Разговор:Паклени отоци/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Честитам аутору на јубиларном чланку ! --Саша Стефановић ® 12:04, 20. новембар 2009. (CET)Одговори

Ово је јубиларни чланак па би требао бар назив да му буде тачан. Острва се зову Паклена острва (hr. Pakleni otoci).

Извори:

  • учио у школи али немам доказ
  • крстарио по некима од њих 1974. немам доказ
  • Карта Југославије Југосикографског лексикографског завода - имам доказ
  • Мала енциклопедија Просвете 1969. том II, стр 247 - имам доказ
  • Pakleni otoci -
  • Turistički savez Hvar
  • Opća enciklopedija Jugoslovenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“ Zagreb 1980 tom 6 str 263 - имам доказ и да не набрајам даље. Све што је брзо то је и кусо. Наздравље нам јубиларни чланак.--Drazetad (разговор) 15:00, 20. новембар 2009. (CET)Одговори

Честитам свима на труду да дођемо довде, и наравно аутору. Да се ово среди па да буде добар чланак. Мало слика и извора и гле чуда.--Мирослав Ћика (разговор) 15:18, 20. новембар 2009. (CET)Одговори

Slažem se sa Dražetom, ime članka trebalo bi da glasi ne Paklinski već Pakleni , ali otoci jer tako je ustaljeno. Ovo pakleni jeste možda neuobičajeno, jer nemaju nikakve veze sa paklom, već po smoli- paklini valjda po kojoj su dobili ime, al opet ustaljeno je kod nas Pakleni, stim što ne treba upodobljavati otoci- ostrva, nego ostaviti otoci.--Grofazzo (разговор) 16:57, 20. новембар 2009. (CET)Одговори

Како имена ових острва могу бити писана на хрватском ћирилицом?! --79.101.220.195 (разговор) 18:42, 20. новембар 2009. (CET)Одговори

A što ne bi mogla? Kako Goli otok?--Grofazzo (разговор) 20:29, 20. новембар 2009. (CET)Одговори

Hvala. --XZ (разговор) 18:45, 20. новембар 2009. (CET)Одговори


Ако су Паклени отоци постали Паклена острва, онда ће вероватно Дуги оток и Голи оток постати Дуго острво и Голо острво?

--Sly-ah (разговор) 22:25, 20. новембар 2009. (CET)Одговори


A evo što LZMK kaže u novijim izdanjima preusmjerenje na ovaj naziv. Pravilni su jedan i drugi, ali radi učestalosti neka budu Pakleni, osim toga etimologija je lijepo objašnjena u tekstu. Hoće li ostati ostrva ili biti otoci, neka odluči zajednica. Makar Slajo dobro kaže. --XZ (разговор) 22:27, 20. новембар 2009. (CET)Одговори

Uvod

Moze li se uvod prosiriti za jos 5-6 recenica, taman da se lepo uklopi u portal? -- Bojan  Razgovor  20:40, 21. новембар 2009. (CET)Одговори

   Урађено --XZ (разговор) 21:09, 21. новембар 2009. (CET)Одговори

Отоци

Ово треба бити острва. Изузеци од превођења су Голи оток и још можда неки, а сва остала острва се преводе. Не може бити оток. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:24, 22. новембар 2009. (CET) с.р.Одговори

Dogovorite se već nekako. Pitaj na Trgu, jer mi se usred uređivanja promijenio naziv i onda je došlo do sukobljenih izmjena. :-) --XZ (разговор) 00:29, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

А зашто "не може бити оток"? То је интегрални назив групе острва и у том облику је наведен и у Малој енциклопедији Просвета (као Паклени отоци). И молио бих те да аргументујеш своје мишљење.

А `ел то енциклопедија на хрватском језику? Дај ISBN и остало. 本 Михајло [ talk ] 15:13, 11. децембар 2009. (CET)Одговори

--Sly-ah (разговор) 00:55, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Vi se svi tu lijepo dogovorite, jer treba mijenajati i u ostalim člancima o pojedinim otocima. --XZ (разговор) 01:03, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Изузеци од превођења су Голи оток и још можда неки

Па, хбг, не може се овако ни разговарати ни договарати. Нигде аргумента, нигде референце, само произвољне тврдње.

--Sly-ah (разговор) 01:07, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Много је накарадно да сва хрватска острва стоје под именом отоци, а сва друга острва. И ја сам упознат са правилом непревођења неких географских назива, али није ни нетачно написати острва. Једноставније је острва ради свих других чланака. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:12, 22. новембар 2009. (CET) с.р.Одговори

"Много накарадно" је твој естетски суд, а не валидна аргументација. Сем тога, тај естетски суд се коси са неколико правописних правила, што имплицира да Паклени отоци ипак остају Паклени отоци, док се другачије не докаже.

--Sly-ah (разговор) 01:21, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Нећу даље инсистирати на враћању старог назива, јер се и ја чврсто залажем за строго поштовање правописних правила ма колико нама лаицима била нелогична. Наслов дакле нека остане у изворном облику према правилу, али у тексту осим имена, треба да стоји свагдје ријеч острво. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:44, 22. новембар 2009. (CET) с.р.Одговори
Која су то правописна правила? Треба видети које име се користило у досадашњој литератури на српском језику, ако се претежно користило острва тако треба и код нас. Никола (разговор) 08:32, 23. новембар 2009. (CET)Одговори

Možmo li sada reći da je ova rasprava završena? U imenu arhipelaga će se koristiti riječ otoci, a dalje u tekstu za pojedine otoke riječ ostrvo. --XZ (разговор) 15:41, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Управо тако! --Жељко Тодоровић (разговор) 16:28, 22. новембар 2009. (CET) с.р.Одговори

Категорије

XZ, честитам на досадашњем труду, чланак већ сад пристојно изгледа. Међутим оно шта му баш недостаје а лако је додати су категорије. Ајд види да категоришеш чланак. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:58, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Trebalo bi ubaciti polozaj ostrva na lokacijskoj mapi Hrvatske. -- Bojan  Razgovor  17:17, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Dodaj ovdje, pa ćemo ubaciti. Ako treba možeš i doraditi šablon. --XZ (разговор) 17:19, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

За локацијску мапу су потребни географска дужина и ширина. Може ли неко скинути са Гугл ерта? Johnny B. Goode (разговор) 17:24, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Imaš ju navedenu u članku, samo što je dana u obliku ° ' '', a ne decimalnog broja. --XZ (разговор) 17:28, 22. новембар 2009. (CET)Одговори
 
 
Паклени отоци
Паклени отоци
   Урађено --XZ (разговор) 18:42, 22. новембар 2009. (CET)Одговори

Bilo bi dobro da se ovaj clanak predlozi za dobar.

Trebalo bi ukloniti italic nazive geografskih pojmova. Što se mene tiče, može se staviti na glasanje. -- Bojan  Razgovor  06:25, 24. новембар 2009. (CET)Одговори

Биологија

Имам озбиљну замерку, а у вези са називима живих бића. Наиме, називи не одговарају очекиваним за њикипедију на српском језику. Пошто је биолошка литература углавном хрватска, (што је и очекивано, јер у питању је поднебље из Хрватске), називи организама су практично пренесени у чланак. Не баратам хрватским терминима за поједина жива бића, па не знам о којима се конкретно ради. Наравно, неки називи су и исти у оба језика.--Методичар зговор2а 22:05, 10. децембар 2009. (CET)Одговори

Затим, како је написано, изгледа као да цветница Posidonia oceanica припада алгама: „...становници подморја Јадранског мора из групе алги — цвјетница Posidonia oceanica, црвене и зелене алге...“ То је материјална грешка. У питању је монокотила, а алге никад немају цвет.--Методичар зговор2а 22:05, 10. децембар 2009. (CET)Одговори

Ја сам неке називе животиња превео на српски, али истина је да је остало још доста непреведених...то су углавном примитивнији организми у које баш не разумем.--Zrno (разговор) 22:17, 10. децембар 2009. (CET)ЗрноОдговори

Zrno je prošao kroz članak i preveo, nadam se, sve nazive. Ako se našao još koji, koji je nepreveden, može li ga netko od biologa navesti ovdje, tako da bude lakša potraga za prijevodom. Hvala. --XZ (разговор) 23:42, 13. децембар 2009. (CET)Одговори

Надам се и ја да јесте. Обично се на све те називе поставе и унутрашње везе, јер не знају сви људи шта је гира оштруља или чучина (евентуални чланак о њима би помогао, па таман написан и у даљој будућности). Међутим, то није замерка, само примедба.--Методичар зговор2а 23:49, 13. децембар 2009. (CET)Одговори

Ne prihvaćam odgovor: "Nadam se i ja da jeste." :-) Šala. Možeš li zaista pogledati i reći: to je prevedeno. Ipak si biolog, pa najbolje razumiješ tematiku. Kad pokažeš što još nije prevedeno, probat ću naći latinski naziv, pa da se onda preko njega nađe prijevod. :-) --XZ (разговор) 23:56, 13. децембар 2009. (CET)Одговори

Jedino su još ostale problematične ribe, vrste sunđera i zezavac...za ribe sam doduše našao da se tako zovu i na srpskom, ali moguće je da je samo prepisano sa hrvatskog. O vrstama sunđera nema ništa na srpskom jeziku, kao ni o zezavcu. Gorgonija je vrsta korala.--Zrno (разговор) 00:27, 14. децембар 2009. (CET)ZrnoОдговори

Заправо морам да кажем вама двојици да сте боговски посао одрадили јер је невиђено тешко без латинских назива провалити и разграничити хрватске и српске називе врста, јер се неки кажу исто, а не морам све да их имам по књигама. То значи да ако не пронађем неки назив у некој мојој књизи, уопште не мора да значи да се на српском тако не зове, већ да у књизи уопште није наведена. Углавном, требаће ми форе.--Методичар зговор2а 00:39, 14. децембар 2009. (CET)Одговори

Zezavac (mali) je Scyllarus arctus, a veliki je Scyllarides latus. Gira oštrulja Spicara flexuosa, ugotica Trisopterus minutus, gira oblica Spicara smaris, a arbun Pagellus erythrinus. --XZ (разговор) 00:40, 14. децембар 2009. (CET)Одговори

Ne prihvaćam Zrnine zasluge, on je taj posao odradio. :-) Svaka čast njemu. Nadam se da ovi latinski nazivi pomažu. --XZ (разговор) 00:42, 14. децембар 2009. (CET)Одговори

Pa ja sam sve to pretražio tako što sam sa hrvatskog išao na latinski, pa preko latinskog tražio na srpskom--Zrno (разговор) 00:43, 14. децембар 2009. (CET)ZrnoОдговори

Jesi našao latinski naziv za čučinu? :-) --XZ (разговор) 00:44, 14. децембар 2009. (CET)Одговори

E jedino o toj čučini nisam našao ama baš ništa.--Zrno (разговор) 00:45, 14. децембар 2009. (CET)ZrnoОдговори

Zezavac je baš zanimljiv. Kada budem proveravao krenuću baš od njega. :)--Методичар зговор2а 00:47, 14. децембар 2009. (CET)Одговори
I prednji i stražnji kraj su mu isti, pa zeza predatore. :-) A za čučinu dobivam gomilu rezultata pretrage na talijanskom. :-) --XZ (разговор) 00:49, 14. децембар 2009. (CET)Одговори

Spužve/sunđeri: Žuta sumporača je Aplysina aerophoba, obična spužva Spongia officinalis, a konjska Hippospongiae comunis. --XZ (разговор) 01:06, 14. децембар 2009. (CET)Одговори

Држава Хрватска у 1972.

Добро де, дајте неки извор за то да је архипелаг био под заштитом изричито СР Хрватске (а не СФРЈ) у то време. Само немојте неке сајтове настале након 1991. године, који само преносе такве информације. Дајте оригинални извор. И да, то место захтева референцу, а не одговор „стоји негде доле“. Не знам где стоји и нећу да тражим. 本 Михајло [ talk ] 15:05, 11. децембар 2009. (CET)Одговори

O jel bitno koje države? Da je donela SFRJ, SRH bi se toga pridržavala i sada se pridržava. Da je donela sama, pa opet se pridržava. Ako te ovo ne zadovoljava, izvriši država Hrvatska i stavi država i mirna Bačka. Mislim, ovo je baš traženje dlake u jajetu. -- Bojan  Razgovor  15:18, 11. децембар 2009. (CET)Одговори

Што си нервозан? 本 Михајло [ talk ] 15:19, 11. децембар 2009. (CET)Одговори

Дакле, ако пише у чланку, онда је ваљда битно. Тражим да се референца стави, или врћем {{чињеницу}}. Пункт. 本 Михајло [ talk ] 16:57, 11. децембар 2009. (CET)Одговори

Ето, под заштитом државе је свакако тачно   Него, мене пре занима референца на она правописна правила која кажу да се имена географских појмова не преводе само у случају хрватског језика. Признајем да ми језик није струка, али верујем да бих за то до сада чуо. Никола (разговор) 21:29, 11. децембар 2009. (CET)Одговори

Odluke o zaštiti prirode u bivšoj državi se nisu donosile na saveznom nivou, jer je to bila jedna od nadležnosti pojedinih republika. Izvor za samu odluku je jedan od brojva Narodnih novina iz 1972. ali ti brojevi nisu digitalizirani i dostupni online. --XZ (разговор) 21:27, 13. децембар 2009. (CET)Одговори

Vjerojatno se izvor neće naći online, ali da je moja tvrdnja točna mogu dokazat na drugi način. Najviši stupanj zaštite prirode, ako izuzmemo stroge rezervate, su nacionalni parkovi. Niže jedinice zaštite su parkovi prirode, park šume, značajni krajolici itd. Na ovom linku se vidi da je odluke o proglašenju nacionalnih parkova donosio Sabor NR, pa potom SR Hrvatske, tako da sigurno nije bilo upliva saveznih organa na područja pod nižim stupnjem zaštite. --XZ (разговор) 23:52, 13. децембар 2009. (CET)Одговори

Не би ми изгледало нелогично да се нагласи разлика између СР Хрватске, као дела СФРЈ, и данашње Хрватске. 本 Михајло [ talk ] 06:33, 14. децембар 2009. (CET)Одговори

U uvodu sada stoji stari oblik (treba biti kratko), a u posebnom podnaslovu Zaštićeni spomenik prirode je istaknuta razlika (tu se piše malo opširnije). --XZ (разговор) 14:26, 14. децембар 2009. (CET)Одговори

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Ово је место за расправу чланка Паклени отоци да постане сјајан чланак. Расправа траје до: 10. априла; 8:00 -- SmirnofLeary (разговор) 15:13, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Подршка

Иако немам вере у своје времеске могућности да до 10. прегледам чланак, подржавам његов излазак на гласање. 本 Михајло [ talk ] 19:09, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Ja ne podržavam, nažalost. Pogledao sam deo koji se odnosi na živi svet i po mom mišljenju stil pisanja nije primeren ovoj enciklopediji. Druga stvar koja bode oči su hrvatski nazivi pojedinih organizama. Ovo je Njikipedija na srpskom. S obzirom da za sada nemam vremena da tražim naše nazive, jer na Njikipediji, a pre svega u realnom životu mnogo je posla, moj glas će biti protiv.--Методичар зговор2а 19:14, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Koji su to nazivi na hrvatskom? -- Bojan  Razgovor  22:20, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Ако не постоје српски називи за неке врсте, треба узети хрватске и прогласити их српским ;) То је рецимо радила ЈНА у ВЕ (на српскохрватском и екавици) :). Примјер: називи старих бродова, једара, опреме и тсл. --Мирослав Ћика (разговор) 22:29, 6. април 2010. (CEST)Одговори

За Бокицу део текста:
„У подморју Паклених отока живе горгоније, те остали карактеристични становници подморја Јадранског мора — цвјетница Posidonia oceanica,[17] црвене и зелене алге, затим морске маховине, многочекињасти црви, сунђери, као што су Aplysina aerophoba (хрв. žuta sumporača), Spongia officinalis (хрв. obična spužva) и Hippospongiae comunis (хрв. konjska spužva).[17] Затим морски јежеви, морски краставци, морске змијуљице из скупине бодљокожаца, ракови, као што су Scyllarus arctus (хрв. mali zezavac) и Scyllarides latus (хрв. veliki zezavac), пужеви,[17] као и бројне врсте шкољака и риба — Spicara flexuosa (хрв. gira oštrulja), Trisopterus minutus (хрв. ugotica), Spicara smaris (хрв. gira oblica), Pagellus erythrinus (хрв. arbun) и срделе,[17][20][23] те главоношци — сипа и хоботнице.[17] Од морских сисара у ширем акваторију острва могуће је наћи доброг делфина (Tursiops truncatus), док га је некад настањивала и средоземна медвједица (Monachus monachus, хрв. morski čovik, morski medvid).“
Углавном, изболдовао сам спорне називе који су написани латиницом, није ми најјасније због чега. То превазилази моја познавања правописа, која су ионако скромна. :)
За Мирослава: да, да, како да не. :)--Методичар зговор2а 22:47, 6. април 2010. (CEST)Одговори


Dobro to, ja sam mislio na imena bas u tekstu, van zagrada. Meni je svejedno da li ce stajati to u zagradama ili nece. -- Bojan  Razgovor  23:25, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Мени није јер за тим нема потребе. Свакако се ради о хрватској области, али онда бисмо морали за сваку иноземну област да у заграде умећемо називе врста како се изворно називају на језицима тих народа, а то је непрактично. И као што рекох, ово је Њикипедија на српском језику.--Методичар зговор2а 23:41, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Добро, за норвешки језик не би имало смисла, али за сродни, да не кажем исти... Но добро, обрисаћу ја, ако већ нико други неће. -- Bojan  Razgovor  23:46, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Дао сам доле називе на српском што сам нашао, па замените или како већ хоћете, иду редом по болдовима из горњег текста....--ИванМ. (разговор) 23:47, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Речи немам, појавио се још један Бокица, као да ти ниси довољан. :) Свакако да Хрвати имају сличан језик као и Срби, не спорим ја то, али код назива врста имамо проблем. Врло често нам се називи драстично разликују; толико да нису ни налик. И сада ако пронађемо, а хоћемо (ево Иван је већ кренуо) српске називе за поједине и заменимо их, имаћемо шарениш српских и хрватских назива. Зато ја не бих улазио у причу док не обезбедимо све називе. Због тога мислим да акција замене сада није добра. Дакле, нисам хтео да мењам зато што ми је ћеф, него зато што хоћу да посао одрадимо људски.--Методичар зговор2а 00:07, 7. април 2010. (CEST)Одговори

Подржавам излазак на гласање овог чланка за Сјајан чланак.--Antidiskriminator (разговор) 15:21, 7. април 2010. (CEST)Одговори

Називи на српском

Редом како иде у тексту по латинским називима: сумпорача, прави морски сунђер, коњски сунђер, (нисам нашао), кука, гира оштруља, уготица или мол-пишмољчић, гира облица, арбуна, добри делфин, средоземна медведница. --ИванМ. (разговор) 23:03, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Топоними који се налазе и долазе?

"Већина топонима који се могу наћи на архипелагу долази из хрватског језика, но има и оних романског или византијског поријекла."

Мислим да је боље написати

"Већина топонима на архипелагу потиче из хрватског језика, но има и оних романског или византијског поријекла." --Antidiskriminator (разговор) 22:52, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Нећемо бабе и жабе...ако се већ прича о језицима, онда не може бити византијски језик, а романски баш није прецизан, пошто има много романски језика.--Zrno (разговор) 22:55, 6. април 2010. (CEST)ЗрноОдговори

Слажем се. Можда је зато најбоље:

„Већина топонима на архипелагу потиче из хрватског језика, но има и романизама.“

пошто и референцирани извор информација наводи:

" Također se utvrđuje jezično podrijetlo toponima pri čemu se zaključuje da ih je većina stvorena od hrvatskih riječi, a romanizama ima oko 15%." --Antidiskriminator (разговор) 23:17, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Пардон. Управо сам видео да је на 86 страни извора информација наведено да су Велика и Мала Колудерица - Бизантизми:

„Uvale Mõlo Kolȕdrica i Vȅlo Kolȕdrica (koje imaju i zajedničko ime Kolȕdrice) imaju podrijetlo u bizantskoj terminologiji (grč. καλογραῖα ‘redovnica’).“

Очигледно је у питању реч калуђерица грчког порекла, па стога је можда најбоље написати:

„Већина топонима на архипелагу потиче из хрватског језика, но има и речи романског и грчког порекла.“

Мислим да то што су романизми речи које потичу из више језика није проблем. --Antidiskriminator (разговор) 23:35, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Хрватски део јадранског мора?

„Паклени отоци се налазе у хрватском дијелу Јадранског мора, уз југозападну обалу средњедалматинског острва Хвар.“

Мислим да је погрешно декларисати да било који део мора припада одређеној етничкој групи (у овом случају Хрватима) и стога предлажем измену ове реченице у:

„Паклени отоци се налазе у делу Јадранског мора који припада Хрватској, уз југозападну обалу средњедалматинског острва Хвар.“

--Antidiskriminator (разговор) 23:03, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Е па сад :) Може се рећи хрватско море а да се мисли на државу, не народ. Да је Србија у питању било би разлике између србијанског и српског мора, а овако нема.--Zrno (разговор) 23:10, 6. април 2010. (CEST)ЗрноОдговори

Нема потребе ту ишта дирати зна се нашта се мисли и није етничко присвајање, јер се односи на државу Хрватску, исто тако се каже

црногорско приморје...--ИванМ. (разговор) 23:15, 6. април 2010. (CEST)Одговори

Кандидат за сјајни чланак на гласању

Гласање траје до: 17. априла 2010. у 15:20.

Коментари

Sugestije, dorade, ispravke... ovaj članak je odavno prošao. Što se mene tiče može odmah na glasanje. -- Loshmi (razgovor) 17:02, 10. април 2010. (CEST)Одговори

Кандидат за скидање статуса расправа

Чланак не заслужује више статус, прекратак, мало референци, мртви линкови. Расправа траје седам дана, ко има воље нека среди, ако не онда иде на гласање.--Soundwaweserb (разговор) 19:42, 24. јун 2019. (CEST)Одговори

Означићу пар људи да се изјасни @SimplyFreddie:, @Pinki:, @MareBG:, @Lotom:.

Коментари

  Коментар: Ако би га неко средио, зашто да не. Овако није за сјајан. --MareBG (разговор) 19:50, 24. јун 2019. (CEST)Одговори

Скроман чланак за статус сјаног. --Lotom (разговор) 20:06, 24. јун 2019. (CEST)Одговори

  Коментар: За сјајан није сигурно. Можда би уз одређено сређивање могао (п)остати добар, мада и за то треба доста рада. У времену када је изабран нису били исти критеријуми као данас. Превише кратких одјељака који би се морали проширити...— WR 20:23, 24. јун 2019. (CEST)Одговори

@Wikiwind: Наравно, тада су и били много мањи критеријуми. Није поента да овај чланак буде тотално отписан, ако га неко темељније среди за 7 дана, може остати добар као са неким претходнима што се радило. За сјајан није сигурно. Ако не, иде на гласање и нека се изјасне сви.--Soundwaweserb (разговор) 20:27, 24. јун 2019. (CEST)Одговори

  Коментар: Питање да ли је и за добар у оваквом стању. Подржавам скидање статуса сјаног. --Pinki (разговор) 20:55, 24. јун 2019. (CEST)Одговори

  Коментар: Подржавам скидање статус, а ако је у стању да се среди за добар, да се проба и реализација тога. — SimplyFreddie (разговор) 12:59, 29. јун 2019. (CEST)Одговори

  Коментар: Сјајан свакако није. Потребно сређивање. Vilena66 (разговор) 13:20, 2. јул 2019. (CEST)Одговори

@Vilena66: Прошло је 8 дана и нико није средио, те је покренуто гласање о скидању статуса. Остави свој глас ако желиш.--Soundwaweserb (разговор) 13:23, 2. јул 2019. (CEST)Одговори
Врати ме на страницу „Паклени отоци/Архива 1”.