Разговор:Масакр у Сребреници/Архива 4

Архива 3 Архива 4 Архива 5

Zbunjujuća rečenica

Smatram da je ova rečenica poprilično zbunjujuća:

"Међународни суд правде (МСП) у Хагу је 26. фебруара 2007. у пресуди по тужби БиХ против СРЈ, овај злочин назвао геноцид, додајући да „суд није утврдио да су масовна убиства почињена с намером да се муслимани униште као национална група“

Prvi razlog je taj što, u rečenici stoji "SRJ" a u izvorima na primjer spominje Srbija. Znaci čitaocu može biti poprilično zbunjujuće. Koje zemlje obuhvata ova odluka?

Drugi razlog je taj što je rečenica sama po sebi nezgrapno napisana, i po mom skromnom mišljenju (ali samo mom mišljenju) sa namjerom da se uvjeri u neku općenitu sliku da "nije bilo namjere da se muslimani unište kao nacionalna grupa". Ne razumijem kako se može reći da je Sud utvrdio da se desio genocid, i onda "NIJE utvrdio da su ubistva počinjena sa namjerom da se muslimani unište kao nacionalna grupa?". Zaista zbunjujuće.

Mislim da bi trebalo da stoji ovako:

"Међународни суд правде (МСП) у Хагу је 26. фебруара 2007. у пресуди по тужби БиХ против СРЈ , овај злочин назвао геноцидom, додајући да „суд није утврдио да je Србија одговорна за масовна убиства у Сребреници".

ili

"Међународни суд правде (МСП) у Хагу је 26. фебруара 2007. у пресуди по тужби БиХ против СРЈ , овај злочин назвао геноцидom, додајући да „суд није утврдио да je СРЈ одговорна за масовна убиства у Сребреници".


Treći razlog, piše se o sudskoj odluci, a izvor se navodi novinski članak koji piše o tome kako komisija koju je osnovala Republika srpska, nije utvrdila genocid. Ni to mi nije jasno.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговордоприноси)

Колико видим она реченица је цитат, дакле треба утврдити да ли у пресуди пише тако. Цитати се не могу мијењати како би било боље, него како негдје пише или како је неко рекао. Дакле, провјерити да ли је цитат тачан, а ако није, ставити какав јесте. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:13, 7. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори

Ne mislim da je ovo citat iz razloga što je referencirana sa tri različita izvora. Odnosno, autor je izgleda probrao za njega "poželjne" dijelove tih izvora i iz nekog razloga stavio navodne znake. Zaista mi nije jasan kontekst ove rečenici, te sam u svom prijedlogu za izmjenu dao neki kontekst koji smatram da je autor članka bar približno imao na umu.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговордоприноси)

Радило се о једном од највећих фалсификата. Поправио сам и референцирао самом пресудом. Да се ја питам, аутори овог фалсификата би сносили последице, али нажалост, наставиће своју биједну егзистенцију на википедији.--В и к и в и н дбла бла 21:03, 7. јул 2011. (CEST)Одговори
Слажем се са тобом, Вики. Чланак треба скроз неутрализовати и онда уклонити шаблон ПОВ.--89.216.56.7

Verovatno Vam je ta recenica zbunjujuca i nista Vam nije jasno jer po obrazovanju niste pravnik niti imate bilo kakvog znanja o pravu i o pojmu genocida. Zato je zaista suludo da jedan laik poput Vas komentrise uopste pojam genocida kada nije upucen u to sta on znaci. Za Vasu informaciju međunarodna pravna definicija zločina genocida data u članu II i III Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, iz 1948. godine

član II opisuje dva elementa zločina genocida:

1) mentalni element , znači "namera da se potpuno ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili religiozna grupa kao takva, i

2) fizički element koji uključuje pet dela opisanih u sekcijama, a, b , c , d i e. Zločin mora uključivati oba elementa da bi se zvao "genocid".

član III opisan sa pet kažnjivih oblika zločina genocida: genocid, konspiracija, podsticaj, pokušaj i saučesništvo. Optuzba je otpala jer nije dokazan mentalni element ili namera da se potpuno unisti etnicka, rasna ili religiozna grupa, kao i zbog spekulacija o broju zrtava i ne znam sta Vam tu nije jasno. Zaista je smesno da neki laik poput Vas koji ne zna ni sta pojam genocida podrazumeva pokusava da komentarise presudu Medjunarodnog suda pravde. Ovo sto Vi pisete je apsolutna besmislica iz prostog razloga sto kazete da je sud zlocin nazvao genocidom ali da nije utvrdio da je SRJ odgovorna za masovna ubistva, kako je mogao zlocin nazvati genocidom kad je odgovornost, ili ti krivica ili vinost subjektivni, odnosno mentalni element i ako on nije utvrdjen ne moze biti reci o genocidu jer pojam genocid mora po definiciji sadrzavati oba elementa da bi se tako zvao. Vi mozda mislite ali ja znam...

Vink- Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, diplomirani pravnik..— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.148.252.51 (разговордоприноси)

Odjel "Haški tribunal"

Sporni dio:

"Хашки трибунал је велики део свога рада посветио овом догађају и подигао бројне оптужбе и изрекао пресуде против људи који су у њега били умешани. Бројне[тражи се извор од 05. 2011.] суштинске критике рада Хашког трибунала доводе у питање кредибилитет ових оптужби и пресуда[тражи се извор од 09. 2009.]. Хашки трибунал овај догађај назива геноцидом што није општеприхваћено."

Kratko i jasno:

               1. Mišljenje i zaključivanje autora članka ili njegovog dijela, nema mjesta u enciklopedij. 
               2. Nema referenci (a normalno da nema referenci kad su ovo mišljenja i zaključivanja autora članka)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговордоприноси)

Промијенио сам "бројне" и "суштинске" (за шта је потребна дебела референца) у "неке".--В и к и в и н дбла бла 19:43, 7. јул 2011. (CEST)Одговори

Čekaj malo, ako nešto nema referencu i izvor, onda se to ne piše. Isto tako, zaključuješ. Nisi kredibilan niti je tvoje da doneseš odluku o tome da li je neki međunarodni sud pravde kredibilan ili ne, posebno ne na encikopedijskom štivu, a posebno ako nemaš citata za to. Zadnja rečenica isto tako. Gdje nije opšte prihvaćeno? U tvojoj sobi? Šta je za tebe "opšte prihvaćeno" Uključuje li to Kinu i recimo Etiopiju? E ovo se dešava kad pišeš članak na svoju ruku, kada nisi neutralan, i kada hoćeš da utičeš na mišljenja onih ljudi koji čitaju članak.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MirzaM (разговордоприноси)

Čekaj malo Mirza, nemoj mene optuživati ​​da sam pristrasan jer ja to svakako nisam, niti sam ja suštinski pisao ovaj članak. Ja sam popravio par rečenica i dodao galeriju slika na dnu stranice, to je sve što sam uradio. Što se tiče pojma "genocid", on jeste sporan (pogledaj naslove ovog članka na drugim vikipedija, samo na hr i bs piše "Genocid u Srebrenici", dok je na svim ostalim "Masakr u Srebrenici"). Ne mora značiti da ako nešto nije "genocid", da je to zločin manjeg intenziteta. Da bi se nešto kvalifikovalo kao genocid, presudna je "genocidna namjera", odnosno namjera da se uništi cjelokupna populacija određene grupe u određenoj oblasti. Ovaj članak ima mnogo teže nedostatke, recimo više se piše o stradanjima Srba i nekim kritikama službene verzije nego o samim egzekucijama u Srebrenici. To treba popraviti.--В и к и в и н дбла бла 20:07, 7. јул 2011. (CEST)Одговори

Izvini, iz nekog razloga sam (glupog moram priznat) mislio da si ti ustvari napisao ovo sve, tako da nemoj uzet to previse k srcu, ali opet mislim da moj stav itekako vrijedi te se nadam da ce se to promjeniti, odnosno da ce onaj ko je to napisao, imati volje i snage da to prepravi. Sto se tice pojma genocid, koriste se ustvari oba termina i genocid i masakar (pogledaj stranu i po meni najbolju wikipediju i njihove smjernice). Samim tim, izjava da termin "genocid" nije opće prihvaćen ne stoji, jer bi to značilo da se isključivo i samo isključivo koristi masakar. Recimo pronađi članak na CNNU o tome i vidjećeš da se koristi termin genocid. Pored toga, priča o tome da li se i šta kvalifikuje kao genocid je sasvim nebitna iz razloga što je sud bio jasan. I nije na nikome od nas da dovodimo to u pitanje, nego samo da prikazujemo onako kako je.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.36.253.158 (разговордоприноси)

Траже се референце

Убацио сам шаблон [тражи се извор], јер већи дио чланка није референциран. Поготово онај који се односи на званичну верзију догађаја. Избацио сам одредницу босански Срби. --Milosh990 (разговор) 14:10, 12. јул 2011. (CEST)Одговори

Sto se mene tice ti se djelovi mogu i izbrisati posto cu ja nakon "Opsade Sarajeva" poceti raditi na ovome clanku gdje cu i unijeti reference i sve. Al dobro, aj sad za sada nek stoji nesto, bolje nego prazno onako.--MirzaM (разговор) 17:27, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

Unio sam dio, da je autor iz izvora naveo neku tvrdnju.--MirzaM (разговор) 17:50, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

Izbacio sam dio da neke kritike "dovode kredibilnost Haškog tribunala u pitanje". Znači to je POV zakljucivanje i nema potrebe da stoji u clanku. OStavio sam "da postoje kritike za rad Haskog tribunala".--MirzaM (разговор) 17:00, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Босански Срби, други пут

Извини, а што избацујеш "босански Срби", кад медији РС кје наводите овде ка референце тако зову Србе из БиХ? Мислим, д аје то нешто увредљиво за Србе, па не би онда то користили медији РС, зар не? --Јагода  испеци па реци 21:43, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

I u dijelu clanka opsada Sarajeva kojeg sam ja pisao, i moj izvor je isto tako navodio "bosanski srbi". Međutim, željko, Baš Čelik, i Milos su me konstantno ubijeđivali da to ne moze stajati jer oni sebe tako nikad ne bi zvali, a niko se osim mene nije glasno usprotivio tome, tako da...to je oblik "koncenzusa" na ovim clancima ocigledno.--MirzaM (разговор) 15:45, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Босански Срби је назив који су измислили странци. Он нема упориша у српском говорном подручју, до рата ни код Муслимана се то није могло чути, а и данас се само може наћи у медијима. У свакодневном говору они нас не називају Боснански Срби већ само Срби. Срби не живе само у Босни већ и у Херцеговини, а онај Србин у Мостару или Требињу никако не може бити Босански Србин. Како Алекса Шантић може вити Босански Србин, или Јован Дучић кад су рођени у Мостару и Требињу. --Награкажи/лажи 01:50, 16. јул 2011. (CEST)Одговори

Al kako to možeš reći da nema uporišta kad evo, četri srpska novinska portala + Milorad Dodik koriste taj naziv:
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/264517/Americki-pilot-koga-su-oborili-bosanski-Srbi-kandidat-za-Kongres
http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/12648/lat/Piter-Galbrajt-Bosanski-Srbi-su-fasisti.html
http://www.smedia.rs/vesti/vest/66978/Milorad-Dodik-Srbi-Republika-Srpska-Dodik-zrtve-disfunkcionalne-
http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/137915/Bosanski-Srbi-ne-ocekujte-promene--MirzaM (разговор) 12:14, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Нико не спори да се тај термин користи у медијима (чак понекад и у РС). Глупо је инсинстирати на тој одредници када се она користи у само у неким медијима, а притом је сам тај народ не прихвата. Свугде где будем видео одредницу босански Срби, ја ћу је избристати и заменити другом тј. прикладнијом. --Milosh990 (разговор) 13:02, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
ODnosno, drugi riječima, ti to radiš iz razloga što TI ne prihvataš takav naziv? Pošto do sada nisi nijedan argumenat naveo koji potvrđuje suprotno. Prvo si rekao da vi srbi to ne prihvatate, a ja ti našao sigurno glavne srpske medijske portale + samog predsjednika RS-a koji navodi taj termin. Odnosno, samo Ti to ne prihvataš ovdje jer ti se ne sviđa.--MirzaM (разговор) 13:51, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Ове везе које је Мирза дао су превод са енглеског језика. Већ је речено више пута да термин "босански Срби" не треба користити. Име било ког народа не садржи придјеве и молим те Мирза још једном да не инсистираш на томе јер смо ти ми на које алудираш овим изразом објаснили да се ми тако не изјашњавамо. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:08, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Ali opet kažem, naveo sam ti reference gdje se vidi da novinski srpski portali u nekom kontekstu u svojim člancima navode taj naziv, odnosno "bosanski srbi". čak i predsjednik RS-a. Isto tako, izvori korišteni za članak koriste taj naziv, koje je onda Miloš promjeni. Odnosno, jedini razlog što ti i miloš stalno mijenjate ovaj naziv, jeste što se ti i on tako ne izjašnjavate. Kako je to bitno u Wikipediji? --MirzaM (разговор) 14:42, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Због тога што би у енциколедији требао да користиш званичне називе народа који се користе на попису становништва. А и због тога што смо те више пута молили да то више не радиш. А и због тога што постоје и извори у којима се каже: "Ми нисмо босански Срби, већ Срби који живе и воле РС, а нашим погинулим одужујемо се вјеровањем да овдје треба да живе Срби" [1]. Па бих те ја још једном замолио да прихватиш наше примједбе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:05, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Pa koristi se naziv Srbi. To je zvanični naziv. "Bosanski" znači Srbi koji žive na teritoriji BiH, jer postoje i Srbi koji žive u Srbiji. Pa isto postoje izvori koje sam ja gore naveo, i to iz srpskih novinskih portala kao i od Dodika, gdje se sasvim ok koristi taj izraz, + reference i izvori koji opet koriste taj izraz, koji upućuje na Srbe koji žive na teritoriji BiH i ništa drugo. I šta sad? Treba ostati samo "Srbi" jer ti se ne izjašnjavaš tako?--MirzaM (разговор) 15:09, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Мирза, ево нас троје смо се јавили и замолили те да не користиш, а мислим да ће ти и Жељко тако рећи па ако можеш буди љубазан и немој да користиш термин „босански Срби“. Хвала --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:12, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Ali čekaj, kada nemaš argumenata za nešto, ti onda skupiš sebe, miloša i željka i mene "molite" da to ne koristim? Pored toga, ja taj termin ne stavljam više nigdje. Niti šta mijenjam ili brišem, niti sam ga od onda stavio. Međutim vidiš i sam i da ostalim editorima ne odgovara da stoji samo "Srbi". Na stranici za razgovor "opsada Sarajeva" su se također i BOjan i Wikiwind izjasnili da se slazu sa "bosanski srbi" (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0#Ba.C5.A1_.C4.8Celik) Evo sad i Jagoda. I sta sad? Vidiš kako i ja skupim ljudi iza sebe. I šta ćemo sad? Ha? Jel to način na koji treba uređivat wikipedija? Gdje su ti čovječe argumenti? Gdje su ti argumenti osim "ja se tako ne izjašnjavam i ja cu zovnut svog admina željku da ti nešto objasni"?--MirzaM (разговор) 15:30, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Мирза у медијима се може наћи свашта, треба гледати шта каже Устав БиХ и шта кажу пописи становиштва. Устав каже да су Срби, а не Боснаски Срби један од конститутивних народа БиХ, а и у пописима не потоје Боснаски Срби већ само Срби. У медијима ја могу да нађем многе називе за вас и Федерације па би их по теби требао користити. Не могу медији крштавати некога. Ово за медије из РС, па то је превод и неупућеност новинара. Да се мене пита медији уопште не би требали да се користе на Вики јер нису поуздан извор, они не раде никакво научно истраживање већ само преносе шта је ко рекао. Често то раде пограшно. Да ли је по теби Њујорк тајмс поуздан за Вики? Ево мени није, а као доказ имам на стотине текстова који су се испоставили да су лажни. Ево нпр. ово: "According to the New York Times, for example, the State Department said that up to 500,000 Albanians were missing and feared dead." --Награкажи/лажи 11:18, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Ево ти референца која побија било које медије јер је устав неке државе важнији од било којих медија.

Позивајући се на Основне принципе договорене 8. септембра 1995. у Женеви и 26. септембра 1995. у Њујорку, Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (заједно са осталим), и грађани Босне и Херцеговине овим одлучују да Устав Босне и Херцеговине гласи:

Ево ти и друга. Званични резултати пописа из 1991.

Дакле ако су Блиц и Глас поузданији од Устава БиХ и званичних резултата пописа 1991. године онда је то друга прича. Ја не видим уопште зашто онда не би могли да користимо Зону сумрака и Свет. --Награкажи/лажи 11:26, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Браниоци - Војска БиХ?

Зашто ово стоји у инфобоксу? Зар није Сребреница тад била под заштитм УН? Холанђана које управо туже за одштету? Што се наводи војска БиХ кад она тамо није ни била? --Јагода  испеци па реци 21:40, 13. јул 2011. (CEST)Одговори


Па била је заштићена зона УН. То би требало на неки начин убацити у инфокутију. А колико знам била је тамо и армија БиХ. А да ти овде одговорим и за босанске Србе. Неоспорно је да се тај термин користи у медијима, али неозбиљно је то стављати у енциклопедију каква је Википедија. Прво зато што тај народ не зове себе тако, друго зато што су имали своју војску и државу (без обзира што је нико није признавао) који имају своје име. Ратовале су војске а не сви Срби против свих Муслимана и обратно (мислим на житеље БиХ). --Milosh990 (разговор) 22:11, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

Милоше, покушавам да разумем зашто, и веруј ми, заиста не успевам. А заиста желим да схватим зашто. Најозбиљније ти кажем, без трунке зезања. Полазим од тога да сами медији РС (дакле не неке друге државе, него државе самих тих Срба), тако зову те Србе. Па зар би медији те државе звали становнике те државе погрдним именом које ти становници сматрају увредљивим? То што су имали државу и војску нема апсолутно никакве везе с темом. Заправо, ја не видим везу. Ако је има, молим те ми је разјасни.
Што се војске БиХ тиче, да ли је она на неки начин учествовала у догађајима? Да ли је заиста бранила на неки начин те људе? Да ли се сукобила на било кји начин с војском РС која је тамо била у то време? Ако је одговор на барем једно од ових питања позитиван, онда има смисла да стоји то шт стоји у инфобоксу. Али, ако ни ништа од овог није тачно, чему онда да се они наводе као наводни браниоци, па чак и ако јесу били ту? Били, али као да нису ни били. Ја мислим да ту треба навести УН и Холанђане, јер то највише одговара истини.--Јагода  испеци па реци 22:25, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

http://www.youtube.com/watch?v=RUuhSGnLvv8&feature=share Ovo može poslužiti. Obavezno pogledati. --109.165.221.210 (разговор) 23:08, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

Било би више него фино да се анонимни корисници који и нису тако анонимни пријаве и коментаришу, а не да користе ИП адресу као камуфлажу. Толико од мене. А што се разних филмова тиче, данас свако прави филмове, с обзиром да живимо у слободном свијету. Теорије завјере се увијек добро продају.--В и к и в и н дбла бла 23:20, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

Није то никаква камуфлажа већ ми се не да пријављивати. Прије свега колико је мени познато пријављивање на Вики уопште није обавезно тако да је то моја слободна воља хоћу ли се или нећу пријавити.

Није то никаква теорије завјере већ изјеве људи који су лично ичетвовали у том догађајима од 1992-1995. Нпр. Миодраг Урошевић камерман који је лично био тамо, Зоран Станковић које је учетвовао у есхумацији лешева, командир полиције у Сребреници Хакија Мехољић, страни агенти и на стотине људи који су лично били тамо. Дакле по теби више знају страни медији који нису ни били тамо од ових набројаних. --Награкажи/лажи 23:35, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

Мислим да би ову "теорију" свакако требало укључити у чланак. Коса ми се дигла на глави кад сам чула Хакију Мехољића. Да ли има ово негде и написано, да може да се референцира (али да није молим вас, РС медиј, јер ако јесте, имплицира пристрасност, све и да није), или да ли бисмо могли референцирати јутуб видеом? Овакве чудовишности ни Хитлер није смишљао. --Јагода  испеци па реци 23:56, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

Има још тога, али чисто сумњам да ће то проћи овде, а да не говоримо о другим Википедијама тако да се ја и не трудим да то урадим. Дакле ради се људима који су играли кључну улогу у Сребреници, али њих није интервјуисао СНН и Хаг тако да се они не могу узети за поуздане свједоке. То је просто жалосно. --Награкажи/лажи 00:47, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Било је довољно да мало прочачкам по интернету и да нађем 15 документарних филмова који говоре супротно:

  1. Zločini genocida u Srebrenici
  2. Remember Srebrenica! Ne zaboravi Srebrenicu!
  3. Srebrenica – zemlja zločinaca
  4. Koridor smrti
  5. The column of death/Kolona za ubijanje
  6. Srebrenica: Izvan razumne sumnje
  7. Haški tribunal i zločini u BiH – Srebrenica
  8. Nurin san
  9. Srebrenica-Opfer klagen an
  10. Witness – Safe haven
  11. Srebrenica: A cry from the grave (BBC)
  12. Srebrenica – Never again? (BBC)
  13. Relatives of massacred Bosnians confront former UN troops
  14. Srebrenica victims’ relatives search for justice
  15. Džemila iz Dobraka

Вјероватно их има још 15. Зашто би конкретно тај филм био важнији од осталих? Немој ме погрешно схватити, ја знам да ту има много ствари које још нису разјашњене (и неће ни бити бар још 30 година), међутим примјећујем један опасан тренд негирања свега што има имало везе са злочинима ВРС. Или су се муслимани сами поубијали (Сарајево), или је у питању нека завјера или нешто треће, али углавном ми на википедији немамо ниједан чланак о злочинима ВРС а који није истролован смећем од извора који у потпуности негирају било какву могућност злочина. Чланци о оним злочинима који се не могу оспорити и не постоје, јер забога, шта ће нам чланци о злочинима ако их не можемо оспорити?--В и к и в и н дбла бла 00:06, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Ако имаш више извора да ли то значи да је то истина? Ја ћу ти наћи стране и муслимнске изворе гдје се каже да је у Рату у БиХ страдало 200.000,300.000 па чак и до 600.000 људи. Што је чиста манипулација, а те бројке су у оптицају након рата па све до недавно док се то није побило и број страдалих је око 100.000. Могу наћи да је преко 200.000 људи страдало у геноциду у Босни, Исто тако и број силованих жена је спао за 3 или 4 пута. Па онда 500.000 убијених Албанаца на Косову итд. За све то ја могу наћи изворе у виду Владе САД, ЦИА, СНН, ББЦ итд. То се дакле може наћи, али то просто није истина. Добро Вики се баш и не бави истином, али у сваком случају би то требало знати. Нисам их гледао али претпостваљам да су ти филмови сви исти, из једног извора који је пласиран још 1995. године. Дакле само преписивање. Нико од Срба не спори злочине, спори се број, начин на који су људи убијени и разлог због кога су људи убијени. Дакле то је оно о чему и причају ови горе што сам навео. То су људи који су најрелевантији за овај случај и ту нема приче. Шеф полиције у Сребреници Хакија Мехољић изјави да је све то орзанизаовао Алија и ником ништа. Као да је то рекажла нека баба удаљена 1000 км од Сребренице. Углавном радите ви како хоћете, ја сам већ рекао да се не трудим шта ће бити у чланку. Наравно исто тако ни изјава Мирсада Токаче директора Истраживачко-документационог центра из Сарајева о 500 живих Сребреничана није релевантна. --Награкажи/лажи 00:32, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Не знам, Вики, али много ми је тешко након гледања овог филма. Да не буде забуне, националност ме апсолутно не занима. Жртве Кравице или Сребренице (било Срби било Муслимани) за мене припадају само једној вери и нацији - људској. Пази, и даље мислим да могућност постојања неког тајног договора између Изетбеговића и Клинтона (тај чудовишни договор од ког се мени коса диже на глави) треба навести у чланку, али то уопште не умањује кривицу оних који су те људе побили. Јер, и даље остаје чињеница да су побили људе без оружја, ратне заробљенике. Али, ако постоји и минимална могућност постојања тог договора, треба навести у чланку. На крају крајева, Изетбегвића не оптужују Срби за тако нешто у овом филму, него Муслимани и то водећи човек Сребренице, и један од припадника муслиманске војске. И наравно, треба обавезно поменути и Насера и сву његову "улогу" у Сребреници. Морам рећи да ми је физички припала мука кад сам чула да је Насер ослобођен свих оптужби. Да будем искрена, то је један од доказа да у ратовима увек исплива најгори шљам на површину. Не знам. Мене страшно потресају ове ствари, јер никад ми неће бити јасно како неко може да убије, мучи, силује малтретира на најразличитије чудовишне замисливе и незамисливе начине друго људско биће само зато што је друге вере или друге националности. Мислим, довољно је видети га како прича, гестикулацију коју има, па схватити да тај човек није сасвим чист у глави. Но, у овом рату свако је нажалост, имао неког свог Насера и то не само једног, него више њих, и то је оно најтужније и најболније од свега.

Много је тешко писати о овим стварима. Али много. А још је теже онима који су лично умешани. Зато и мислим да људи из СР не би требало да пишу те чланке. Не би требало да их пише нико ко је на било који начин лично повезан са догађајима (без обзира којој страни припадао), јер му емоције једноставно не дозвољавају да мисли како треба. Штавише, мислим да би тренутно најбоље чланак написао неко ко заправо нема појма о томе, јер би тај неко онда прегледао све изворе, а не само од једне стране, и онда би из свих верзија можда могао да извуче нешт што би могло да личи на објективан приказ догађаја. Мада, с друге стране, чак и многи који нису учествовали у догађајима такође често врло емотивно приступају писању ових чланака. Лично мислим да је сваки покушај да се напише објективан чланак о било ком догађају из деведесетих на нашим просторима за сада, једносавно немогућ. Не зато што смо „ми“ или су „они“ лоши па то радимо намерно, него зато што смо једноставно, само проклета људска бића са свим својим разноликим осећањима која је немогуће потиснути. Превише је кратка историјска дистанца да би се могло овим темама приступати хладне главе. Ове чланке ће тек, можда, моћи објективно да пишу наши унуци. А можда ни они... --Јагода  испеци па реци 00:58, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Нико од Срба не спори злочине, спори се број, начин на који су људи убијени и разлог због кога су људи убијени.

О, боже, шта ће то изменити? Факат је да су ти људи били убијени разоружани, и т нимало не мења ствар, нити олакшава кривицу оних који су их убили. Ја заиста не разумем. Зашто се траже оправдања? Слажем се да треба утврдити и да је веома битно како се и зашто се нешто десило, али ја неодољив утисак имам да се ти докази овде не подносе да би се сазнала истина, него да би се оправдало убиство 8000 разоружаних особа. --Јагода  испеци па реци 01:07, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Јагода не ради се овде о било каквом злочину већ о геноциду. Код геноцида мора постојати намјера и план да се неко уништи. Да је била намјера не би Младић пустио десетине хиљада жена, дјеце и стараца па чак и војно способних људи. То Хитлер, а ни Павелић сигурно не би урадили. Спасио је што се спасити могло, према осталима који су носили оружје и чинили злочине није било милости. Не постоји генерал ни Бог који могу нпр. неког човјека спријечити да се освети за убијену и силовану мајку, сестру, спаљеног оца итд. Ово је видео шта ти људи радили од 1992-1995. из демилитаризоване зоне која је била под заштитом УН-а. У Сребреници по договору уопште није дозвољено да буде војске и оружја у њој. Велики је притисак на Младића био још прије 1995. али је он то држао по контролом, задњи напад Орића и компаније је кап која је прелила чашу. Још нешто не ради се уопште о убиству 8000 разоружаних војника већ је тај броја много мањи. Стрељаних људи колико сам ја упућен било је 800-1000. Остале жртве су приписане, а настраделе су кад су покушали да се пробију према Тузли и били су наоружани, међу тих 8000 је велики број војника и цивила страдалих од 1992-1995., па исто тако и војника страдалих у сасвим другим општинама БиХ, па један дио је страдао у међусобном обрачуну Муслимана (вјероватно да нису баш сви подржавали Орића и његове методе), па умрли за вијеме рата и наравно ових бар 500 живих које је навео Мирсад Токача да је то тачно иде у прилог на десетине људи који гласају на изборима у Сребренници, а воде се као мртви. За све ово постоји хрпа доказа од људи који уопште нису Срби, најчешће од самих Муслимана и официра УН-а и страних агената. Свака та изјава би требала да одјекне као бомба у медијима, али се за њу скоро да и не чује.

Nagra molio bih te da ovo ne shvatis kao uvredu, ali ovo sto ti gore navodis je iskljucivo tvoje misljenje. Ne mozes ti ovdje diskutovat u vezi toga da li je bio genocid ili ne, na osnovu youtube filma, a Haski tribunal presudio da je u Srebrenici bio genocid. Isto tako, molio bih te, da ovako "olako" ne iznosis tvrdnje, ko je i kako i gdje ubijen. Pogledaj ovo:"Cтрељаних људи колико сам ја упућен било је 800-1000. Остале жртве су приписане, а настраделе су кад су покушали да се пробију према Тузли и били су наоружани, међу тих 8000 је велики број војника и цивила страдалих од 1992-1995." Mislim, na osnovu cega iznosis ovo? Ajde na osnovu cega si iznio ovu tvrdnju? i gore slicne tvrdnje? NE radi se wikipedija tako sto dodjes ti i izneses svoje misljenje i onda mi to uzimamo kao relevantno. Gdje su ti dokazi i cinjenice? Gdje su ti neutralni dokazi? Mislim evo, ti kao "istinu" navodis youtube film gdje u prvoj sekundi stoji "ja ne znam ko je napravio ovaj film, naso sam ga na jednoj stranici". Kakav je to izvor? Ja sam vise putao rekao a i wikipedijne smjernice JASNO NAGLASAVAJU, da svi izvori NEMAJU ISTU VAZNOST I TEZINU.-MirzaM (разговор) 15:38, 14. јул 2011. (CEST)Одговори
Ne shvatam ništa kao uvredu iznosim svoje mišljenje na osnovu onoga što znam (po meni iz pouzdanih izvora). Možda ti izvori nisu dobri za Viki meni su pouzdani jer se radi o ljudima koji su direktno povezani sa tim događejem, a ne sjećam se da ih je iko zvao kao svjedoke u nekom suđenju.
Ako npr. Mirsad Tokača kaže da je u Potočarima sahranjeno 70 ljudi koji 1995. uopšte nisu bili u Srebrenici ili ako kaže da je 500 njih živo. Ja se na ne sjećam kako se zove onaj čovjek koji je zadužen za Memorijalni centar u Potočarima, ali sam čitao njegove izjave i on kaže da su u Potočarima sahranjivani i vojnici na zahtjev porodica, dakle ljudi nastradali u direktonoj borbi. Neki od njih su nastradali čak u opštinama oko Tuzle što nema veze sa Srebrenicom. Isto tako, gledao sam dvije različite emisije o momku i djevojci koji su uklesni u Memorijani centar u Potočarima, a žive u Srbiji. Čini mi se da je jedma od emisija bila Sve za ljubav. Mislim da se to sve može naći na jutjubu. Dakle ako je neko identifikovan kao mrtav i sahranjen i uklesan u Memorijanom centru onda se svakako ne bi trebao nalaziti među živima. Zašto se nalazi među živima to je pitanje? Pa onda ima i izjava za muslimanske medije onog Nesiba Burića (on je bio neki komandant ili tako nešto) gdje kaže da su u proboju prema Tuzli naišli više puta na VRS i da su okršajima izgubili oko 2000 ljudi. Otprilike ovaj broj potvrđuju i srpske snage koji su našli te leševe nakon okršaja, a i neki oficiri UN koji su došli na lice mjesta nakon što se to desilo. Ne mogu tačno da ti kažem imena ali ako te to toliko zanima potraži na netu, ja sam davno slušao te izjave pa se i ne sjećam imena. Zanimljivo da niko od tih ljudi nije svjedočio u Hagu (bar koliko ja znam), a to su ljudi koji su direktno vezani za taj dogašaj. Naravno zato su svjedočili razni strani generali, dipolomate, eksperti koji nisu 1995. godine bili ni blizu Srebrenice, a uzeti su kao pouzdani svjedoci. Po meni presude u Hagu ne govore ništa jer je to politički sud. Ako iko od vas prati suđenja tamo upućen je kakav je to cirkus. To na sve liči samo na sud ne. Ne znam ako misliš da se baviš ovim člankom onda bi valjalo sve to nađeš potkrijepiš izvorima ako su pozdani za Viki itd. Ja nemam namjeru da pišem članke ove vrste, jer je to uzaludan posao. --Награкажи/лажи 00:22, 15. јул 2011. (CEST)Одговори
I dalje znaci, ista stvar, sve ovo gore sto si rekao ama bas sve, je samo i dalje tvoje misljenje koje u potpunosti uvazavam a i ostali sigurno, ali wikipedija je projekat kod kojeg su potrebni neutralni izvori i reference. Mislim da ti bude jasnije, ja sada mogu pronaci izjave bar 500 ljudi koji ce tvrditi suprotno i koji ce tvrditi da je u Srebrenici npr, ubijeno 40 000 osoba. I svaki od njih će biti ekspert za nešto. Razumijes? Pored toga "Po meni presude u Hagu ne govore ništa jer je to politički sud" sa ovom izjavom puno govoris o sebi i o nacinu na koji bi mogao mozda uređivati ovaj članak ali posto si rekao da to ne namjeravas, mislim da je to dobra odluka.--MirzaM (разговор) 01:02, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

To za film, pa to je napisao neko ko je taj film postavljao na jutjubu. Nije ni bitno ko ga je pravio bitan je sadržaj tj. svjedočenje ljudi koji su mučeni, kojima je sve popaljeno i poubijano. Pa i ovaj Fazla je neke od njih intevjuisao. Lako je provjeriti ko je film radio. --Награкажи/лажи 00:29, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Jeste to moje mišljenje, ali je potkrepljeno svakako relevantnim dokazima, izjavama itd. Možda tebi direktor Istraživačko dokumentacionog centara nije relevantan izvor, ali to je samo tvoje mišljenje. Ja ne vidim kako ga onda možeš korisiti u nekim drugim člancima, a ovde ne. Rezultate Istraživačko dokumentacionog centra si koristio u članku Opsada Sarajeva, a ovde ti sad odjednom nisu povjerljivi. Dakle selektivno biraš ono šta ti se sviđa. Možeš naći, ali mogu isto tako ja naći one koji će tvrditi da nije niko ubijen. To ne značu ništa. Ja ovdje iznosim izjave ljudi koji su direktno bili učesnici tog događaja i valjda njihova riječ važi nešto. Dakle ne postoji relevntniji izvor od njih. Moja odluka je zbog toga što ne želim rat izmjena, na Viki pobjeđuje onaj koji je glasniji, a ne onaj koji ima najbolje izbore. Ja sam malo duže ovdje pa to znam, pogotovo kad se radi o člancima ove vrste. Što se tiče Haga ja ostajem pri tome da je to jedan cirkus i sasvim sam kompetentan da govorim o tome jer sam odgledao 90% suđenja. Da je cirkus u pitanju mogao bih sad da ti postavim na stotine klipova sa suđenja. To što se tamo radi ne postoji nigdje. --Награкажи/лажи 01:47, 15. јул 2011. (CEST)Одговори
Cekaj malo. Mirsad Tokača je izjavio da je 70 ljudi koji su sahranjeni u potčarima nije iz srebrenice. Ok, ja se slazem. Evo za 500 ljudi sta je izjavio ovaj institut o kome govorimo: "We emphasize that the statement about 'the 500 missing persons who were found alive' is taken out of context and presented to the public in a way that creates the impression that the list of those killed or missing in Srebrenica includes people who are still alive. This allegation was first published by SRNA, and then the same information appeared in other media located mainly in the Republic of Srpska... We hope that the public will realize that this was a classic media abuse." I u suštini to je to od Tokače i instituta.--MirzaM (разговор) 11:58, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Зашто геноцид? Сад да појасним. Геноцид је најгори облик злочина, гори не постоји јел тако. Е ово је сценарио.

  • Радован Караџић предсједник Републике Српске (осуђен за геноцид итд. итд.) Ово је ће бити.
  • Момчило Крајишник предсјеник НС РС (осуђен за истребљење, разне злочине, етничко чишћење итд).
  • Ратко Младић командант војске РС (осуђен за геноцид итд. итд.) Ово је ће бити.
  • Милан Гверо генерал ВРС (осуђен за злочине не знам тачко какве)
  • Радослав Крстић (осуђен за геноцид итд. итд.)
  • Драгомир Милошевић (осуђен за разне злочине)
  • Итд. итд. да не пишем све који су осуђени

На основу овога је могуће укинути Републику Српску. Шта спречава некога из Сарајева да оде у УН и приложи ово као аргумент да је РС настала на геноциду и етничком чишћењу и да она таква не би смјела постојати. Шта мислиш колико би вриједио Дејтонски споразум. Као што сам рекао поновићу још једном, нико од Срба не спори злочине, али злочина је било на све стране. И ради се о злочинима исте врсте на све три стане, разлика је само у броју жртвама због омјера снага. Нико не спомиње нпр. да је више Срба очишћено из ФБиХ него Муслимана из Републике Српске, само у Сарајеву од 100.000-120.000 их је остало нешто преко 2000. А пуна уста мултиетничости за стране медије и како је Сарајево примјер томе. Ко је осуђен за то, Орић, Алија, Дудаковић, Дивјак итд. Јок, за већину није чак и подигнута оптужница. Само један податак (задњи пут кад сам гледао) 80% од укупних осуђеника у Хагу су Срби, а 20% чине Муслимани, Хрвати, Албанци и Македоцни. Суд Бих је још гори тамо су углавном Срби и нешто Хрвата и понеки Муслиман, а у том суду ни један Муслиман није осуђен за злочине над Србима. Ја се питам ко је побио 30.000 људи. Можда су се сами Срби убијали.--Награкажи/лажи 07:11, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Ni ja ne mislim da se tu radilo o genocidu, i jasno mi je sve što pričaš i zbog čega. Nije mi nepoznata satanizacija svega što je srpsko, i ne moraš mi prilagati filmove o Orliću, znam vrlo dobro ko je on. Međutim, ono što mi se ne dopada u svemu tome jeste to poigravanje ciframa mrtvih,nije važno odakle te igre dolaze. Mislim da je to izraz nepoštovanja prema tim žrtvama (bez obzira na nacionalnost). Nego, ja nisam stekla utisak iz ovog filma da se radilo o naoružanim ljudima i da su poginuli u borbi. Onaj što se penzionisao govorio je da je među njihovim redovima vladalo rasulo, i da zapravo uopšte nisu ni ušli u borbu jer su im komandanti pobegli i ostavli ih na cedilu, te su se oni zapravo bez borbe odmah povlačili. A to svakako nije "poginuo u borbi". Takođe mi se ne dopada kad kažeš: „Niko od Srba ne spori zločine ali zločina je bilo na sve tri strane.“ Iako to jeste istina, nekako mi te dve rečenice jedna do druge deluju kao opravdanje zločina jedne strane, kao da se strahota zločina jednih umanjuje činjenicom da je bilo zločina i druge strane. Ja sam rekla i opet ponavljam: meni su sve nedužne žrtve iste, i imaju za mene samo jednu nacionalnost i veru: ljudsku. Isto tako i krvnici: svi su monstrumi, bez obzira koje su vere ili nacionalnosti. --Јагода  испеци па реци 09:44, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Jagoda ja nemam nikave mržnje ni prema kome i ovo što pišem ne pišem zbog mržnje već da oni koji nisu upućeni vide jasniju sliku da to nije baš tako kao što se priča evo već više od 15 godina. Šta će još isplivati ja to ne znam, uglavnom dosta toga je isplivalo sa sve tri strane. I pogledaj gore šta sam Mirzi pisao, da ne pišem ponovo jer postoji nešto od toga što si pitala. --Награкажи/лажи 00:31, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Nisi me razumeo. Oni koji su ucestvovali, znaju samo svoju stranu price i nju, hteli ne hteli, posto ih emocije guraju, zele da prikazu kao jednu jedinu istinu. Au ovakvim stvarima obicno ima vise istina. Dargo mi je da si se ti ukljucio, jer iako si iz RS, uspevas kolko tolko da pridjes problemu hladne glave. Nadajmo se da ce nesto biti odo ovog na kraju. --Јагода  испеци па реци 13:22, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Цифре

У уводу пише да је до марта 2010. идентификовано је 6.414 жртава... Од тога је 3.647 жртава сахрањено у Меморијалном центру у Поточарима. Где је оних 3.000 идентификовахи и несахрањених?. Поред броја идентификованих марта 2010 у делу „Примарне и секундарне масовне гробнице“ пише Око 6200 лешева је идентификовано до данас (2011. више од годину дана после прве цифре) цифра је мања за 214 жртава. Све три тврдње имају референце. Шта је овде тачно.--Drazetad (разговор) 23:11, 13. јул 2011. (CEST)Одговори

Не бих знао! Број сахрањених је сигурно већи , јер ово стоји од прошле године, а ове је сахрањено још 613 колико сам пратио. Што се тиче броја идентификованих, то би требало још истражити.--В и к и в и н дбла бла 12:15, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Рефернцу 15 и текст који референцира треба обрисати, сувишна је и даје податке из 2009., а у уводу постоји референца 5 која даје податке из 2010. Међутим и она је проблематична јер постоје новији подаци после годишњице масакра 2011. Исти случај је референца 6. трба је заменити новом и ажурираним тектом, јер је 2011 број сахрањених прешао 4.000. Замену би направио, али немам новије податке, али се види да постојећи нису добри.--Drazetad (разговор) 00:04, 16. јул 2011. (CEST)Одговори

Опет правопис...

Мирза, ај мало обрати пажњу... У наслову Хашки трибунал, стоји:

Поред тога, професор Едвард Херман са сарадницима[32] и Андy Њилцоџсон[33] доводе у питање исправност кориштења термина "геноцид".

Шта је ово Андy Њилцоџсон? Транскибуј пре него што транслитерујеш, јер ово је скроз без везе. Ако не знаш, онда остави име у оригиналу у латиници, већ ће неко транскрибовати, или једноставно питај на Тргу за Правопис.

--Јагода  испеци па реци 17:03, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Da tek mi je sad, tj od juce jasno nekoliko pravila u vezi toga, a ovo sam malo prije toga napisao. Promjeniću ja u Latinicu Edward Herman i Andy Wilcoxson pa nek neko to sredi onda, posto nisam bas siguran kako se "Wilcoxson" cita.--MirzaM (разговор) 17:12, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Ето ја средила. Ак имаш још неко име а не знаш како, слободно питај. --Јагода  испеци па реци 19:07, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Требало би Енвард Херман и Енди Вилкоксон. --Награкажи/лажи 01:54, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

A što Envard, kad je Edward?  --Јагода  испеци па реци 07:46, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Greška u kucanju, pardon. Naravno treba Edvard. --109.165.150.98 (разговор) 08:13, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Референце

Ајде мало средите оне линкове у референцама да не стоје онако голи. Ставите их у угласте заграде и напишите где воде. --Јагода  испеци па реци 19:06, 14. јул 2011. (CEST)Одговори

Novi dijelovi

Unijeću u članak ostale presude koje Haški tribunal izrekao za Srebrenicu.--MirzaM (разговор) 23:02, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Unio sam još neke dijelove --MirzaM (разговор) 23:43, 16. јул 2011. (CEST)Одговори

Ово је крајње пристрасно и тенденциозно. Све оне примједбе што су упућивао раније, ти сада понављаш, само на својој страни приче. То никако није добро. Уосталом, поправити текст, ово нису никаква слова. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:54, 16. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Željko, sve što sam napisao (svaka riječ) stoji u referenci. Pročitaj referencu pa ćeš vidjeti. Možes li biti precizniji u vezi tih "slova" nije mi to jasno.--MirzaM (разговор) 23:56, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Управо то и рекох. Референцирани изводи се сада само наводе на другу страну. То свакако да није добро. Мора важити једнакост за обје стране. Но добро, свеједно, текст је накарадан, не може такав. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:00, 17. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ne razumijem te čovječe nikako. Možeš li objasniti lijepo šta je problem? Šta je nakaradno?--MirzaM (разговор) 00:02, 17. јул 2011. (CEST)Одговори
Сада је исправљено. Требаш знати да латиничко и ћириличко слово к није исто. Не знам како то свима промиче, таквих грешака има вазда. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:05, 17. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Ja dok sam uređivao, meni je k bilo ćirilićko. Nešto se izgleda poremetilo.--MirzaM (разговор) 00:10, 17. јул 2011. (CEST)Одговори
Evo gledam druge dijelove što sam pisao k je ćirilićko, znači ok. Nešto se to sad poremetilo, ne bitno, hvala Wikiwindu.--MirzaM (разговор) 00:16, 17. јул 2011. (CEST)Одговори

Ref. 10

Ne vodi tamo gde kaže da vodi. Kaže da vodi na neki feljton, a vodi na naslovnu stranu Večernjih novosti. Ajde malo pažljivije ostavljajte te linkove. --Јагода  испеци па реци 23:17, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

E, znate šta, stvarn nema smisla!!! Ni ref. 9 ne vodi gde bi trebalo da vodi! Navodno referncira tvrdnju da su se iz Srebrenice vršili upadi na srpsku teritriju, a kad klikneš na link, vodi na naslovnu stranu haškog tribunala. Sad ću da probam sve reference i ima sve da izbrišem kje ne vode tamo gde treba da vode i ne refernciraju ono što bi trebalo da referenciraju. Sramota!--Јагода  испеци па реци 23:21, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Jagoda nije ovo prvi slučaj da se tako nešto dešava. Bilo je toga dosta i na ostalim člancima ove tematike. Sve takve reference treba bez razmišljanja odmah obrisati.--MirzaM (разговор) 23:24, 15. јул 2011. (CEST)Одговори
Ne mogu da editujem. Kad god kliknem na edit, pojavi mi se na poruka da serveri Wikimedije imaju poteskoce. Aj ti ako tebi radi. referenca 1 i 3 vodi na isto mesto, naslovnu stranu Haskog tribunala ili UN, nisma sigurna, a ni je ni bitno. bitno je da ne vdi tam gde kaže. Usput, ovbrisi i 9 i 10, iz istog razloga. --Јагода  испеци па реци 23:30, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Reference koje vode na početne strane: 1,3,4,9,10,12,19,34,35 Reference koje ne rade nikako: 8,21,22(26) :S--MirzaM (разговор) 23:43, 15. јул 2011. (CEST)Одговори

Све побриши. --Јагода  испеци па реци 23:44, 15. јул 2011. (CEST)Одговори
Ne mogu, ne prikazuje mi nikako reference kad udarim "uredi", mozda ima neki problema. Cim mognem obrisacu.--MirzaM (разговор) 23:46, 15. јул 2011. (CEST)Одговори
Ја сам сад неке поизбацивала, али не могу више, спава ми се. Па види ти које су остале па поизбацуј. --Јагода  испеци па реци 00:10, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Evo pobriso sam. Mislim da je to to.--MirzaM (разговор) 00:43, 16. јул 2011. (CEST)Одговори

Pobrisaću spoljne veze koje ili ne rade, ili pokazuju nešto drugo.--MirzaM (разговор) 01:13, 17. јул 2011. (CEST)Одговори

О Србима

Мислим да је крајње непримјерено и након свих понуђених објашњења и аргумената инсистирати да се Срби оките називом „босански“. Ако се говори о контексту БиХ, јасно је да се то односи на Србе у БиХ. Константно инсистирање на придјеву „босански“ који МирзаМ покушава да протури може навући на разноразне закључке, али не сигурно и на жељу за неутралним уређивањем. Ако неко ко има примједбе на неутралност, и изнесе те примједбе, губи вријеме борећи се за убацивање „босански“ испред назива Срба, није тешко извући одређене закључке. Дакле, ствар је јасна. Срби су у БиХ конститутивни народ и када се говори о БиХ, јасно је да се односи на Србе који живе у БиХ. Не знам уопште како би се то могло односити на Србе из Србије, па да би могло евентуално стварати забуне. Срби из Србије никада нису мобилисани да нападају/бране Сребреницу или било које подручје у БиХ па да би требало на свим мјестима подробније објашњавати о којим Србима је ријеч. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:31, 16. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори

Ja sam sto i hiljadu puta, rekao, da se to odnosi na geografsku poziciju Srba. Al ti i Baš Čelik niste apsolutno ništa ponudili kao neke argumente. Sve što ste ponudili je bilo "mi se tako ne izjašnjavamo". I ja onda nađem izvore gdje lijepo stoji "bosanski Srbi", i isto tako nađem srpske novinske portale gdje bez ikakvih problema koriste taj naziv, a vi samo i dalje pričate i meni govorite "kako tebi nije jasno da se mi tako ne izjašnjavamo, mi to ne prihvaćamo i slično". Ali željko nije jasno na koje se srbe odnosi. Nije jasno, kada neko otvori clanak i pise na primjer "opsadu Sarajeva su (bubam) vršili Srbi", ti ne misliš da se on može zapitati pa koji Srbi? Da li iz Bosne, ili iz Srbije? Onda se otvara pitanje, pa da li je Srbija pomagala u opsadi? U vezi Srebrenice također postoje indicije da su jedinice škorpijoni bili iz Srbije. Jesu li oni bosanski srbi? Naravno da nisu. Samo bezveze čovječe stremiš ka nečemu sa čime se ti lično ne slažeš i ne možeš prihvatiti. Vidiš ti koliko špekulacija to izaziva? Te stvari nisu jasne, pogotovo ne osobi koja nema pojma o ovoj temi (pa zar zbog toga i ne dolazi na wikipediju da nešto sazna?)--MirzaM (разговор) 15:44, 16. јул 2011. (CEST)Одговори

Не знам ја о чему ти говориш. Аргументе типа ја се тако не изјашњавам никада нисам ни говорио. Аргументи су да су Срби конститутивни народ у БиХ под тим именом. Гдје ће бити спекулације? Јесу то Срби из Србије масивно мобилисани па да буду недоумице? Тамо гдје су јединице учествовале из Србије у БиХ те јединице се наслове? Уосталом, не знам како то може и стојати босански Срби у чланку? Ваљда треба назначити назив јединице који је вршио опсаду/напад/обрану/операцију/масакр/злочин итд.!? Дакле, понуди аргументе за своју тврдњу, не што неки новинар назове тако. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:51, 16. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори

Pa vi sporite i naziv "snage bosanskih Srba".Ali željko kako ljudi mogu znati ko je i gdje mobilisan? Ljudi dođu na ovaj članak da saznaju te stvari, i otvore, i stoji "Srbi vršili opsadu Sarajeva". I onda čojk mora tražiti da vidi jel baš Srbija tome pomagala ili ne. Kojem članku to treba? To je loše napisan članak. Pa jeste li obrisali izvor broj 1 iz članka "Opsada sarajeva", gdje jasno stoji "Bosanski Srbi". Eto, jedan agrument. Znači u izvorima tako stoji. Rekli ste da niko to "kod vas" ne prihvaća, ja ti navedem najjače SRPSKE novinarske portale koji bez problema koriste taj naziv. I sve se ustvari svede na to da na ovo ništa ne treba obraćat pažnju nego na to što tebi ne odgovara taj naziv, unatoč svim referencama. Znači ti navodiš da stavljanjem geografskog pojma "bosanski" se ruši konstitutivnost srpskog naroda u BiH? Ajde na osnovu čega to izjavljuješ.--MirzaM (разговор) 16:01, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Ако постоји јасан назив јединице која нешто радила, онда се та јединица ставља у чланак (скоро је било ријечи о ВРС). Ако нема тога, онда се ставља српске снаге или сл. Кованица босански Срби је апсолутно непотребна. Чуј то, ми да мислимо о томе да ли је неко глуп па да мисли да је сав српски народ учествовао у неком рату, то није наш проблем. Да је Србија мобилисала војску и послала је у БиХ онда би се требао тражити начин како раздвојити Србе из Србије и Србе из БиХ. Пошто таквог случаја нема, када се говори о контексту БиХ, јасно је о коме је ријеч. Какве има везе што нека новинарска агенција употријеби израз или било ко? Па и предсједник Додик воли да каже за Бошњаке — Муслимани или Муслимани Бошњаци, па јел то значи да је оправдано за наше стране тако китити народ именима. Нема ту никавих референци који могу промијенити име народа на свим пописима или име народа у Уставу. Дакле, твој аргумент да би раздвојили Србе из БиХ од Срба из Србије уопште нема подлоге, Срби из Србије никада нису масовно мобилисани у Рат у БиХ. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:49, 16. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори
Pa ima veze jer se očigledno taj izraz koristi svugdje čak i u srpskim medijima, da ne kažem stranim, odnosno samo ti i baš čelik se protivite tome. Znači u buduće kad se Wikipedija piše, treba zanemariti sve izvore i reference, a iza svake izjave treba staviti "kaže Željko", i to će biti izvor. Jer ovdje nije bitno šta kažu reference nego šta ti kažeš. Jel tako? Kao i u markalama kada si me pokušavao ubijediti da je sasvim ok da u enciklopedijskom članku, u glavnom dijelu stoji da je možda i podmetnuta bomba eksplodirala na markalama. Uglavnom ne da mi se više oko ovoga diskutovat, glupo je kada samo dvije osobe diskutuju, ja niti sam išta mijenjo u člancima u vezi ovog problema niti ću, samo sam se javio ponovo jer je Jagoda gore pokrenula opet temu, što znači da svima ovo ne odgovara--MirzaM (разговор) 19:36, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Ово није толико битна ствар да се сада губи вријеме на километарске расправе о томе. Треба се посветити поправљању битних ствари у чланку. Ето, Дражета је горе примијетио да су подаци о броју сахрањених застарјели, па то треба замијенити новијим подацима. Ја сам за то да затворимо ову тему, јер ем што није толико битна за сам чланак, ем вас одвлачи од расправе о битнијим стварима.--В и к и в и н дбла бла 19:53, 16. јул 2011. (CEST)Одговори
Ja se slažem.--MirzaM (разговор) 19:59, 16. јул 2011. (CEST)Одговори

Не могу ја расправљати и коментарисати шта сам прије говорио за коју тему, уопште ме то не занима, нити је битно за ову сада тему. Слажем се и ја са Викивиндом, нешто потпуно небитно за шта се губи вријеме. Али оно што је битно, и што стално питам, зашто је толико битно ставити израз „босански Срби“, а не усредсредити се на исправљање изнесених примједби. Дакле, аргументација да се жели раздвојити нешто или помоћи читацима апсолутно је смијешна. Под прво, широке војне масе Срба из Србије нису учествовале у рату па да би било потребно раздвојити, а друго, шта нас брига што то можда неко не зна. Нека чита и схватиће. Дакле, главна ствар је, зашто се инсистира на изразу „босански Срби“ ако већ нема пријеке потребе за њим? --Жељко Тодоровић (разговор) 20:07, 16. јул 2011. (CEST) с. р.Одговори

Хашки суд

Референцирала сам део о Хашком суду, оптужбама, осудама, смањењима казни и ослобођењима, избацила поновљени део о осуди седам генерала и уклонила тврдње за које нема референца јер се траже од 2009. године. Надам се да је сад овај део ок. --Јагода  испеци па реци 18:40, 17. јул 2011. (CEST)Одговори

Erm jagoda za ove dole generale sada ne stoji nigdje da su ustvari osuđeni, nego samo da su "u pritvoru tribunala ili da su podignute optužnice, a o osudama ne piše ništa, ja mislim da bi trebalo ovo vratiti, pošto nema ništa slično sad u članku.--MirzaM (разговор) 19:26, 17. јул 2011. (CEST)Одговори
  • Вујадин Поповић – доживотни затвор (доказана геноцидна намера)
  • Љубиша Беара – доживотни затвор (доказана геноцидна намера)
  • Драго Николић – 35 година затвора (за помагање и подржавање геноцида)
  • Љубомир Боровчанин – 17 година затвора (ослобођен кривице за геноцид, али осуђен због злочина против човечности и обичаја ратовања)
  • Винко Пандуревић – 13 година (због помагања и подржавања убистaва, прогона и присилног премештања становништва)
  • Радивоје Милетић – 19 година (због убистава, прогона и присилног премештања

Видела сам, па сам изменила текст. Учинило ми се да је два пута наведена пресуда, па сам ово, пошто је ишло друго по реду, избрисала. У сваком случају, може се уклопити овај детаљији текст, јер референце за то има. Чек да видим да то сад урадим. --Јагода  испеци па реци 19:31, 17. јул 2011. (CEST)Одговори

Ma spominjali su se dva puta, nezgrapno malo, al samo je bilo navedeno vako kako su uhapšeni nesto. Uglavnom ovo je sve ok sto se mene tice.--MirzaM (разговор) 19:38, 17. јул 2011. (CEST)Одговори

Ево, сад сам средила и још једном све испроверавала. Фалио је Гверо на том списку, додала сам и њега и његову пресуду. --Јагода  испеци па реци 19:52, 17. јул 2011. (CEST)Одговори

Треба уједначити ијекавицу у тексту. Ја сам то скроз заборавила, извињавам се. Чланак је почет ијекавицом, тако треба и да остане. Може ли неки ијекавичар да прође део Хашки трибунал и да исправи екавицу у ијекавицу? Хвала.--Јагода  испеци па реци 20:21, 17. јул 2011. (CEST)Одговори

Uradio.--MirzaM (разговор) 23:34, 17. јул 2011. (CEST)Одговори


Број жртава

Масакр у Сребреници, познат и као геноцид у Сребреници, је масакр над 6.000 до 8.000 бошњачких (муслиманских) мушкараца и дечака у региону Сребренице.

На овом камену пише да је број жртва гениоцида 8372 који није коначан. Јел проблем навести 8372 и навести ово као извор, а касније у тексту навести да се овај број оспорен па навести као потврду тога изјаве Мирсада Токаче, Насера Орића, Несиба Бурића о оног човјека (не знам како се зове) задуженог за меморијални комплекс у Поточарима. Токача тврди да су нашли 500 људи да су живи, и 70 да уопште нису били у Сребреници 1995. Орић каже да су ту сахрањивани и војници, Бурић да је изгубио у оружнаом сукобу око 2000 војника са ВРС, итд. Сви ви који уређујете овај чланак бирате селективно изворе тј. оне који вама одговарају. --Награкажи/лажи 11:53, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Од Токаче треба директно узети изјаву (ако постоји). Све што имамо о тих 500 живих долази од медија из РС (и појединих из Србије). Колико сам схватио, та изјава је наводно дата на презентацији атласа злочина у Бањалуци, а Токача ју је касније демантовао. Наравно, демант се никада не објављује тако спектакуларно као погрешно (намјерно?) пренешена изјава.--В и к и в и н дбла бла 12:12, 19. јул 2011. (CEST)Одговори
Сви ви који уређујете овај чланак бирате селективно изворе тј. оне који вама одговарају. --Награкажи/лажи“. И ја се слажем са овим што је рекао Награ/Тонка. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:50, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Jesmo li uzimali direktno izjave od ostalih ljudi? Ako da, onda može i od Tokače. Ja ne znam da li je praksa da Viki uzima izjave od nekoga. Da li je on to demantovao, ne znam, ali to me i ne čudi ako jeste. Ta prezentacija je bila u BL, pa je logično da to prenose mediji iz RS. Mediji u Federaciji nikad ne bi prenijeli takvu vijest. Kao što dosta toga nisu do sada npr. ovo. Ovo je prava bomba za medije, a 99% medija je nije prenijelo. --Награкажи/лажи 12:38, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

тако спектакуларно као погрешно (намјерно?) пренешена изјава. Wikiwind“. Не бих се сложио са Викивиндом за кога је све што долази из Српске нетачно. Мислим да је то пристрасан приступ. Постоји снимак у коме Токача каже да да су открили на списку погинулих Муслимана имена 500 живих. Овде је извор: НА СПИСКУ СТАДАЛИХ И 500 ЖИВИХ СРЕБРЕНИЧАНА. Овде је снимак: На списку стадалих и 500 живих Сребреничана. Додаје се и то да на списку бошњачких жртава нису само Сребреничани. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:55, 19. јул 2011. (CEST)Одговори
Извини молим те, али опет манипулишеш. Са којег списка? На који списак погинулих мислиш? Човјек каже "под наводницима" избацили са списка. А ово да нису погинули само Сребреничани није спорно. У тој енклави је било избјеглица из разних градова. Ово личи на ону судску пресуду, када те је анонимни корисник упозоравао да си написао неистину, а ти вратио његове измјене!--В и к и в и н дбла бла 13:29, 19. јул 2011. (CEST)Одговори
Викивинд, никад се мени анонимни корисник није обратио у вези тога што ти тврдиш, као што ни ти сам ниси у вези тога. На админ табли сам ти више пута скренуо пажњу да ми се обратиш путем странице за разговор ако имаш какаву примједбу, а не да идеш около и шириш гласине на туђим страницама за разговор или на погрешним страицама за разговор гдје би се скренуло са теме, као што је то случај овде. Овде су ти дати извори па њих коментариши а мене се мани! --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:34, 19. јул 2011. (CEST)Одговори
Овде си изгубио сваки легитимитет да уређујеш овај чланак. Анонимни корисник ти је лијепо објаснио о чему се ради а ти си без имало размишљања вратио његову измјену. То је наравно стајало док ја нисам открио ту „грешку“ (вјероватно ненамјерну).--В и к и в и н дбла бла 15:47, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Opet ovaj problem.

За геноцид у Сребреници 1995. године оптужени су вође босанских Срба Радован Караџић[28] и генерал Ратко Младић[29].

Po ovome se da zaključiti da su Karadžič i Mladić bili vođe samo bosanskih Srba. Šta je sa hercegovačkim Srbima ili su Srbi iz Hercegovine preko noći pripojeni bosanskim Srbima. Kakve veze ima npr. Trebinje sa Bosnom, mene samo to zanima? Još nešto oni nisu bili vođe samo bosanskim Srbima, već i bosanskim Muslimanima i Hrvatima i ostalima koji su se borili u VRS. Isto tako su bili vođe dobrovoljcima Srba sa područja današnje Srbije, Hrvatske, Crne Gore itd.

Rečenica bi trebala da glasi: Za genocid u Srebrenici 1995. godine optuženi su tadašnji predsjenik RS Radovan Karažić i komandant VRS general Ratko Mladić. --Награкажи/лажи 13:15, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Награ/Раде/Тонка је поменуо „(не знам како се зове)“, а зове се Мерсед Смајловић. Он је наиме потврдио да су у Поточарима сахрањени и војници Армије Републике БиХ који су погинули у војним борбама прије 1995. Ево и за то извор: СРЕБРЕНИЦА- МЕЂУ ЖРТВАМА И РАНИЈЕ ПОГИНУЛИ ВОЈНИЦИ. Мислим да постоје и извори у којима се тврди да су у Поточарима сахрањени и Срби као и људи који су умирали од старости и природном смрћу од 1992. до 1995. Ево извор за тврдње да су у Поточарима сахрањени и Срби ГРУЈИЧИЋ: У ПОТОЧАРИМА ПОКОПАНИ И СРБИ. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:23, 19. јул 2011. (CEST)Одговори
То „босански Срби“ треба избацити јер се испред имена народа не додаје придјев. Мислим да смо то поновили десетине пута! пс Требало би поменути и Хрвата Дражена Ердемовића Dražen Erdemović који је први оптужен за учешће у догађајима у Сребреници у љето 1995. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:27, 19. јул 2011. (CEST)Одговори
Свака част, БЧ. Ово је само доказ да УОПШТЕ НЕ ЧИТАШ ШТА ЈЕ НАПИСАНО У ЧЛАНКУ. Ердемовић је у делу Хашки суд наведен као први оптужени умешан у злочин у Сребреници, наведена је казна коју је добио, у којој војсци и под којим чином је служио и све то референцирано. Немам речи. --Јагода  испеци па реци 15:47, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

У текст је унесен нови податак о броју идентификованих од 6.594 (рефереца 11). Ако је са недавно сахрањеним 600 број укупно сахрањених нешто преко 4.000 (према текстовима из штампе), зашто није објашњено шта је са разликом између идентификованих и сахрањених која износи преко 2.000.--Drazetad (разговор) 13:41, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Не знам шта је са разликом од 2.000. Сахрањено је преко 4.500.--В и к и в и н дбла бла 13:43, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

"We emphasize that the statement about 'the 500 missing persons who were found alive' is taken out of context and presented to the public in a way that creates the impression that the list of those killed or missing in Srebrenica includes people who are still alive. This allegation was first published by SRNA, and then the same information appeared in other media located mainly in the Republic of Srpska... We hope that the public will realize that this was a classic media abuse." TO je izjavio Tokačin institut, znači ako se žele uvesti brojke od tih 500, VRLO PRECIZNO treba navesti šta je institut rekao za to, a ne šta je rekao Glas srpske.--MirzaM (разговор) 20:05, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Дај Мирза, референцу за то, и убацићемо. Ко је то рекао и где? И наравно, референца. --Јагода  испеци па реци 23:03, 19. јул 2011. (CEST)Одговори
http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/04/500-victims-alive-not-true.html, samo taj izvor, valjda je ekipa ovog bloga bila na toj promociji. Ne mogu pronaći ostale medije, samo ovaj izvor, pošto mi se čini da mediji nisu nešto pokrili ovaj događaj. Čak ni srpski. Ovu izjavu je dao, po ovome blogu, institut, ne neki pojedinac.--MirzaM (разговор) 23:24, 19. јул 2011. (CEST)Одговори
Evo šta je rekao http://www.sarajevo-x.com/bih/clanak/100331112, http://www.24sata.info/vijesti/bosna-i-hercegovina/29515-Tokaca-Pronasli-smo-500-zivih-Srebrenicana-koji-vodili-kao-nestali.html ustvari da je pronađeno 500 živih srebreničana koji su VOĐENI KAO NESTALI,a ne koji su ukopani ili na spisku stradalih kako prenose srpski mediji, naravno.--MirzaM (разговор) 23:30, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Ево, сређено. Надам се да нисам ништа забравила. --Јагода  испеци па реци 00:15, 20. јул 2011. (CEST)Одговори

У делу о генциду или не, мислим да треба додати и резолуцију и осуду Скупштине Србије, као и избегавање речи геноцид. Ал то сутра. Ако неко има неки линк ка некој вести, било би од велике помоћи да ми га постује овде па ћу га убацити сутра заједно с текстом. --Јагода  испеци па реци 00:21, 20. јул 2011. (CEST)Одговори

http://www.slobodnaevropa.org/content/srebrenica_srpski_parlament_rezolucija/1997489.html evo ovo za rezoluciju, a ovdje se može tekst naći rezolucije http://www.sina.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=246:rezolucija-o-srebrenici&catid=42:dokumenti-&Itemid=62--MirzaM (разговор) 11:41, 20. јул 2011. (CEST)Одговори

Тешки сте ко црна земља, заиста...

Толико је напорно с вама свима овде комуницирати, јер нико (словима и бројем, НИКО) од вас не уме да разговара, него само оптужује, захтева, критикује. Ајде бре мало се смирите сви, и дајте да разговарамо како треба. СВЕ податке треба унети у чланак, и оне које износи Хаг, и оне које износи РС и оне које износе Бошњаци, АЛИ НА ПРАВИ НАЧИН. Дакле, не треба изосити податке ни једне једине стране као да је то једина и коначна истина, него треба увек рећи: Хаг каже то, СР каже то, Пера, Жика Лаза, кажу то. Дакле, ако има тврдњи да је на списку жртава било и људи који су још увек живи, ТРЕБА И ТО НАПИСАТИ, али треба написати тако да се јасно види ко то тврди, а не да изгледа у фазону "види Муслимане како лажу". Раде, слика не може бити референца, али може неки текст у ком пише да је било толико жртава, побогу, интернет је пун докумената из Хага, УН, српских бошњачких вести, па није ваљда да је толико тешко наћи неку референцу где то пише? Побогу, од 2009. године стајао је део о Хагу са "тражи се извор", за једно поподне сам изреференцирала цео одељак! Без по муке, и то све са оригинал пресудама или извештајима из самог Хага! Немојте се више препирати и надмудривати, него дајте радите сложно јер овај чланак може да буде пристојан (референци је пун интернет), само је потребно написати га непристрасно, што свакако не значи да се избаци било чија верзија догађаја.

Број жртава у уводу није потребно детаљно објашњавати, али се може направити одељак под насловом Број жртава, и ту навести прво званичан број који циркулише у Хагу, затим број који Муслимани наводе, затим контроверзе (али неутрално, без неких епско-лирских момената, молим!) тих 500 живих, ако има још нешто што се не слаже са званичном верзијом, и то, и све добро референцирати. Такође навести јасно и колико их је идентификовано, колико сахрањено, па за све то постоје референце на интеренету. Доста молим вас више натезања, ајд да пробамо да заиста од овог чланка направимо нешто људски. --Јагода  испеци па реци 15:20, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Па ја друго и не желим, све навести у чланку, не може се радити као што је то рађено протеклих 15-ак година да се бирају селективно извори.

Može li se ovaj citat postaviti u članak:

Thousands of men executed and buried in mass graves, hundreds of men buried alive, men and women mutilated and slaughtered, children killed before their mothers' eyes, a grandfather forced to eat the liver of his own grandson. These are truly scenes from hell, written on the darkest pages of human history.

Riječ je o citatu Fuada Rijada iz 16. novembra 1995. godine, kasnije je ovaj čovjek bio sudija u Hagu u slučaju Radoslav Krstić, gdje ga je osudio za genocid u Srebrenici. Treba li napomenuti da je ovo gore čista laž. --Награкажи/лажи 16:40, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Раде, ајде да пробамо да приступимо чланку мало охлађене главе. Не видим какве везе има тај цитат са суђењем Радославу Крстићу, овако како је наведен. Ти га наводиш, али не наводиш ни где је објављен нити у ком контексту је изречен, дакле, овако како стоји, што се тиче неког неутралног читаоца, цитат може да се односи на било шта, нпр. на догађаје у Нуманцији из 133. године пре нове ере, јер се и тамо, услед римске опсаде, дешавало нешто врло слично. Уколико мислиш да цитат може да се искористи као илустрација за нешто, 1) нађи референцу 2) убаци га у чланак о Радославу Крстићу. 3) на неутралан начин, дакле без инсинуација и претпоставки. Изнеси само чињенице, стављене у контекст (јер истргнуте из контекста, и чињенице могу да одведу на сасвим погрешне закључке), и остави читаоцу да доноси своје закључке.

Ја ћу да пробам данас да средим део о броју жртава. Дајте овде на овој страници СВЕ линкове ка СВИМ новинама које могу да допринесу употпуњавању чињеница о свим контроверзама у вези са бројем жртава, а ја ћу покушати да их све напоменем на одговарајући начин (дакле на неутралан начин, без инсинуација и епско-лирских текстова). --Јагода  испеци па реци 16:57, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Kritika zvanične verzije događaja

Ko je ovo pisao?

Misim... Ovo je zaista bezobrazluk. Dakle, piše:

Крајем маја 2005. године објављује се филм са специјалним јединицама српске полиције, чиме се поново привлачи пажња јавности на тај масакр. По министру унутрашњих послова Србије Драгану Јочићу, убиства шест становника Сребренице, снимљених на објављеном филму, су се одиграла 16. и 17. јула 1995. године недалеко од места Трново на планини Јахорина, око 150 километара југоисточно од Сребренице[17] а по сарајевском Дневном авазу на брду Трескавица, јужно од Сарајева[18].

Kakav film, šta ima na njemu? Nikakva informacija nije data, dakle onaj ko čita članak, stiče utisak da nakon objavljivanja filma, srpske vlasti nisu ništa učinile, čak su kao branile te policajce (šta god oni učinili, jer se u tekstu NE NAVODI šta ima na tom snimku, niti gde je tačno i kada prvi put prikazan, a sve to je i te kako bitno). Navodi se Jočićeva tvrdnja da je to bilo na Jahorni, čime se stiče utisak kao da on zapravo kaže da t nema veze sa Srebrenicom. Onda otvorim referencu, i imam šta da vidim: radi se o filmu koji je prikazan na suđenju Miloševiću, na kome članovi grupe Škorpioni likvidiraju šest muškaraca. Prema ovom članku u Vremenu, ja vidim da Srbija ne samo da se nije opravdavala, nego je i odmah uhapsila sve te ljude koji se pojavljuju na snimku. Dalje, u referenci Jočić jeste potvrdio da se to desilo na Jahorini, ali takođe piše i da su žrtve identifikovane: da su dovedene iz Srebrenice nakon napada VRS na istu.

Jedino što ne razumem što to stoji u odeljku Kritika zvanične verzije, kad samo potvrđuje istu? Ili je neko fino izmanipulisao podatke iz reference, kako bi umanjio značaj onog što piše u istoj?

Narode, ovako se ne piše enciklopedijski članak. Ako niste u stanju da kontrolišete svoja osećanja, bolje ne radite na člancima sa ovakvim temama. To važi za sve zainteresovane strane. --Јагода  испеци па реци 19:41, 19. јул 2011. (CEST)Одговори


ОК. Средила сам колико је могло да се среди. Остају непотврђене тврдње Јориса Ворховеа и Филипа Корвина. Има ли нека референца за то, или да бришем? --Јагода  испеци па реци 21:18, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Pa ja bi to sve obrisao. Ako je nekome stalo do ovog clanka i izjava tih ljudi, on će se potruditi i pronaći to niko mu ne brani da dođe kasnije i to unese. Ja ne kontam sustinu da neke recenice i godinama mogu stajati bez referenci, a ne smiju se obrisat. Hajd neko vrijeme da stoji, ali ovdje sam vidio rečenice gdje se referenca traži iz 2009 godine. Baš Čelik je na Opsadi Sarajeva i Markalama ostavio tako tih rečenica i pasusa bez referenci i Bog zna kad će se to obrisati. Još sam mu poruku slao da obrati pažnju na to, i da to nije fer, ali ništa nije odgovorio. Niko ne smije dirati. Urednik koji unosi tekst je odgovoran za reference.--MirzaM (разговор) 23:51, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Обрисала сам, јер стоји нереференцирано од 2009. Дакле, нема проблема да се опет убаци, али СА РЕФЕРЕНЦОМ. --Јагода  испеци па реци 00:17, 20. јул 2011. (CEST)Одговори

Холандски плави шлемови

Овде би требало написати све у вези са њима. Дајте чињенице и референце. Колико их је било, шта су радили (тј. шта нису радили) и сл. Такође је битно поменути и тужбу жртава и пресуду, као и одштету коју же хол. влада да им плати. Има врло занимљивих података у оном Мекензијевом тексту. Како се дошло од процене да је потребно 135.000 војника да се штити сигурна зона до броја бедних 2000 плавих шлемова који су фактички послати. Ту такође пише и о Орићу, нападима на српска села и наоружавању Муслимана. --Јагода  испеци па реци 21:29, 19. јул 2011. (CEST)Одговори

Померено земљиште

Би ли ми неко могао објаснити шта значи померено земљиште, као и сврху слике испод које пише:

10. августа 1995. године у Савјету безбједности Уједињених нација, представник Америке Мадлен Олбрајт приказала сателитске снимке „помјереног земљишта“ гдје су муслиманске жртве геноцида биле наводно закопане. Те фотографије никада нису јавно објављене

Хвала унапред. --Јагода  испеци па реци 00:47, 20. јул 2011. (CEST)Одговори

Земљиште гдје се нешто копало у скорије вријеме, прекопавало, загрћало. Мислим да је оригинални израз "disturbed earth". Међутим, не разумијем реченицу "те фотографије нису никада јавно објављене". Шта је онда ова фотографија у чланку?--В и к и в и н дбла бла 01:00, 20. јул 2011. (CEST)Одговори
Па ништа, кад се онај ко ју је ставио сети да објасни сврху те фотографије и тог текста у чланку, можемо је вратити. За сад се брише. --Јагода  испеци па реци 15:31, 20. јул 2011. (CEST)Одговори

Операција Ступчаница

Не видим сврху празног одјељка "Операција Ступчаница '95. Заузимање Жепе". Наслов би, ако се већ пише о томе, требао бити "Операција Криваја '95". Операција Ступчаница је извођена углавном након масакра (Жепа је заузета 25. јула)--В и к и в и н дбла бла 15:43, 20. јул 2011. (CEST)Одговори

Хрватска референца да су САД наоружавале муслимане

http://www.hrvatska-rijec.com/2011/07/rose-nato-je-ohrabrivao-mladica-kriv-je-za-srebrenicu-kao-i-un/

Чисто да се има увид кад се буде писао тај део у овм чланкул. Генерал УН Мајкл Роуз сваљује део кривице за Сребреницу на НАТО и УН. Такође каже да УН никад није имала намеру да заиста заштити шест заштићених зона. Врло занимљив текст. --Јагода  испеци па реци 13:08, 24. јул 2011. (CEST)Одговори

Ja ću dati dva + jedno mišljenje u pogledu ovoga:
  • Kako ja vidim ovdje se navodi naoružavanje muslimana i hrvata u BiH, a ne na području Srebrenice..."General Rose je za “Financial Times” izjavio da je NATO “naoružavao i trenirao muslimane i Hrvate u BiH”.

Naoružavanje muslimana i hrvata je opšte poznata činjenica, čak je i operacija Oluja potpomognuta američkim oficirima koji su trenirali snage koje su učestvovale tu. Mislim ne bitno, ali nije baš povezano sa Srebrenicom.

  • Ne vidim neki smisao ovog članka osim da se svali i "razloži" krivica za Srebrenicu na više strana. Ja se ne sjećam da je Haški tribunal osudio NATO za srebrenicu. Ovdje se navodi da je NATO kriv za Srebrenicu, odnosno da je NATO kriv zbog toga što je Mladić došao sa svojom vojskom i streljao 8000 muslimanskih muškaraca i dječaka, jer NATO nije došao u BiH 92 (pazi, devedeset i druge) godine kad ih je Alija zvao? Za mene je to besmislica. Po toj logici onda se može napisati i da je Tito kriv što je umro, i što se raspala jugoslavija, i što je došlo do rata i do Srebrenice, dakle, Tito je djelimično kriv za Srebrenicu. Mislim gdje se postavlja granica tome? Uglavnom to je moje mišljenje. Ovo može po meni, samo u sekciju kontroverze.
  • Što se mene tiče, iz ovog članka bi se mogla uzeti tvrdnja ROSE-a da NATO nije imao cilj da štiti te zone, uz naravno navođenje da je on to rekao, ali kako to staviti u članak u Srebrenici, na koje mjesto, u koji kontest da ne ispadne da se samo blati NATO, koji kako sam ja do sada skontao, nije imao nekog velikog uplitanja u događaje oko Srebrenice?--MirzaM (разговор) 17:57, 26. јул 2011. (CEST)Одговори

Pa to sam i mislila. NATO nije štitio Srebrenicu kako je bilo predviđeno. Pogledaj samo cifre od onog što je on predložio na koju sramotu se došlo na kraju što se zaista poslalo. Sramota. Kako su prvo obećavali a onda politčki izvukli dupe. Naravno da i to treba napisati. --Јагода  испеци па реци 10:19, 15. август 2011. (CEST)Одговори

Novi dijelovi

Unijeću neke nove dijelove brzo, pa možete prekontrolisat to.--MirzaM (разговор) 16:13, 14. август 2011. (CEST)Одговори

Против сам. Правиш политички чланак. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:42, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Видећемо о чему се ради ;) --Никола (разговор) 19:59, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Већ је унио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:00, 14. август 2011. (CEST)Одговори

А видех сада! Што се мене тиче ови додаци нису спорни!--Никола (разговор) 20:07, 14. август 2011. (CEST) Додадох три категорије у делу "видети још" јер су директно везани као претходница за овај догађај.--Никола (разговор) 20:13, 14. август 2011. (CEST)Одговори

Nikola, oni članci nemaju veze sa srebrenički masakrom. Nema potrebe da ih dodaješ ovdje a daleko od toga da su neka prethodnica--MirzaM (разговор) 20:28, 14. август 2011. (CEST)Одговори

Против сам овога што је Мирза унио у чланак и против сам да Мирза уклања све што унесу други у чланак. Мирза све ради на своју руку и сам уређује чланак и сам враћа туђе измјене. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:36, 14. август 2011. (CEST)Одговори

Kakve veze ovo ima sa Srebrenicom Nikola? --MirzaM (разговор) 20:37, 14. август 2011. (CEST)Одговори

Мирза, да ли си прочитао мој став о томе да сам против тога да ти стално уклањаш и враћаш туђе прилоге и да само ти уносиш нове дијелове чак и када су други против тога? --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:40, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Мирза побогу како Насер Орић нема везе са Сребреницом? Па знамо сви која је била његова функција у том граду за време рата. А пошто свака прича треба да има главу и реп и њему је место у овом чланку. Ако он нема везе са тим ко има, моја баба? Исти случај и са Кравицом? ја заиста не сватам твоје ставове. И ти сад мени реци да си неутралан и реалан? Човече божији шта је са тобом, откуд теби право да одређујеш шта има везе са нечим а шта нема? --Никола (разговор) 20:42, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Možeš li da objasniš molim te, ponovo, kakve veze ovi članci imaju sa srebreničkim genocidom? Mi ne znam to što ti sad pričaš ništa. Ja samo ovdje vidim tvoje stavove i mišljenja. Hajde lijepo navedi argumente, koji kažu da su ovi članci povezani sa srebreničkim genocidom. Ovo se ne bazira na tvome mišljenju, molim te da navedeš argumente koji povezuju ove članke sa Srebreničkim genocidom.--MirzaM (разговор) 21:34, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Никола је већ објаснио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:43, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Ja ovdje samo vidim Nikolina mišljenja, pa ga opet molim da lijepo navede argumente koji povezivaju ove članke sa Srebreničkim genocidom.--MirzaM (разговор) 21:45, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Већ ти је објаснио. А и ја се слажем са њим. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:46, 14. август 2011. (CEST)Одговори

Видиш Мирза, многи сматрају да је геноцид у Сребреници настао као осветнички чин Срба због смрти 2.200 људи српске националности у околини Сребренице од 92 до 95 а који су починиле бошњачке регименте под командом Насера Орић, и под његовим водством је дошло до масакра у Кравици (између осталих). Или су се по неким твојим подацима Срби тамо међусобно поубијали? Кад неко не жели да види нешто он не жели па ти причао не причао --Никола (разговор) 23:13, 14. август 2011. (CEST)Одговори

Никола, није убијено 2.200 Срба, него 3.287 Срба. http://www.serb-victims.org/content/view/285/144/ --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:37, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Ali nije zbog toga, zato što je taj spisak ubijenih srba lansirala radikalna stranka da se umanji srebrenički genocid i to ne odražava stvarnost nikako, imaš o tom spisku upravo u ovome članku. Pored toga ti događaji koje navodiš u spoljašnjim vezama se u ovom članku inače nikako ne spominju. Zato što upravo treba naći argumenat kako je to povezano sa Srebrenicom, sem u smislu da editori to ubacuju da se umanji ili nastoji opravdati Srebrenički masakar. Tako da, zbog čega bi bili oni u spoljašnjim vezama? Pored toga, i dalje tražim argumenat, "neki smatraju", nije argumenat, osim ako ne kažeš ko, šta i kako i gdje. Ali i pored toga, o tome se ne govori nikako u članku.--MirzaM (разговор) 23:41, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Е па говориће се, ако је у томе проблем. Ето, за тебе је сваки могући податак о српским жртвама измишљотина, лаж и бла бла. А теби човек не може ни на који могући начин објаснити неке ствари јер се просто правиш луд за све оно што се коси са твојим ставовима. Што се баби снило то јој је и мило!--Никола (разговор) 23:45, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Pa haj da se ja i ti dogovorimo da to sve staviš kad se o tome bude govorilo o članku? Može? I ti napiši ako hoćeš. Ovako nema smisla kad se o tim događajima nije reklo riječi u članku.--MirzaM (разговор) 23:48, 14. август 2011. (CEST)Одговори
zato što je taj spisak ubijenih srba lansirala radikalna stranka da se umanji srebrenički genocid То је као кад бих ја изјавио да је списак убијених Муслимана лансирала Ал Каида да умање геноцид над Србима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:52, 14. август 2011. (CEST)Одговори
Па ето ти у првом чланку после уводног дела описано све то што води ка тим чланцима на дну које сам ја ставио! А наћићу и референце--Никола (разговор) 00:05, 15. август 2011. (CEST)Одговори
Da da u pravu si. Sjećam se da je bio jedan dio nereferenciran ovdje, (nisam ja radio na ovom članku tako da ne zamjeriš), i ev pročito sam sad da se spominju te stvari. Znam da sam planirao da taj dio dopunim stranim izvorima prije, ali ne mogu jednostavno pronać vremena. Onda ok, što se mene tiče ove veze mogu da stoje, ipak i ostali će se javiti.--MirzaM (разговор) 00:21, 15. август 2011. (CEST)Одговори

Mirza, nisi u pravu. Svaki događaj treba da ima i deo u kom se objašnjava njegova pozadina. Daleko od toga da je to opravdanje, ali je objašnjenje zašto. 3000 mrtvih Srba sasvim je dovoljno da osobu kao što je Mladić natera na klanje 8000 Muslimana. Stoga Orićeve orgije koje su prethodile Srebrenici smatram OBAVEZNIM delom ovog članka. Ali, OBAVEZNIM. --Јагода  испеци па реци 10:16, 15. август 2011. (CEST)Одговори

Jagoda, taj spisak od 3000 mrtvih srba je izmislila srpska radikalna stranka da se umanji srebrenički genocid. To ti stoji u izvorima upravo u ovome članku (pogledaj zadnji dio dijela "pozadina"), to je potvrdio i Haški tribunal i Human Rights watch. Pored toga, dobila si opet izvore od mene strane gdje piše da Orićevi napadi nisu bili takve prirode ko što stoji u srpskim izvorima. To je samo još jedan način da se opravdava i da se dadne "plemenitiji" ton srebreničkom genocidu. Ništa drugo. Za sve jedan zločin postoji propaganda koju su srpske organizacije lansirale, koje će ga opravdati. Eno za opsadu sarajeva imaš logore i ubijenih 8000 muslimana, za srebrenicu imaš to i ubijenih 3000 srba itd. itd. Znači kako nešto što nepostoji može natjerati mladića da zbog toga ubije 8000 muslimana?

Evo i od istraživačko dokumentacionog centra, šta oni kažu: "The most up-to-date analysis of Serb casualties in the region comes from the Sarajevo-based Research and Documentation Center, a non-partisan institution with a multiethnic staff, whose data have been collected, processed, checked, compared and evaluated by international team of experts. The RDC's extensive review of casualty data found that Serb casualties in the Bratunac municipality amounted to 119 civilians and 424 soldiers. It also established that although the 383 Serb victims buried in the Bratunac military cemetery are presented as casualties of ARBiH units from Srebrenica, 139 (more than one third of the total) had fought and died elsewhere in Bosnia and Herzegovina. The Bosnian Book of the Dead, which was backed up by international experts (including Ewa Tabeau, head of the Demographic Unit research team of the U.N. war crimes tribunal in The Hague), lists 151 Serb civilian victims." Sve sam ti rekao--MirzaM (разговор) 14:23, 15. август 2011. (CEST)Одговори

Pored toga, pogledaj spisak tih ubijenih srba. Za koliko dana ja i ti kad bi sjeli možemo isti takav spisak napraviti? Za koliko? Gdje je metodologija kako se radio? Gdje je evaluacija, gdje je išta što može potvrditi da je taj spisak išta drugo osim spiska imena i prezimena na virtuelnom prostoru. Gdje je išta?--MirzaM (разговор) 14:35, 15. август 2011. (CEST)Одговори

»Orićevi napadi nisu bili takve prirode ko što stoji u srpskim izvorima.« Не него су они дошли на колаче! Па како те није срамота? Нажалост 90% Бошњака има исто мишљење као ти, и са таквим људима ми треба да градимо заједничку државу. Његове трупе су упале на Божић (најсветији хришћански празник) у село и поклале све што су затекле. На стотине репортажа је направљено о томе, ретки који су преживели су сведочили тим неделима. Исти такав списак побијених муслимана могу направити и ја и било ко? Колико знам те исте Бошњачке организације,попут оних фамозних Мајки Сребренице су прво излазили у јавност са бројкама од 15.000 убијених. какве све гадости и мржње су изговарале поједине од тих особа чије се тврдње данас узимају као факти.У току ове последње комеморације у Сребреничко мезаре је укопано око 100 лешева који су ехскумирани из масовне гробнице у Високом? Тај град никада није био у Српској. И на крају се испоставило да су ти људи умрли природном смрћу много после рата, ал ето за живота изразили жељу да се тамо укопају, да би појединци касније и њих приказивали као жртве злочина. Гадим се свих оних који на такав начин манипулишу туђом несрећом и користе је за властите циљеве. --Никола (разговор) 15:25, 15. август 2011. (CEST)Одговори
Srebreničke žrtve su potvrđene DNK analizom, i potvrđene sudskom presudom. Gdje je DNK analiza ovih 3000 srpskih žrtava? Gdje je iša na svijetu što će potvrditi da su ti ljudi postojali? Ovo je samo spisak od 3000 imena koje može bilo ko utipkat za 5 dana i postaviti na web. Gdje je metodologija kako je rađen? Gdje je strana evaluacija, ili evaluacija bilo kakvog stručnjaka? Pored toga, strani relevantni izvori, strane neutralne organizacije koje prate sukobe, + sudska presuda je ono što ja čitam i na osnovu čega pišem ovo. AKo nisi primjetio ja ne koristim bošnjačke izvore. Možeš li ti više to shvatiti? Vrlo fino tamo stoji šta je i kako Orić radio, vrlo dobro! Ti i dalje samo mlatiš praznu slamu gore.--MirzaM (разговор) 15:36, 15. август 2011. (CEST)Одговори
[2] Шта је ово, чајанка у Кравици! У оним кесама су вероватно кисели краставци којима је истекао рок употребе? Мислим да националистима, шовинистима и људима са нацистичким погледима на свет треба забранити икакво уређивање овде!--Никола (разговор) 15:43, 15. август 2011. (CEST)Одговори
Nauci prvo sta je bila Kravica, pa onda mozemo diskutovat. Pročitaj presudu pa ćeš vidjeti da je bila vojno utvrđenje sa koje se bombardovala srebrenica i okolna sela. Ovo je youtube video i šta? Kravica je napadnuta i razorena to je tačno. Ostalo ja ne vidim ništa, niti se na osnovu youtube-a mogu donositi precizni zaključci.--MirzaM (разговор) 15:51, 15. август 2011. (CEST)Одговори
Јадан си! --Никола (разговор) 20:47, 15. август 2011. (CEST)Одговори
Zbog čega se bojiš da pročitaš i druge izvore osim srpskih?--MirzaM (разговор) 01:58, 16. август 2011. (CEST)Одговори
Ја ни на једном месту нисам оспорио валидност страних извора у толикој мери да би тражио њихово уклањање. Док ти уклањаш све и један могући српски навод који се појави у овим чланцима. Прст на чело па проконтај у коме је проблем. --Никола (разговор) 14:48, 16. август 2011. (CEST)Одговори
Ja te ne pitam to, ja te pitam zbog čega se bojiš da pročitaš i druge izvore osim Srpskih? Znaš li šta u njima piše o KRavici i Oriću, i Sijekovcu recimo?--MirzaM (разговор) 17:54, 16. август 2011. (CEST)Одговори
Видиш теби кад одговарају страни извори ти их цитираш, али кад ти не одговарају онда их проглашаваш за "од стране срба наручену пропаганду". Видиш срећо моја ја сам избегао из Доњег Вакуфа тј. Србобрана 1995. године, наша кућа у центру града је прво опљачкана и спаљена (у граду хеееј), а за имања мојих баке и дједа ни дан данас се не зна где су била јер су сравњена са земљом. У тој бежанији из тог проклетог Вакуфа 13. септембра 1995. ваша храбра војска потпомогнута припадницима ХВО-а је пуцала у месту Бравнице код Јајца на аутобус пун цивила, и избеглица, а побијено је пола аутобуса.да не испадне да измишљам У аутобусу је била и моја стрина са троје деце. Весна И Ацо су имали само 5 година, никада нисмо нашли њихова тела. Јел и то измишљено, не сећам се да је неки од тих твојих медија писао о овоме, а и зашто би па то су били само Срби. И упозоравам те немојјјј више никада да блатиш и омаловажаваш мртве. Доста је више ваших фашистичких ставова и сваљивање кривица на Србе за сва и свашта.--Никола (разговор) 18:29, 16. август 2011. (CEST)Одговори
Slobodan-milosevic.org. TO je tvoj izvor? To je tvoja referenca? Majko moja...Pa haj pronađi sta strano u vezi toga? hajde? Što ne možeš naći? Pa znaš ko piše na toj stranici? Jadni Andy Wilcoxson, čovjek koji je napravio web site, eto šta je on, čovjek koji ne pravio web site, ultra nacionalista koji negira sve jedan zločin koji su srbi napravili, i koji i piše članke da umanjuje i oplemenjuje zločine i da unjima traži neki kontekst. Al da to tebi odgovara jel de :D Koji je život posvetio tako da prikaže muslimane ko teroriste u svijetu? Mogo si mu poslat donaciju, vidiš da je čovjeku potrebna donacija, a možeš kroz PayPal. Takav izvor upravo je potreban wikipediji. Zato se ti bojiš da pročitaš strane izvore, zato bježiš ka srpskim izvorima jer se onda osjećaš dobro kad vidiš da gnusni srpski zločini su imali kontekst? jel de?--MirzaM (разговор) 13:10, 17. август 2011. (CEST)Одговори
Pazi ti šta je njemu referenca, tekst neki na internetu, pazi ti to majke ti, tekst na virtuelnom prostoru bez ikakvog pečata, podloge, bez ičega je njemu referenca, tekst koji ja mogu odkucat za 15 minuta i postaviti na internet i to koji dolazi sa stranice www.slobodan-milosevic.org. I to njemu bez ikakve sumnje predstavlja životnu istinu i ideologiju.--MirzaM (разговор) 13:28, 17. август 2011. (CEST)Одговори

Извињавам се свима које сам повредио својим коментарима! А ти Мирза убудуће обилази ме у луку од 500 километара. Хвала унапред!--Никола (разговор) 18:24, 17. август 2011. (CEST)Одговори

Ja apsolutno imam pravo da osporavam kredibilnost bilo kojeg izvora, isto kao što i ti imaš pravo da osporavaš kredibilnost "mojih" izvora. To wikipedija dozvoljava, stoga nema potrebe da se ljutiš ili šta. Ti misliš da se svijet vrti oko toga šta se napiše na internetu. Pa pogledaj zadnji tvoj izvor čovječe, zbog čega se ne može on dovoditi u sumnju? Prvo, dolazi sa stranice koja veliča optuženog ratnog zločinca, drugo, to je jedan tekst na internetu koji govori o jako bitnim stvarima za koje potrebno izvršiti tonu procesuiranja i vještačenja da se utvrdi da li je to tako il ne. I šta još nudi? Ništa. Šta mene sprečava da ja odem u word, napišem kako su Srbi pobili 15000 muslimana u ne znam, Jajcu, navedem njihova imena, imena svjedoka, i kažem desilo se to tako i tako, i odem na stranicu ljutibosanci.com i stavim taj tekst. I onda ko glavni dođem ovdje i kažem, ajmo uvrstiti i ovo u wikipediju (ne kažem da si ti rekao da se to na bilo kakav način uvrštava ali navodim primjer). Koja je razlika između ovog teksta tvog, i tog mog teksta kad bi ga napisao? Ajd koja je razlika?--MirzaM (разговор) 18:48, 17. август 2011. (CEST)Одговори

Маните се обадвојица јалових расправа који нигдје не воде. Овдје постоји конкретна тема о којој се расправља, тако да свако рјешење треба тражити у оквиру теме. Такође, МирзаМ, требао би да престанеш са упорним нападањем оптужених за ратне злочине. Таквим ставовима ћеш само досадити другима, ништа ти добро неће донијети. Требао би знати и сам принцип да онај ко је оптужен, није осуђен. Уосталом, и ко је осуђен, има релеватног материјала за енциклопедију (мада нећу овако причати уопштено, од теме до теме то варира). Такве ствари препознаје заједница, дакле није ништа искључиво како се жели у појединим коментарима представити. Дакле, спустите лопту и нормално расправљајте о нечему. Ваљда примјећујете да се овдје сами собом бавите, па би се требало запитати зашто је то тако. Нико се неће умијешати и покушати изгладити ствари, односно видјети шта се ту ради, док год ви имате муниције за међусобна препуцавања. Када се нешто не може договорити, односно нема консензуса, тражи се помоћ са стране, тако да када дође до те ситуације, то треба и урадити. Ви не можете никако нокаутирати некога и избацити га из расправе, дакле, зове се трећа особа (односно више њих). --Жељко Тодоровић (разговор) 19:10, 17. август 2011. (CEST) с. р.Одговори

Ovo naše i nije bilo oko nekakvog konkretnog problema, nego onako, glupo poprilicno al et. Jasno mi je da Slobodan Milosevic nije bio osudjen, rekao sam optužen da je bio, al ne bitno sad. Diskusija je glupa, tako da se povlačim--MirzaM (разговор) 23:23, 17. август 2011. (CEST)Одговори
Врати ме на страницу „Масакр у Сребреници/Архива 4”.