Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

У демографији пише за Црногорце

Црногорци 	508.843 	2,5 	57.298 	2,6

Јасно је да је неко (мењајући запету тачком) мак`о један ред величине бројчаном стању Црногораца. Стоји 57.298 а требало би да буде скоро 600.000. Али да ја не бих рачунао и нагађао, било би добро да податак исправи неко ко има резултате пописа. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:28, 12. децембар 2006. (CET)Одговори

Tabela za SFRJ

Ćao svima. Interesiram se za taj članak i ne sviđa mi se ta tabela na početku strane (desno). Jedne države sveta imaju na našoj vikipediji šabloni za početak i jedni nemaju (kako sam primetio svih nezavisne države). Meni se čini ako bi i mi imali isto šablone za nezavisne države, izgledalo bi članci vrlo bolje. Naprimer na engleskoj vikipediji, na članku SFRJ-a ima na početku šablon sa svim informacijama predsednik, valuta, prethodna država... Želeo bi jako da srpska vikipedija isto imala isti takav šablon kao na engleskoj vikipediji. Znam šablone napraviti nije lako, ali jeli postoji jedan korisnik koji može taj šablon da uradi za srpsku vikipediju zato što ja hoču u budučnosti se sa ovim člankom posvetiti. Hvala mu puno koji za mene i za srpsku vikipediju taj šablon napravi. --МаркоМартиновић (разговор) 18:11, 20. март 2007

А како би било да мало свратиш прво на викиријечник, да се позабавимо падежима и другом језичким темама. Мислим да би обије стране профитирале од тог рада? --Kaster 00:32, 24. март 2007. (CET)Одговори

Istorija СФРЈ?

1974. је усвојен нови савезни устав који је дао више аутономије републикама и покрајинама, тако у основи испунивши захтеве Хрватског прољећа. Једна од одредби новог устава је да је свака држава званично имала право да прогласи независност од федерације.

Е мени пара очи ова историја СФРЈ, као да ју је неко преписао из Микрософтове Енкарте... Што се тиче овог Устава, ова интерпретација није тачна, тачније ова друга реченица, а и прва је дискутабилна, не знам шта ради овдје уопште. Дакле по том Уставу, народи су имали право на самоопредјељење и не републике, колико ја знам. Битна разлика. То се понављало непрестано током цијелих осамдесетих прошлог вијека... Ја разумијем да је некима било лијепо у тој држави, али треба поменути и онај дио који се односио на репресију неистомишљеника режима, прогон, одузимање имовине, Голи оток, убистава „по режим опасних елемената“ нарочито у иностранству, од стране тајне службе комунистичке партије, уништавање било какве приватне предузетничке иницијативе, односно покушаја стварања било каквог приватног предузећа, итд. Дуго времена у тој СФРЈ, онај ко није био члан КПЈ, није могао да добије посао, или ако га је добио то је био најгори могући. Стварање комунистичке буржазије, да се тако изразим, нарочито их пуно Дедиње било, а и шире. Ја немам лак приступ историјској документацији, али вјерујем да у нашим библиотекама (па чак и у старој штампи) није тешко доћи до ње и да се од овога направи неки чланак, нарочито овај дио из историје, кад већ имамо историчара... :) Кад се ово обради како треба, многи ће лакше схватити и онај дио који долази деведесетих, тачније биће јасније многе ствари свима које занима историја... Сад одох да спавам. :) Налетих на овај чланак случајно (можда сам и раније налијетао, али нисам ништа читао или је тада била нека друга верзија, шта знам) и нисам могао да не коментаришем... ---Славен Косановић- {разговор} 01:49, 17. јун 2007. (CEST)Одговори


U SFRJ albanci su bili treci narod po broju stanovnika. Bili su podeleni u tri republike: Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. Na kosovu su cinili vecinu. To znaci da iako su bili po broju treci, po pravima bili poslednji, tj. nisi bili ravnopravni sa drugim slovenskim narodima jer je za sudbinu albanskog naroda odlucili drugi u SFRJ. Zasto nisu dali da se formira rapublika kosovo, neka objasne oni koji su to nisu dopustili. sigurno oni su mislili da je tako bolje, ali vreme je pokazao de je to bila velika greska i nepravda. NAJSTAROM JE NARODU NA balkanu da se to desi, cuvaj boze! VELIKISRPSKI SOVINIZAM i u titovskom jugoslaviju nije bio porazen, sta vise, bio je sakriven u dogmu ,,bratstve i jedinstva,,. samo strpljenje treba imati, govorio je nas bozanstveni rugova. Isto je tako govorila i nasa Majka tereza. Hocemo da maloj srpskoj deci pruzimo istinu, da pokazemo sve sta je desilo na nasem tlu i ko je bio pravi razarac bivse SFRJ. Претходни непотписани коментар оставио је Корисник:Halil. --Dzordzm (разговор) 20:41, 27. фебруар 2008. (CET)Одговори

Председник???

У табели је наведено да је председник СФРЈ био Стјепан Месић, а премијер Анте Марковић.А Тито и Ранковић нису постојали?Можда су Стјепан Месић и Анте Марковић били последњи, али Тито је синоним за СФРЈ.--Djominik (разговор) 16:38, 24. октобар 2008. (CEST)Одговори

Код држава се пиђу текући председник/монарх и текући председник владе. Ако држава више не постоји, пишу се они који су били у тренутку нестанка државе. Тито и Ранковић могу да буду синоними, али само у секцији „Историја“ --В. Бургић (реци...) 17:17, 24. октобар 2008. (CEST)Одговори

Стање чланка

Ово је прилично тужан и плитак чланак који је уз то без иједне референце. Каква год да је СФРЈ била, није овакав чланак заслужила. --Dzordzm (разговор) 05:53, 31. јануар 2009. (CET)Одговори

Gomila netačnih ili polutačnih informacija

Ta država zaslužuje mnogo, mnogo više...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.80.156 (разговордоприноси) | 15:13, 9. фебруар 2011

Evo samo jedan od primera:

"Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија."

Kako da kažem, prosto ni jedna reč izneta u prethodnoj rečenici nije tačna!

Prvo, SFRJ kao pojam nije postojao te 1945.god. Nikako ne može SFRJ biti formirana kao DFJ.

Drugo, 1945. nikako nije mogla biti formirana "kao naslednica Kraljevine Jugoslavije". Naslednica Kraljevine Jugoslavije jeste DFJ ali formirana dve godine ranije.

Treće, DFJ nije formirana 1945. godine nego na osnovama II zasedanju AVNOJ-a od 29.11.1943.

Četvrto, 1945. godine laički rečeno, DFJ menja ime u FNRJ odnosno, Federativna Narodna Republika Jugoslavija.

Peto, tek Ustavom iz 1963. država dobija naziv SFRJ.

Nikako ne treba mešati nazi države sa teritorijom na kojoj se prostire. Nije ovo jedini članak u kome se pojavljuju ovakve strahovite greške

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.80.156 (разговордоприноси) | 15:36, 9. фебруар 2011

Hvala na komentaru, ali nikako da vidim šta treba da piše. Bilo bi dobro da date i predlog. --Алекс (разговор) 15:48, 9. фебруар 2011. (CET)Одговори

Додатне странице

СФРЈ заслужује странице Историја СФРЈ и Хронологија СФРЈ. --Алекс (разговор) 21:05, 24. мај 2011. (CEST)Одговори

Датум промене имена?

Ког датума 1963. је ФНРЈ променила назив у СФРЈ? --Ђорђе Стакић (р) 09:56, 27. децембар 2011. (CET)Одговори

7. априла је нов устав ступио на снагу. -- Bojan  Razgovor  09:58, 27. децембар 2011. (CET)Одговори

Службени језици

Исправио сам грешке о службеним језицима у шаблону. Наиме, било је наведено да је бошњачки језик био службени у СР БиХ, а тада тај језик није ни постојао. Поред тога, изостављени су румунски, русински и словачки језик који су били службени у САП Војводини.--Немања001 (разговор) 02:46, 6. јануар 2017. (CET)Одговори

"Zanimljivosti"

"За Југославију се говорило да је земља седам суседних држава, шест република, пет народа, четири језика, три вере, два писма и једне партије."

Rodjen sam, odrastao i formirmirao se u toj SFRJ ali nikada nisam čuo da je neko tako šta govorio o SFRJ.

Usput, "pet naroda", pa u FNRJ je postojalo 5 naroda, lak i s'početka u SFRJ dok 1971 nije omogućeno i muslimanima da se izjašnjavaju kao Muslimani u nacionalnom smislu pa su time postali 6 narod. Četiri jezika, kako god brojao, opet ne mogu izbrojati četiri, koliko me sećanje služi, beše srpsko-hrvatski iliti hrvatski i srpski (prva varijanta bila odomaćena recimo u Srbiji a druga u Hrvatskoj), slovenački i makedonski.

109.93.203.88 (разговор) 02:00, 10. јануар 2021. (CET)Одговори

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 14:53, 25. мај 2022. (CEST)Одговори

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 05:24, 7. јун 2022. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу „Социјалистичка Федеративна Република Југославија/Архива 1”.