Разговор:Напад на колону ЈНА у Тузли/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Дакле документација за чланак... --Славен Косановић {разговор} 08:00, 12. октобар 2006. (CEST)

На бијељинском гробљу Пучиле, испред спомен-костурнице, у суботу је служен парастос припадницима некадашње ЈНА убијеним 15. маја 1992. године у Тузли приликом повлачења из овог града. Подсјећамо колону су на Брчанској малти напале јединице такозване Патриотске лиге и тузланске Територијалне одбране. Предсједник Скупштине Организације породица погинулих бораца Ђоко Пајић рекао је да су локалне власти у Тузли 1992. године са градоначелником Селимом Бешлагићем на челу том приликом починиле злочин, јер је ЈНА, у складу са договором, мирно напуштала град. - Позивамо високог представника Педија Ешдауна да формира независну комисију како би се расвијетлио овај злочин. По ко зна који пут тражимо и од главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте да напокон подигне оптужнице против организатора и извршилаца овог гнусног злочина са Селимом Бешлагићем на челу - рекао је он. Предсједник Борачке организације Републике Српске Саво Цвијетиновић рекао је да је дванаест година довољно дуг период и да је крајње вријеме да истина о оном што се десило у Тузли изађе на свјетло дана. - Пут до истине може бити дуг. Она се може скривати, али не и сакрити. Посљедња ископавања на гробљу у Доњи Трновац доказују да се истина открива. Морамо, међутим, бити свјесни да њен дио никада неће бити откривен. Злочни, међутим, не смије остати некажњен -рекао је Цвијетиновић. Тачан број младих војника и резервиста који су убијени приликом повлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен, а претпоставља се да је ријеч о око двије стотине. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је двадесет девет тијела. Припадници тадашње такозване „Патриотске лиге" су 15. маја 1992. године запуцале на колону возила ЈНА која је у складу са договором мирно напуштала Тузлу према Бијељини и даље у правцу Србије. Према изјавама учесника тог догађаја, на колону је запуцано на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства. Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Цио напад директно је преносила локална телевизија МФС 3", што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице. Вијенце на спомен-костурницу осим чланова породица настрадалих и преживјелих у тузланској колони положили су и бројни званичници међу на којима, у име српског члана Предсједништва БиХ његов савјетник Драго Вуковић, делегације Народне скупштине и Владе Српске, представници локалних власти као и делегације Борачке организације, Организације породица погинулих бораца и избјегличких удружења...

Наведена литература

Навео сам у "спољашњим везама" новинску литературу коју сам успео да нађен на мрежи. У тим чланцима има сасвим довољно података за један солидан чланак (колико су дати новински чланци објективни језиком и тоном препуштам њиховим читаоцима - битно је да чланак овде буде неутралан у тону)...--Трајан 08:42, 12. октобар 2006. (CEST)

Tekst sadrži brojne propuste i neistinite navode:

- Gradonačelnik nije komandovao oružanim snagama - U sukobu su učestvovale jedinice TO Opštine Tuzla i MUP-a, a ne Patriotske lige - Tačan broj nastradalih je poznat, 34 poginula i 39 ranjenih vojnika JNA, 5 poginulih i 34 ranjena pripadnika MUP-a, 5 ranjenih civila - Mina i ekplozivnih naprava na cesti nije bilo i put je cijelo vrijeme bio otvoren za civilni saobraćaj, sve do trenutka napada - Na kolonu se nije moglo pucati sa bolnice, jer se Brčanska malta ne vidi iz bolnice, tj. zaklonjena je zgradama koje se jasno vide na slikama - Televizija o kojoj se govori se nije zvala MFS3 već FS-3 (Front Slobode), njihov studio je bio u F kuli na Sjenjaku, odnosno na mjestu odakle je snimano.

Hm, možeš li da nađeš neki pouzdan spoljašnji izvor koji bi potvrdio tvoje reči? Koliko vidim ovo za broj vojnika je preuzet odavde (sa sajta tužilaštva za ratne zločine). -- Bojan  Razgovor  08:24, 6. мај 2007. (CEST)

Пошто није наведен извор за контрааргументе, уклонио сам шаблон да је оспорено (који сам, јел те, сам ставио) -- Bojan  Razgovor  20:42, 17. мај 2007. (CEST)

Nažalost, dokazni materijal se ne nalazi na internetu, no većina je dostupna u Tuzlanskoj Fondaciji. Većina dokumentacije je u video i audio zapisima i dokumentima. Video zapisi sadržavaju: Sam sukob na Brčanskoj, stanje prije njega, dešavanja nakon, snimci ranjenih u bolnici (sa intervjuima), izlazak komisije i istražitelja JNA i MUP-a Tuzla na uviđaj, snimak slanja preživjelih vojnika autobusom prema Bijeljini,... Audio zapisi sadržavaju: Razgovore sa komandantom kasarne Miletom Dubajićem, radio kontakti sa kriznim štabom, itd Dokumenti su u mnogo većem broju. Među njima su i oni iz bolnice o liječenju i dr.

Dakle, ako si toliko pošten kao autor, molim da izbrišeš sve navode (rekla-kazala) i da objaviš samo ono za šta postoje dokazi (dokumenti, audio, video...). Mislim da bi to bilo pošteno.

Naravno, ja ću se potruditi da nabavim isto tako dokaze (u tim oblicima) pa da ih zajedno objavimo.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Clickme (разговор • доприноси)

Slažem se da članak nije u najboljem stanju. Voleo bih da to vidim sve te video fajlove, pa ako možeš da ih okačiš na YouTube. E sad, ne znam šta je tačno rekla-kazala. Našao sam nekoliko sekundarnih izvora koji govore da je PL učestvovala u napadu, da je Bešlagić učestvovao u događaju...

Što se tiče broja žrtava, relevantni su podaci Tužilaštva za ratne zločine, Bešlagićev intervju u kom on tvrdi da je bilo toliko žrtava i podaci iz spomen-kosturnice da tamo ima 80 neidentifikovanih lica.-- Bojan  Razgovor  23:38, 26. мај 2007. (CEST)

бошњачке-муслиманске

Кад је почињао рат 1992. ће ипак бити муслиманске? --Dzordzm (разговор) 03:08, 3. јул 2009. (CEST)

данашње вести

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=28&nav_category=64&nav_id=383666

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/Хроника/187361/Дванаест+година+за+злочин+у+Тузли.html

Јуришић добио 12 година пред београдским судом за овај напад. Плус, реакције. Па ако хоће неко да допуни чланак. --Dzordzm (разговор) 19:38, 28. септембар 2009. (CEST)

Још вести о овом случају http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/Регион/362881/%22Тузланска+колона%22+без+доказа.html --Dzordzm (разговор) 20:36, 11. децембар 2009. (CET)

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=13461 --Dzordzm (разговор) 21:04, 11. децембар 2009. (CET)

Napad na kolonu JNA u Tuzli

Kompletan tekst je tendenciozno napisan i temelji se na pogrešnim (u većini slučajeva lažnim) pretpostavkama. "Napad na kolonu JNA u Tuzli izvršile su muslimanske snage 15. maja 1992" - Ukoliko preskočimo dio "ko je prvi pucao" sukobljene strane su bile JNA, kao vojska Jugoslavije koja se nalazi na teritoriji međunarodno priznate države RBiH i pripadnicu MUP-a RBiH i regularne ARBiH. U sastavu MUP-a i ARBiH su bili i pripadnicu drugih vjera (katolici i pravoslavci), odnosno drugih naroda (Srbi i Hrvati), što ste i potvrdili u dijelu koji se odnosi na "Osumnjičeni za izvršenje ratnog zločina".

Napad se desio kada je agresija na Bosnu i Hercegovinu uveliko počela (napad na selo Ravno, okupacija Bijeljine, Kupresa, Zvornika, Višegrada, Bratunca i otalih opština te napad na Sarajevo) te se ne može reći da je jedan od prvih značajnijih događaja. O ovom događaju se može pisati samo kao jedna bitka u već postojećem ratu a ne kao početak ili uzrok rata.

Naoružani vojnici koji se nalaze na teritoriji druge države se po svim međunarodnim konvencijama smatraju legitimnim vojnim ciljevima i nikako ne mogu biti nevini.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Adnanini (разговор • доприноси)

Не пратиш аналогију већ нагађаш како теби одговара. Припадници ЈНА су били на својој територији и бранили земљу од паравојних муслиманских структура, нападнути су и морали да се бране.--Soundwaweserb (разговор) 16:07, 27. јул 2019. (CEST)