза сасвим се слажем. Сваку туђицу која постоји у српском треба мењати нашом речи. Е сад што неке туђице не могу бити замењене то је друго. Али адаптације, интродукције и сл. треба мењати нашим речима. ваљда требамо тежити томе да се чланци пишу што простијим језиком --Јован Вуковић (р) 21:22, 11. јун 2007. (CEST)

---

Ne prostijim, ali čitljivijim i jednostavnijim, da.--Maduixa kaži 21:24, 11. јун 2007. (CEST)

Замените, ставите шта вам лепше и сварљивије звучи - то је и поента рада на вики. На велику жалост, не постоји превод термина интродукција у српском језику, жао ми је што је рогобатан и сложен већини ушију, ја дижем руке од кромпира. велики поз, --Wlodzimierz 21:30, 11. јун 2007. (CEST)

Introducir = унијети негдје у нешто, или нешто, увести нешто да постане пракса, увести неку традицију, производ, увести нешто што ће се приихватити негдје, итд... тако да интродукција има свој превод... :) (Ово је само неколико значења, пошто их има још зависно од контекста) ---Славен Косановић- {разговор} 21:45, 11. јун 2007. (CEST)

---

Aj Wlood, nemoj ti da nas napušćaš, crni ne bijo! Pa ako ti napustiš krompir, ko će ga završiti? Vidiš da smo ovde svi ne zna se ko je bolji botaničar od kojega... Za sve ima prevod, ne brigaj za prevod, nego daj pomozi ovde inače ode krompir u peršun...--Maduixa kaži 21:57, 11. јун 2007. (CEST)

Тачно сам знао да босанац мора нешто да ишчачка (а тко би други). Иначе, мислим да податак о Доситеју треба да остане (ајд'да видим да неко обрише), у супротном дижем руке! :)))))) Djus ^reci 22:02, 11. јун 2007. (CEST)

Елем, сад гледам ове три реченице у одјељку интродукција. Ако је Доситеј донио кромпир у Србију онда је то важан податак и није нека регионализација пројекта. Имамо у многим другим чланцима, многомање битнијих података па стоје. А сад један штос... :) Дошли ови агрономски инжењери Босанца да уче како се сади кромпир. Па почели о новим технологијама, те кромпир се сади вако, те окопава нако, а Босанац ће: „Ја њега морам посадит' па он ник'о ил' не ник'о“... :))) А Ђус., шта кажеш сад... :) ---Славен Косановић- {разговор} 22:04, 11. јун 2007. (CEST)

Шта рећи? :) Djus ^reci 22:28, 11. јун 2007. (CEST)

Само се ви зез*јте

Познавао сам човека, сељака, (годиште је био 1909.) који је пре другог светског рата донео КУПУС у Бајину Башту! Дотле није био познат!!?? Ишао је преко планине Повлен у Ваљево на пијацу (цца 60 км) три дана. И тамо је на пијаци први пут видео купус!!! Питао је продавца шта је то. Овај је зачкиљио очима и рекао "А јеси ли ли ти сељак?" мислећи да га завитлава. Када је видео да се овај не шали одвео га је кући и дао му расад који је он опет три дана пешачећи донео у Бајину Башту. Дувана, чувеног "Бајиновца" је било али не и купуса!--Goldfinger 22:13, 11. јун 2007. (CEST)

У праву си Голди, многе ствари су код нас шириле сличном методологијом... И ја сам сличних прича чуо од мојих старијих. ---Славен Косановић- {разговор} 22:18, 11. јун 2007. (CEST)

Из чланка

Ипак је ово википедија на српском, а не српска википедија. Некаљ стоји овде, можда неком и затреба --Јован Вуковић (р) 00:06, 12. март 2008. (CET)

==Кромпир у Србији==

Кромпир је у Србију донео Доситеј Обрадовић.

Вероватно најпознатији кромпир у Србији је из околине Чачка, Ивањице.

У Гучи се налази Институт за кромпир, где се научним методама унапређује узгајање кромпира у Србији.

Sjajni clanak

Od ovog bi se dobiti clanak za ponos. Treba dopisati o bolestima, uzgajanju, hrani koja se dobija od krompira... ijao...-- Bojan  Razgovor  13:32, 14. новембар 2008. (CET)

Za spasiti

Morao sam ovo da vratim, ali je steta možda da ne bude u članku ako je tačno i ako ima izvora, neka neko preslovi u uklopi kada bude mogao:

Iskustvo jednog čoveka sa krompirom za vreme Sedmogodišnjeg rata nadahnulo ga je da postane njegov najveći pobornik. Antoan Parmentje, francuski naučnik, služio je kao botaničar u francuskoj vojski. Pošto su ga Prusi zarobili, proveo je tri godine u zatvoru, i veći deo tog vremena za jelo su mu davali samo krompir. Zaključio je da je krompir hranljiv i zdrav, i po završetku rata i povratku u Francusku, počeo je javno da se zalaže za njega. Posle još jedne loše žetve 1770. godine, kada je ponuđena nagrada za najbolji esej na temu “namirnice koje mogu smanjiti nevolje gladi”, Parmentje je pobedio sa pohvalom krompiru.Ubrzo potom objavio je detaljnu naučnu analizu krompirovih vrlina. Ali podrška naučnika bila je jedno, a ubediti ljude da gaje i jedu krompir nešto sasvim drugo. Tako da je organizovao niz reklamnih trikova. Godine 1785, na banketu priređenom u čast rođendana Luja XVI, Parmentje je kralju i kraljici poklonio buket krompirovih cvetova, a nekoliko jela koji su gosti jeli uključivali su krompir. Ali Parmentjeov najveći trik bio je što je postavio naoružane sražare oko polja malo izvan Pariza koja mu je dao kralj, a na kojima je gajio krompir. To je izazvalo interesovanje lokalnih stanovnika, koji su se pitali kakav to vredan usev zahteva takve mere bezbednosti. Kada je krompir sazreo, Parmentje je naredio sražarima da se povuku, a stanovnici su uleteli i pokrali krompir.. 1802. godine Parmentje je dobio orden Legije časti koji mu je dodelio Napoleon. Njegove zasluge za krompir danas se pamte u obliku nekoliko jela od krompira koja nose njegovo ime, a najpoznatije je Hachis Parmentier.

EOF; [sabate]$ talk; 19:25, 29. децембар 2010. (CET)