Википедија

Разговор:Sahat-kula u Banjaluci/Архива 1

< Разговор:Sahat-kula u Banjaluci
Последњи коментар: Ivan VA, пре 3 године у теми Izmene Obsusera
Сазнајте више о овој страници
Архива 1 Архива 2

Кандидат за добар чланак на расправи

Последњи коментар: пре 4 године28 коментара3 уредника у расправи

Чланак тематизује један споменик културе Републике Српске и национални споменик БиХ. Све је покривено. Све критике су добродошле. Расправа траје 7 дана од датума и времена у мом потпису. --ANTI_PRO (разговор) 01:09, 5. јун 2020. (CEST)Одговори

Acamicamacaraca

Делује да је чланак океј одрађен. Осврнућу се на примедбе:

  • Име: Име теме се на појединим местима у чланку помиње са цртицом, а негде не. Наслов је исто вез цртице. У Правопису 2010. наводи се облик с њом. Исти облик се наводи и у Речнику САНУ. Требало би исправити.
   Урађено --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)Одговори
  • Реченичне конструкције:

Енглески пасив + „од стране”: Područje i ostaci banjalučke sahat-kule su 7. maja 2003. godine od strane Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine proglašeni nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine.
Заменити са: Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine proglasila je 7. maja 2003. godine područje i ostatke banjalučke sahat-kule nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine.

   Урађено --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)Одговори
  • Гомилање: Чини ми се да се превише понавља реч „година” (29 пута).
Videću ovo da popravim --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)Одговори
  • Типографија: Не допада ми се ова употреба цртица. Мислим да није у складу с основним типографским смерницама. Уместо њих, боље је писати то све у прози или алтернативно користити списак другог степена (**).
   Урађено --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)Одговори
  • Римске цифре? Зар није боље уместо римских цифара за векове/столећа користити арапске. Знам да је и једно и друго океј, али су арапске приступачније. Римске могу некад и да збуне читаоца.
Na raspolaganju imaš i jednu i drugu opciju kad pišeš. ILi arapske ili rimske. I onda se odlučiš za jednu i držiš se te opcije ceo članak. Ja se odlučio ovde za rimske. Iako nekome mogu ličiti teže čitljive, ne ide mi da vekove prikazujem arapskom cirframa. --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)Одговори

Остало делује океј. Све похвале! — Жиле (✉) 02:00, 7. јун 2020. (CEST)Одговори

Hvala :) --ANTI_PRO (разговор) 11:34, 7. јун 2020. (CEST)Одговори

Коментари 2

  1. Према Речнику језичких недоумица Ивана Клајна, правилно је рећи у Бањалуци, док је израз у Бањој Луци знатно ређе у употреби и сматра се донекле и архаизмом. Уопштено, кроз цели чланак се мешају облици Бањој Луци, Бања Луци, Бањалуци, бањалучки, бањолучки....
U novije vreme se koristi više drugi izraz. Oba su ispravna. Pravilo je da se odlučiš za jedan i držiš se kroz ceo tekst, što sam i uradio. Nigde nisam mešao ta dva. Takođe sam se odlučio za banjalučki, a ne banjolučki. Ni drugog nema nige u tekstu, bar ne da sam ja video. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. Сахат кула се налазила у бањалучкој чаршији. О каквој чаршији је реч, јел ово енциклопедија или новинарски чланак који се са носталгијом присећа неких прошлих времена?
To je reč i danas u uporetbi. Koristio sam je iz izvora koji je nastao nakon 2000e godine. Namerno stoji čaršija, jer se istorijski centar BL više ne nalazi tema gde je njena stara čaršija/Donji Šeher. Inače mi na ovoj vikiediji imamo članke za čaršiju i članke o čaršijama. Tako da ovo više shvatam kao tvoj stilski sud. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. Кроз цео чланак се мешају екавица и ијекавица. Одлучи се за једно наречје
Intencija je da bude na ijekavici, piše iznad na szr. Nisam do sada primetio gde sam mešao, ako ima svakako ću ispraviti. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. Четворна основица би била шта?
Kvadrat. Ispravio sam u kvadratnu. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. Banjalučka je sahat-kula... — какав је ово почетак реченице?
Promenio. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. (1574. — 1588.) обе тачке су вишак, погрешна и црта
Tačke sigurno jesu, za crticu nisam siguran, zato sam je ostavio. Viđao sam je hiljadu puta u knjigama i člancima.
  1. i unošenjem stavki o plaći „sajčije“ (urara, časovničara) želio na neki način sačuvati tu, vjerovatno, kršćansku... — није сајчија, него сајџија
Reč je o citatu. Jasno je stavljeno pod navodnike. A originalni nazivi se ne menjaju ako su u navodnicima. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. (v. ispod). — за овакве ствари имамо напомене
Napomene služe za nešto drugo. Za dopunu teksta. A ovaj oblik sam viđao na krš mesta u knjigama, dakle itekako se ovaj oblik služi u naučnim tekstovima. ZAto ga i ja koristim. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. On ovaj fakat tumači... — он факат тумачи???
Promeniću u činjenjicu, premda reč fakat postoji u srpskom jeziku. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. „s obzirom da se u Ferhad-pašinoj zakladnici spominje samo plaća za onog koji će se brinuti oko sahata, toranj sa satom je postojao i prije negova dolaska —Ово је википедија на српском језику и цитати морају бити написани на српском језику, нема факата, закладница (немам појма шта би то уопштр могло бити), сахата и сличних конструкција
Kao iznad. Citati su uvek u originalu. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. ad dira al istanbuliyya — за ово треба транскрипција, напомена и оригинал
Stavio sam u kuruziv --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. visina objekta tokom historije
Opet citat. Zato sam ostavio original.
  1. zvono koje je odbijalo satove — звоно не одбија већ откуцава сатове
Meni je logičnije da zvono od par tona odbija, a ne otkucava. Otkucava sat od pola kilograma. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. otkucavala sate a la turca — а ла турца?
Staviću u kuriziv. I dodao vezu ka članku ka drugoj vikipediji gde piše šta je to. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. osnova kvadratičnog oblika
Ispravljeno
  1. gornje-vakufske sahat-kule — горњовакуфска, доњовакуфска
Ispravljeno
  1. Која је поента стављања слика кула из Ливна и Травника у овај чланак? Могла је комотно и слика Биг Бена да се покажу разлике
Poenta je da se vide sličnosti tih dve sahat-kula sa banjalučkom. Zato pasus iznad i počinje ovako U poređenju sa drugim sahat-kulama u Bosni i Hercegovini banjalučka sahat-kula se,..Vizeulnost je ovde ključna. Inače, ideja nije originalno moja, nego je iz naučne publikacije koju sam koristio prilikom pisanja članka. Odatle sam to video. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. XIX stoljeće
Stoljeće nije srpska reč? --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. 22,00 m???
Ne razumem primedbu. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори
  1. Kraj XIX - početak XX stoljeća
Isto kao iznad
  1. izradba tehničke dokumentacije — стара српска реч израдба (помиње се на неколико места)
Promenjeno
  1. postavljanje čeličnih šipki FI 20 mm u četiri kuta objekta i njihovo vezivanje sa horizontalnim serklažima pomoću ankeriranih kutovnika — ево и кутова и кутовника
Promenjeno

Кад се већ користе извори на хрватском или бошњачком језику, лепо би било да се текст који се пише на википедији на српском језику, прилагоди српском језику. То што је реч о објекту који потиче из отоманског периода, не значи и да чланак треба да изгледа као да је написан у истом том периоду. У принципу, ово је пристојан чланак написан јако лошим српским језиком (то је оно кад неко покушава да буде „већи католик од папе”) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:43, 7. јун 2020. (CEST)Одговори

Ispravio sam većinu zamerki. Priznajem da je bilo par kroatizama koje dugujem hrvatskom izvoru. Ništa više. Takođe, ako neko slučajno vidi negde ekavsku reč, neka napiše ovde ili sam promeni u ijekavicu, moguće je previd. Hvala na komplimentu. --ANTI_PRO (разговор) 18:26, 8. јун 2020. (CEST)Одговори

Izvinjavam se što sam poremetio tvoj komentar. Bilo mi lakše da odgovaram tačku po tačku, nego da pišem svoj. Zato ova frka sa brojevima. --ANTI_PRO (разговор) 18:27, 8. јун 2020. (CEST)Одговори

Цитати се не могу остављати у оригиналу уколико је реч о страном језику. У тим реченицама не видим ништа специјално и специфично што би захтевало орогиналан цитат. Реч чаршија се у том делу БХ готово никада није користила изван муслиманских извора. Енциклопедијски чланци треба да си једнообразни,а не да се убацују архаизми и синоними. Стољеће, рефка, факат итд нема шта да траже у савременим српским енциклопедијским чланцима. Звона на куле су се и постављала да би откуцавала пуне сате, и то им је била сврха тежила она тону или три киле. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:36, 8. јун 2020. (CEST)Одговори

Nije reč o stranom jeziku, u tome je i suština. To je korpus štokavskog koji pripada srpskom jeziku, kako smo i učili u školi. Drugo, čaršija je uobičajen naziv. I danas se obilato koristi. Svaki dan čujem o beogradskoj čaršiji kad je reč o politici. Ili o valjevskoj čaršiji kod starijih ljudi kad kažu grad. Ovde nije reč samo o lokalizmu, nego o istorijski važnom nazivu koji se vezuje za taj objekat. Čaršija je naziv za stari muslimanski deo grada prethodno poznat kao Donji šeher. U odluci KOmisije za nacionalne spomenike BiH, koja je pisana na hrvatskom, srpskom i bošnjačkom standardu, iz 2002-e godine, odakle sam preuzeo odnosnu reč se eksplicitno govori o čaršiji. Treće stoljeće je srpska reč. Nije arhaizam. Kaže Pavle Ćosić u rečniku iz 2008e godine. I ja uvek koristim sinonime u člancima da ne bi bilo jednoobrazni, da se ne bi povaljao stalno. Gore mi je Aca zamerio da reč godina ponavljam previše često. Za poslednje mogu da ti uzmem kao argument, iako je stilse prirode. Uvažiću te. --ANTI_PRO (разговор) 23:57, 8. јун 2020. (CEST)Одговори

Premjestiti...

Последњи коментар: пре 3 године1 коментар1 уредник у расправи

... jer neko misli da se ovdje ne treba koristiti pridjev banjolučko za Banja Luka.

Po pravopisu bi moralo tako, pa je jedino rješenje koristiti naziv Banjaluka i sljedstveno banjalučko. --77.221.6.23 (разговор) 23:42, 10. октобар 2020. (CEST)Одговори

Izmene Obsusera

Последњи коментар: пре 3 године1 коментар1 уредник у расправи

Stvarno si uporan u ovome, i svaka ti čast na tome (da budem malo ironičan), ali ja stvarno nemam pojma zašto insistiraš na *Banjaluka* umesto *Banja Luka*, kad su i jedan i drugi pravopisno opravdani. Stvar je samo da se odabere jedan i koristi kroz ceo članak, kao što sam gore i napisao kad je bila rasprava za dobar. Dakle, mogu da ti dam ovde izvore iz 70ih, 80ih, 90ih (kao i današnje), gde piše 'Banja Luka', a ne 'Banjaluka'. Ništa ja ne izmišljam. Stvarno mi nije jasan tvoj stav, zašto si se baš za ovo zakačio. Keve mi. E sad, napravio si i dobrih izmena, a negde i ne baš tako dobrih, pa ću sad da se osvrnem na izmene. Išao sam redom, hronološki, po diffu, pa otvori u drugu karticu i prati redom.

  • Sahat-kula je bila jednoprostoran objekt i u podnožju je imala skoro kvadratnu osnovu — dimenzija 3,20 m × 3,30 m... Podrazumeva se da je merna jedinica na kraju dovoljna, ne mora da stoji iza svakog broja. Drugo, sklonio si sa merne jedinice (m) šablon koji sprečava konvertovanje u ćirilicu, a ja sam ga namerno stavio. Jer se po pravopisu merne jedinice pišu latinicom. Kad neko konvertuje članak u ćirilicu to ćiriličko 'm' nema nikakvog smisla, sa aspekta pravopisne valjanosti. Dakle, vrati ovu izmenu.
  • Srušena je 15. decembra 1993, nekoliko mjeseci nakon rušenja Ferhadije džamije, zajedno sa drugim objektima u kompleksu srušene džamije. Do danas nije obnovljena. Područje i ostaci banjalučke sahat-kule nepokretno su kulturno dobro Republike Srpske i nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine. Ovu izmenu obavezno da vratiš. Namerno sam eksplicitno naveo u uvodu da je srušena nekoliko meseci nakon Ferhadije. Jer se u nestručnoj literaturi, u krš portalskih i novinskih članaka, navodi da je srušena zajedno sa Ferhadijom. Ako ne veruješ idi gugl pretragu pa ćeš videti. Dakle ovo obavezno mora da stoji u uvodu, jer novinari masovno prepisuju sa vikipedije, pa ako već prepisuju, neka prepisuju tačne podatke. Drugo, pre 2 meseca je potpisan ugovor Islamske zajednice, grada Banjaluke i Turske agencije TIKA o obnovi sahat-kule. Tako da očekujem da će tokom ove godine, pre završetka radova i za vreme otvaranja, ovaj članak biti prilično posećen. Već sam video jednu reportažu Federalne televizije (FTV) koja se koristila podacima iz ovog članka. Ove podatke još nisam uneo u članak, planiram, i planiram ponovo da ga kandidujem jer se prošli put samo dvoje ljudi javilo u raspravi. Treće, nisi trebao da praviš skraćenicu 'spomenik BiH' umesto 'spomenik Bosne i Hercegovine', jer je reč o uvodu. Ja mogu da ti garantujem da većina ljudi koji čitaju ove članke pojma nemaju šta je 'nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine'.
  • Inače, izmene na koje nisam naveo primedbe u ovom komentaru, smatram da su dobre, zato ih i ne komentarišem.
  • islamskih molitvi (pet dnevno, u određeno vrijeme, kako je muslimanima propisano normama njihove religije); Ne znam što si napravio ovu izmenu, jer je pleonazam. Bukvalno su iz prethodne izmene (zgradnja je bila uslovljena sa jedne strane potrebom obavljanja pet dnevnih molitvi u određeno vrijeme kako je propisano islamskim vjerskim kanonima) može iščitati, da je reč o islamu, a ne nekoj drugoj religiji. Ali ajde, može i ovako.
  • Prema jednom[kojem? ] putopiscu iz Francuske iz XVI vijeka. Ovde nisi trebao da ubacuješ ovaj šablon, jer se ni u samim izvorima koji stoje na kraju pasusa (ove četiri reference), ne navodi o kom putopiscu je reč. Dakle tako piše u izvorima. 3 od njih su ti dostupne na internetu, pogledaj sam.
  • Brigu o sahat-kulama vodili su uglavnom sami vakifi. Napravio si dvosmislenu izmenu. Jer to nije isto kao ovo prethodno: Brigu o sahat-kulama vodili su vakufi. Vakuf i vakif nisu isto. Vakuf je set institucija, a vakif je jedan čovek koji je vlasnički povezan sa vakufom. Dakle nešto slično kao odnos jedne korporacije kao celine, i upravnog odbora te korporacije (u kojoj sede neki ljudi). Inače upravnik vakufa nije vakif. Nego mutevelija. Itd. Dakle, ispravno je vakuf, a ne vakif.
  • Ovaj posao se često nasljedno prenosio unutar jedne porodice (npr. sa oca na sina), pa je tako jedna porodica ovu dužnost obavljala dugi niz godina. Ne treba ovo npr., nego baš sa oca na sina. U osmanskom društvu položaj žene je bio drugačiji od muškarca i nasleđivanje je pre svega išlo po muškoj liniji. Npr. implicira da je postojao drugačiji oblik nasleđivanja. Zato to treba izbaciti. Drugo, nisi trebao da menjaš, tj. da dodaješ ovaj posao u ovu dužnost, jer to nije bila dužnost nego posao. Fora je bila u tome da je to bio oblik nepotizma. Dužnost implicira da je to bilo mesto kao mesto Predsenika države, pa je on obavlja, pa ima dužnost, dug prema ljudima koji su ga tu postavili da posao obavlja savesno itd. Ovo je bio posao, kao što je danas posao kasirke u supermarketu. Fora je bila u tome da je jedna porodica, na mala vrata, istisnula sve ostale konkurente i pretvorila ovaj posao u svoj lični porodični biznis. Posao muvekita nije bio nasledne prirode po sebi, nego je na korumpiran način tako postao. Tako se desilo i sa nekim drugim poslovima unutar vakufa. Kao sa imamima. Imaš to ovde. Kada je mesto imama džamije pretvoreno u naslednu funkciju unutar jedne porodice. Zato vrati na ovaj posao.
  • sa druge strane, prema mišljenju arhitektkinje Sabire Husedžinović koja .. ne znam šta će ti ovo koja u rečenici, nema smisla. U ovaj spor da li je arhitekta ili arhitektkinja neću da ulazim, stavi kako misliš. Prezeznuta tema.
  • Kako god, to u vakufnami nije izričito pomenuto, vs. Istina, to u vakufnami nije izričito spomenuto,. Mislim da je srećnije rešenje ovo Istina umesto Kako god, jer ovo kako god eksplicitnije iskazuje vrednosni sud u odnosu na konstatacije Kreševljakovića i Bejtića, a to nama na vikipediji nije dozvoljeno. Mi, idealno, samo prenosimo sudove ljudi, ne dajemo svoje. Tako da, ili izbaciti (i 'Istina'/'Kako god') i samo ostaviti 'to u vakufnami nije izričito...' ili ostaviti ovo 'Istina'.
  • To je najstarije pominjanje jednog sata na prostoru Balkana,, a pisalo je na ovim prostorima, dakle neodređeno. U njihovim radovima namerno piše ovo neodređeno na ovim prostorima. I ja sam namerno to tako stavio. Nisam hteo da se petljam i razgonetam. Jer si i sam video gore da se spominjanje sata navodi pre 1587. godine, ovaj sat iz Sigeta, za sahat-kulu u Skoplju. Tako da je pitanje da li je reč o celom Balkanu. Drugo, možda nije ni BiH ovaj prostor, jer je Bosanski beglerbegluk bio od Zvečana (kod Kosovske Mitrovice) do iza Banije i Korduna. Treće, ova dvojica su svoje radove pisala za vreme Jugoslavije (1934, 1957 i 1953. godine), pa možda pod ovaj prostor misle celu Jugoslaviju. Svejedno, nije na meni kao autoru članka na vikipediji to da razgonetam, nego na recenzentu ili nekom naučniku koji pravi kritiku njihovih radova. Pošto ja kao vikipedijanac ne smem da dajem svoj vrednosni sud o čemu se tu radi, onda prenosim doslovno šta tamo piše (iako je višeznačno), pa nek čitalac sam zaključuje iz toga šta želi. Zato to mora da se vrati.
  • e banjalučka sahat-kula najstarija sahat-kula u Bosni. Vrati ovo u 'Bosni i Hercegovini'. Što si izbrisao ovo 'Hercegovini'? U referencama piše Bosni i Hercegovini. Ako si hteo da izbaciš ovo 'Hercegovini' jer se danas kolokvijalno samo kaže Bosna (za celu BiH), nisi trebao to da uradiš. Jer u vreme kad su pisani ovi radovi (34'e, 57'e i 53'e), nije bilo tako. A oni se ovde citiraju. Bejtić i Kreševljaković su razlikovali 'Bosnu' i 'Hercegovinu'. Dakle kao geografske pojmove. I kad čitaš njihove radove to se jasno vidi. Zato, kad staviš ovo u Bosni, a ispred stoji referenca (Kreševljaković iz 1957.) shvatiće se to kao Bosna bez Hercegovine. Dakle, bez sahat-kula u Trebinju, Livnu itd. Zato ovo treba vratiti.
  • i prije ovog pomena u vakufnami Ferhat-paše, ali samo da je imala drugu namjenu. Može i Ferhad i Ferhat. I jedno i drugo je tačno. Ako baš insistiraš na Ferhat, onda ok. Ali mislim ipak da je to neopravdano. Ako gledaš radove ljudi koji su se bavili njim stručno, oni koriste Ferhad. Imaš ovde dole ceo spisak literature. Dakle i Pelidija, a posebno Elma Korić koja je 2015 objavila njegovu biografiju koristeći se izvorima iz arhiva u Istanbulu (ova knjiga Život i delo..) baš koristi Ferhad, a ne Ferhat. Ja ću u članku o Ferhadiji u pripremi koristiti Ferhad i nameravam da to tamo tako ostane. Ako neko ko se profesionalno bavi ovom temom 2015. godine napiše 'Ferhad' onda je Ferhad.
  • On ovu činjenicu tumači mogućnošću da je ovo zvono bilo specijalno sačinjeno za ovu sahat-kulu, te upućuje na veoma bujan život u tadašnjoj Banjaluci[pojasniti] i prije dolaska Ferhat-paše, koji je iz nekih drugih razloga zamro prije njegovog dolaska u Banjaluku. Ja ovde mogu samo da dodam te, kako ističe Ravlić, upuććuje na.... Kao pojašnjenje, ako nije jasno u članku. Jer, ako malo znaš istoriju Banjaluke, znaš da je ortodoksna priča da je tu pre Ferhad-paše, bar van Gornjeg Šehera, bila faktički pustara. Dakle u srednjem veku. I onda on dolazi i podiže grad. Ovde Ravlić, a dole i Husedžinović, špekulišu protiv te ortodoksne priče i kažu da je tu bilo srednjevekovno naselje i pre Ferhad-paše, naselje koje je imalo toranj sa zvonom, koje je nakon osmanskog zauzimanja pretvoren u sahat-kulu. A mesto gde ima toranj sa zvonom je mesto gde ima još nečega. Crkve, ulica itd. Dakle da je tu bilo razvijeno naselje pre Ferhad-paše, a ne pustara. I ovaj podatak da je zvono iz 1501. godine, on tako čita. Dakle da je 70 godina pre Osmanlija tu bio bujan život koji je zamro pre nego što su Turci zauzeli taj prostor. Godina na zvonu je svedočanstvo postojanja živog naselja koje je zamrlo do pred dolazak Turaka. I onda dolaze Turci, zauzimaju taj protor i od ostavštine tog srednjovekovnog grada prave svoj grad. A toranj pretvaraju u sahat-kulu. To je poenta koja piše u ovoj Ravlićevoj knjizi koju sam naveo. Samo fali to pojašnjenje.
  • ad dira al istanbuliyya — koji iznosi 68,579 cm; tj., to je isti aršin ... Opet si izvadio ovo 'cm' iz zagrada za sprečavanje konvertovanja. Isto gore kao i za metar. Vratiti.
  • Zvono je najvjerovatnije opljačkano sa neke crkve u kontitentalnoj Hrvatskoj,[1].. Ja obično stavljam referencu pre zareza, jer od zareza počinje drugi deo rečenice na koji se ne odnosi referenca. Dakle, ako je zarez granica, referenca ide pre granice jer se odnosi na taj deo, a ne posle granice, jer se ne odnosi na taj deo. Čisto da ti stavim do znanja da nije reč o nekom pravopisnom previdu, nego namerno to tako radim iz spomenutih razloga. E sad, ako to nije pravilna praksa referenciranja u ovakvim slučajevima, ja ne znam. To onda treba raspraviti na pravopisnom trgu. Inače, da bi ispoštovao Ravlićevu gore spomenutu tezu, dopuniću tu da je to mišljenje Škegra da je ono poljačkano.
  • U odeoku 'izgled i arhitektura' menjaš ponovo ovo Ferhad u Ferhat i sklanjaš zagrade, ta se ne ponavljam, izneo sam svoju primedbu na to gore.
  • a bila je završena četvorovodnim šatorastim krovom. Pretvorio si četverovodan u četvorovodan. U ove tri reference koje su dole stavljenje piše sa 'e'. Nisam siguran da si sam toliko siguran da se piše sa 'o' a ne sa 'e'. Bar ponudi pravopis kao referencu. Možda ti se čini da je reč o hrvatskom standardu, ali sa 'e' piše i u radu iz 1984. godine, dakle pre jezičkog inženjeringa. Pošto je reč o stručnoj terminologiji treba biti veoma, veoma obazriv i ništa ne raditi na prvu loptu. Kada je stručna terminologija u pitanju, bolje je da piše onako kako laiku nema smisla i 'ne zvuči', nego kako on misli da treba. Zato bi voleo da daš referencu za ovu promenu, jer želim da se zadrži nivo stručnosti kroz ceo članak. Hoću da ovaj članak pročita građevinski inženjer i kaže sve je na mestu, on mi je dovoljan da saznam ono što mi treba. Ako se vidi laička intervencija u članak odmah se cela stručnost dovodi u pitanje. A to se vidi na planu terminologije.
  • a li je nastao kao posljedica autentične restauracije ili IZ potrebe za povećanjem visine objekta... Ne znam što si stavio ovo 'IZ' velikim slovima, ako si već promenio iz 'zbog'. Valjda reč o previdu.
  • Donje zone sahat-kule su, kako ističe arhitektkinja Husedžinovićeva, vjerovatno su tom.. Dodao si još jedno su ovde. Ne može oba. Ili pre ili posle. Jedno je viška.
  • Potonja promjena je urađena na osnovu analogije izgleda drugih sahat-kula u Bosni, kako ističe Husedžinovićeva.. Vrati BiH umesto Bosna, iz istog razloga kao gore što sam napisao.
  • kako navodi arhitektkinja, može da smatra .. vrati ovo ovaj tj. ova arhitektkinja, jer se misli samo na njen stav. Možda se drugi arhitekti ne slažu sa njom. Samo se navodi njen stav, ničiji drugi. Pošto njen stav ne sme biti apsolutan u članku, sledstveno pravilima enciklopedijskog pisanja, onda se on mora relativizovati, sa ovim ova. Kao samo jedan od ponuđenih stavova.
  • kamenim ’spolijama’ od pravilnih klesanaca, komadima keramičkih cijevi.. ne znam što si stavio ovo spolije pod navodnike kad to nije nikakav arhaizam, nego stručni termin koji se i danas koristi. Imaš članke o tome na hrvatskoj i en.wiki. Inače, koristiš u članku ove navodnike sa jednom zapetom. Ja sam namerno to izbegavao jer nisam sigurno da li je to pravopisno ispravno. Pa sam se opredelio za ovu klasičnu varijantu koju si promenio, jer je to pravopisni zicer, za mene koji nisam verziran u pravopis. A pošto ti to bolje znaš od mene, uzdam se da je sve pravopisno tačno.
  • U prvom i drugom pasusu odeoka Arhitektonske i stilske osobenosti se ponovo menjao Bosna i Hercegovina ili BiH u Bosna i to treb vratiti, sve sam gore već rekao.
  • U ovom odeoku gde se vrši poređenje ću još dodati da ga vrši Husedžinovićeva. Jer tekst zvuči kao da daje opšte sudove, al to je moja dorada sad kad ponovo čitam tekst, ništa vezano za tvoje izmene.
  • Rješenjem Zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog naslijeđa Bosne i Hercegovine, objekt je stavljen pod zaštitu države; upisan je i u Registar spomenika kulture. Prostornim planom Bosne i Hercegovine do 2002. godine Sahat-kula u Banjaluci je bila evidentirana i kategorizovana kao objekt II kategorije — i to kao deveti po redu... Treba historijskog umesto istorijskog jer tako piše u referenci i jer je to izgleda zvanični naziv te institucije, a u zvanične nazive se ne interveniše. Drugo, vrati ovo na pod rednim brojem 9.. Ja stvarno nemam pojma šta im to znači. Ti si prepravio da je to deo nekakvog reda. Mi to ne znamo. Kakav je to spisak tamo i na šta se odnosi pojma nemam. Samo tako piše u toj referenci. Ne treba se u to petljati.
  • Ispala ti je ova referenca gde se govori o prstenovima
  • Odeok rušenje: srušeni su i drugi objekti u kompleksu Ferhat-pašine džamije u Banjaluci.. Vrati ovo zajedno sa drugim. Jer su zajedno srušeni. Ne posebno, nego zajedno, istog dana. I vrati ovu izmenu u referenci od Banjaluci do Banjoj Luci koju si napravio. Naziv reference se prenosi DOSLOVNO. Tu nema ličnih intervencija bilokoje prirode. Kako piše tamo mora da piše i u navodu reference. Nema čačkanja. To je pravilo referenciranja.
  • Vrati početni šablon u referencama kako je bio. Jer se umanjeni prikaz literature lakše prati od strane čitaoca. Takođe ovaj šablon koji si ubacio ne očitava sve šablone tu ispred njega, pa neki ne rade, vidiš i sam.
  • Ne znam što si ubacio ovaj link u spoljašnje izmene, kad je ta referenca već vitirana na krš primera u članku. Referenca br. 4. Džabe se dupliraju izvori. Drugo, ona nije na bošnjačkom, nego na hrvatskom standardu pisana. Odluka komisije. Vidiš u prvoj rečenici da piše Povjerenstvo. Komisija izdaje odluke na sva 3 standarda, ali uvek je jedna detaljno pisana sa sadržajem. E ta se ponekad izdaje na srpskom, nekad na bš/bs. a nekad na hr. I oni to šaraju. Ova, sa detaljnim istraživanjem, je pisana na hrvatskom.

To bi bilo to. Puno ti hvala na ovim izmenama. Pliz mi odgovori na sve ove stavke koje sam izneo. Pošto planiram da dopunim članak novim informacijama (ugovorom i otpočetoj obnovi) i da ga ponovo kandidujem za dobar, ili čak za sjajan, shvatiću ovo i kao važnu recenziju članka pre nego što izađe pred zajednicu kao kandidat. Pošto se prošli put niko nije javio, osim Nikole. — ANTI_PRO (разговор) 16:38, 1. фебруар 2021. (CET)Одговори

Референце

  1. ^ Škegro (2015). str. 308.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Sahat-kula_u_Banjaluci/Архива_1&oldid=27378355”
Врати ме на страницу „Sahat-kula u Banjaluci/Архива 1”.