Разговор:Српска ћирилица/Архива 1

Последњи коментар: СРХЕРАЛД, пре 4 године у теми Заштита
Архива 1 Архива 2


Дорада

Овде би се могло написати мало више текста о српској ћирилици, позивам оне који имају литературу да мало прошире овај чланак --Саша Стефановић разговор   12:39, 27. мај 2005 (CEST)

џ => х

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 62.121.120.94 (разговордоприноси) | 23:21, 4. октобар 2005

[то је значило, как овај је грешка уз мале слобо "х", не знам какo да могу изменути

ове слова?] клеофас

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 62.121.120.94 (разговордоприноси) | 00:22, 22. јануар 2006

Ево га нешта за почетак, да не стоји празан чланак, да се не брукамо, а остали нека допуњавају. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:08, 13. јануар 2006. (CET)Одговори
Зар не би требало овај чланак спојити с чланком азбука? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:58, 12. јануар 2007. (CET)Одговори
Зар није латинично и ћирилично? Дарко Максимовић 14:38, 1. септембар 2007. (CEST)Одговори
Може и тако, али нормативна литература и лингвисти препоручују као боље и стално употребљавају облике латинички и ћирилички. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:31, 2. септембар 2007. (CEST)Одговори
UPS, kliknuo da sam ispatrolirao a nisam----László (talk) 17:26, 23. март 2009. (CET)Одговори

Потискивање ћирилице

Овај пасус говори о потискивању словенске (а не српске) ћирилице, у време Марије Терезе. Треба га пребацити у чланак ћирилица или направити у овом чланку неки историјски осврт па га убацити.

У време Марије Терезије бечки двор је издао наредбу да се у школама користи искључиво латиница. Међутим, царица Терезија је убрзо морала да повуче ту уредбу, јер се томе се супротставила православна црква и српски народ. Одмах после ње и цар Франц Јозеф I је донео сличну уредбу, али ју је и још брже повукао због поновних жестоких протеста Срба.[1]

--Дамјан /разговарајмо/ 14:30, 24. новембар 2009. (CET)Одговори

Није била црквенословенска, јер је имала слово Ћ. У сваком случају нема разлога да се избацује и ако историјски осврт не постоји. Никола (разговор) 09:04, 20. јануар 2010. (CET)Одговори

ДА ЛИ СТЕ ВИ НОРМАЛНИ?!

Па, ДА ЛИ СТЕ ВИ НОРМАЛНИ?! Зар вам није јасно колико пута су нам забрањивали наше писмо, већ сад испаде да смо је „сами себи забранили”? СМЕСТА зауставите сакаћење и избацивање дела о забранама ћирилице!!!

Првобитно сам написао посебан чланак о забранама, па сте захтевали да се споји са овим. Кад сам их спојио, избрисали сте 90% садржаја и ставили ону ретардирану „Неутралну тачку гледишта”.

Шта је ту спорно, кад постоје референце ка сајтовима, часописима и књигама проверених историчара?! Докле ћемо да будемо оволика стока и сами себе уништавамо???

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Kacnepcku-Cp6uja (разговордоприноси) | 01:54, 20. јануар 2010

Хајде без хистерије. Не уклањај релевантне податке из чланка. --филип ██ 08:52, 20. јануар 2010. (CET)Одговори

Ћирилица

поздрав свима, ово можда није везано за тему. Имао бих питање. Интересује ме које писмо је права српска ћирилица, мислећи на облик слова. Који је ово фонт на срској википедији. Који фонт да скинем нпр, да бих га у ворду користио, а да ми та слова личе на праву српску ћирилицу, значи званични фонт српске ћирилице ми треба.--Dante88 (разговор) 02:51, 10. март 2011. (CET)Одговори

Ćirilica nikada nije bila zabranjena u Jugoslaviji

Ćirilica nikada nije bila zabranjena u Jugoslaviji, niti u prvoj, niti u drugoj. Ovaj članak sadrži dezinformacije u tom smislu, koje sam već jednom uklonio, ali ih neki anonimni korisnik uporno vraća. Dakle, ukoliko postoji dokaz da je ćirilično pismo bilo zabranjeno u Jugoslaviji, onda takva informacija može stajati u članku, bez toga, ne.--Mladifilozof (разговор) 19:13, 24. април 2011. (CEST)Одговори

Недоумица

Зар Вук није реформисао руску ћирилицу са почетка 18. века, и одатле слово Ђ.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.93.117.42 (разговордоприноси)

Bravo

Svaka cast, vidim nigdje se ne pominje sveti lazni Cirilo i Metodije i onaj njihov svrakopis sto su htjeli da nam podmetnu. Jos samo da vratimo stari naziv pisma Srbica i zavrseno.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.228.120.212 (разговордоприноси) | 04:49, 16. октобар 2015.‎

Заштита

Зашто је страница заштићена без разлога, желим нешто да додам.MazzyBor (разговор) 15:49, 23. фебруар 2018. (CET)Одговори

Заштита

Може ли неко склонити заштиту да би аутоматски потврђени корисници могли да уређују.СРХЕРАЛД (разговор) 10:42, 3. август 2019. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу „Српска ћирилица/Архива 1”.