Разговор о Википедији:Значај (људи)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ајде ако имате замерке на ово јавите се овде, па да идемо даље. -- Bojan  Razgovor  14:57, 19. јул 2010. (CEST)

Немам замерки на предложени текст смернице. Предлажем да се покрене расправа и гласање у складу са правилима википедије о усвајању политика и смерница (пре тога би било добро да се заједница прво изјасни о тексту политике којом се дефинише начин усвајања политика и смерница).--Antidiskriminator (разговор) 19:48, 4. септембар 2010. (CEST)

Усаглашавање ставова, 2018

Након преписки са Миљаном, које се могу пронаћи на нашим страницама за разговор, заједнички смо дошли до закључка да су нам потребна детаљна правила о значају људи, појмова, инстутиција и свега о чему би се потенцијално могло писати, у чему су нас подржали још неки чланови. Како је садашњи текст правилника о биографијама изгласан 2012, сматрам да су истом неопходне измене и допуне, као и детаљнија појашњења одређених појмова. Ја ћу, за почетак, изнети свој став о биографијама фудбалера, односно фудбалским радницима, јер је ово област којом се највише бавим. Позивам све заинтересоване да прикључе дискусији. Lotom (разговор) 14:53, 26. март 2018. (CEST)

Спорт

Екипни

Фудбал

 Коментар: Наиме, по угледу на Википедију на енглеском језику, мислим да је правило о професионалцу сасвим коректна полазна основа. По њему је потребно да играч забележи наступ у некој од професионалних лига, или наступ за неку од државних А селекција. На Википедији на француском језику, пак, постоји услов да играч има 30+ лигашких наступа, док је као репрезентативац, као и на ен.вики, довољно да има један званичан наступ. Овим у обзир нису узети играчи млађих категорија, као ни играчи под неким обликом уговора, већ искључиво играчи који су за клуб наступали у неком такмичењу. Мислим да не би требало да будемо ригорозни по питању наступа, већ оцењујем да је довољно да се играч сматра професиналцем уколико је наступао у некој од лига са профи статусом, а чији се списак може пронаћи овде. Број наступа не мора бити ограничен доњом границом, или би она требало да буде сведена на неки не толико велики број. Посебно, ако је у питању играч без професионалног искуства, мислим да би могао бити релевантан уколико је, као учесник неког званичног турнира под окриљем ФИФЕ или УЕФЕ, односно сродних фудбалских федерација на територијама осталих континената, освојио неку од медаља.

Са друге стране, када су у питању странице о фудбалским клубовима, пре свега је важно обратити пажњу на историјат клуба, успехе које је постизао, као и такмичења у којима је наступао. Понекад би на значај клуба, иако се можда није такмичио у неком од савезних рангова, могао да утиче и број познатих играча који су за исти наступали. Зато сматрам да би за разлику од осталих пројеката, где су правила ригорознија, требало посветити пажњу српским клубовима до зонских лига. Као аргументацију узимам то да је до тог степена такмичења могуће пронаћи извештаје о већини утакмица, најчешће у штампаном облику, али и то да је клубовима из Супер лиге било дозољено да своје играче уступају клубовима до 4. степена такмичења. (Негде сам то прочитао на сајту ФСС-а, али је то нека од старијих одредби. Мислим да је и даље на снази, али нисам сигуран. Познато ми је да клубови Прве лиге уступају играче и у пети ранг.) Наравно, мислим да је за клубове битно установити најмањи период постојања, јер су чести примери одустајања клубова од такмичења након неколико година. За остале државе било би логично придржавати се правила о професионалним клубовима. Не сматрам ово искључиво локал-патриотизмом, већ потребом да се представе спортски колективи који се такмиче у подручним ранговима, а о којима нема превише доступних информација на осталим пројектима, услед рестриктивне политике. Све је, наравно, потребно поткрепити проверљивим и релевантним изворима. Овде треба обратити пажњу на то да се некада може појавити пристрасност у писању неких медија. Ово је једна од оних ситуација где нама нешто предтавља битан појам, док остали пројектни не препознају значај, јер исти није толико распрострањен у култури популације читалаца на том домену.

Када су у питању тренери, сматрам да је ту пресудна лиценца, јер само тренери са ФИФА про лиценцом могу самостално да воде клуб. Међутим, уколико је појединац претходно био професионални фудбалер, тиме је од раније релевантан за добијање чланка на Википедији. Остали фудбалски радници могу, али и не морају, бити релевантни да би имали страну на овој енциклопедији. То је углавном у вези са њиховом биографијом, односно ранијим заслугама.

Када су у питању странице о женском фудбалу, мишљења сам да су репрезентативке било које државе свакако саме по себи битне и да као такве испуњавају услове за добијање странице. Слично као и код мушког фудбала. Међутим, услед чешћег недостатка валидних извора, односно недовољне медијске пропраћености, мислим да женски фудбал у клупској конкуренцији још увек није довољно развијен да би био релевантан на свим нивоима. Иако нисам пресрећан због тога, мислим да се засад нису стекли сви услови да све фудбалерке сматрамо релевантним. То бих ограничио на репрезентативни ниво. У Србији нема много професионалних женских фудбалских клубова, док је то у свету другачије. Свеједно, требало би пратити даљи развој и понашати се у складу са тим. Када дође до побољшања статуса, спреман сам да коригујем став.

Слично овоме, а пошто ја не пратим толико детаљно, могло би се започети са изношењем ставова о осталим спортовима. Lotom (разговор) 14:53, 26. март 2018. (CEST)

Предлози смерница

Уколико фудбалер задовољава неки од следећих услова, релевантан је за чланак:

• има 5 наступа у професионалној лиги
• учесник светског (или континенталног) првенства
• има професионални уговор са клубом
• има наступ у професионалној лиги
• има наступ за сениорску репрезентацију
• учесник Олимпијских игара
• освајач медаље на светском или континенталном првенству за млађе категорије
• тренер са ФИФА про лиценцом

Кошарка

Предлози смерница

• играч који наступа у професионалном такмичењу
• репрезентативац
• освајач медаље на светском или континенталном првенству за млађе категорије

Појединачни

Тенисери

• Мора да бар једанпут буде у првих 100

• Мора да победи бар у једном АТП такмичењу

ЗГ (разговор) 11:46, 22. мај 2018. (CEST)

Наука

• Колико CC радова?
• Колико радова из осталих база података?
• Колико књига?
• Колико научних конференција?
• Колико награда и признана? Bosbiobos (разговор) 09:58, 7. мај 2018. (CEST)

 Коментар: поставих три предлога. — Александар (✉) 14:59, 9. мај 2018. (CEST)

Предлози и смернице

Уколико научник задовољава неки од следећих услова, релевантан је за чланак

• аутор 3 или више књига
• добитник било које светске награде или признања
• одржао 3 или више конференција

Књижевност

•  Коментар: предлажем да се спусти критеријум на три књига јер има чланака и о таквим (нпр. Ана Вучковић). — Александар (✉) 13:47, 9. мај 2018. (CEST)
•  Komentar: isključiti "self publishing" (npr https://kdp.amazon.com), ili ograničiti na kombinaciju sa ozbiljnom referencom --Каштер (разговор) 08:46, 14. мај 2018. (CEST)

Предлози смерница

Уколико књижевник задовољава неки од следећих услова, релевантан је за чланак

• добитник Нобелове, Пулицерове или друге светски признате награде
• аутор 5 или више књига
• аутор 3 или више књига
• најадекватнији критеријуми су присуство на https://viaf.org/viaf/ и http://www.worldcat.org/identities/ , мада може и кроз { { нормативна контрола } }. Конкретно за нпр. поменуту Ану Вучковић то су http://viaf.org/viaf/14180847/#Vu%C4%8Dkovi%C4%87,_Ana,_1984- и http://www.worldcat.org/identities/lccn-n2005064909/

Уметност

Ликовна

Академска уметност (Факултетски образован уметник)

• Да је имао најмање две самосталне изложбе и 5 групних (колективних) изложби
• Да је члан УЛУС / УЛУПУДС

Маргинална и наивна уметност (факултетски нешколован или самоуки уметник)

Да је званично признат од стране удружења (школа) наивних уметника, да је њихов члан и да је најмање имао 5 изложби.--Dr Milorad Dimić (разговор) 16:52, 19. април 2018. (CEST)

Драмска

 Коментар: Глумцем или глумицом сматра се особа која игра у позоришту, на филму, или телевизији, а у савремено доба јављају се у још неким мултимедијалним формама. Услед тога, остаје недоумица да ли су сви релевантни, осносно који је праг за то. Оно што је јасно, јесте да је неко ко је завршио глумачки одсек на академији по професији глумац. Међутим, постоје примери људи којима се професија и занимање у потпуности разликују, па су тако и глумци без икаквог професионалног ангажмана у том смислу неважни. Ипак, са друге стране, постоје људи без формалног глумачког образовања, који су се остварили у овом позиву. Велики је број натуршчика у домаћим серијама и филмовима, који тумачећи епизодне ликове стекну популарност публике, а неки чак добију и статус главног лика! Таквих примера највише има код Радоша Бајића. Остаје питање да ли они заслужују чланак уколико су познати искључиво по томе. Ово је само пример, наравно, али је неопходно дефинисати услове под којима би неко био релевантан као глумац. Lotom (разговор) 14:53, 26. март 2018. (CEST)

 Коментар: Глумац не мора имати академију, ито као што музичар не мора имати музички академију. --94.189.162.156 (разговор) 22:38, 26. март 2018. (CEST)

 Коментар: Леп си пример дао са серијама Радоша Бајића. Упркос томе што те серије не волим да гледам, емитују се на телевизијама са националном фреквенцијом (РТС, Пинк) и јако су гледане па самим тим и ти „глумци” добијају већу популарност од оних који снимају мање познате и мање гледане пројекте. Мислим да о њима треба да постоји чланак. --Pinki (разговор) 10:14, 13. април 2018. (CEST)

Генерално и моје мишљење је да је донекле оправдано да постоје чланци из којих би могло да се сазна нешто више о њима, али да би неки праг толеранције ипак требало да постоји, посебно уколико о тим људима нема доступних и валидних информација. IMDb јесте велика база података о глумцима, али мислим да нема превелике користи ако о некоме немамо макар неке базичне информације, а тумачио је одређени лик тек у једном пројекту. Наспрам тога стоји Рас Растодер, који је остварио велики број „малих” улога и имао итекако значајан допринос српском глумишту. Lotom (разговор) 10:31, 14. април 2018. (CEST)

Предлози смерница

Уколико глумац задовољава неки од следећих услова, релевантан је за чланак:

• глумио је главну улогу у неком филму/серији/представи
• може се наћи на сајту IMDb.com
• глумио у више од 5 филмова/серија/представа

Музичка

 Коментар: Слично као и са глумцима, неопходно је дефинисати шта значи бити музичар. Мислим да у садашњој Србији виртуози на свим инстументима заједно нису популарни, односно медијски заступљени, колико неки од вокалних интерпретатора из миљеа Гранд продукције, на пример. Ту је и велики број соло уметника, односно певача који склапају уговоре са једним или другим издавачким кућама зарад бољих личних услова. Ефекат Аутотјун (енгл. Auto-Tune) данас омогућава великом броју појединаца да свој глас модификују како би њихова музичка остварења изгледала упечатљивије, иако њихове вокалне способности можда нису толико добро развијене. Неки од њих на тај начин сниме неколико песама које због свега тога неретко скупе велики број прегледа, али се касније повуку са музичке сцене. Опет, релативно велики број њих пажњу јавности стекао је алтернативно, па се и без формалног образовања остварио као музичар или нека врста певача. Остаје питање да ли је, рецимо, први виолиниста у филхармонији, иако можда не толико популаран, мање значајан од неких медијски пропраћених певача. Иако исту не посећујем превише често, ово сам узео као теоретски пример. Како су чести нови и почетнички чланци о појединим младим вокалним уметницима, који су у јавност доспели победивши на приватном такмичењу неке телевизије, остаје питање шта то њих издваја као личности од јавног значаја. Не желим да се било ко нађе увређеним, ово су само моје критике, односно ставови. Битно је установити критеријум одређивања значаја не само певачима, већ свим музичким уметницима. Било би пожељно посветити пажњу свим поткатегоријама, а о специјалним случајевима свакако ће се посебно и дискутовати. Lotom (разговор) 14:53, 26. март 2018. (CEST)

Постоји сајт који се бави искључиво музиком и верујем да он има успостављене критеријуме значајности, ондосно да свако ко се налази на сајту јесте бар имало релевантан и за Википедију. --Miljan Simonović (разговор) 00:37, 30. март 2018. (CEST)

@Miljan Simonović: На том сајту имаш Станију, вјероватно сваку Звезду Гранду итд. То није никакав сајт признатих умјетника већ регистар свега што има у музици. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:16, 15. април 2018. (CEST) с. р.

Па Станија и има чланак на ср.вики. Додуше, не баш искључиво као певачица, али има.

Али, да, слажем се. У том случају, тај сајт није најзгоднији за смерницу. --Miljan Simonović (разговор) 00:29, 15. април 2018. (CEST)

Ја сам релативно скоро написао чланке о Осману Ахмеду и Зорану Репцу, односно музичкој групи „Радио”, који заједно имају три албума. Ово наводим као пример, а мислим да их има још доста. Требало би пречешљати већ постојеће чланке и преиспитати статус или кренути у другом смеру ка спуштању критеријума. Опет, албум је албум, па би са друге стране дошло до отварања доста простора за писање. Када сам приликом писања чланка о Марку Пантићу претраживао интернет, прво што ми је изашло било је ово. Немам баш неки јасно дефинисан став по овом питању, не толико због својих доприноса, колико због несигурности шта да мислим. Такво је време да свако може да изда албум, мада ни више њих не представља препреку за оне довољно солвентне „уметнике”. Lotom (разговор) 01:05, 15. април 2018. (CEST)

Масовна музика се све више сели на интернет, тачније, на јутјуб. Албуми се све мање снимају, јер је то неисплативо. Већина извођача масовне музике на Балкану сада улаже у видео спотове јер ће се они вртети на јутјубу. Зато критеријум од три албума није у складу са временом. Такође, Википедија није музички блог где ћемо да оцењујемо како ко пева, нити смо морални суд. Википедија пружа информације.--Mr. Vols (разговор) 03:41, 19. април 2018. (CEST)

@Mr. Vols: је л имаш онда неки други конкретан предлог? Албуми се и даље објављују, иако то није класичан, већ онлајн формат, тако да, уколико је неко објавио три албума, онда је вероватно довољно релевантан за чланак. Поред тога, било би идеално наћи неки сајт, попут дискогса, који пружа приказ свих релевантних музичара. --Miljan Simonović (разговор) 04:24, 19. април 2018. (CEST)

Да, али је ЈТ независтан медиј, па се на тај начин поставља и питање важности јутјубера. Ако нумере посматрамо као синглове, то има смисла, али онда треба дефинисати на који начин се ваља опходити према томе генерално. Музика се свакако најчешће миксује у студијима, а пракса до сада је показала да музичари те синглове најчешће уоквире у један албум, после неколико година стварања. Тешко да за некога с једном песмом може да се каже да је певач, међутим студијски албум драстично мења ситуацију. Интернет је игра великих цифара, најчешће нереално надуваних из комерцијалних разлога. Популарност одређених људи можда јесте велика, али на значај утичу различити параметри. Гастоз је, свима је мање-више јасно, најмање познат, а и значајан као певач. Мислим да је овде битан и период активности неког музичара, односно опус његовог стваралаштва кроз то време. Lotom (разговор) 11:10, 19. април 2018. (CEST)

@Miljan Simonović: @Lotom: Мој предлог је да се ставка спусти на један албум. Три албума је превисок критеријум. Ако друге Википедије дозвољавају један албум (пример:Billie Eilish, зашто бисмо ми били толико строги? Лорд има два студијска албума и има своју страницу на преко 50 Википедија. Сви сајтови са великом базом података било да говоримо о дисклогу, рејтјоурмјузику, ластфму, имбдију и сл. заснивају се на принципима сличним као Википедија - корисници интернета уносе податке, уредници их контролишу. Народна библиотека врши катологизацију и албума, тако да цоббис може да буде извор за домаће, с тиме што онда искључујемо алтернативне начине објављивања и стојимо иза водећих издавачких кућа у земљи (Гранд, Цити, ПГП), пошто нису каталогизоване мање издавачке куће. Тако да не верујем да је сајт о релеватним музичарима могућ.--Mr. Vols (разговор) 11:55, 19. април 2018. (CEST)

Предлози смерница

Уколико музичар задовољава неки од следећих услова, релевантан је за чланак:

• може се наћи на сајту discogs.com
• учесник Евровизије или неког другог међународног такмичења
• има 3 албума
• као члан музичког/их састава има најмање два студијска албума
• има минимум 10 композиција или један студијски албум
• активан је извођач ауторских дела током најмање 10 година

Криминалци и злочинци

С обзиром на то да постоје чланци о људима уплетеним у незаконите активности и ово је једна од области о којој се може дискутовати. Међутим, да би неко званично био третиран као криминалац, логично је да је неко такав правоснажно осуђен. Међутим, постоје многи случајеви у којима се неки људи оптужују за различите малверзације и да се на основу тога ствара суд јавности, али без доказа одређених тврдњи. Велико је питање које „успехе” неко треба да постигне, да би био значајан као криминалац. У сваком случају, Википедија није место за етикетирање било кога и свака тврдња без изричитих доказа може се сматрати клеветом, чему овде није место. Притом ваља напоменути и да ова полемика не обухвата питање независности правосудног система.

Са друге стране, често се термин тајкун везује за криминал, што формално није основано. Порекло капитала многих од њих јесте сумњиво, али су честе ситуације у којима су они пословали у складу са „рупама” у законима. Како је свако недужан док се кривица не докаже и овде исто тако није дозвољено окарактерисати било кога криминалцем, ако за то нема валидних тврдњи. Када контроверзе постоје, све то је неопходно ускладити са НТГ. Иако је све ово по ПС-у, то се некада изгуби из вида, па се догоди да се неко превише занесе у својој креативности.

Злочин је широк појам, међутим на овим просторима(у Србији и региону) термин ратни злочинац је често у употреби. Мислим да су овакве индивидуе саме по себи довољно релевантне за википедију, јер су (ин)директно утицали на живот и смрт многих људи, породица, па чак и народа. Хашки трибунал је имао за циљ, односно био представљен као међународни суд, чији су предмети били у вези са тешким кршењем хуманитарног права. Овај суд јесте био често оспораван, посебно у Србији, али је држава остварила пуну сарадњу са њим и уважавала његове одлуке, па се у том смислу његове одлуке формално могу сматрати релевантним. Међутим, ако је неко осуђен као ратни злочинац, сматрам да је потребно нагласити и ко га је таквим означио и када, односно на основу којих доказа.

Под ову тему потпадају и индивидуалци који су изазвали катастрофе ширих размера, у којима је настрадао већи број људи, или причињена прилично велика материјална штета. Међутим, таквих случајева нажалост има превише у целом свету, док моги нису ни познати јавности, па не знам колико је неопходно писати о њима, сем посебних одељака у чланцима о немилим догађајима. Lotom (разговор) 15:18, 30. април 2018. (CEST)

Остале личности

Јутуб звијезде

Поздрав, прво да кажем да лично нисам за то да се јутуберима праве странице. Али пошто видим да Феликс Арвид Улф Шелбеј је ту, очигледно да има нека граница кад је то прихватљиво. Мислим и разумијем у једну руку, човјека слушају милиони људи тако да има утицаја на друге људе а и онлајн медијум постаје све популарнији код младих тако да морамо имати неку границу што се тога тиче. Исто тако неки много мање релевантни људи који су се појавили у једној серији имају своју страницу. Добро сад испаде да се залажем за јутубере али није ми то била намјера. По мени Кимберли Кардашијан Вест не би требала имати страницу али њена популарност је довела до тога да би било лоше да као ециклопедија немамо страницу о њој. Свакако енциклопедије које се објављују у писаном формату нису још почеле писати о јутуб звијездама тако да због тога нисам ја за то, али ми смо енциклопедија отвореног типа а и енглеска вики је почела да пише о њима. Зато питам остале да се изјасне овдје шта мисле о овоме, да то разјаснимо за убудуће. Karakondzula (разговор) 23:19, 29. април 2018. (CEST)

Свакако против. Десетине хиљаде јутјубера би завршило на википедији, а они немају занимање, јер гледање у камеру то није. Кимберли Кардашијан је ТВ лице и манекенка, а појавила се у великом броју филмова и серија, што је свакако плус. Што се тиче Феликс Арвид Улф Шелбеј, по мени тај чланак није за википедију. Особа која снима реакције на видео игрице као он, није релевантна за енциклопедију, јер се онда даје зелени сигнал за писање чланака о свим другим јутјуберима. Википедија на енглеском колико год имала неке добре чланке има доста смећа и става сам да не треба да се икада угледамо на њу нити било коју, већ разјаснимо питање значаја људи. --MareBG (разговор) 23:40, 29. април 2018. (CEST)

Ни ја нисам за то да јутјубери који се баве искључиво тиме имају чланке. Уколико су се поред тога остварили на још неком пољу, као што је то случај са Ким Кардашијан или са Гастозом у Србији, онда и може, овако тешко. Мислим да је на ен.вики потпуно другачија прича, судећи по овом списку, али, као што рече Марко, не морају све Википедије да имају иста правила. --Miljan Simonović (разговор) 00:07, 30. април 2018. (CEST)

Наравно ако су се остварили на неком пољу толико да прелазе праг релевантности онда зашто да не. --MareBG (разговор) 01:28, 30. април 2018. (CEST)

Блогери

Слично јутјуберима, блог је врло популарна форма, па се многи одлучују за покретање својих. Њихов дијапазон и садржај се веома разликује, али је начин на који функционишу исти. Да ли је у питању писани садржај, или влог, који не мора бити стриктно покренут на ЈТ-у, није пресудно питање. Разлике у „тежини” постоје, али је то поново случај где се у први план ставља популарност наспрам значаја. Чланци који бивају написани, а тичу се власника блогова, из мог угла обично изгледају као пропагандни материјал, а неретко се дешавало и да их пишу чак и сами ти људи. Ја у овом тренутку не видим потребу за оваквим садржајем на Википедији. Lotom (разговор) 15:18, 30. април 2018. (CEST)

Учесници ријалити програма

Како се неретко у расправама напомиње (не)постојање чланака о учесницима емисија оваквог типа, ово би исто требало обухватити расправом. Моје мишљење је да су људи неостварени и нерелевантни на другим пољима и даље неважни за овај пројекат и као „звезде” ових емисија. Као аргумент узимам то што то није конкретно занимање, траје сезонски, као брање малина, на пример и не мора нужно да значи да ће се неко од њих било када поново појавити у тој улози. Нисам детаљно упознат са правилима тих емисија, али мислим да ни победници серијала опет нису толико значајни. Друга ствар је уколико се појединац остварио у некој конкретној области, па се као такав појавио. Такође, постоји и обрнут принцип додељивања значаја. На пример, опет је дискутабилно да ли би чланци о Јелени Голубовић или Гастозу прешли праг толеранције пре учешћа у тим емисијама. Међутим, остаје питање шта је то што појединца разликује од већине и мислим да је пожељно да се и ово пропрати на неки начин, зарад сузбијања крајње пристрасности приликом појединачних гласања. Чињеница је да су те емисије саставни део естраде и као такве доносе одређену популарност својим учесницима, међутим овде је реч о значају, односно квалитету наспрам квантитета у глобалном смислу. Уз ограду да је ово мој лични поглед, волео бих да видим и аргументе друге стране. Lotom (разговор) 15:18, 30. април 2018. (CEST)

Старлете

Термин који не би требало да буде конкретно везан за одређени пол, али који се често провлачи кроз таблоидно новинарство. Иако је некада имао другачије значење, данас се у жаргону везује углавном за особе женског пола, претежно у негативном контексту. Уско повезано са ријалити програмима, овим се наглашавају особе без занимања, односно коктелом више њих, које су у неком својству стекле популарност. Колико сам успео да укачим из свега постојећег, најчешће се приписује манекенкама, певачицама, плесачицама или порно глумицама у покушају. Мислим да је ово још једна категорија нерелевантних људи за Википедију. Lotom (разговор) 15:18, 30. април 2018. (CEST)

Коментари

Против сам некаквог детаљисања правила и измишљања топле воде. Проблем уопште не постоји у правилима већ у уредницима који „чудно” гласају. И прошла правила су мртво слово на папиру, између осталог и што сви знају какав им је предлагач. Википедија не може радити тако што ће један уредник протумачити да једна референца није вјеродостојна, и да је ту готов случај. Одмах се јави други који мисли да јесте. И онда чланак иде на гласање гдје уредници „чудно” гласају. Дакле, просто речено — сва суштина лежи у гласањима за брисање чланака. Неки су овдје толико пооштрили правила гласања да више и не важи принцип да је Википедија слободна енциклопедија. Гласати може само ужа структура (админи + неколико осталих уредника). Та неслобода иде дотле да је глас на гласању поништен и дугодишњој уредници Јагоди из неког баналног („званично” усвојеног) разлога. Дакле, нема рјешења у томе нити пооштровати правила о значају нити правила о гласању. То само доводи до одлива корисника. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:09, 30. март 2018. (CEST) с. р.

Жељко, поштујем став, али уколико неки јасни критеријуми не постоје, све може да оде предалеко. Слободна енциклопедија значи да је отворена свима који желе да својим доприносом помогну пројекат, али не да исти претрпавају свиме што им падне напамет. Управо зато што неки правила доживљавају као измишљање топле воде, долази до одлива корисника. Ако су правила установљена, онда су иста за све кориснике, без обзира на њихов статус. Уколико неко сматра да је правилима потребна измена, може да уложи „амандман”, који би се потом ставио на гласање. Уопште није циљ пооштравање, већ дефинисање правила. Зато сам позвао заједницу да се изјасни, али је некима важније да се грабе за функције, а да пројекат бива угрожен због понашања појединаца. Ако се правила буду заједнички формулисала и већински изгласала и администраторима би било лакше да тумаче захтеве за брисање, па би се и субјективност приликом гласања смањила. Ја бих само волео да се зна неки ред, а не само да се садржај набацава збрда-здола и да то нико не контролише. Lotom (разговор) 01:04, 31. март 2018. (CEST)

Каква црна контрола садржаја?! Па кога брига за то осим у појединачним случајевима када нам нешто баш запара очи? Па Викимедија Србије, која би требала да држи до правила, склапа неке „уговоре” о уређивачким радионицама гдје пола унесених чланака нема везе са релевантношћу. Али ето то је као уређивачка радионица и нема везе. А никакве користи од тога нема, који су то ученици са радионица остали да уређују? И даље су нам главни уредници они који су овдје „залутали”, а не они који су на радионицама писали небитне чланке. Админ Миљан је скоро одбио да обрише чланак (јер сам га ја предложио) и ставио на гласање. Кроз сат времена га је обрисао јер му је и други корисник (али очигледно његов миљеник) рекао да је чланак једно ништа. И шта сада, ми правилима треба да помогнемо Миљану да не буде толико пристрасан? За њих важи само правило 51% након што су изабрани, а ми који нисмо админи немамо шта ни тумачити. Зато сам против узалудних пооштравања правила и прављења пројекта још затворенијим. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:30, 31. март 2018. (CEST) с. р.

Јако је тешко, а вероватно и немогуће, прецизно дефинисати критеријуме када је реч о биографским чланцима пошто је свака биографија случај за себе. Увек постоје неки специфични случајеви који одударају од општих правила и норми. На пример, било који спортиста који је учествовао на Олимпијским играма аутоматски је валидан за енциклопедију, чак и у ситуацијама када је до истих тих игара дошао путем неких специјалних позивница, и никада у каријери није остварио неки значајнији резултат. Док, са друге стране, спортиста који се бави истим спортом и једнако је неуспешан као овај први, али који никада није наступио на неком значајнијем такмичењу, није релевантан за Википедију. Екрем Јеврић није снимио ни један албум и не може се сматрати музичарем, али је и са том једном песмом постао својеврсна сензација и симбол савремене поп културе, и као такав заслужује чланак. Иако имамо нека оквирна правила код биографија, ипак је свака од њих случај за себе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:47, 6. април 2018. (CEST)

@НиколаБ: Никола кладим се да си мислио на овог момка из Екваторијалне Гвинеје, чувени Ерик Мусамбани .--Soundwaweserb (разговор) 21:59, 6. април 2018. (CEST)

Између осталих. Мусамбани је баш одличан пример. Узгред и данас се сећам оне епске борбе човека и воде у базену хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:14, 6. април 2018. (CEST)

Сагласан сам с том констатацијом, али мислим да је потребно да имамо бар неки минимум критеријума. Јер кад год се потегне расправа за брисање неког чланка, ми немамо конкретан основ, већ се гласа субјективно и често долази до ситуација да чланци сличне тежине и садржине доживе потпуно различите судбине. Мислим, помиње се терање људи са Википедије, али то није неки аргумент. Разумем налажење увређеним/ом ако се неки „његов” или „њен” чланак обрише, али ако постоје неке смернице о значају који исти не испуњава, то је потпуно легитимно образложење. Изузеци увек постоје, наравно, али те случајеве је потребно посебно и посматрати и ту је Никола апсолутно у праву. Али ни за та оквирна правила, нисам сигуран да су икада дефинисана овде, већ онако угрубо преведена, или чак само преусмерена на ен.вики. Зато мислим да не би било лоше посветити се томе, али ми се чини да ми као заједница нисмо спремни на то. Комуникација некада превише ескалира и доводи до међусобних оптужби и раздора, а све због тога што се тешко уважавају туђи ставови, без обзира на то што нико није у обавези да исте усвоји. Некад стекнем утисак да се појединци уместо на свој допринос на пројекту више фокусирају на ниподаштавање и омаловажавање других и њиховог труда. То што мислим ја, или било који појединац свакако није потпуно небитно, али не мора да буде пресудно када је доношење било које опште одлуке у питању. Зато и постоји консензус. Lotom (разговор) 13:50, 7. април 2018. (CEST)

@НиколаБ: правила која би се донела не би била искључива. Зашто рецимо не би могло да у правилима за спортисте стоји:

• да би спортиста био релевантан за чланак, мора да има толико и толико наступа у професионалној лиги
• сваки учесник Олимпијских игара је релевантан за чланак
• сваки учесник светског (или континенталног) првенства је релевантан за чланак
• ...

или за певаче:

• сваки певач који се може наћи на сајту discogs.com је релевантан за чланак
• сваки учесник Евровизије или неког другог међународног такмичења је релевантан за чланак.
• ...?

Мислим да су ово и више неко конкретне и коректе смернице и да ће се тиме знатно смањити број чланака који ће бити на гласању, а и отклонити сумње да ли о некоме писати чланак или не. Изузеци ће увек постојати, али је зато и ту страница Википедија:Чланци за брисање. --Miljan Simonović (разговор) 15:58, 7. април 2018. (CEST)

 Коментар: Проблем је и у томе што јако мали број корисника учествује у гласању за брисање чланака. На последњих 10 гласања учествовала су по 4-5 корисника, а и ако се погледа листа последњих 30 гласањ, углавном никад не гласа више од 10 корисника. Ово је мали проценат у односу на број активних корисника. Овде је покренута дискусија само о фудбалерима, певачима и глумцима, а шта ћемо са старлетама и учесницима ријалитија, пошто се чланци о њима све чешће појављују. Ја сматрам да њима ниј место овде, али и то треба дефинисати. Такође постоји и много песника, књижевника и сликара, који нису релеванти а имају чланке. Пре извесног времена сам предложио чланак Стеван Бајкић за брисање, јер је човек књижевник без иједног објављеног дела, па ме нису подржали на гласању, а један од корисника је гласао без да и погледа чланак. --Pinki (разговор) 11:11, 13. април 2018. (CEST)

@Pinki: као што је наведено на почетку ове расправе, идеја је да се дефинишу правила/смернице за све људе, од фудбалера, преко певача, до старлета и блогера. Ово је само почетак, а мислили смо да се потом расправа прошири и на остале теме. Међутим, чак ни за ове људе се није укључио велики број корисника, што је и те како проблем. --Miljan Simonović (разговор) 11:46, 13. април 2018. (CEST)

Мали број уредника је генерални проблем домаће Википедије, а не само проблем на гласањима о брисању чланака и уопште на свим гласањима. Мада сам ја оптимистичан да уклањањем БокицеК са мјеста админа више нећемо имати изражених проблема са бјежањем са пројекта. Оптимистичан сам и у погледу тога да уклонимо ово што смо уреднике свели на гласаче (админи + неколико осталих уредника), а остали корисници који немају право гласа могу слободно да иду. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:09, 13. април 2018. (CEST) с. р.

Оптимистичан сам и у погледу тога да уклонимо ово што смо уреднике свели на гласаче (админи + неколико осталих уредника), а остали корисници који немају право гласа могу слободно да иду.

Ја мислим да се ово управо може постићи дефинисањем смерница. Неко хоће да пише нешто, погледа правила, види да та особа (не) заслужује чланак и то је то. --Miljan Simonović (разговор) 17:55, 13. април 2018. (CEST)

Као што је Миљан нагласио, замишљено је тако да се покрију све области. Ја сам намерно изделио све на секције, у нади да ће се више људи укључити када су остале области у питању. Ово није гласање, већ само дискусија, па свако може да изнесе став. Почели смо од људи, а могли смо од било чега. Као што смо имали прилике да видимо овде, уколико дође до размимоилажења ставова, односно провокација у најгорем случају, ми немамо јасно дефинисане смернице које описују одређене случајеве. Гласа се по слободној вољи, али у складу с правилима. Значи дефинисати правила, па коме неки део смета, или сматра да је потребна имена или допуна истих, увек се иста може додатно и изгласати. Мислим да није проблем у томе да неки људи немају став, већ да се многи не изјашњавају. Lotom (разговор) 09:42, 14. април 2018. (CEST)

Али јасно ти је да је немогуће покрити све области, и да колико год обимне смернице о биографијама биле, остат ће огроман број изузетака од њих. И увек ћемо имати гласања у којима се захтева брисање неког биографског чланка уз примедбу везану за релевантност. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:03, 15. април 2018. (CEST)

Осим што је немогуће покрити све, исто тако је и нелогично да се за пооштравање правила о релевантности залажу корисници који гласају за учеснике Парова, којима је референца број прегледа на јутјубу, сајт на ком је Станија пјевачица и сл. Уосталом, досадашње пооштравање правила којима је „власт” дата само неколицини уредника да одлучује и довела нас је до тога да је на пројекту и остало само тих неколико уредника. Овај пропали предлог треба обуставити и избацити из актуелности. Очигледно да нико не жели да му се намећу детаљни и неспроводиви параметри шта је битно, а шта не. Свако је толико паметан да послије неког боравка на Википедији то и сам зна. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:09, 16. април 2018. (CEST) с. р.

Што се мене тиче, може и да се скине. Ђорђе је то већ био и урадио неки дан. Пооштравање правила ја овде не видим, јер никада и нису дефинисана. Свако пише шта му је воља, а исто тако се и гласа. Не сумњам да су сви овде паметни, али је суштина да се не потеже само то питање. Нормално је да ће изузеци увек постојати, али је битно оно што чини те изузетке. Приликом једног од скорашњих уређивачких маратона, добили смо чланак Zorana Jovanović, претходно унет у листу потребних чланака од стране анонимног корисника. Волео бих да ми неко објасни по чему је тај чланак релевантан и којим критеријумима се води. Делује ми као да неки не разликују популарност од значаја, што је поражавајуће. Кроз историју је било много личности које су у неком периоду биле популарне у одређеним групама људи, али да ли су сви они оставили неки свој траг који је озбиљно утицао на цивилизацију? Ја мислим да нису баш сви.Lotom (разговор) 00:38, 16. април 2018. (CEST)

 Коментар: Здраво! Све чешће стичем утисак да приликом разних разматрања губимо из вида одговор на питање: Шта је интернет? Одговор на питање нам је упитио Тим Бернерс-Ли, кога многи сматрају оцем интернета, када је представљајући World Wide Web рекао:

World Wide Web је направљен да буде библиотека људског знања, људске културе, која дозвољава креирање индивидуалних веб сајтова преко којих људи могу размјењивати идеје.

Ово важи и данас! Сада је јасно да сваки чланак може бити објављен и да ту нема простора за ВП:Значај, посебно не на такав начин да се поставља изнад или изван горе наведених речи. Ми смо сведоци да је управо тако, јер многи објављени чланци нису јавно доступни зато што не задовољавају критеријуме Значаја, а ипак представљају део људске културе. Администратори требају нађи начин како да усмеравају кориснике, додатно их мотивишући. Увек постоји опомена и опција блок, да се страсти смире и уредници уразуме, мада верујем да већина уредника није склона вандализмима, него има потребу да доприноси. Сматрам да ће Значај на свом путу до потпуног укидања, бити све блажи, посебно према новим чланцима и уредницима. Срдачан поздрав! Filipović Zoran (разговор) 01:14, 16. април 2018. (CEST)

Из овога произилази утисак да би требало да аминујемо сва писанија о учесницима ријалити програма, деци која се снимају за YT, квазинаучницима, надрилекарима, књижевницима без објављених дела, спиритуалистима, теоретичарима завере... Овим не наглашавам да их треба брисати по виђењу, али дефинитивно неки критеријум и праг толеранције мора да постоји. ВП:Значај није укинут ни на једном пројекту. По томе могу да констатујем да је жеља неких корисника да овде имамо потпуну анархију, тако да би појединци могли да врше самопромоцију, или рекламирање садржаја. Википедија није регистар физичких и правних лица, већ енциклопедија. Мој бесплатан савет онима који потенцирају „значај” особа, је ли, јавних личности, које су познате као учесници неке од емисија „забавног” карактера, био би да напишу сопствену енциклопедију о томе и објаве је. Поред тога што би могли нешто да зараде, могли би и да просветле нас неуке по том питању. Наравно, у зависности од критика таквог лексикона. Па ко зна, можда се тиме и изборе за статус и значај овде.

WWW је потпуно другачији појам од концепта Википедије. А можемо и о Dark Web-у, или Deep web-у онда, пошто несумњиво и они постоје. Људи могу размењивати идеје, али томе није место у ГИП-у. То што било ко од нас има неку личну интернет страну, не значи да је иста значајна. Lotom (разговор) 10:34, 16. април 2018. (CEST)

Сасвим је јасно да нема WWW не би постојала ни Википедија, посебно не као библиотека људског знања. Сетићемо се да је:

Википедија енциклопедијски је пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету, што је и слоган овог веб-сајта.

Рекламирање садржаја већ постоји на Википедија, што се најбоље може видети у члнаку Мајкрософт виндоус (производ који се продаје) који је прешао Значај, али је далеко од енциклопедијског и при томе не полемишем на тему да ли треба да постоји чланак о софтверској компанији која је правоснажном судском пресудом осуђена по антимонополским законима, како у Америци тако и у Европи. Избећи ћу полемику на тему парадоска да имамо велики број чланака о порно глумцима и глумицама, сексуалним помагалима и еротици (који морају да постоје) који су прешли праг, а немамо објављење чланке о можда бољим темама и личностима који нису популарни па су брисани због Значаја, при чему постоји значајан број чланака који немају енциклопедијски карактер. Ја не гајим илузије и сасвим ми је јасно да ће у једном тренутку и ријалити личности да испуне услове Значаја, па ће чланци о њима бити јавно доступни. Наравно то се неће сматрати промоцијом и рекламирањем особе која нема никакав душтвени допринос, али има извесну популарност. За мене је најфасцинантније да особа отвори кориснички налог на пројекату слободног садржаја на интернету, да би потом на пројекату слободног садржаја на интернету брисала чланке (при чему URL чланка и даље постоји јер WWW не дозвољава његово брисање), не дозвољавајући корисницима да се са њима упознају, при чему му је заједница која доприноси креирајући чланке то дозволила, што је још један парадокс. Ја знам да Значај постоји на другим Википедијама и да ће наставити да се користи све до неког бољег решења, и не залажем се за анархију. Ја знам да су моји ставови у мањини, али сматрам да имам право да их изнесем. Filipović Zoran (разговор) 12:57, 16. април 2018. (CEST)

О порнографији нема потребе полемисати. Постоје државе где је законом забрањена, али не и на просторима где је српски један од језика у употреби. Постоје независне награде за протагонисте и порнографска остварења и мислим довољно јасно да је та тема итекако глобално заступљена. Ријалити програми локалног карактера су потпуно друга прича, јер је превише оних који прођу кроз исте, а о њиховом глобалном значају је илузорно расправљати. То је искључиво комерцијални садржај, који никакву примену, осим, усудићу се да оценим, забаве за „духом сиромашне” нема. Јер другачије не могу да схватим садржаје којима је главна карактеристика вређање. Не видим суштину писања чланака о људима без дефинисаног занимања, који се ни за шта не залажу, осим за лични профит, а ни која је разлика између њих и просечних кладионичара, сем што се једни могу видети на телевизији, а други поред телевизора. Поврх тога, иако то чак приказују телевизије са националном фреквенцијом, те емисије су суштински локалног карактера. Мајкрософт виндоус поред тога што представља комерцијални пројекат има итекако широку примену у свакодневном животу на глобалном нивоу, што је довољно значајно, а свакако је познат и међу онима који користе друге оперативне системе. Поредити га са пројектима у зачетку, са којима су упознати тек корисници на ограниченом подручју, нема сврхе. То како се на интернету индексирају везе овде није поента приче и потпуно је ирелевантно њихово постојање, ако је представа истих Tabula rasa. Ако је неки од „црвених линкова” раније био написан, па обрисан, у историји ће стајати администраторске акције и њихово образложење. Свакако је мишљење појединаца овде значајно у полемици, али би конкретан став по овим питањима заједница требало да изгласа. Ко год жели, увек може да изнесе свој предлог, а на осталима је да то подрже, или не подрже. Lotom (разговор) 14:00, 16. април 2018. (CEST)

Тачно је да Мајкрософт оперативни системи на глобалном нивоу покрећу преко 85% рачунара, али заборављамо да нас је све који га користимо преко EULA договора начинио саучесницима (а да то и не знамо) његовог монополског понашања, кршећи Шерманов антимонополски закон по коме је у Америци осуђен. Ми смо, као саучесници, још одлично прошли. Ми се некако увек сусрећемо са таквом врстом парадокса; ево на конференцији сам упознао будућу уредницу која има потребу да објављује чланке о андрагогији и о професорима из те области, и каже да ми да има само 30 студената у целој Србији који се њоме интересују. Ја сматрам да такви чланци, као слободан садржај, треба да постоје на Википедији на српском језику, без обзира на мало интересовање, али опет се поставља питање: Да ли ће прећи Значај? јер ако га не пређе као и да непостоји, а онда ми нисмо пројект слободног садржаја на интернету. Хвала на корисној полемици! Filipović Zoran (разговор) 14:32, 16. април 2018. (CEST)

Хвала и Вама! Постављање слободног садржаја на Википедију значи да тај садржај не крши било чија ауторска права. А сви чланци на њој морају бити утемељени на реалним вредностима и чињеницама. Контровезне чињенице потребно је нагласити и референцирати у складу са НТГ, чиме би се јасно нагласили ставови сукобљених страна. То што било који појединац има потребу да пише о некој теми, не значи и да је та тема довољно релевантна. А смернице о ревелантности требало би да изгласа заједница. Свако ко заступа било који став треба да има и аргументе. А управо су аргументи и јаке референце нешто што чланак чине веродостојним. Смернице о значају чине једно од правила за писање на сваком Вики пројекту. Одступања постоје, али се у тим случајевима опет износе аргументи зашто се баш тај појединачни случај разликује од осталих. Моје мишљење је да ако желимо да Википедија на српском језику буде озбиљно схваћена као пројекат, морамо да радимо на томе да чланци буду квалитетни и да унете информације буду тачне и јасне свакоме ко их чита. Приликом уређивачких радионица неопходно је учесницима скренути пажњу на правила и смернице за писање. Чланак је увек могуће испратити одређеним шаблоном, у складу с којим би се требало понашати у случају да неко изгуби интересовање да чланак заврши. Да ли је то брисање, допуна, сређивање или било која акција, зависило би од садржаја чланка. Моје намере приликом покретања ове полемике биле су најбоље, јер мислим да би корист од дефинисања неких смерница била значајна. Међутим, уважавам и ставове осталих корисника, без обзира на то да ли сам сагласан са њима, или не. Lotom (разговор) 16:54, 16. април 2018. (CEST)

Заправо нисам имао намеру да полемишем, али је нама википедијанцима просто немогуће стати када дође до квалитетне расправе. Слажем се да је неопходно да стално и у што већој мери стављамо нагласак на Смернице, Енциклопедијски значај и Независну тачку гледишта. Сматрам да можемо постићи већи квалитет чланака једино ако успемо да повећамо број отворених налога на преко 500.000 јер је из тог капацитета могуће веровати да ће 3.000 уредника бити свакодневно активно уз повећање броја администратора на 30 и више. Са жаљењем закључујем да је ВП:Значај несавршен алат, који је неопходан администраторима. Filipović Zoran (разговор) 15:03, 19. април 2018. (CEST)

 Коментар: Најпре похвала кориснику @Lotom: што је покренуо ову тему, али искрено мислим да од целе приче неће бити ништа конкретно. Премали број корисника се укључио у расправу, а требају нам конкретна решења и предлози. Чини ми се да већини уредника одговара ово не дефинисано стање, како би се могли писати разни неенциклопедијски чланци (посебно о особама). Такође, као што сам то већ напоменуо горе мали број корисника учествује у гласањима за брисање чланака, па многи лоши члаци остају. Ставове треба дефинисати, али мислим да треба кренути од конкретне теме — нпр фудбалери, глумци, ријалити звезде. Заједница мора да постоји и да има став. Неко горе рече да Википедија треба да буде слободан садржај и да нема места за ВП:Значај. У потпуности се не слажем са оваквим гледиштем! Ово није некакав слободни сајт или форум да пише ко шта жели, већ енциклопедија која мора имати критеријуме! На нама је да те критријуме дефинишемо. Често се дешава се да се о релевантној особи напише лош и неенциклопедијски чланак, такође, ретко али се ипак дешава да се о нерелвантној особи напише добар чланак, али најчешће буде да се о нерелвантној особи напише лош чланак и да он опстане због сујете разних корисника и прегласавања. Постоје разна недефинисана поља на Википедији, ево нпр ово о измишљеним јунацима и питање да ли су нам потребни ови и овакви чланци — Баћко Бојић, Јанаћко Јањић, Розалија Михајловић, Густав Стојановић, Драган Чомбе Чмар и да сада не набрајам. Шта радити нпр са овом темом. Једноставно је не могуће решити све одједном треба ићи редом, али пре тога треба постићи консензус заједнице да постоји жеља за решвањем овог/ових проблема, а не да будемо као што каже Жељко само гласачи. --Pinki (разговор) 10:37, 18. април 2018. (CEST)

Управо је ово суштина покретања теме и драго ми је да је неко у потпуности разумео. Значи не да било коме стоји мач над главом, нити ускраћивање слободе за писање, већ дефинисање основних критеријума. Ово су добри примери како енциклопедијски чланци не би требало да изгледају. Није спорно то што су у питању измишљени ликови и о томе се да полемисати, јер заступљеност ликова из серијала постоји и на осталим пројектима, већ је проблем у томе што не постоје било какви извори у овим чланцима. Опет наглашавам, ако неко има вољу и идеју на који начин бисмо могли да дефинишемо значај личности из свих области, било би пожељно да се укључи. Ја сам изнео своје виђење када су неке од њих у питању, а покушаћу да сагледам и остале области. Знам да многе ова расправа не занима, али је онда потпуно илузорно позивати се на непостојање смерница за писање приликом расправа о брисању појединих чланака. Мени је жао што нисам имао времена да присуствујем конференцији пре неколико дана, али лично сматрам да је ово значајна тема за полемисање. Од овога добрим делом зависи и политика пројекта, односно да ли је циљ да имамо што више чланака, или је фокус на њиховој важности. Ако квантитет стоји наспрам квалитета, онда бисмо могли да имамо проблем. Lotom (разговор) 14:18, 18. април 2018. (CEST)

@Pinki: Сви ми знамо да велики број активних веб-сајтова од укупно 1,770,411,187 (Netcraft, март 2018.) није отворен у симслу да се корисници могу регистровати и уређивати га, а чак постоје и веб-сајтови чији садржај само регистровани корисници могу да читају, али је Википедија и по том питању отворен веб-сајт јер свако може да се региструје и уређује садржај (чак и без корисничког налога) и његове измене су одмах видљиве; не видим како Википедија 'није некакав слободни сајт' како кажете, јер је Википедија управо оно што тврдите да није. Карактеристика енциклопедије је да има велики број чланака од којих један број чланака има енциклопедијски карактер, али ми не можемо очекивати да ће сваки чланак испуни услов енциклопедијски карактер; заправо велики број чланака једноставно неће испунити тај критеријум. Ипак, чак и такав чланак мора бити објављен и јавно доступан јер је слободан садржај и представља корисну информацију о делатности људи. Filipović Zoran (разговор) 20:03, 28. април 2018. (CEST)

@Filipović Zoran: Наравно да Википедија није некакав слободни сајт већ слободна енциклопедија што пише и на њеном логу. Енциклопедија која се може слободно уређивати, а не некаква сваштара и споменар у коју свако може писати шта му пада на памет или рекламирати садржај који продаје. Већина чланака нема потпун енциклопедијски карактер, али се значајан број корисника труди да их претвори у енциклопедијске. Довољно је погледати историју неких чланака како су се развијали, понеки од клица до изабраних чланака. Ипак тема овде није да ли је неки конкретни чланак енциклопедијски или не, већ да ли треба да буде овде или не. Сматрам да чланке, који нису релевантни треба избрисати, без обзира да ли је садржај опширан или не. Википедија је енциклопедија, а не телефонски именик. --Pinki (разговор) 20:34, 28. април 2018. (CEST)

@Pinki: Слажем се да википедија не би требала да буде сваштара, и веома сам разочаран што примећујем да постоје уредници који сматрају да чланак Сораја Вучелић има ециклопедијски карактер, релевантан је, има неутралну тачку гледишта, испуњава Значај и у складу је са Законима САД о осетљивим подацима живих особа, није промоција, и сада можемо прочитати да јој је мајка била болесна, а да Сораја у 31. години живота још увек студира, бавећи се моделингом.Filipović Zoran (разговор) 01:20, 3. мај 2018. (CEST)

@Pinki: На конференцији је било предавање на тему рекламирања на википедији и чак је приказан чланак за који се поуздано зна да га је урадила кућа за односе са јавношћу која је наплатила свој рад. За мене је најважније да енциклопедији слободног садржаја постоји чланак H&M о компанији која свакодневно зарађује огромна материјална средства и тај чланак није промоција, и да постоји чланак о српској порно глумици Анђела Митковски јер је порнографија део људске културе и тај чланак није самореклама, а да два пута није јавно доступан чланак о компанији Мали пингвин (софтверска компанија) који сам ја креирао, која за шест година није продала ни један свој производ па чланак није релевантан, јер поједини уредници сматрају да оджавање и промоција српског језика и ћириличног писма није култура људске баштине. Чињеница да нисмо дозволили да креирани чланак буде јавно доступан, не значи да то није постојало, или да још увек на постоји, као што се може приметири са компанијом Mаli pingvin чији рад можемо пратити на веб-сајту, а чији је чланак већ годинама недоступан. Може ли било ко да објасни релевантност чланка Клинасто писмо и да ли у садашњости уопште постоје људи у Србији које се баве писмом које је настало у касном 4. миленијуму п. н. е., као систем пиктограма? Filipović Zoran (разговор) 21:41, 28. април 2018. (CEST)

@Filipović Zoran: Понављам Википедија је слободна енциклопедија, а не сајт слободног садржаја. Енциклопедија мора имати уређивачку политику, а ову тренутно воде уредници (да ли ће у некој будућности постојати одређени уреднички тим не знам, али подржавам) и за сада они демократским путем одређују шта је за ову енциклопедију, а шта не. Чланак о вашој компанији је обрисан вољом већине уредника и то је то. Обрисан је не само због рекламирања, већ очигледно и због нерелевантности јер као што и сами кажете — шест година није продала ни један свој производ. --Pinki (разговор) 21:53, 28. април 2018. (CEST)

@Pinki: Уредници годинама воде такву политику да долази до одлива нових уредника и мало ко се труди да их исправно усмерава и додатно мотивише за даљи рад и допринос, па је напредак у броју чланака у стагнацији. Наравно да није продала производ, јер га нико није купио, али је купио производ који промовише рад српске порно глумице Анђела Митковски па уредници сматрају да је чланак о њој релевантан, без обзира на њен сасвим безначајан општи допринос напретку нашег друштва. За мене је битно да видим да велики број уредника сматра да чланак Мајкрософт виндоус није промоција производа компаније која је у Америци и Европи осуђена за монопол на тржишту софтвера, и да чланак има енциклопедијски карактер и да је релевантан, па није брисан исто као и велики број чланака о насељима у којима живи само једна особа, јер је то релевантно.Filipović Zoran (разговор) 22:10, 28. април 2018. (CEST)

 Коментар: Ми, википедијаци, смо исувише често склони да разматрамо да ли неки чланак није релевантан па га треба учинити невидљивим широкој популацији. По том питању имам потребу да са уредницима и уредницама поделим два актуелна става која нам говоре о могућем изненадном паду релевантности Википедије, највеће енциклопедије данашњице, а то су:

1. међу америчким википедијанцима влада став да приликом изненадног прекида снабдевања електричном енергијом, штампају материјал са википедије, и
2. ја сам пре годину дана материјално донирао википедију и тада сам читао релевантан чланак који тврди да уколико донације престану википедија располаже са материјалним средствима за наредне две године, па ће целокупни садржај бити недоступан, као што су данас недоступни многи креирани појединачни чланци.

Треба да имамо на памети да овом приликом нисмо анализирали два могућа сцанарија који су често предмет полемике у америчким академским круговима, на чију су тему направљени и филмови који су се у Србији приказивали на телевизијама са националном фреквенцијом, а то су: Шта се дешава ако ерупције на Сунцу достигну такав ниво да целокупна жива популација на планети Земљи буде спржена? и Шта се дешава ако ерупције на Сунцу престану па се планета Земља једноставно охлади? Као што примећујемо у оба ова случаја наш досадашњи целокупни рад не само да неће бити релевантан, јер неће имати ко да га чита, него га уопште можда и неће бити. Тако се враћамо на почетак: Сваки креирани чланак на отвореној енциклопедији слободног садржаја треба да буде јавно доступан. Filipović Zoran (разговор) 20:03, 28. април 2018. (CEST)

 Коментар: Чињеница да се у претходних 15. година није појавио уредник који би написао чланак о видео игрици из 1947. години на бази катодне цеви не значи да се људи нису тиме бавили; чињеница да се у претходних 15. година није појавио уредник који би написао чланак о групи од 2.000 TeX ентузијаста са немачког говорног подручја који успешно функционишу од 1989. године не значи да ће група Deutschsprachige Anwendervereinigung TeX да престане да постоји, то значи само једно: Ми нисмо нашим корисницима дозволили да се упознају са извесним интересовањима одређеног броја људи. Filipović Zoran (разговор) 00:58, 5. јун 2018. (CEST)

Добро запажање, међутим, ја не видим у чему је проблем да то неко и уради. Заправо, чланак постоји на енглеском и то добар, па га неко може превести, уколико је заинтересован. Овде нико никога не обавезује да пише о одређеним темама, јер нико није плаћен да би имао такву обавезу, сем у неким екстремним ситуацијама. Мене брине само нагомилавање чланака о разним квази-уметницима и личностима сумњивих биографија. С обзиром на то да су људи слабо заинтересовани за ову иницијативу, односно делује да изостају идеје на који начин бисмо се борили против таквих аномалија, нећу имати ништа против да се скине обавештење(сајтнотис). Уз то, тренутно су актуелне пријаве за ЕВК, па ово донекле смањује прегледност. Lotom (разговор) 10:18, 5. јун 2018. (CEST)

Kao i sva Vikipedijina pravila

Iza svih profesionalnih i akademskih publikacija je uvijek uređivački odbor koji je obično na vrhu same piramide znanja kojoj te publikacije pripadaju. Taj odbor odlučuje šta se publikuje i zašto i određuje ko piše a ko pregleda napisano. Odbor nije vođen nikakvim pravilima i uputstvima napisanim na stotine i stotine strana kao što imamo kod Vikipedije. Vikipedija nudi ogroman broj pravila i uputstava koja su često opširna, neprecizna, kontradiktorna i nerazumljiva a koja njeni amaterski urednici često ne čitaju ili nisu svjesni njihovog postojanja. Sva ta pravila i uputstva su podložna tumačenjima široke publike koja često u dnu priramide znanja relevantne za članak i gdje često lični i grupni interesi određuju sadržaj članka. Da stvar bude gora ni jedan Vikipedijin članak nije autorizovan niti su autorova prava zaštićena već je svako pozvan i kvalifikovan promijeniti tekst članka u bilo koje doba. Nad kvalitetom takvih članaka bdiju administratori, pregledači, vraćači itd koji su samoizabrani a često na dnu piramide znanja i koji znaju biti nepremostiva prepreka uredniku koji je u vrhu piramide znanja.

Rješenje je u hijerarhizaciji urednika na osnovi hijerarhije znanja koje posjeduju a ne u "mudrim" pravilima i uputstvima--BBabaru (разговор) 17:57, 24. април 2018. (CEST)

Делимично сте у праву, међутим постоји извесна контрадикторност у Вашем ставу. Тачно је да би уредници са правима требало да буду довољно елоквентни, међутим ни они не могу својевољно да одлучују шта је за Википедију, а шта не. Википедија је слободна енциклопедија и потенцијални уредници треба баш то и да имају на уму. Ауторска права преузетих података решавају се одговарајућим лиценцама, односно референцама на литературу у складу са дозволом аутора, уколико су преузети делови писаног садржаја. Странице свако може да уређује и то јесте суштина Википедије, а кредибилитет унетог садржаја потврђују референце. Правила постоје на сваком језичком пројекту, а упутства могу да буду од користи новим уредницима. Постоје начини како им увек могу бити доступна, али их прво треба дефинисати. У сваком случају, поштујем мишљење. Lotom (разговор) 20:21, 24. април 2018. (CEST)

Википедија не може имати уређивачки одбор који чине људи са дипломама јер да је тако почела одмах би и пропала. Мали број људи би је уређивао, уредници би били тематски подијељени и тако неактивна не би избила на прво мјесто на претраживачима. Википедија, осим што данас има рекламу и свако зна за њу, она је веома активан сајт и прва на листи претраге захваљујући и нормалним уредницима и вандалима. Што се дакле тиче тог аспекта, равни смо са вандалима. Што се тиче садржаја који је одговорност уредника, вјероватно је немогуће бити 100% објективан. Правила Википедије нису битна сметња за уређивање. Смисао тих неких правила и јесте да се почетницима прашта ако их не знају, а кроз неко вријеме ће постати искусни и добро их научити кроз праксу (нема потребе да неко сједи и учи их напамет и полаже испит из њих). Уосталом, мени као дугогодишњем уреднику увијек је „брига” како ћу написати/измијенити неки чланак, а не тамо неко правило или смјерница. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:08, 24. април 2018. (CEST) с. р.

@BBabaru: заправо, Википедија је имала своју претечу која је функционисала по принципима које сте приказали. Међутим, као што рече Жељко, пропала је и пре него што су људи чули за њу, управо због преоштрих критеријума, а притом је била волонтерски пројекат. Тако да, све што сте навели, у пракси пада у воду. Википедија као таква у теорији је била готово неодржива, али се у пракси показала као и више него успешан пројекат, а кредибилитет, наравно, обезбеђују референце. Уколико сте читали правила и упутства, могли сте да схватите да се Википедија не бави тачношћу, већ проверљивошћу, тако да на уредницима није да пресуђују да ли је А или Б страна у праву, већ да прикажу обе стране и поткрепе их адекватним референцама. --Miljan Simonović (разговор) 23:35, 24. април 2018. (CEST)

• Tvrdnja da bi Vikipedija propala ako bi imala uređivački odbor je neozbiljna. Enciklopedija holokausta i Britannica su primjeri uspješnih enciklopedija sa ozbiljnim uređivačkim odborima. To što je nekakva Nupedia propala ima vezu sa nesposobnošću osnivača da dobiju dovoljno jaku finansijsku podršku za projekt. Znanje nije besplatno nigdje a ono što se dobije besplatno često ništa ne vrijedi. Više od 70% akademskih institucija širom svijeta odbija Vikipediju priznati kao ozbiljnu publikaciju a farmaceutske kuće upozoravaju potrošače ne čitati opise ljekova koji se mogu naći na Vikipediji. A to da je Vikipedija "прва на листи претраге" dolazi od toga što je pretraživači (Yahoo, Google) redovno izbacuju na prvo mjesto, svjesno diskriminišući ostale internet publikacije.--BBabaru (разговор) 09:36, 25. април 2018. (CEST)

Улогу „уређивачких одбора” које је помиње корисник BBabaru би требало да имају Википедијини Тимови за поједине области, који постоје али су некативни и запостављени. Требало би радити на њиховом оживљавању и преко њих решити многа питања. Свесни смо да на овакав начин нећемо ништа решити јер је не могуће унапред одредити релевантност за све могуће теме. У оквиру тематских Тимова се то може много лакше одрадити. --Pinki (разговор) 09:46, 25. април 2018. (CEST)