Ракас

Порекло презимена Ракас.

Презиме Ракас је српско презиме. Ракаси су православна српска фамилија. Крсна Слава фамилије Ракас је Свети Никола (19. децембар).

Презиме Ракас настало је у Војној Крајини, која је била део Аустријског царства у средњем веку.

Претходно презиме фамилије Ракас јесте Ивановић. Српска православна фамилија Ивановић је прешла из Босне (српска земља Босна под окупацијом Турске) у Војну Крајину (Аустријско Царство) и променила презиме у Ракас.

Ракаси су се населили у подручју Баније, место Двор на Уни (село Зут).

У то време српски православни хришћански народ био је под окупацијом и терором исламске османлијске турске власти, и много српских православних хришћанских породица прешло је у Војну Крајину Аустријског Царства, јер су желели да живе слободно и да наставе борбу до ослобођења српског народа, српских земаља и Србије из које се повукли под борбом.

У време Српског Царства фамилија Ивановић живела је у подручју Ниша (село Крушце).

Ивановићи су једном приликом водили одсудну битку да би се одбранили од терора турске злочиначке власти и бандита који су прогањали, пљачкали, малтретирали и убијали Србе само зато што су православни хришћани. Витезови по знању и вештинама, духу и српству Ивановићи су Турцима нанели катастрофалне губитке и тежак пораз јер нису дозволили да буду изненађени, на време су сазнали да се Турци спремају да дођу да их нападну, па су Турке сачекали у заседи и тактички их ухватили у кљешта и поразили их до ногу. Али и после победе ситуација није била добра, јер се могла очекивати турска одмазда, а суочени са оскудицом у ратном материјалу, наоружању и опреми Ивановићи су одлучили да пређу у Аустријско Царство у Војну Крајину, у којој су Срби већ живели слободно као граничари Аустријског Цара, да се ставе под његову команду, и да старе непријатеље дочекају како треба првом следећом приликом.

Ракас као ново презиме настало је симболично по угледу на речне ракове, који су били у то време распрострањени, јер је природа била врло чиста, па и беспрекорно чисте речне воде у којима ракови једино могу да живе, што је Ивановићима била симболика коју су уочили док су прелазили реку Уну када су ушли у Аустријско Царство. Рак је борбена животиња, има оклоп као витез, има кљешта којима се бори, кљешта су древни војно-тактички маневар који се користи у биткама а у чему су Ивановићи били експерти итд. Имајући све то у виду ново презиме је прихваћено једногласно.

Наш мото је „Светосавље-Слога-Слобода-СРБство“.

Фамилија Ракас данас живи у Србији, Републици Српској и широм света, а врло мало на Банији у Крајини. Српски народ је био у већини на подручју некадашње Војне Крајине у Аустријском Царству, па у Аустро-Уграрској, у Краљевини Југославији, СФР Југославији и Републици Српској Крајини. Падом Републике Српске Крајине Банија и Двор на Уни под контролом су хрватских власти од 1995 године.