Разговор с корисником:Sashast/Архива02

Поздрав и питање

Сам да те поздравим и обавестим да сам вољан да преведем још који текст на исту или сличну тему. Видим да си превео и средио текстове о неким филозофима. Имам намеру да их мало стилски дотерам, па ако немаш ништа против . . .

Молио бих те да ми објасниш како текст са енглеског Викија (који желим превести) могу пребацити у наш Вики, па натенане преводити. Да ли се треба регистровати код Енглеза? Нешто ми ту није бистро. Наиме, желео бих превести текстове о неким филмским редитељима (форд, Хокс) којих још нема на нашем Викију, а такође и текстове о стрип-ауторима и стрип-јунацима (Хуго Прат, Корто, Принц Валијант . . . ). Ово све сам питао Обрадовића, али он се не јавља у задњих 7-8 дана. Је ли човек уопште жив?

Поздрав. —делија 08:03, 12 јул 2005 (CEST)

Оно о преођењу претпоставио сам на основу текста о Аристотелу. Свакако је за похвалу да се ради о оригиналним текстовима. Видим да је уложено доста труда и знања у писање истих. Имаш моју подршку (ако ти она нешто значи) пошто и ја имам намеру да радим тако нешто. Али, о том, потом. Ниси ми одговорио да ли имао још текстова као што је онај о Аристотелу а да су започети и нису до краја преведени? Ако има, јави, па да прионем на посао, пошто ме мрзи да губим време претражујући Викицу.

Ону скраћеницу "пре н. е." нисам писао напамет, већ на основу неких речника и саветника, па би можда било добро да се договорима на нивоу Википедије око писања те скраћенице, а и неких других. На пример, Хрвати саветују да се пише "пр. н. е." (Силић-Анић: Правописни приручник хрватскога или српскога језика), занимљиво да у приручницима српског језика нисам нашао сличну сугестију, али на Нету, рецимо, ако укуцаш "пре н. е." добићеш далеко више веб страница са тим типом скраћенице него ако укуцаш "п. н. е.". Међутим, ако се договоримо да се то пише као "п.н.е.", онда ћу "лећи на руду".

Сем тога, није добро почињати реченицу бројем (нпр. годином), а ту појаво сам уочио у мноштву текстова на Викици, већ, ако се већ мора, реченицу треба почети са: "Године те и те . . . ". Даље, приметио сам да преводи са енглеског у великом броју случајева задржавају енглеску синтаксу и ред речи у реченици, при чему се најчешће користи пасив (што је обележје енглеског језика), а на актив (што је обележје српског језика). На пример, срећемо конструкцију "Цезар је био убијен од стране . . ." што је рогобатно и бесмислено, а много боље је "Цезара су убили . . . " или "Група завереника у којој су били . . . убила је Цезара . . . " Можда је већина наведеног теби позната а одређен део се и не односи на тебе, али, само сам искористио прилико и јутарњи елан да изнесем нека своја мишљења. Без замере. Поздрав.

—делија 08:13, 13 јул 2005 (CEST)

Имаш одговор на мојој страни. --ангелина марковић 02:28, 21 јул 2005 (CEST)

Хенри Водсворт Лонгефелоу

E, пошто остала два корисника која су радила на овом чланку тренутно нису ту, ајд' молим те ти погледај разговор о овом чланку, и моју недоумицу у вези наслова истог. Да'л да га премештамо, ил' сам ја нешта погрешио? -- Обрадовић Горан (разговор) 20:33, 18 јул 2005 (CEST)

Сређивање

Саша, лепо је што си се дао у сређивање, заиста је понегде било потребно мало више реда. Ипак, укидањем категорије Књижевнци?! направио си додатну збрку. 1. Нису сви људи једнозначни и не припадају само једној књижевности. Такав је случај и са својицом људи које упорно жечиш да сместиш у сроску књижевност: Моравчевић и Н.Петровић. Свакако, будући Срби, спадају у српску књижевност, али и и у књижевности земања у којима живе и на чијим језицима пишу. Збогприроде свог рада, Н. Моравчевић свакако припада и руској и пољској, али и др. књижевностима. 2. Много је важније то што си заправо укинуо Категрију чије су поткатегорије Српска књиж. Руска књижевност, Ирска књижевност... У заједничком делу, дакле у руту категорије књижевност треба да остану сви они који се могу сврстати у раѕне књижевности, или им по свом избору, тематском кругу или језицима прпадају. Хвала што ћеш размислити о овоме. --ангелина марковић 02:02, 20 јул 2005 (CEST)

Див алајн

Значи, замолио бих те да у чланке не стављаш <div align="justify"> јер:

1. не треба нам поравнање са обе стране; да је то предност (односећи се на дигиталне медије) сами девелопери би аутоматски ставили ту опцију уместо идентације на лево.
2. није правилно тако писати, јер тај хтмл код има на крају и једно </div> које никако не стављаш, те је самим тим и код погрешан, али се и даље нормално приказује

Зато једноставно није потребно стављати тај див. :) --Дунго ☼ (р) 13:11, 3 август 2005 (CEST)

Поздрав и сугестија

Управо сам се вратио са годишњег па ево да ти се јавим. Претпостављам да сам ово требао да ставим на Трг под разно, али добро . . . Захваљујем на похвали за превод (само сад немој ти мени захваљивати на захвали твоје похвале . . .). Лично мислим да тај превод треба још мало дорадити, али то је моја брига. Само, молим те, немој ми "викати" јер се тако осећам старо, изнемогло и бескорисно. Мислим да на Викици треба вредети пронцип равноправности по свим аспектима (година, образовање, пол, социјални статус) те да бисмо, сходно томе, сви требали бити на "ти".

Имам и један предлог. Случајно сам ушао на корисничке стране неких администратора и бирократа и био сам запањен количином корисних информација за све википедеијанце које су, нажалост, скривене од очију већине. Наиме, све те информације се могу наћи само на корисничким странама и заправо, њихов домет је ограничен само на учеснике разговора (којих је само двоје-троје). Зар не би били паметније да сваки борократа и администратор процени корисност одређених информација на својој корисничној страни и да, сходно томе, пребаци (или не пребаци) одређени разговор (или део разговора) на Трг? Ти и ја смо разговарали о неким аспектима превођења са енглеског, затим о писању неких скраћеница - а ти разговори (по мени, прилично корисни) су остали непознаница за већину википедијанаца (осим за тебе, мене и неког "путника намерника"). На корисничкој страни Г-ђице Марковић, нпр. пронашао сам њену сугестију о "редитељу" и "режисеру" (са којом се ја не слажем у потпуности, али то и није важно) а сигурно би било боље да се та и такве информације пребаце на Трг да је могу прочитати сви заинтересовани. Има још сличних примера, али немам времена са их наводим. Јер, ко ће од википедијанаца да трага по корисничким странама бирократа и администратора е да би пронашао нешто што га интересује. Такође, на Трг би требало пребацити и ваше одговоре на питања новајлија која су углавном везана за техничке проблеме, те на тај начин "едуковати" што већи број новајлија и потенцијалних сарадника.

Ето, ја се расписах. А мудро увиђам да сам и сам упао у замку сопствене "критике". Па ти зато буди друг па пребаци ово на Трг (за то си плаћен, ха, ха,).

Поздрав

--делија 13:33, 15 август 2005 (CES

Молба

Молим те да погледаш мој превод чланка о Џејмсу Бонду (се енглеске Википедије) и да средиш техничке детаље (ако те не мрзи). Дакле, све оне слике и остало. Ја не знам како се то ради, а да учим под старе дане нешто ми се не да никако. Ето, толико. Поздрав--делија 10:30, 12. септембар 2005. (CEST)

Помагај

Тражио сам да ми пошаљу нову шифру на корисничко име ZDelic. Међутим, и након неколико покушаја (и правилних укуцавања шифре) добијам одговор да је шифра неисправна. О чему се ради? Поздрав Zdelic.

Хрватски чланци

Саша молим те да кад копираш чланке са хрватског барем мало преведеш на српски. Чим отворим чланак наиђем на просинце, вељаче и сл. Ако незнаш који је који месец кликни на линк са њиховог чланка па онда погледај интервики (ја тако радим пошто незнам њихове месеце) --Јованвб 14:23, 5 децембар 2005 (CET)

Happy new year

Happy new year to you Брате Саша Нишки, Сретна ти нова година. — ^{Горан Анђелковић}_{разговор • message} • 11:41, 1 јануар 2006 (CET)

Срећан Божић

Христос се роди!

---

Желим ти пуно здравља, успјеха и среће у 2006-тој години.

Извини што мало касним са лијепим жељама, али због твог корисничког имена мислио сам да си бот Саше Стефановића. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:28, 9 јануар 2006 (CET)

Ауторска права и Милан Будимир

У самој књизи из које је ископиран садржај (ако је буквално ископиран), за чланке које си навео, сигурно пише да ли њен садржај подлијеже ауторским правима. Ако је књига заштићена ауторским правима (нема везе што писац није више жив, власници садашњих ауторких права могу бити насљедници или издавачка кућа, као и било ко други), онда овакав текст не може да стоји на Википедији. Могуће је текст прерадити и препричати својим ријечима тако да не буде кршење лиценце. Такође треба навести ИСДН књиге у сваком случају, (он се може наћи у самој књизи, итд.

Што се тиче кориштења књига као и других енциклопедија (заштићених ауторским правима) за одређени чланак, њих је могуће користити као извор информација, када се не "копира" директно садржај или дио садржаја истих. Као што сам рекао у сваком од таквих чланака потребно је навести извор (одакле потичу информације).

Копирање текста или дијелова текста никако није и не може бити поштена употреба. Такав чин се назива плахијатом дјела. Цитат изавђњн из неке књиге, који користи да се илуструју аргументи који се користе у чланку, може се окарактерисати као поштена употреба. Надам се да сам успио мало да појасним ситуацију.

У сваком случају имам намјеру да прерадим чланке у вези са ауторским правима чим нађем довољно времена, те позивам тебе и остале са конструктивним критикама, на оне на оне чланке о теми, који већ постоје (на њиховим странама за разговор), да ми укажете гдје се појављују проблеми са разумјевањем истих, па да направимо боља и јаснија објашњења. Поздрав. --Славен Косановић 15:11, 13. јануар 2006. (CET)

"Праве" се будале

Пошто кажеш (а ја ти вијерујем) да су текстови 100 посто ископирани, требало би на њих ставити етикету "кршење лиценце" и ако се аутори чланка не јаве за пар дана или не буду хтјели да их "прераде" или поново напишу својим ријечима, прећи ћемо на брисање истих.

То шта неко од њих мисли је једна ствар, а кршење лиценце је друга. Да је књига била у Јавном власништву таква ситуација би била сигуран сам 100 посто, негдје у самој књизи релевантно обиљежена. Пошто није онда није потребно означавати да подлијеже заштити ауторских права. Однедавно (од појаве масовног кориштења фотокопирница, а касније и рачунара те и интернета), је пракса да се у књигама назначи да дјело подлијеже заштити ауторских права (мада није обавезно), да би се на тај начин подсијетили људи (који не знају шта су то ауторска права), да није дозвољено било какво копирање. Раније то није практиковано зато што није било толико проблема, људи су ишли у библиотеку и тамо узимали књиге. Са појавом фотокопирница, рачунара и Интернета сама ствар се компликује, пошто људи сада масовно дигитализују (ево ти тај наш примјер), па неки чак тврде да могу да покраду туђу муку и рад те да га објаве на Интернету под својим именом без икаквих посљедица. Када код нас сами аутори почну да прогањају такве типове, те када се објави прва судска сентенција, људи ће тек тада да почну да размишљају о теми.

Овдје на Википедији је проблем што такви типови могу да угрозе цијели пројекат на српском језику, те чак и да се затвори Википедја (када би дозволили да се масовно уносе такви текстови), на српском због пар оних који се "праве" будале. --Славен Косановић 17:26, 13. јануар 2006. (CET)

Па Славене можда си могао мало да размислиш пре него што дајеш изјаве одн. неосноване оптужбе типа "праве се будале" или како неко "краде туђу муку". Кад већ сматраш да раније није било потребе по означавању ауторских права зато што није било фотокопирница и сл. справа онда ја уопште не видим смисла да се објашњавам с вама јер ви изгледа говорите напамет одн. без правног основа. Ако се варам онда бих молио за референцију на коју се позиваш јер имаш дела из тог времена (када није било фотокопираца и скенера) која су јасно заштићена, ецикопедије , преводи страних аутора и дела која нису заштићена (не постији назнака). Што се мене тиче слободно га обришите иако није заштићено ауторским правима јер не мислим више да трпим клевете типа како је неко "туђу муку објавио под својим именом" пошто сам уредно и у складу са моралним правима аутора навео његово име одн. аутора текста. Голија

Милош Н.Ђурић

Сашаст, можеш ли молим те, пронаћи и послати ми наслове ових књига, из којих су извађени ови текстови. И такође име издавача ако је могуће.

Језик Хомера, ископирано из књиге Милоша Н. Ђурића, који је умро 1967. године.

Илијада: песма и песник, из књиге Милана Будимира, који је умро 1975. године,

Илијада имена, из књиге Милана Будимира који је умро 1975. године.

Илијада преводи из књиге Милана Будимира који је умро 1975. године.

Кикерон, ископирано из књиге Милана Будимира који је умро 1975. године

Поздрав!--Славен Косановић 17:42, 15. јануар 2006. (CET)

Хвала, Ford Perfekt.--Славен Косановић 20:39, 15. јануар 2006. (CET)

Тачка интегрални текстови

Хвала за подршку. Што се тиче гласања о интегралним текстовима, требали би сви да се изјаснимо на страници Осмишљавање политике. Ја сам поставио приједлог, али су неки корисници који су гласали о радном приједлогу поставили примједбе на ту тачку, јер сматрају да се већ подразумјева, да се не могу слати интегрални текстови. Ја сам за то да се гласа али би требало тражити консензус. На страници за разговор (Осмишљавање политике), требали би да се изјасните сви који сте за гласање по тој тачки, па ако испадне да је већина за, онда је неминовно да дође до њега. Поздрав. --Славен Косановић 21:40, 15. јануар 2006. (CET)

ПС Што се тиче закона о ауторским правима, ви који живите у Србији, могли би да консултујете неко правно лице, ако неко има некога у родбини, пријатеља, итд., или обратити се институцијама као што су (можда) САНУ, Министарство културе, (питати некога ко ради у библиотеци они сигурно имају искуства или знају гдје би се конкретно могло информисати) сигурно мора да постоји неко мјесто гдје би се конкретно могле добити информације о теми.--Славен Косановић 21:51, 15. јануар 2006. (CET)

Ауторска права

Имамо неколико правника па чак и адвоката у екипи :-) Адвокат је Корисник:GajaR. Договарамо се да се видимо код њега у мањем саставу, (у недељу у Дому омладине нас је било једно 20-30, то већ личи на журку :-) само нам фали још лајт-шоу :-). Твоје питаље ћу му пренети па ће одговорити теби или мени ... он је је релативно скоро на Википедији па се још не сналази најбоље. Али слику и контакт можеш видети на галерији Википедијанаца. Мада кад боље размислим јави му се ти директно да би знао ТЕБИ да одговори. Надам се да ти није проблем да поновиш питање --Goldfinger 09:12, 16. јануар 2006. (CET)

Ауторска права 2

Е, ти си на листи, па испиши на листу оно што си до сада прикупио. Ацо (који није превише активан на Википедији) и Краљевић Марко су правници и они би требало овим стварима интензивније да се позабаве. А, како си ти већ урадио доста ствари, молио бих те да нам то напишеш на листу. (И када ћете ти и Динчић да правите регионални одбор за јужну Србију? :) ) --Милош Ранчић (разговор) 09:43, 16. јануар 2006. (CET)

ПС Моје искуство. Ја сам са Корнелијем Ковачем 1968 написао неке ствари (текстове) који су заштићени тада у ЗАМПУ (завод за заштиту малих ауторских права, Мишарска 2 Београд). Ја сам ТАДА 1968 добио и свој европски број као члан савеза композитора Југославије. Прича је била да су ми права заштићена 50 година по мом одласку са овог света, тј. преносе се на породицу. Годинама ми је ЗАМП уплаћивао неку смешну своту на рачун а били су побројани прикупљени тантијеми од: Приредбе, Кафане, Музички аутомати те Радио и Телевизија. Наплаћивало се свако јавно извођење. Сада се то наплаћује и по фризерским салонима :-) Оћу да кажем 1968 то је већ било јако уређено!. --Goldfinger 10:01, 16. јануар 2006. (CET)

div align="justify"

Наравно да може... Са` ћу да га покренем. --Филип § ☼ 13:07, 20. јануар 2006. (CET)

Бот је управо завршио ову работу. Изменио је, односно уклонио оно што је требало са 51 стране. То је то. :) --Филип § ☼ 01:07, 21. јануар 2006. (CET)