Разговор:Političko delovanje Srpske pravoslavne crkve/Архива 3

Predlog za preformulaciju

Jedan od osnova Srpske pravoslavne crkve je da se crkva ne bavi političkim delovanjem. Predlažem da se ova rečenica promijeni i da glasi: Episkopi često ističu da je jedan od osnova Srpske pravoslavne crkve da se crkva ne bavi političkim delovanjem Razlog: Iza ove rečenice je dat izvor i citat episkopa, tako da se njegova tvrdnja ne može uzeti za neosporno tačnu.

Protiv sam brisanja rečenice koju je predložio Alexmilt jer je vjerodostojna i tačna.

Tačno je da je članak već značajno promijenjen, tako da primjedbe sa glasanja se moraju uzeti s rezervom. Osim toga, da nije bilo mene prošle noći, ko zna da li bi članka i bilo.В и к и в и н др е ц и 03:21, 31. јануар 2011. (CET)

Против сам твог предлога јер не правиш разлику између епископа и других великодостојника СПЦ, па тиме уносиш неправилне називе. Исто тако сам против тога да стоји „Episkopi često ističu“ пошто то није енциклопедијски стил писања чланака, а ни у самим изворима се не помињу епископи а ни колико пута су нешто истакли. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:36, 31. јануар 2011. (CET)

Можда „Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај је нагласио да се СПЦ не бави политиком“? -- Loshmi (razgovor) 03:41, 31. јануар 2011. (CET)

Може „представник СПЦ митрополит Николај је изјавио“, али под условом да се у свим дијеловима чланка напише ко је шта изјавио. Да се избаци на свим мјестима оно „неки мисле“, „многи сматрају“, „неки сматрају“. Када се то среди, онда може и ово. Ако желимо да пишемо ко је шта рекао, онда то треба да се уради у читавом чланку, а не само у овом случају. Да се не играмо политичких игара. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:46, 31. јануар 2011. (CET)

Može, ali se ti šabloni koriste i kad ne treba ("U kojoj javnosti?"). Osim toga, nekad se ne mogu nabrojati svi koji nešto tvrde pa se mora koristiti zbirni izraz.В и к и в и н др е ц и 03:52, 31. јануар 2011. (CET)

Могу врло јасно да се помену они који нешто изјављују. У овом чланку је показано врло јасно да је свака критика против СПЦ формулисана као "многи аналитичари тврде" и „неки сматрају“, док је сваки свештеник поименице обиљежен. То је очигледно урађено тенденциозно и са лошом намјером. И то наравно треба да се исправи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:57, 31. јануар 2011. (CET)

Није битно шта "истичу епископи", ово је званичан став СПЦ и то треба да остане. Чланак инсинуира да је циљ Цркве политичко деловање, а то није истина. По природи ствари је неизбежно да се и Црква ту и тамо појави у различитим сферама јавног живаота, па и у политици, али то није намера, већ последица неких других деловања. Да је тако како се тврди у чланку, Црква би лобирала и вршила притисак за доношење одређених закона који њој одговарају, на начин на који то раде политичке странке. На пример, Црква се бори против абортуса и забранила је причест и сечење славског колача лекарима - верницима који врше абортусе, али никада није лобирала за доношење закона који га забрањује. Slatibarfast (разговор) 03:59, 31. јануар 2011. (CET)

Treba izbegavati reči poput "neki". Ko je rekao ima ime i prezime. Ako imate neku drugu izjavu dajte referencu. --Алекс (разговор) 16:41, 31. јануар 2011. (CET)

Предлог за избацивање из текста

Предлажем да се избаци овај дио: „Pretpostavljeno Političko delovanje Srpske pravoslavne crkve obuhvata poduzimanje akcija ili davanje izjava političke prirode, od strane organa Srpske pravoslavne crkve ili od strane pojedinih episkopa ili sveštenika, a od kojih se Srpska pravoslavna crkva nije ogradila.[тражи се извор од 1. 2011.] Samo pitanje da li Srpska pravoslavna crkva politički deluje je sporno.[тражи се извор од 1. 2011.]“. Ради се о томе да нема извора, а и о томе да имамо изворе у којима се тврди супротно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:49, 31. јануар 2011. (CET)

Поред тога што нема извора, већ је било речи баш о том делу, и речено је да се црква не ограђује. Ја се слажем да се то брише. Slatibarfast (разговор) 04:03, 31. јануар 2011. (CET)

U kom smillu se ne ograđuje?В и к и в и н др е ц и 04:20, 31. јануар 2011. (CET)

У том смислу да ако владика Филарт јавно подржи Милошевића, Црква не одржи конференцију за штампу на којој ће се "оградити", али зато Синод укори владику Филарета. Јер се Црква не бави политиком.

Одлично шти си одабрао као пример баш овај линк. Тај човек, Драган Давидовић, свако мало направи неки скандал. Претпрошле године је организовао демонстрације против прославе англиканског Божића у Патријаршији, па је онда прошле године био на оној вашој паради: [1] Питање бившег монаха је унутрашња ствар Цркве, а не ствар политике. А и тада је било потребно да тај човек скоро десет година прави циркус да би се Црква огласила овим саопштењем. Ово доказује само да је стрпљење Цркве велико, али није бесконачно. Slatibarfast (разговор) 05:06, 31. јануар 2011. (CET)

Људи, овако се можемо клацкати до следеће јесени. Опет позивам на став већине уређивача, који су активни на овој страници, а то је промена наслова и структуре чланка. Апсурд је када се мањина, позива на већину а не уважава је. Преусмерење радимо сваки дан, мени је то урадио пре неки дан један уредник за чланак под шаблоном. Написао човек, овако је по правопису и ником ништа, помогао је. Није ми пала круна са главе. Нисам му рекао „пиши други чланак“. -- Сахараразговор 09:49, 31. јануар 2011. (CET)

То ја и причам. Не можемо да се договоримо, а не постоји могућност да неко неутралан доведе у ред ово купусиште. Изгласали смо брисање - није обрисан. Сада тражимо преименовање, и то им смета. Стварно више не видим како овде више може да се уради нешто корисно. Slatibarfast (разговор) 09:58, 31. јануар 2011. (CET)

Понављам преусмерење раде појединци, без консултације са другима, као део уређивачког посла и ником ништа, а овде се баца прашина у очи „пиши други чланак“. Какви су то аршини, није ово полигон за такву једностраност.-- Сахараразговор 10:08, 31. јануар 2011. (CET)

Pa nije zabranjeno premestiti članak. Ako se niko ne buni — nikom ništa. Ali prisustvovao sam, i učestvovao u krvavim raspravama oko naziva članka. Eh, kad se samo setim koliko sam žicaca bespotrebno izgubio... -- Loshmi (razgovor) 10:12, 31. јануар 2011. (CET)

Jedna stvar mi nije jasna. Predlaže se da se članak premesti na Političko delovanje verskih zajednica na prostoru bivše Jugoslavije, a s druge strane se zastupa tvrdnja da crkva uopšte politički ne deluje. Dakle, ona politički deluje samo ukoliko deluju i druge verske zajednice ili šta? -- Loshmi (razgovor) 10:14, 31. јануар 2011. (CET)

Па ако то није јасно, онда је можда и сувишно, изоставимо ту реч "Политичко", иначе је овде било највише приче о хомосексуалцима и њиховој паради. -- Сахараразговор 10:25, 31. јануар 2011. (CET)

Ne, ne, ne. Meni nije jasno kako to da predlažete članak „Političko delovanje verskih zajednica na prostoru bivše Jugoslavije“, a s druge strane tvrdite da SPC ne deluje politički. To je ono što mi je nejasno. Meni je jasno da crkva politički deluje. -- Loshmi (razgovor) 10:28, 31. јануар 2011. (CET)

Зато што, ако се пишу небулозе, писаће се подједнако. Претпостављена деловања ће бити за све. Верске заједнице се ограђују од политике и нема екстремних случајева. Можда код појединаца као што је М. Зукорлић који позива на саботирање прославе Св.Саве у школама. Али чак ни то није политичка оријентација верске заједнице (у овом случају Исламске заједнице) већ једног пајсера. Другим речима, најбоље решење је написати у чланцима за појединце да ли се баве политиком или не. А не колективно, ђутуре. АФГ (разговор) 10:52, 31. јануар 2011. (CET)

Само да појасним шта значи принцип Википедија није демократија, на који се неки позивају. Тај принцип не значи да не побјеђује већина гласова, већ значи да се не може увијек о свему гласати већином. То значи да у овом случају, потребно је водити исцрпну расправу око нечега, па тек онда ако нема рјешења, као крајње средство сабрати гласове корисника и одредити шта је шта. Принцип Википедија није демократија је механизам заштите од уношења нетачних чињеница у чланак и томе сл. Нпр. не може се већина корисника договорити око нечега да убаци у чланак, ако то представља очигледну, доказану, ноторну лаж. Дакле, ако само један корисник докаже да је нешто ноторна лаж, то не може већина унијети у чланак, иако би можда то изгласали. Тај принцип је механизам заштите, а никако не може служити као блокада. Гласање је увијек крајње средство одлучивања, али прије свега мора постојати расправа. Дакле, кршење ток принципа би било када нема расправе, а нешто се усвоји, а није кршење ако се након расправе спроведе воља већине. То и јесте суштина овог принципа, да се аргументује, и на крају да се утврди рјешење већински прихватљиво. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:46, 31. јануар 2011. (CET) с. р.

Ако и остали мисле да овај дио треба да се избаци из чланка (види поднаслов), онда нека се изјасне. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:50, 31. јануар 2011. (CET)

Smatram da treba da se izbaci. Em što je besmislena, em što je Ispod Savksog mosta teče reka Sava i napravljena je samo da koliko toliko drži vodu ali je opet šuplja. Trenutno članak ne treba da ima tu početnu rečenicu dok se ne dođe do nekakvog koncenzusa. --Алекс (разговор) 16:45, 31. јануар 2011. (CET)

Извори

Извори у чланку су крајње дискутабилни. Један од извора су Е-новине, часопис који не завреднује већу пажњу од баљезгања баба Радојке на пијаци. Ево једног цитата који морам да покажем:

Sada moraš da ispuniš uslove da bi uopšte bio u Vojsci, ne bi li se održala sumanuta tradicija ludog naroda i u politički profitabilnom šutanovac - tadićevom nastupom u javnosti, odnosno zadržali miris vojničkog pasulja i neprežaljeni zvuk trube koja odašilje teletabis note.

(цитат из чланка "Пузите, браћо")

Овај цитат је важан да би се дочарао начин на који уредници размишљају. Дакле, наш народ је луд, војска непотребна, црква бандитска. У исто време се са најлепшим речима пише о Чеди Јовановићу. За мене то представља довољну дискредитацију. Молим лепо, ја верујем да има колега овде који то воле, ја то поштујем, то је њихово право на избор. Али не може се користити часопис који пљује по војсци, народу и цркви за овај чланак као што се не може користити "Печат" за чланке о САД. Просто и једноставно.

Видим да се негде користи и Радио "Слободна Европа". Добро бре људи, ако сутра убацим цитат из Die Deutsche Wochenschau шта би била прва реакција? Брисање, наравно. Тај исти радио је неколико пута јављао да смо сви изгинули на граници 99-е а ми се вратили живи. Има још хиљаду примера.

Објављује се рад Александра Лебла који, нажалост, повезује догађаје из периода Другог светског рата када се није знало ко кога сатире, чланци листа Данас. НСПМ и није толико лоша мада она нагиње на другу страну. Све ово сам написао са жељом да се извори преиспитају и по могућству нађу неутрални. АФГ (разговор) 10:42, 31. јануар 2011. (CET)

Придружио бих се још да неутрални извори такође не могу бити Новинар.де нити иједан сајт који користе рашчињени монаси и сљедбеници монаха Артемија. Ту је све тенденциозно написано, лако се може оповргнути и томе сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:51, 31. јануар 2011. (CET) с. р.

Слажем се у потпуности. Много небулоза за једну озбиљну тему и свако дува у свој рог. АФГ (разговор) 10:53, 31. јануар 2011. (CET)

Тешко да се могу наћи неутрални извори за нападе на СПЦ, пошто се неутрални медији не баве пропагандом. А поменути извори су пристрасни и неозбиљни, тако да такве изворе треба да избацимо из чланка. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:59, 31. јануар 2011. (CET)

Постављено је као питање: Meni nije jasno kako to da predlažete članak „Političko delovanje verskih zajednica na prostoru bivše Jugoslavije“, a s druge strane tvrdite da SPC ne deluje politički. To je ono što mi je nejasno. Meni je jasno da crkva politički deluje? Мој став је по томе кристално јасан, ак има политичког деловања код неке верске заједнице образложићемо га и навести извор, ако га нема рећићемо да су политички неутрални или да се не мешају у политику. Шта је ту нејасно. По мени, ништа. Ако се са друге стране сложимо да деловање верских заједница се не може подвести под формулацију Политичко, наћићемо неку другу формулацију или форму. Ту нема ништа нејасно.-- Сахараразговор 13:27, 31. јануар 2011. (CET)

Па нормално да дјелују на разне начине, зна се која је главна мисија цркве. Цркве понекад дјелују и прикупљајући хуманитарну помоћ итд., међутим ово је чланак о политичком дјеловању, а не о неком другом дјеловању.--В и к и в и н др е ц и 13:33, 31. јануар 2011. (CET)

Оставимо тако али ставимо наслов за верске заједнице, зашто упорно гурате да буде само истурена православна, на овим просторима имају јак утицај ( можда и јачи) католичка и муслиманска. Будимо неутрални барем у почетном прилазу. Ја сам атеиста и поштујем све три. Не вређам ни једну.-- Сахараразговор 13:40, 31. јануар 2011. (CET)

На овај начин, на мала врата, стављена је „пресуда“ у енциклопедији да је једино негативну политику водила православна црква према збивањима у овоме простору

Да ли је нека политика позитивна или негативна је ствар нечијег убијеђења, овде није речено да је црква негативно политички дјеловала, већ да је поолитички дјеловала.

Папа је и против педерастије. Али ако се не помене однос осталих вјерских заједница према неком феномену, онда испада да је само једна вјера оваква или онаква. Ако преименујемо чланак у „Политичко деловање верских заједница на простору бивше Југославије“, онда можемо да повучемо паралелу какав је напримјер однос исламске заједнице према педерастији.

A koliko treba da traju rasprave? Po 7 dana? Ovo nije jedini "ubačeni" članak na kome treba dosta da se radi. Inače promena imena je krupnija stvar pa može da sačeka. Promene na članku se nalaze u istoriji pa ako se ljudi slože možemo da vratimo, ali ne smemo da radimo tako da se sve svede na to da neko menja na svoju ruku

Непун сат након што си то рекао, почео си да уносиш текст на своју руку!

То није истина, и већ ти је аргументовано скретана пажња на то, али ево још једном: Све верске заједнице у Србији су имале примедбе на предлог закона у делу који се односи на верску дискриминацију. Упороно протураш тезу како је закон повучен под притиском СПЦ, па је онда враћен у поступак под притиском јавности. Зашто се служиш таквим стварима?

Тачно је да су још неке вјерске заједнице имале примједбе, ја мислим да нису све. да видимо шта каже Политика: "Првобитна верзија закона повучена је из скупштинске процедуре на захтев цркава и верских заједница, да би после оштре реакције јавности влада по хитном поступку, уз мање измене, а без промене суштине, закон вратила парламенту." (Извор:Политика)

Онда немам појма како можемо да се извучемо из овога. Ако неко дође овамо са одређеним предубеђењем и са циљем да врши политичку пропаганду, и при томе није спреман да саслуша другу страну и позабави се аргументима, онда је свака прича беспредметна.

Ја сам показао спремност да уважим оправдане примједбе:

• Ова слика је нетачно и тендециозно названа „Качавендин благослов“ јер на слици није епископ зворничко-тузлански Василије него један свештеник - Ђорђе Стакић - Урађено
• Мото „Будимо људи иако смо Срби“ се овде узима као чињеница коју је изговорио патријарх Павле - Ђорђе Стакић - Избачено
• Нетачне су тврдње о лошим односима СПЦ и римокатоличке цркве - Ђорђе Стакић - Избачено
• Не стоји ни тврдња да су лоши односи СПЦ и Васељенске патријашије - Ђорђе Стакић - Избачено
• Истина је да су се четници борили у име краља Југославије, а не за стварање Велике Србије, тако да тврдња о Великој Србији у контексту четника не стоји - Ђорђе Стакић - Избачено
• Тврдња „Tada je ukinuta autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva a njena imovina je pripala Srpskoj pravoslavoj crkvi“ је пристрасна - Ђорђе Стакић - Избачено
• Пожељно би било поткрепити тврду да се СПЦ противи правима жена - Ђорђе Стакић - Избачено
• Može li članak pod naslovom "Patrijarh Pavle izmakao zemljaskoj pravdi" uopšte da se vodi kao objektivni izvor? - ClaudiusGothicus - Избачено
• али би требало да исправиш и глупост о томе како је СПЦ купила Македонију од Васељенске патријаршије - Slatibarfast - Избачено
• Исти је случај са илустрацијом под називом "ТериторијИ под српском контролом". Какве она везе са СПЦ има? - Slatibarfast - Избачено
• Нема јавног покајања за злочин у Среберници, каже се у чланку. Моје питање гласи: какав је то злочин у Сребреници извршила СПЦ и зашто би требало да се јавно покаје? Црква осуђује злочине и то је то - Slatibarfast - Промијењено
• Ne treba stavljati da crkva podržava rehabilitaciju Ljotića - Bojan - Избачено

Ово је само пола од онога што је промијењено јер је било тенденциозно, дакле откуд тврдња да неко није спреман на договор.--В и к и в и н др е ц и 14:22, 31. јануар 2011. (CET)

То је привидно и неадекватно. Фигуративно ћу се изразити, донети људима у кућу пун камион ђубрета а после аргументовати да је изнето пола камиона, то много не умањује лош задах у тој кући. Сам наслов је сугестиван и пресуђујући и није у духу вики равнотеже. Понављам када се зна да је ово вишенационални простор, са јаким утицајем три верске заједнице и када се зна да је недавно заустављен грађански рат, са међуверским предзнаком. Такве пресуде није доносила ни међународна заједница и ако је била прристрасна, па сада вади кестење из ватре.-- Сахараразговор 14:34, 31. јануар 2011. (CET)

Па наравно, јер вама смета сам наслов текста, тако да све оно што пише у њему је мање битно. Неколико пута вам је речено да можете направити исте чланке за друге цркве, а можете направити и шаблон који ће стајати на врху тих чланака и везати на све њих.--В и к и в и н др е ц и 14:39, 31. јануар 2011. (CET)

---

Независно од тога да ли ће чланак бити само о СПЦ или не, може ли свако да одговори како зна да ли је неко деловање СПЦ политичко или не? Може ли навести пар примера политичких и пар неполитичких деловања?

Размишљам о томе да се чланак премести на [Друштвено деловање СПЦ], или и само [Деловање СПЦ], у ком би се писало о свему чиме се СПЦ бави. Верујем да би такав приступ довео до уравнотеженијег текста и лакшег рада. Никола (разговор) 14:25, 31. јануар 2011. (CET)

---

Уколико је толико битно да се овај чланак уклони или "ублажи", онда радите шта вам је воља, ја више немам живаца за ову расправу. Наравно, свега што се издешавало ћу се увијек сјећати, и остаће ми као поука за будућност. Срећно уређивање!--В и к и в и н др е ц и 16:06, 31. јануар 2011. (CET)

Slažem se da u ovakvim stranicama koriste samo tvrđi izvori a ne rekla kazala, tendenciozne novine i slično. Ranije sam predlagao da se postavi pravilo tvrđih izvora ili nazovimo to kako želimo ali kod članaka sa oprečnim mišljenjima potrebno je da izvori budu od autora koji imaju nekakavu težinu. --Алекс (разговор) 16:50, 31. јануар 2011. (CET)

Slažem se da u ovakvim stranicama koriste samo tvrđi izvori a ne rekla kazala, tendenciozne novine i slično. Ranije sam predlagao da se postavi pravilo tvrđih izvora ili nazovimo to kako želimo ali kod članaka sa oprečnim mišljenjima potrebno je da izvori budu od autora koji imaju nekakavu težinu. --Алекс (разговор) 16:50, 31. јануар 2011. (CET)

Ја сам то за релевантне изворе рекао већ неколико пута. Све је ово као да уређујемо чланак о Јеврејима, па онда наведемо као изворе педесет немачких социолога, филозофа, новинара, и осталих из периода између 1933. и 1945, па поткрепимо све још и "оценама аналитичара" из Кју Клукс Клана. Чланак о СПЦ је написао Хрват, убацио је карте епархија и територија под српском контролом, додао неколико тенденциозно и злонамерно потписаних мутних сличица и позвао се на на рекла-казала Б-92, Пешчаника, Е-новина, Јована Бајфорда, и осталих пристрасних политичких екстремиста. Један од најбољих примера је Мирко Ђорђевић "социолог религије" и "аналитичар СПЦ", који некада предавао Српскохрватски језик и марксизам на Вишој педагошкој школи у Београду, па је преко ноћи постао не само верник, него и стручњак за питања цркве. Да се разумемо, и ја сматрам да елементи политичког деловања СПЦ постоје, али не плански и са одређеним политичким циљевима и намерама, као што овде покушава да се протури, већ тако што реагује на одређене појаве из јавног и политичког живота и верујем да треба ићи у том правцу ако наставимо са радом на чланку.

Поново предлажем да се уради једно од ова три:

• да се чланак напише испочетка на основу непобитних чиљеница,
• да се чланак преименује у "Политичко деловање цркава и верских заједница", или како је већ предложено
• да се чланак обрише и да завршимо ову причу

Slatibarfast (разговор) 21:03, 31. јануар 2011. (CET)

Veoma se slažem sa gore navedenim korisnika Slatibarfast. Kao da sam ja pisao povodom neke slične rasprave pre 6 meseci ili tako nešto. --Алекс (разговор) 01:53, 1. фебруар 2011. (CET)

Malo i ja da kažem nešto...

Ja čitam ovde, čitam, i prosto ne mogu da verujem šta čitam. Ovde su mnogi pobrkali lončiće, pomešali babe i žabe, i zaboravili gde se nalaze. Ovo je, da potsetim SAMO enciklopeidja na sprskom jeziku, NIJe srpska enciklopedija niti je stvorena da bi štitila bilo šta srpsko i pravoslavno, nego da bi objektivno pisala o bilo kom događaju, pojavi, organizaciji ili ličnosti na ovom svetu. Sad, što istina i objektivnost ponekad mogu nekoga da zabole, to je sasvim druga priča i apsolutno nerelevantno za ovu enciklopediju. Osobe koje daju ovakve izjave ni u kom slučaju nisu neutralne i trebalo bi, u interesu svih, a ponajviše ove enciklopedije, da napuste uređivanje ovog ččlanka:

Овај цитат је важан да би се дочарао начин на који уредници размишљају. Дакле, наш народ је луд, војска непотребна, црква бандитска. У исто време се са најлепшим речима пише о Чеди Јовановићу. За мене то представља довољну дискредитацију. Молим лепо, ја верујем да има колега овде који то воле, ја то поштујем, то је њихово право на избор. Али не може се користити часопис који пљује по војсци, народу и цркви за овај чланак

Zašto ne može? Zato što taj časopis ne govori pozitivno o TEBI svetim stvarima, kao što su vojska i SPC? Dakle, po tebi, ako se neko izražava pozitivno o nekom političaru koga ti ne voliš, taj nema kredibilitet? Svašta. To isto neko drugi može (i ima apsolutno pravo) da kaže i za tebi drage izvore. One koji vređaju Čedu i njemu slične i koji veličaju vojsku i crkvu. Sa ovakvim stavom, ne može se pisati jedan ovakav članak.

ili

Не разумијем намјеру да неко упорно жели да само постоји чланак о појединачном дјеловању СПЦ, а да се ту не обухватају и остале заједнице.

Zašto da ne? Što ti to smeta? Reče više njih ovde: slobodan si da otvoriš novu stranicu i da pišeš o političkom delovanju katolika, budista, muslimana, koga god poželiš. Sve su to enciklopedijske teme, kao što je i ova. Sad, žao nam je zaista što baš ovaj članak povređuje tvoja religiozna osećanja, ali ne zaboravi da Vikipedija nije ni srpska ni pravoslavna enciklopedija, niti trpi bilo kakav vid cenzure, a ovo za šta se ti zalažeš (preimenovanje članka) jeste čista cenzura.

ili

Нагађања Инсајдера нису релевантна за ова чланак.

Odakle ti to da se radi o nagađanjima?

ili

Лично вјерујем много више СПЦ него аутору овога чланка.

Vidiš, lepo si rekao: lično. To je tvoje lično mišljenje, i kao takvo apsolutno nerelevantno za ovaj članak. Može biti relevantno samo u tom smislu da odlično pokazuje koliko pristupaš ovom članku "hladne glave".

ili

Не знам ни дали је случајно то што је чланак написан латиницом, што ме наводи на то да посумљам да је чланак преузет из неког хрватског извора, чиме је можда неутралност додатно оспорена.

Ovakve insinuacije se ovde karakterišu kao govor mržnje. Dakle, ko god piše latinicom, hrvatski je špijun i ne treba mu verovati. Ja zapravo ne razumem kako administratori uopšte tolerišu ovako nešto.

Da ponovim: ovo nije srpska pravoslavna enciklopedija, ovo je slobodna internacionalna enciklopedija na različitim jezicima od kojih je jedan i srpski. Ova enciklopedija ne toleriše cenzuru, ne toleriše iskrivljivanje činjenica, ne toleriše tabu teme, ne toleriše nacionalizam (čiji god da je). To su mnogi koji su se dali na uređivanje ovog članka očigledno zaboravili. Trebalo bi da prvo utvrde gde se nalaze, pa onda da vide šta će dalje. Toliko od mene. --Јагода испеци па реци 20:51, 31. јануар 2011. (CET)

Zašto ne može? Zato što taj časopis ne govori pozitivno o TEBI svetim stvarima, kao što su vojska i SPC? Dakle, po tebi, ako se neko izražava pozitivno o nekom političaru koga ti ne voliš, taj nema kredibilitet? Svašta. To isto neko drugi može (i ima apsolutno pravo) da kaže i za tebi drage izvore. One koji vređaju Čedu i njemu slične i koji veličaju vojsku i crkvu. Sa ovakvim stavom, ne može se pisati jedan ovakav članak.

Зато госпођо што ако неко вређа две изузетно важне институције за ову државу и народ (војска и СПЦ) а у исто време уздиже особу која отворено заговара признање окупације моје дедовине не може бити поуздан извор. То је biased, и то потпуно. Да су све верске заједнице укључене у расправу, молим лепо. То може. Али не може се у једном изузетно сложеном тренутку спољне и унутрашње политике радити овако нешто. Пре свега није поштено. АФГ (разговор) 21:08, 31. јануар 2011. (CET)

Gospodine, sami ste lepo rekli: vaše dedovine i sl. A ja vas opet opominjem: ovo nije enciklopedija VAŠE DEDOVINE. Toliko o VAŠOJ neutralnosti. Prijatno vam bilo. --Јагода испеци па реци 21:33, 31. јануар 2011. (CET)

Госпођо, можете опомињати вашег супруга, мене не. Моја дедовина је и наша, осим ако за вас Косово и Метохија није део Србије.АФГ (разговор) 22:20, 31. јануар 2011. (CET)

Budi ljubazan i ne prelazi na lični teren. Moj suprug je moja briga i da li ja njega opominjem ili ne, to se tebe apsolutno ne tiče. To se zove zadiranje u privatnost, što na Vikipediji NIJE dopušteno. A naše dedovine, šta god one to bile, nemaju ama baš blage veze s ovim člankom. Ja ti opet kažem, utvrdi dobro prevo gde se nalaziš, pa onda ulazi u diskusije. Ovo je univerzalna enciklopedija, ne srpska enciklopedija tako da pisanje bilo čega u ime iste jeste zapravo potpuno omašena tema. --Јагода испеци па реци 00:34, 1. фебруар 2011. (CET)

Нико ни не каже да је ово српска или православна енциклопедија, не знам одакле то, нисам наилазио до сада на такве изјаве. И овај твој став који си опширно исказала није ништа релевантнији но став сваког другог учесника у овој расправи, сви су једнаки. Разлог због којег ја подржавам преименовање чланка и обухватање свих вјерских заједница је тај што на нашем простору овдје то иде у пакету. Дјеловање Православне српске цркве, Исламске заједница и Католичке цркве на нашем простору се може подвести под дјеловање под три завађена народа. Јеврејска заједница и друге постојеће вјерске заједнице, више-мање немају никаквог помена у јавности, па не вјерујем да би се и у чланку нешто значајно могло рећи за њих, али за ове три свакако да би. Инсајдер је тип емисије гдје аутор изнесе своја запажања не нудећи никакве доказе, или доказе на рекла-казала, па ти вјеруј ако хоћеш, ако нећеш не мораш. Има неких сегмената у овим разговорима када неко скрене с теме, почне се бавити упоређивањем других ситуација, али то није ништа претјерано, углавном су сви концентрисани на тему. Дакле, по мени, дискусија иде сасвим добро, свако износи своје аргументе, и то је оно најважније. Након опширне расправе утврдиће се шта даље. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:01, 31. јануар 2011. (CET) с. р.

Niko ne kaže, ali se tako ponašate. Tvoj razlog za primenovanje to potvrđuje. Opet: Ovo nije NAŠA enciklopedija, ovde nema NAŠIH ili NJIHOVIH prostora, i svaka organizacija (bila ona katolička, pravoslavna crkva ili jevrejska ili možda muslimanska zajednica) treba da ima članak o svom delovanju, bez obzira na teritoriju na kojoj deluje. Odakle ti to da se za jevrejsko političko delovanje nema bog zna šta reći? Ne ograničavaj verske zajednice na teritroriju Srbije, jer kao što rekoh, ovo nije srpska enciklopedija. Ovakvim stavom, i ti, i svi koji se zalažu za slične stvari, kršite neke od osnovnih pravila ove enciklopedije. Što se Insajdera tiče, ajde i ja da dam neko svoje subjektivno viđenje, tj. da ponovom vaše iskaze, samo u obrnutom smeru: ja više verujem Insajderu nego SPC. Ako vi mislite da imate pravo da kažete obrnuto i da na osnovu samo tog vašeg ličnog mišljenja izbacite Insajder kao izvor ili bilo koji drugi izvor koji vama nije po volji, onda ja imam pravo da kažem isto to, samo u obrnutom smeru i da isto tako insistiram na njihovom zadržavanju u članku. Po tebi, diskusija ide dobro zato što ide na tvoju vodenicu. Vikivind se povukao jer ne može više da se nosi s vama, Bokicu ste odstranili onim cirkusom od glasanja, a pitam se samo i koliko će još Lošmi da izdrži. Vidiš, po meni, diskusija ide u katastrofalnom pravcu. --Јагода испеци па реци 21:33, 31. јануар 2011. (CET)

Ја нисам никада примијетио да неко покушао да сведе ову енциклопедију на националну или вјерску енциклопедију. Зна се шта је НАШ простор, то је бивша СФРЈ, и ту нема се шта филозофирати. Овај чланак не обухвата цијели свијет, него наше просторе, по томе се о другим традиционалним вјерским заједницама нема богзна шта рећи, бар колико сам ја упознат. СПЦ има јурисдикцију над бившом СФРЈ, и то је центар њеног дјеловања, тако да је чланак свео дјеловање на наше просторе, није обухватио читав свијет (СПЦ има епархије у дијаспори, али тамо она није сама). Када се говори о нечему у глобалу, као нпр. Католичкој цркви, па довољно је рећи да постоји Ватикан (по међународном праву свјетовна држава, а њен поглавар има статус свјетовног монарха, а који је опет први бискуп). Није то моја брига што се неко повуче из расправе, не знам уопште зашто то неко ради. Не може мене нико натјерати да се повучем из ове расправе, ако ја имам о доста тога писати. А што се тиче покренутог опозива, он никако не ограничава Бокицу да учествује у расправама, он овдје треба да учествује као уредник, а не као администратор. То су двије раздвојене функције. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:49, 31. јануар 2011. (CET) с. р.

Pa nisi kao primetio zato što to TI upravo radiš, uz zdušnu pomoć tvojih istomišljenika. Ne, ne zna se šta je to NAŠ prostor, jer to ne treba da postoji u člancima, jer kao što smo rekli, ovo nije srpska enciklopedija nego enciklopedija na srpskom. A ako želiš raspravljati o delovanju određenih verskih zajednica na tim, kako ti zoveš, našim prostorima, onda se to kaže na prostorima bivše SFRJ, a ne na našim prostorima. Naravno da se nećeš povući, jer ste u gomili i osećate se jakima u svom svom patriotskom žaru, dok drugi zaista nemaju živaca da se bore s vama neograničeno, tako da samo trolujete ovde i čekate dok svi ne odustanu pa da možete da vršljate po članku kako je vama volja i da od njega napravite hvalospev SPC. A što se Bokice tiče... Da, niko ga JAVNO ne sprečava, ali verujem da je i njemu došlo do guše stalno natezanje s vama. Stalno ista grupa i isti ljudi. Pa i on ima dušu (iako jeste ponekad strahovito bandoglav), i njegovo strpljenje ima granice. Ja se samo čudim kako vas nije već sve ispoblokirao. Svaka mu čast na konjskim živcima. Ovo treba izdržati. --Јагода испеци па реци 00:43, 1. фебруар 2011. (CET)

То је твоје мишљење и твоје тумачење како ја доживљавам Википедију. Ја никада нисам доприносио на такав начин да би се могло закључити да ја Википедију доживљавам као искључиво енциклопедију коју само Срби могу уређивати, или православци. Не знам гдје си могла наћи такве изјаве. ЈА овдје немам идеолошке истомишљенике нити имам нечију здушну помоћ, те људе уопште не познајем лично, знам их овдје као виртуелна лица. Тај НАШ простор се односио на то када ја говорим на страници за разговор, не у чланку. Не знам гдје си могла видјети да ја заговарам да се у чланцима пише да је нешто НАШЕ, ЊИХОВО итд. Нисам толико пролупао, да би у чланак стављао такве одреднице. Ја нисам у никаквом патриотском жару или томе сл. ја овдје разговарам рационално и аргументовано са свима. Не знам гдје би могла наћи неки мој коментар који није утемељен на нечему или томе сл. Не знам, откада се то патриотизам доживљава као негативна појава, ако ли ти љубав према домовини схваташ тако, то је на твоју част. Али, отаџбина и херојство немају везе с овим, нећу да се упуштам у то. А чуј то, није њега нико ЈАВНО спријечио! Не могу ја бити одговоран због тога што се неко повуче, или да се ја повлачим како бих некоме угодио итд. Дакле, ко год је заинтересован може се укључити у дискусију. Ако неко сматра да коментари појединих корисника нису вриједни коментарисања, нека из заобилази и коментарише оне које јесу. У супротном, из расправе ће изаћи јалово рјешење. Ову реченицу, „Ja se samo čudim kako vas nije već sve ispoblokirao.“, говори онај корисник који се најчешће жали на блокаде, прозива администраторе итд. Мислим, стварно, мало озбиљније се опходите према неким стварима. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:03, 1. фебруар 2011. (CET) с. р.

Жељко, жели да те испровоцира као и нас остале. У свакој заједници се нађе неко ко напада сваког, носи све заставе (а на крају ипак ниједну). Тужно и патетично. АФГ (разговор) 18:15, 1. фебруар 2011. (CET)

Вртимо се у круг. Ово је расправа типа: "које је печење боље, прасеће или јагњеће?". О томе можемо до прекосутра, а најбоље у кафани. Ја верујем да је јагњеће и за то имам своје разлоге, али моји разлози нису аргументи већ моје лично мишљење. Неко други верује да је прасеће и има неке своје разлоге, али не и аргументе. И где је ту истина? Је ли то енциклопедијска тема? "Ко ти брани да напишеш чланак" није аргумент ни за шта. Нико ми не брани ни да напишем чланак под насловом: "Политичко деловање шинтуистичке верске заједнице у Србији". У њему би била само једна реченица: "До сада није забележно." И која корист од тога? Slatibarfast (разговор) 21:21, 31. јануар 2011. (CET)

Izvini, šta si hteo da kažeš? Nekako mi je promakla poenta. Da ti objasnim tvojim jezikom: ovde oni koji vole praseće pečenje žele da na stolu bude samo prasetina, a da jagnjetinu uklone kao kužnu, iako ima i onih koji vole samo jagnjetinu. Misliš da je to ok? Što se tvoje druge primedbe tiče: ne vidim šta je tu sporno -- ovo je članak o političkom delovanju SPC, što je jedna vrlo relevantna enciklopedijska tema, i nema potrebe preimenovati članak. Osim toga, evo još jednog ličnog mišljenja (kad možete vi, gospodo, mogu i ja): pitam se ja, zašto želite toliko da preimenujete članak? A i kad bi se preimenovao, strah me je i da pomislim kako biste vi, uvažena gospodo, opisali političko delovanje na primer, katoličke crkve ili muslimanske zajednice. Eto, kosa mi se diže na glavi... --Јагода испеци па реци 21:40, 31. јануар 2011. (CET)

И плашио сам се да ће ти промаћи. Поента је да de gustibus non disputandum est. После неко прича о бабама и жабама... Чињеница је непобитна и утврђена ствар. Рецимо, чињеница је да се у среду, 3. новембра 2010. у Краљеву догодио земљотрес. Око тога не можемо да се споримо. Идеје, рецимо Јована Бајфорда, су његова лична гледишта и закључци до којих је он дошао, а не универзална истина. Те аргументе неко други може да спори и побија неким својим аргментима. Онда је је ту истина, како то кажу Aмери in the eye of the beholder - дакле прасеће или јагњеће печење. Ако износимо чињенице, онда не може да важи правило да на столу буде и једно и друго. Чланак какав јесте је потпуно бесмислен: "Неки сматрају да СПЦ делује политички, а неки не". Ако правимо критичку анализу, онда чланак не може да се зове "Политичко деловање СПЦ" него рецимо "Претпостављено политичко деловање СПЦ", па се изнесу сва гледишта, а читаоцу се остави да сам процењује. Само нисам сигуран да би то онда био материјал за енциклопедију. Slatibarfast (разговор) 22:32, 31. јануар 2011. (CET)

A ono što SPC kaže jeste univerzalna istina? hahahaha... O bogo moj... --Јагода испеци па реци 00:34, 1. фебруар 2011. (CET)

ја нећу више ни да се јављам па да ми Бојан пријети блокадама и слично. Срамота. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:27, 31. јануар 2011. (CET)

Ne provociraj. Posle ti je đavo kriv kad te blokiraju.--Јагода испеци па реци 21:45, 31. јануар 2011. (CET)

(тврди) извори

Пошто видим да се овде распламсава чудна расправа, мислим да би садашњи и будући уредници чланка, пре откључавања а ако су ради да побољшају квалитет самог чланка, могли заиста да се служе „тврдим“ изворима. Ево неколико наслова које препоручујем за почетак (а доступне су мањим или већим делом на books.google):

• Radić, R. 2000. The church and the 'Serbian Question'. In: Nebojša Popov, Drinka Gojković (Eds.) The road to war in Serbia: trauma and catharsis. Central European University Press, pp 247–273. ISBN 9639116564 (лепо написан преглед о односу СПЦ и народа, као и односу СПЦ и политике од 1980 на овамо, са све тада будућим а данас актуелним питањем свеприсутног филетизма међу Србима)
• Ramet S.P. 2005. The Politics of the Serbian Orthodox Church. In: Sabrina P. Ramet, Vjeran Pavlaković (Eds.) Serbia since 1989: politics and society under Milos̆ević and after. University of Washington Press. pp 255–285. ISBN 0295985380 (прочитајте макар увод у поглавље, мислим да одражава све погледе горе изнете од уредника̑ овог чланка)
• Byford J. 2008. Denial and repression of antisemitism: post-communist remembrance of the Serbian Bishop Nikolaj Velimirović. Central European University Press. ISBN 9639776157 (однос Николаја према Јеврејима, и веома важно: однос СПЦ према Николајевим ставовима /одбацивање антисемитизма/)
• Dragnich A.N. 1983. The first Yugoslavia: search for a viable political system. Hoover Press. ISBN 0817978410 (између осталог, и однос СПЦ према државним питањима – попут екскомуникације посланика, који гласају „за шта не треба“– за време Александровог живота, и после амрти му)
• Anzulovic B. 2001. Heavenly Serbia: From Myth to Genocide. Pluto Press Australia. ISBN 186403100X (неколико за ову тему занимљивих поглавља)

Желим вам успешно читање и рад! --Wlodzimierz (разговор) 21:30, 31. јануар 2011. (CET)

И још – гласно против обједињеног писања о политичком дејству водећих балканских конфесија, и гласно за одвојене чланке. --Wlodzimierz (разговор) 21:33, 31. јануар 2011. (CET)

E, moj Vlod. Pa di su ti tu Srbi dokazani pravoslavci? Sve strani dušmani, jeretici i domaći izdajnici koji žele da doakaju našoj dragoj crkvi... Cccc. Kakva ti je to literatura... O delovanju SPC jedina validna literatura jesu sami popovi SPC. Sve ostalo je škart... ... --Јагода испеци па реци 21:42, 31. јануар 2011. (CET)

Ако су за тебе ментални излети Јована Бајфорда, који мрзи све што је српско "тврде чињенице", могу мислити шта је ово остало. Као да смо замолили шефа Кју Клукс Клана да напише чланак о црнцима. Slatibarfast (разговор) 22:40, 31. јануар 2011. (CET)

Eto, Vlod. Lepo ti rekoh ja... --Јагода испеци па реци 00:19, 1. фебруар 2011. (CET)

Је ли нешто везано за тему? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:23, 1. фебруар 2011. (CET)

Одговор

Николај Велимировић није тама чланка, тако да си промашио тему. Ниси навео зашто мислиш да је Радић (да нису браћа Радић?) „тврди“ извори? А ниси ни објаснио зашто си против било чега. Код нас је обичај да се аргументи искажу ријечима, а ми то називамо разговором. Овако остаје као да се ниси ни јавио. Лупање спољашњих веза није разговор, нити ја имам намјеру да отварам било коју спољашњу везу коју неко остави. Посебно не када неко истреса буљуке. И још најважније, ово је википедија на српском језику па не очекуј да сви говоре стране језике, а то није ни обавезно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:47, 31. јануар 2011. (CET)

Не видим уопште какав има однос Светог Николаја према Јеврејима са политиком? Хришћанска вјера осуђује Јевреје, као што и Јевреји осуђују хришћане. Већ сам негдје рекао да нису ни Јевреји цвијеће када се ради о њиховом односу према хришћанству, али то је само учење. То што неке вјерске књиге садрже клетве и богзна шта, то нема пуно с реалним животом. Данас немамо епископе или бискупе који кажу вјерном народу да се не друже с Јеврејима, да их мрзе из дна душе и томе сл. Талмуд, јеврејска књига тумача, препуна је разноразних увреда на рачун хришћана, али чисто сумњам да рабини уче своје вјерне да тако поступају. Дакле, све то је ствар вјере, не политике. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:54, 31. јануар 2011. (CET) с. р.

Какав Николај Велимировић и Јевреји? Па није Николај Велимировић водио усташки логор Јасеновац? Зна се ко је побио све Јевреје у Југославији. Усташе! --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:56, 31. јануар 2011. (CET)

Драго ми је да ниједан од вас двојице није ни погледао књигу, а зна већ да је коментарише. Ово је класичан случај непродуктивног троловања, Баш-Челиче, и требало би макар да знаш да спољашње везе које неко остави ради побољшања дискусије треба погледати, јер тако знаш да неко не преноси лажно. Даље, драго ми је да је речено управо оно што ја написах када гласах против брисања ове стране – извор на неком другом језику није извор (вероватно чак ни на истом, ако се пише латиницом, када се изједначава са хрватским језиком). Колико год вама можда деловало чудно да стављам књигу о новом нам свецу као извор, у њој је на леп начин приказано како се СПЦ труди да се изолује од политике, нарочито дискриминаторне политике. И макар би мало осветлала њен политички ангажман. Остајте ми здраво, са вама се не може конструктивно разговарати, нити вам се може помоћи. --Wlodzimierz (разговор) 22:07, 31. јануар 2011. (CET)

Уколико се већ нешто има изнијети значајно по ову тему, тада се то и ради, без обзира какав је став неких корисника. И сад као СПЦ остаде „упрљаног“ образа због нас двојице, па дајте стварно, нисмо дјеца да разговарамо на такав начин. Ако нешто неко има рећи, он ће то и рећи. Мене не може спријечити да изнесем нешто што ја сматрам за релевантно, ма какви год били коментари, тако да се маните те логике. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:25, 31. јануар 2011. (CET) с. р.

Wlodzimierz, мени се чини да ти тролујеш. Ниси написао ништа о теми него о нама, а ја нисам обавезан да читам књиге које пропуручиш или да слушам твоје нападе на ћирилици или твоје сугестије да је латиница хрватско писмо. Промашио си тему. Сврха разговора је да изнесеш аргумент, а ја нисам видио да си ти изнио аргумент. Изнеси аргумент и онда можемо да водимо разговор. Али нема о нама, него о теми! --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:13, 31. јануар 2011. (CET)

Ваљда схватате да међусобне оптужбе за троловање никуда не воде. Шта сад, ти кажеш њему да тролује, он теби, и шта онда? Јесте ли нешто постигли, јел неко побиједио другога што му овај први каже да тролује, или је побједник онај који одговори контрамјером. Дакле, говорите аргументовано и везано за тему, квалификације нису потребне. Рецимо, шта мене брига ако ми неко каже да тролујем, баш ћу ја сада њему узвратити и говорити да је мој тата бољи од његовог. Ваљда имате паметнијег посла. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:29, 31. јануар 2011. (CET) с. р.

Što se tiče Nikolaja Velimirovića, ni stranica o njemu nije dovoljno proširena što bi bio jedan manji posao. A drugi deo je da se unutar ovog članka napravi poseban odeljak o Nikolaju Velimiroviću s obzirom da pola optužbi na SPC ide preko N. Velimirovića i Svetosavskog nacionalizma čiji je članak isto u haosu, a pisac je isti. Moj predlog je da se ovde napravi poseban odeljak u kome će da se ubaci sve o njemu i da se nastavi na taj način što postoje odgovori SPC za svaki taj napad čime bi taj deo dobio na objektivnosti. --Алекс (разговор) 02:31, 1. фебруар 2011. (CET)

ПРЕДЛОГ ЗА РАСПРАВУ (ЈАВНУ)

Узео сам први део чланка, значајно скратио, прерадио и додао понешто, да би могао да послужи као полазна основа за даљи рад. Ево га ту доле, па га прочитајте и дајте примедбе. Ако се договоримо, замолићемо да се чланак откључа, убацићемо први део, па идемо даље, све док не завршимо.

Сматрам да се не треба упуштати претерано у ширину, јер се сада чланак непотребно расплињава, бавећи се свим и свачим а не својом темом, а то је политичко деловање СПЦ.

Без обзира на личне ставове према једној или другој страни у овој расправи, молим вас да покушате максимално да се дистанцирате како бисмо добили уравнотежен и објективан чланак о овој осетљивој теми.

Jedan od osnova Srpske pravoslavne crkve je da se crkva ne bavi političkim delovanjem.

„ Srpska pravoslavna crkva se ne bavi politikom, osim ako neki iskrivljeni umovi ne smatraju politikom brigu za vlastiti narod. Crkva sa svojim narodom radi na realizaciji Jevanđelja Hristovog, jer Hristovo Jevanđelje jeste jedina naša „politika“. ” — Mitropolit dabrobosanski Nikolaj

Iako bavljenje politikom nije cilj Crkve, njen je stav da ona kao institucija koja okuplja više miliona građana u Srbiji i regionu, ima određenu dužnost i obavezu da reaguje na pojave u društvu koje se tiču nje i njenih vernika.

Ovo se među političarima iz redova levice, kao što su, na primer Čedomir Jovanović, i Nenad Čanak , nevladinih organizacija, teoretičara, sociologa i novinara doživljava i osuđuje kao bavljenje politikom i neprimereno mešanje u svetovne stvari.

Među pripadnicima političkog centra se generalno smatra da mešanja crkve u politička pitanja ima, ali da nije posebno nametljivo i da nije karakteristično samo za region bivše Jugoslavije, već i za mnoge evropske i svetske države, te da ne deluje samo SPC na političkom planu, navodeći kao primer muftiju sandžačkog Muamera Zukorlića. Političko delovanje verskih zajednica, posmatra se kroz prizmu potrebe političkih stranaka, čak i onih levo od centra, za glasovima vernika.

Slatibarfast (разговор) 15:55, 1. фебруар 2011. (CET)

Систем се прави према нормалним добронамерним људима, са успутним мерама да га злонамерни не злоупотребе. То је уосталом и васпитни показатељ за млађе. Ко искаче из тога мора добити по прстима. Зашто нечујемо и мишљења и других, потрудимо се уместо одбранашког прилаза по сваку цену. Не ваља се толико укопати и бранити оно што није природно. Користимо и контрадикторне аргументе да би по сваку цену нешто доказали, што се неможе доказати. Ја не могу продати своје ставове и убеђење да бих купио нечију вољу за сарадњу. То и није предвиђено са вики политиком. И мени то делује као типично шиканирање. Ево сад су и спавачи устали да гласају. Погледај последње гласове и биће ти јасно. Приметио сам и ја да се неки само појаве и лупе пар гласова и то је то. После их и даље нема. Прочитај мало моје прилоге и видећеш да сам дефинисао поступак као чисту злоупотребу у надгласавању. Време је да се уозбиљимо, гледају и слушају нас млађи.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Banalast (разговор • доприноси) | 17:48, 1. фебруар 2011