Разговор:Призренско-тимочки дијалекат/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Хоћу да унесем неке народне умотворине са ових простора. Да ли то треба да урадим овде, или у посебном чланку? Такође, иам проблема са акцентима изнад слова (ћирилично а, е, и, о, у). Да ли неко зна како то могу да решим?

Дошао/ла си у погодном али опет непогодном тренутку. Управо се отворио http://sr.wikisource.org. Тамо смештај све умотворине, а већ постојеће ће ускоро бити пребачене тамо уз помоћ бота. Немам времена да објашњавам све. Ако тебе или било кога другог занимају детаљи, дођите на irc.freenode.net на канал #wikipedia-sr. --Дунго ☼ (р) 15:59, 25. август 2005. (CEST)

Ево једне приче из околине Пирота

Царева черка

Имало једна царева черка, па штогод момче видела, она сакала да си зальже. Па чула једнога царевога сина, па му писала писмо са сњег да се зальже. Он ву одговорил на писмо: „нечу те, у кутију да легнеш, ниц прстен да се провреш, на сламку да потпреш, - па те нечу.“ Она се разболела. Лечили ђу доктори, па ђу не може излече. Она чула, у некој си град има његова тетка. Она при њу сакала да иде, па тражила од башту си војску и паре да иде да се лечи. Башта си у дал војску и паре да се лечи. Она отишла код туј његову тетку, а она имала девет измићарке и њу, децету, погодила; и она се одма одлечила. Натера гу тај тетка: направила три востана и исто таки три послужевника и што се сака на послужевници свари. Тетка си позва царевотога сина у њи, на госје. Он дошьл. Она че да га послужи (девоћа). Облекла пембелију; узела такьв послужевник, пембелију. Частила га сьс ракију. Соблекла пембелију, востан; облече плав-модар (востан), па узе плав-модар послужевник, па га послужи сьс каве. Када је дошло ручьк, а она облече црнзелен востан, и узе црнзелен послужевник, че га послужи сьс вино. Она се изнаѕадила ноѕад та падла чашата, те се строшила, а тетката ока по измићаркуту: „буди су ти отпадле рукете, а ти неси ћорава, што не држиш.“ Она се расрди, те си отиде у њојну собу. А он отиде те ђу тражи: „дај ми, тетко, кључеве да тражим туја твоју слушкињу.“ И она му дала кључеве, те реди редом по собе те најде туја слушкињу, и она легла на кревет, а он у се моли: „дигни се!“ А она каже: „нечу, у кутију да легнеш, нис прстен да се провреш, на сламку да се потиреш, - па нечу!“ Он ву вреви: „дигни се, ја сьм ти това прегрешил: ти си ми писала, ја сьм се разљутил, та сьам ти това писал.“ — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ijklljmn (разговор • доприноси) | 23:21, 5. новембар 2005

Старословенски језик?

Срби никада нису говорили старословенским језиком, а то се једнако односи на торлачке као и било које друге Србе. Старословенски се говорио у Македонији. Према томе, у овој реченици: „Нагласак није променио положај у речи у односу на старосрпски, односно старословенски.“ ћу избришем део после зареза.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Obrens (разговор • доприноси) | 02:37, 31. август 2010

Спојити чланке Призренско-тимочки дијалект и Торлачки дијалект

Да, сигурно треба спојити ова два чланка, јер обрађују исту садржину. Треба задржати наслов Призренско-тимочки дијалект, јер је то званични назив овог дијалекта у српској дијалектологији. --Пера ложач (разговор) 23:30, 23. април 2013. (CEST)

Старосрпски језик?

Ваљда се мисли на српскословенски? --Новак (разговор) 19:23, 3. март 2010. (CET)

Nema taj dijalekt nikakve veze sa "starosrpskim". Pod starospskim valjda se misli na staroštokavski (na pravi staroštokavski, a ne na torlački). 141.136.155.44 (разговор) 23:50, 14. фебруар 2015. (CET)

Mislim da ne treba spajati ova dva clanka jer je pitanje sta je to uopste "torlacki" dijalekt,odakle taj naziv,sta oznacava? Lackope (разговор) 11:37, 6. јануар 2015. (CET)lackope

Naravno da prizrensko-timočki pripada torlačkom dijelektu, kojeg moderni lingvisti s pravom ne smatraju štokavskim dijalektom. Torlački je prijelazni dijalekt između istočne i zapadne grupe južnoslavenskih jezika, preciznije, između srpskog s jedne strane i makedonskog i bugarskog s druge strane. U sličnom je položaju i šopski dijalekt, kojeg se može i poistovjetiti s torlačkim jer su razlike minimalne. Svrstavanje torlačkog u štokavski dijalekt bilo je isključivo politički motivirano. Htjelo se taj dijalekt sasvim odvojiti od bugarskog. U tome su u vrijeme zajedništva Srbima pomagali i neki hrvatski lingvisti. A drugi je cilj da se svi Srbi prikažu kao štokavci, a štokavski dijalekt kao izvorno srpski jezik. Ali Torlaci sasvim ruše tu sliku jer njihov dijalekt ne da nije štokavski, nego čak nije ni zapadnojužnoslavenski. Pravom štokavskom bliži su čakavski i kajkavski dijalekt, pa čak i slovenski jezik, nego torlački dijalekt. Zato što svi oni spadaju u zapadnu grupu južnoslavenskih jezika, a torlački ne spada, nego se nalazi između zapadne i istočne grupe. Nazivanje torlačkog starosrpskim isto je nacionalistička manipulacija. Kao što rekoh, on može biti samo polusrspki. Drugom je polovicom isto toliko bugarski i makedonski. Izvorni govor Niša deset je puta bliži izvornom govoru Sofije nego standardnom srpskom. To se danas toliko ne primijeti jer su Bugari za standardni jezik uzeli istočnobugarski dijalekt, koji se već dosta razlikuje od torlačkog. Valjda su se i Bugari htjeli jezično što više udaljiti od Srba. Ali se u Sofiji izvorno govori zapadnobugarski, ustvari, torlački ili šopski dijalekt, baš kao i u Nišu. No s vremenom se u Sofiji govor promijenio prema standardnom bugarskom, a u Nišu prema standardnom srpskom, tako da se već danas mlađi ljudi slabije razumiju nego stari. 141.136.155.44 (разговор) 00:43, 15. фебруар 2015. (CET)

Koji su to "moderni" lingvisti? Ili tu misliš na bugarske i hrvatske lingviste? Možeš li citirati jednog srpskog lingvistu koji tvrdi da prizrensko-timočki ili torlački govori nisu štokavski? Što se tiče naziva, u literaturi se pojmovi "prizrensko-timočki" i "torlački" koriste kao nazivi za isti dijalekat, pa bi stoga dva članka svakako trebalo spojiti. PANONIAN (разговор) 09:32, 15. фебруар 2015. (CET)

Posto je razjašnjeno sta su Torlaci sada nemam nista protiv da se spoje clanci a za anonimca pitanje-da li si ikad bio na jugu Srbije? Lackope (разговор) 21:50, 15. фебруар 2015. (CET)

Izbrisana mapa

Predlažem da se ova karta o predmigracijskim dijalektima u potpunosti izbriše, zato što je netačna u više pogleda. Za početak istočna i zapadna štokavština su mit, stvoren u Hrvatskoj 90ih prema granicama njihovih političkih pretenzija, bez ikakvog osnova u lingvistici. Pod dva ideja da se prizrensko-timočki dijalekat nije pomerio ni za kilometar je naučna fantastika, jer on upravo obuhvata prostor koji je imao najviše migracija, uključujući i veliku seobu. Nego Hrvate to nije ni interesovalo pa su ostavili granice po Iviću. — Branko1408 (разговор) 03:38, 1. септембар 2022. (CEST)

A koji su to pogledi? Logično je da je nakon osam stoljeća života na istom istom području došlo do stvaranja velikog jezičnog kontinuuma i vrlo malih razlika između susjednih govora. Anakrono je uopće i nazivanje dijalekata predturskog doba po upitnoj zamjenici (što, kaj, ča). Sigurno u to doba nisu bile tako oštre razlike na granicama dijalekata kao danas. Današnju granicu uspostavili su Turci protjerivanjem, raseljavanjem i doseljavanjem velikih skupina ljudi, što je potrajalo nekoliko stoljeća, a komunikacija na granici bila je uglavnom preko nišana. Kao što vidiš, ja sumnjam u postojanje ikakvog štokavskog (kao i kajkakvskog i čakavskog) dijalekta. Sve je to bio niz sličnih dijalekata od Koruške do bugarske granice, a i dalje. Poznato da je su Ćirila i Metoda (staroslavenski) svi oni dobro razumjeli, iako su ti dolazili s ruba kontinuuma (ili preko ruba). A ti si proziran u borbi za očuvanje djetinjastog srpskog mita o "vječnoj i jedinstvenoj štokavštini, koja je isključivo srpska". To odavno niko ne kupuje. — 109.60.94.248 (разговор) 01:02, 31. децембар 2022. (CET)

Оригинално истраживање и лични погледи нијесу битни и немају бити уважени. Свако добро. — Садко (разговарајмо) 04:36, 31. децембар 2022. (CET)