Разговор:Светосавски конгрес/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

--Dilic (разговор) 16:15, 21. фебруар 2009. (CET)Послат ѕахтев за дозволу.Одговори

Sajt pogledi i knjiga njegovog urednika nisu pouzdani izvori za pisanje članaka o istorijskim temama. Više o tome na stranici za razgovor: Разговор о Википедији:Дозволе за објављивање/Погледи --Дамјан /разговарајмо/ 15:33, 26. фебруар 2009. (CET)Одговори

Сматрам да постоје две лоше констатације у овом чланку: a) да је конгрес одржан прекасно и б) да нису јасно издефинисани циљеви.

  • а) Светосавски конгрес, на којем је четнички покрет званично издефинисао свој програм односно модел послератне Југославије из свога угла, одржан је непуна два месеца након што је одржан АВНОЈ 2 на коме је партизански покрет урадио исту ствар. Није конгрес закаснио, него је одржан у моменту када су Савезници већ изабрали други (партизански) покрет за подршку, а треба нагласити и то да су га изабрали пре Другог АВНОЈ-a, односно пре дефиниција које су ту понуђене. Другим речима, нема основа тврдња да би нешто било другачије да је конгрес одржан раније. Светосавски конгрес и АВНОЈ 2 су за ова два покрета еквиваленти, са тим да су АВНОЈ 2 одлуке спроведене у дело јер су партизани добили рат а одлуке Светосавског конгреса су остале непримењиве јер су четници изгубили рат за Југославију.
  • б) Циљеви су били једнако издефинисани колико и они закључени на Другом заседању АВНОЈ-a. Уместо авнојевске формуле федерације 6 република, Светосавски конгрес је понудио тријалистички модел федерације (Словеначка, Хрватска, Српска Бановина). Другим речима, Светосавски конгрес је понудио логичан наставак (и закључак) трансформације Краљевине Југославије која је већ била започета уговором Цветковић-Мачек 1939. године. --Трајан (разговор) 21:57, 27. фебруар 2009. (CET)Одговори

Слажем се у потпуности са Вама. Исто тако сматрам да Југословенска демократска заједница није раније сазивала конгрес из разлога јер је имала легитимну Југословенску владу у Лондону која је била саставни део антихитлеровке коалиције. Пошто се Влада налазила у табору демокатских нација само послератно демократско уређење у Југославији се подразумевало (вишестраначки систем, демократски избори, слобода говора, штампе, бла бла). Али Западни савезници (САД, Велика Британија) нису имали намере да ослобађају источну Европу од Немаца него су све то ради што мањих жртава на својој страни препустили Стаљину, који наравно за животе својих војника није марио. САД и В. Британија су чак одуговлачиле са отварањем Другог фронта (инвазија на Нормандију се догодила тек јуна 1944.), Стаљин је због тога губио нерве и стално вршио притисак да се тај фронт отвори. Један од уступака Стаљину Западних савезника да би се умирио, је одлука на Техеренској конференцији 1943. да се помогну његови сателити у Југославији Титови партизани. То је био шок за Југословенску владу, ЈВуО у земљи и читаву Југословенсју демократску заједницу. Конгрес у селу Ба је био део кампање Југословенске владе како би се Западни савезници дозвали памети и да Југославију не гурају под Стаљинову чизму. Некако у то време је почела негативна кампања Савезника против Југословенске војске, да се они недовољно боре, да много воде рачуна о цивилним жртвама, и да чак сарађују са Хитлером и Павелићем. Иначе, овај чланак ми је један од приоритета за сређивање, али никао да нађем врмена због приватних обавеза.--Свифт (разговор) 23:43, 5. јун 2009. (CEST)Одговори

Назив

Видео сам да се овај догађај понекад назива и Башки конгрес или башка резолуција (нпр. у Др Војислав Шешељ, Идеологија српског национализма). --Дамјан /разговарајмо/ 16:50, 27. јул 2009. (CEST)Одговори

Постоје три назива а то су Башки конгрес, Светосавски конгрес и Југословенски национални конгрес. То што Шешељ спомиње у његовим делима овај конгрес није толико важно. Али треба да се зна да се на свим правним факултетима у Србији изучава Башки конгрес. Постоји предмет у првој години који се зове Национална правна историја која изучава све хатишерифе, уставе,изборе, владе, скупштине, прокламације, резолуције и др. од Карађорђа до данас. Студенту који полаже овај испит може лако да се деси да једно од извучених три питања гласи Башки конгрес. Студент тада профи треба да одговори под којим оклоностима је одржан конгрес, шта је донето на конгресу и др.--Свифт (разговор) 12:31, 3. август 2009. (CEST)Одговори

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 08:30, 17. октобар 2013. (CEST)Одговори

Покварене спољашње повезнице

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [1].--Autobot (разговор) 05:07, 27. фебруар 2018. (CET)Одговори

Врати ме на страницу „Светосавски конгрес/Архива 1”.