Разговор:Реинион/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Иако Реинион више одговара изговору овог департмана, уобичајена транскрипција код нас је Реунион Јован Соколовић

Како где. Ја сам га учио као Реинион, са разлогом. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:28, 13. јануар 2007. (CET)

Могао си тако учити, али погрешно. Овај назив је погрешан

Молим аргументе за ту изјаву. Француско u се код нас транскрибује као "и" и ту нема дискусије --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:35, 13. јануар 2007. (CET)

Немам воље више да се прегањам са хрпом оних који уносе грешке. Да претпоставим добру намеру. Превише је грешака. вероватност да је добра намера је све мања. --Ligament 17:37, 13. јануар 2007. (CET)

Позван си да исправиш грешке уколико их приметиш. Констатно смарање и пренемагање на странама за разговор је троловање и јако мало се оно овде толерише. Ако имаш конкретне примере за те "грешке", дај да их чујемо/видимо. Ако не, врата су тамо (оно X у горњем десном углу екрана)! --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:39, 13. јануар 2007. (CET)

Па не знам преименовати чланак треба бити реунион. Ти знаш али тераш људе --Ligament 17:41, 13. јануар 2007. (CET)

Проблем је у томе што ово јесте Реинион. Реунион можда пише у старим атласима и сл. али ово је дефинитивно Реинион. У том светлу, вратио сам твоју измену. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:45, 13. јануар 2007. (CET)

ун је двоглас. Тај двоглас се не претвара у ин. Погледај и руску верзију чланка. --Ligament 17:47, 13. јануар 2007. (CET)

Двоглас!? Елем, и "Руси" и "Бугари" и "Украјинци" имају Рејунион, из мени непознатог разлога, али то ни не треба да нас интересује. Ми гледамо српски правопис и он говори да се француско изоловано u (изоловано од других самогласника) транскрибује као "и", и поред тога што се чита као "и" са устима отвореним за "у". --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:51, 13. јануар 2007. (CET)

Па ти од француског готово ништа не знаш и чудиш се како то руси, Украјинци и остали знају. За разлику од тебе знају да постоји не изоловано француско u, него да у овом случају постоји un, за који следи другачије правило изговора. Ако нешто не знаш добро је да се клониш. --Ligament 17:55, 13. јануар 2007. (CET)

Преселите већ једном то на Реунион. --Ligament 17:57, 13. јануар 2007. (CET)

Па добро ја сам ти коначно доказао да Дунго нихје у праву. Преместите то.

Боље би било да сам научиш нешто. Погледај немачку верзију чланка и видећеш да се чита [laʀeyˈnjɔ̃], а по правилима ИПА, то проблематично y се чита као немачко у умлаут. Зато прекини да смараш! --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 18:05, 13. јануар 2007. (CET)

Vidi kako to da sad nisi priznao da si malopre mlatio praznu slamu sa onim pravilom da se čitao kao i. Ne čita se kao i. To dokazuju sve vikipedije. A ti o francuskom pojma nemaš i nemaš pravo da smaraš. --Ligament 18:11, 13. јануар 2007. (CET)

Нисам нигде рекао/написао да се чита као "и". Рекао сам да се чита као "и" са устима отвореним за "у", а да се транскрибује као "и". Можда не знам француски, али знам основна правила изговора. Малопређашњим одговором сам доказао да се чита то "у" као и немачко "у умлаут", а ево и доказа од човека који је Француз и, наравно, зна француски:

<Submarine> ré - u - ni - on
<Submarine> ré is pronounce like "ray" in English
<Submarine> u is a French 'u'
<Submarine> 'on' is the French nasal

А како је French 'u' заправо "у комбиновано са и", онда ту нема говора о некаквим другим читањима. Транскрипција је и даље јасна као дан. Ти мени ниси пружио никакав аргумент и наставио си са вређањима. Блокиран си на 2 сата. Ако наставиш да се понашаш непримерено, уследиће дужа блокада. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 18:19, 13. јануар 2007. (CET)

Најбољи аргумент је да гаи и Руси и Украјинци и Македонци зову Реунион. Погледај и ово.http://ssla.oneworld.net/article/country/638/ --Ligament 23:35, 13. јануар 2007. (CET)

То је сјајан аргумент... за руску и украјинску и македонску Википедију. Међутим, ово је Википедија на српском језику, и руски, украјински и македонски правопис нам овде нису од превеликог значаја. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:40, 13. јануар 2007. (CET)

Руси Хитлер пишу Гитлер, Македонци Скопље пишу Скопје, за украјински ми не пада ниједан пример на памет, али како год... језици се разликују, посебно по питању транскрипције. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:41, 13. јануар 2007. (CET)

Има логике у твом размишљању. Али прочитај што вам је најпре рекао горе Соколовић. Затим имаш доказ да све различите википедије, а не једна имају реунион. затим трећи доказ је http://ssla.oneworld.net/article/country/638/. --Ligament 23:44, 13. јануар 2007. (CET)

Једини доказ који сам видио је био јер Филип каже да је учио. Ма ко му верује. --Ligament 23:45, 13. јануар 2007. (CET)

Тај линк који си дао јесте солидан аргумент. Треба погледати шта каже неколико бољих атласа, и по томе се водити, то је моје мишљење. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:47, 13. јануар 2007. (CET)

На француском се изговара Реунјон, на шпанском Реунион, иначе ова ријеч значи ”Састанак”... у више језика романске скупине...---Славен Косановић- {разговор} 23:49, 13. јануар 2007. (CET)

С тим што се на француском чита Ре(уи)нион, а колико знам, транскрибује се изговор. Уосталом, тај линк који Лигамент даје важи за јужне словенске језике, где спадају и неки други сем српског. Такође, неке државе су ту погрешно транскрибоване (Ангила, а треба Ангвила, Азарбејџан, а треба Азербејџан и сл.) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 02:51, 14. јануар 2007. (CET)

Да додам да по логици ствари овде не би требало да се примењује правило за двоглас "un", јер u припада првом слогу речи union, а n другом (ni). --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 02:54, 14. јануар 2007. (CET)

---

Љукаво, љукаво. Без шале, свака част, "убо" си суштину. Онда нам преостаје Реинион и сви срећни и задовољни (чак и Лигамент).

Поздрав. --делија 03:27, 14. јануар 2007. (CET)

Ти си љукавији :) Јавио си се кад сам убо суштину :D. Елем, сад имамо објашњење, имамо правилну транскрипцију, а дискусија се завршава --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 03:30, 14. јануар 2007. (CET)

Све ово је разлог зашто нам требају компетентни ”извори” за наше верзије појмова, имена, итд. За мене ово острво ће остати Реунион, пошто је поријекло ријечи латинско ”реунире”, што значи састати се с неким, или кад је у питању именица Реунион, значи састанак. Иначе, ја свакодневно користим ”реунион” и не пада ми на памет да ломим језик, отварам уста ко риба за неке позиције, да би дошао до ”реинион”, и сл. Дакле, компетентни извори за наше верзије појмова треба да буду ауторитет и не ”транскрипције” које се базирају на ”изговору”. Изгледа да наш језик нема ауторитета, јер ја не знам ни за једну веб страницу ”академије српског језика”, гдје би људи могли да прибаве неопходне информације...итд. Код нас ”знање” које је у другим државам могуће набавити у свакој књижарици чак и за пар евра, крије, или га нема уопште, па се наклапамо ко ”пијанци у крчми”, око ствари које су свугдје једноставно и без компликација провјерљиве и доступне. Мислим, нигдје у свијету људи не брину ”како се каже на оригиналном језику”, него прилагођавају појмове своме. Обичан човјек не треба да говори стране језике, да би изговорио неки појам на ”српском”, нити како се они изговарају на матичном језику. Они једноставно треба да се уклапају у СРПСКИ ЈЕЗИК, па макар били непрепознатљиви за људе који се не користе српским језиком. ---Славен Косановић- {разговор} 04:06, 14. јануар 2007. (CET)