Разговор:Циганчица (новела)/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Значење појма Циганчица је: мала Циганка, врста српског кола, песма Алексе Шантића, песма Митра Мирића... Поред свега овога, за нас је Циганчица у основном значењу Сервантесова новела. Алал вера. —Јакша (разговор) 20:47, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Најбоље да буде песма од Митра Мирића.—Награ кажи/лажи 20:54, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

хахаха.. Баш вала, Раде...   Мислим, вреднији је Митар од тамо неког Мигела...

Шта ти, ЈакшО, у ствари хоћеш? Ако буде било више Циганчица, нек се праве вишезначне одреднице. Ај не закерај. --Јагода  испеци па реци 20:55, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Још да додам да се та његова песма не зове Циганчица, већ Циганче (ако не грешим).—Награ кажи/лажи 20:58, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Због чега прво није направљена страница раздвајања? Одговор: Зато јер један амбициозни корисник инсистира да основни чланак води ка њеним драгоценим доприносима о опскурним темама везаним за, случајно, Шпанију. „Баш вала, ха ха ха“ - аргумент пун мудрости.

Ово ме подсећа на ситуацију када сам скренуо пажњу да је приповетка М.Глишића највероватније тражено значење појма Глава шећера. Аутор чланка је инсистирао да су бразилска брда важнија . —Јакша (разговор) 23:09, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Дај буди разуман, ко још прави вишезначну одредницу за чланке који не постоје. Када се направи још један чланак са овим именом, онда ће се направити. Прије свега да смо сад направили вишезначну одредницу, био би један погрешан податак, та песма од Миле Китића не зове се Циганчица. Да додам да о појму мала циганака (Циганчица је: мала Циганка) не би требало писати на википедији. Поздрав и нема љутње.—Награ кажи/лажи 23:27, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Ево овде има доста песама од Шантића, али те твоје нема. Јеси сигуран да је од Шантића.—Награ кажи/лажи 23:33, 23. јануар 2008. (CET) Ма људи о чему ви причате. Сад видим и за Главу шећера. Сад ако немамо нпр. чланак капут, а нека група са 3 албума се зове тако да ли треба капут да води на ту групу? Циганчица је основно значење и не верујем да велика већина људи помисли на Сервантесову новелу када то чује —Јован Вуковић (р) 23:52, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Ко би овде дошао да тражи реч циганчица, а да га занимају Цигани (Роми). Нема смисла.—Награ кажи/лажи 23:54, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Jovane, ne budali! Ni na jednoj drugoj vikipediji nije ovako samo si se ti nasao pametan da premestas jer se javio jos pametniji Jaksa da soli pamet. Cigacica mala ciganka, nije nego! svasta! Ja vracam jer je IZUZETNO GLUPO da osnovno znacenje bude u stvari preusmerenje. Mislim, neverovatan si... —Јагода  испеци па реци 23:55, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Шантићева песма: [1]. Ја правим страницу раздвајања, или скретницу на врху чланка, кад год имам утисак да се појам може одности на више одредница. И онда када чланци не постоје.

Примери како се прави раздвајање: динар, Света Јелена, Парабола, Карта, Јадници...

Циганчица је тако генеричко име да сигурно постоји више песама, слика, приповедака са тим именом. —Јакша (разговор) 06:08, 24. јануар 2008. (CET)Одговори

Јакшо, замолила бих те да се оканиш овог чланка. Како једна непозната Циганка може бити важнија од Сервантесовог дела? Ако је генеричко име, зашто онда није вишезначна на осталим Википедијама? Или можда Шпанци немају Цигане? Престани више да тролујеш овде, где год да се појавиш, само семе раздора убацујеш. Боље би ти било да поправиш све оне субнормалне трансккрипције холандских градова. Или ћеш сада и Ван Гога да пребацујеш на Ван Хоха? --Јагода  испеци па реци 09:41, 24. јануар 2008. (CET)Одговори

Сервантесова циганчица ни по ком критеријуму није основно значење овог појма. Колико је релевантна, показује и то да овај чланак постоји на 3 википедије (шпанска, српска и чешка). Јелена Карлеуша, рецимо, постоји на 6 (укључујући енглеску и немачку).

Јагода, твом безобразлуку нема граница. Ако се било ко усуди да се успротиви твом, обично некомпетентном, мишљењу, одмах добије најгоре епитете, псовке, увреде. —Јакша (разговор) 17:48, 24. јануар 2008. (CET)Одговори

Ma bitno je da si ti kompetentan. To si uostalom i pokazao sa holandskim gradovima. A čisto da znaš, da si me lepo pitao ko čovek, ovaj članak bi sad verovatno imao pored sebe i ono novela u zagradi. Međutim, ti si preferirao da odmah ulaziš đonom. E, pa đon si dobio kao odgovor. Kad naučiš da civilizovano razgovaraš, možeš mi se obraćati. U protivnom, nemamo o čemu da ti i ja pričamo.--Јагода  испеци па реци 18:15, 24. јануар 2008. (CET)Одговори

Јагода, ти и делија сте највећа несрећа која је задесила српску википедију. —Јакша (разговор) 18:20, 24. јануар 2008. (CET)Одговори

Не, највећа је када је разговор дужи од чланка. Замолио бих админе да ово закључају. Поздрав—Награ кажи/лажи 18:28, 24. јануар 2008. (CET)Одговори

Naslov Igoove knjige

Богородича црква у Паризу... Мени је овај Игоов роман код нас такође познат под овим именом... —-Славен Косановић- {разговор} 15:13, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Ma radite šta hoćete. Ja za moj naziv imam referencu. Tako stoji u knjizi koju sam koristila kao literaturu. Nemam ništa protiv da se stavi i drugi naziv, ako ovaj nije tačan, ali ne dozvoljavam da me tamo neki nepoznati idioti zbog toga vređaju. --Јагода  испеци па реци 15:15, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Добио је упозорење од Филипа, а што се тиче имена, не кажем да гријешиш, него да је мени овај роман познат под тим именом и дајем линк на просвјетин каталог. Ништа више. —-Славен Косановић- {разговор} 15:18, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Evo sad ću da pogledam u katalogu Narodne biblioteke. Ja ne tvrdim da je SVE što ja napišem tačno. Ali ovakav način ispraljanja iz čista mira je nedopustiv.—Јагода  испеци па реци 15:21, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Ja sam svugde nabasavao na naslov Zvonar Bogorodičine crkve Notr-Dam tako je i u oriinalu, nisam siguran za ovaj drugi.--Grofazzo (разговор) 15:27, 25. јануар 2008. (CET)Одговори


Nije original Zvonar Bogorodičine crkve. Original je Notre Dame de Paris. Što se prevoda tiče, tačni su i jedan i drugi naslov, jer je bilo dosta prevoda od različitih autora.

Tako da kad se bude pisao ovaj članak, treba se odlučiti koje ime staviti kao naslov članka a sa kojeg praviti preusmerenje.—Јагода  испеци па реци 15:31, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Pa Zvonar crkve Notre-Dame je hrvatski prevod... koji je priredio Ivan Subaric, a srpski je bio Bogorodicna crkva u Parizu. Evo ti ovdje: [2]... —-Славен Косановић- {разговор} 15:31, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Nije bre, Slavene idi u Narodnu biblioteku pa vidi sam. Izgleda da ne mogu da dam direktanlin ka razultatima pretrage koju sam napravla tamo, a napravila sam tri:

Victor Hugo: Notre Dame de Paris i ovde izlazi i taj hrvatski prevod koji tačno glasi Zvonar majke Božje Pariške Victor Hugo: Zvonar Bogorodičine crkve ima četiri rezultata od kojih evo jednog, izdanje iz Beograda http://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?ukaz=DISP&id=1519461012475789&rec=2&sid=10

I Victor Hugo:Bogorodičina crkva u Parizu koja je imala deset rezultata—Јагода  испеци па реци 15:39, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Ovako, pošto očigledno ne mogu da dam direkt vezu ka biblioteci,onda ću ovde navesti podatke SRPSKOG prevoda:

  • AUTOR................... : Igo, Viktor
  • ODGOVORNOST............. : Bogdanović, Žika - prevodilac //
  • Kliros, Tea - ilustrator
  • NASLOV.................. : Zvonar Bogorodičine crkve
  • IMPRESUM................ : Beograd : Verzal press, 1999
  • FIZIČKI OPIS............ : 91 str. : ilustr. ; 21 cm
  • ZBIRKA.................. : (Biblioteka Klinci i klinceze / [Verzal press,

Beograd]. kolo 2 ; knj. 5), (Verzalovi dečji klasici)

  • UDK..................... : 840(02.046.4)-31
  • VRSTA GRAĐE............. : monografska publikacija, tekstualna građa,

štampana

  • COBISS.SR-ID............ : 78305548

Jel sad dovoljno dokumentovano? Ama ljudi Bozji, pa prof. Pavlović Samurović je bila vrhunski stručnjak i ozbiljna žena, pa ne bi ona tek tako pisala budalaštine. —Јагода  испеци па реци 15:42, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Ostala tri su razna izdanja istog prevoda Đokić Dušana, u izdanju Svjetlosti iz Sarajeva, ali iz šezdesetih i sedamdesetih godina. A Đokić Dušan ako nije Srb, ja onda ne znam šta je... —Јагода  испеци па реци 15:44, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Уз дужно поштовање проф. Павловић Самуровић, Мадујша, ово што си из Кобисса ископирала је (скоро) једини превод издат у Београду овог романа као „Звонар ...". Сви остали наведени тамо, од 1898. до 2005. су били „Богородичина црква у Паризу" ;) Што и јесте буквалан превод назив романа, а и једино као таквог сам га виђао по библиотекама ;) Не знам зашто толико инсистираш на овом ређем облику назива романа? Он може бити преусмерење, кад се напише чланак о роману, али у овим другим чланцима, подржавам писање „Богоридичина..." Поз, Wlodzimierz (разговор) 15:48, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Grrr. sukobi izmjena... Pa sta nije, lijepo kazem da je onaj koji sadrzi u sebi zvonara, uglavnom hrvatski prevod, a dao sam i link na njihov sajt, knjiznicu, ili kako god. Ako je samo jedno izdanje iz Beograda pod tim imenom onda to znaci da to kod nas nije ustaljen prevod. Dakle, najrasprostranjeniji prevod na nasem srpskom prostoru je ovaj drugi i to nema veze sa necijom strucnoscu. —-Славен Косановић- {разговор} 15:49, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Joj stvarno možete da budete mnogo naporni. Potpuno mi je svejedno koje ime će da stoji u članku, jednostavno sam htela da proverim da li ima prevod i sa ovim imenom koji daje moja profesorka, i ispostavilo se da ima. Pitanje je da li su tu SVI prevodi koji postoje, jer je ovaj iz 1999. godine, a moja profesorka je izdala ovu knjigu 1985. godine, tako da nije mogla znati za ovaj prevod, to jest, sigurno je postojao i neki drugi. Apsolutno mi nije bitno koje će ime da stoji, ono što mi JESTE bitno je da me se ne vređa na svakom koraku. --Јагода  испеци па реци 15:53, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Slavene, ne insistiraj na nečemu što je već dokazano. Zvonar Bogorodičine crkve NIJE isključivo hrvatski prevod! Uf... Ne mogu više sa vama. Poludeli biste i najflegmatičnijeg čoveka na svetu!!!—Јагода  испеци па реци 15:53, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Rekao sam uglavnom ne citas sta pisem. Sto se tice Svjetlosti iz Sarajeva, tamo je vladala neka cudna politika "navodne rqvnopravnosti" ili kako god se shvatilo to samo njima znano pravilo, za imenovanje knjizevnih djela, tako da me nista ne cudi... —-Славен Косановић- {разговор} 15:58, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Молим „Звонар богородичне цркве“ хрватски превод?!?—Филип Кнежић (разговор) 16:00, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Čisto da vidite da Zvonar Bogorodičine crkve i nije tako neuobičajen naziv u Srbiji za ovo Igoovo delo. I onda smo ja i moja profesorka glupe i neobrazovane.—Јагода  испеци па реци 16:05, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Ama nisam ti rekao da si ovo ili ono, i cinjenica da to nije uobicajen srpski prevod ne govori nista o tebi ni tvojoj profesorki. —-Славен Косановић- {разговор} 16:09, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Молим вас све да прекинемо са разговорима овде више, стављено је сад како је. Не позивати се на лична прегалаштва или достигнућа уредника ове вики (најмање некога прозивати глупим или необразованим), нити убацивати погрешне линкове, плиз. почех са молим вас, завршавам са: ово је била молба --Wlodzimierz (разговор) 16:10, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Molim te, Slavene, šta je to: UOBIČAJEN prevod? Don Kihot je decenijama bio Don Kihot, veleumni plemić iz Manče, a skoro je postao Don Kihote, maštoglavi plemić iz Manče. To ne znači da je prvi prevod loš, niti da je ovaj drugi loš. To samo znači da su dva prevodioca prevela drugačijim rečima isto, i valdna su oba u podjednakoj meri. Isto je i sa Bogorodičinom crkvom. Postoje dva prevoda i oba su validna. A koliko je moja verzija uobičajena vidi se i to da je tako taj roman naveden na Rastku. Oni tamo sigurno ne bi stavljali hrvatske prevode.--Јагода  испеци па реци 16:18, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Knjiga nije film da se prevede jednom i to je to. —Јагода  испеци па реци 16:19, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Uobičajen prevod je onaj koji se najviše javlja. I to je to, nema nikakve tajne. Maštoglavi plemić iz Manče nije uobičajen, nego novi prevod. Kada će postati uobičajen? Pa kada većina autora, kritičara, esejista bude koristila taj prevod imena romana i kada bude prepoznatljiv kao takav prosječnom čitaocu u Srbiji. Razlika izmedju uobičajen i neubičajen je vrlo jednostavna i nema nikakvih zadnjih namjera. :) —-Славен Косановић- {разговор} 16:35, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Maštoglavi je NOV prevod, Slavene. Ništa ti ne čitaš šta drugi pišu... --Јагода  испеци па реци 16:37, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Pa šta sam ja rekao gore? Evo „pomasnio“ sam riječi da bolje vidiš. —-Славен Косановић- {разговор} 16:42, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Pogledaj malo bolje. Maštoglavi nije uobičajen nego novi prevod. Maštoglavi nije uobičajen, nego je uobičajen novi prevod. Novi prevod je maštoglavi, tako da tvoja rečenica nema smisla. --Јагода  испеци па реци 16:48, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Ovako, pošto očigledno ne mogu da dam direkt vezu ka biblioteci,onda ću ovde navesti podatke SRPSKOG prevoda:

*AUTOR................... : Igo, Viktor
*ODGOVORNOST............. : Bogdanović, Žika - prevodilac //
*Kliros, Tea - ilustrator
*NASLOV.................. : Zvonar Bogorodičine crkve
*IMPRESUM................ : Beograd : Verzal press, 1999
*FIZIČKI OPIS............ : 91 str. : ilustr. ; 21 cm
*ZBIRKA.................. : (Biblioteka Klinci i klinceze / [Verzal press,
Beograd]. kolo 2 ; knj. 5), (Verzalovi dečji klasici)
*UDK..................... : 840(02.046.4)-31
*VRSTA GRAĐE............. : monografska publikacija, tekstualna građa,
štampana
*COBISS.SR-ID............ : 78305548

Драга Јагодо, ово што си навела није роман Виктора Игоа! Прочитај мало боље ово што си копирала — физички опис: 91 стр., Библиотека Клинци и клинцезе. Игоов роман има 400—500 стр., реч је о доста обимној књизи! Ово горе је нека сликовница, издање прилагођено дечјем узрасту. Овим си само доказала да постоји много филмова и сликовница насловљених са „Звонар Богородичине цркве“. Мада, мислим да си и сама то сконтала, чим си решила да се исправиш.

Ne, promenila sam jer sam smatrala da ako više ljudi misli da treba staviti drugi naslov, onda ga treba staviti. To da je slikovnica tek sam sad uočila kad si ti rekao. Ni ujednom momentu nisam tvrdila da je suprotno pogrešno, samo da je i ovo moje tačno, i da i to ime cirkuliše po Srbiji. Mnogo ste bre, naporni. Zaista. --Јагода  испеци па реци 16:55, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Vidim da imamo problem sa konceptom uobičajen. Nešto novo ne može biti uobičajeno odjednom, jer za to treba da prođe vrijeme. Jedino u slučajiu da ranije nije postojao nikakav prevod (a u ovom slučaju jeste postojao), može se reći da je novi prevod uobičajen, jer ranije nije bilo drugog. —-Славен Косановић- {разговор} 17:02, 25. јануар 2008. (CET)Одговори
Звонар Квазимодо је у књизи потпуно споредан лик. Поента је да је Богородичина црква средиште око кога се одвија радња романа, неми посматрач догађаја и људских судбина кроз векове. Чак је цело једно поглавље у роману посвећено опису те цркве. Према томе, чак и ако постоји превод „Звонар Богородичине цркве“, онда је то у бити погрешан превод. Преводилац онда није схватио суштину.--213.137.121.247 (разговор) 17:04, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Trebalo bi raspravu da nastavite na talk:Notre Dame de Paris (kad se napise clanak) -- Bojan  Razgovor  17:15, 25. јануар 2008. (CET)Одговори

Врати ме на страницу „Циганчица (новела)/Архива 1”.