Ракитница (притока Неретве)
Ракитница је река у Босни и Херцеговини која извире на западним обронцима планине Трескавице у близини насеља Ракитнице, на надморској висини од 1520 m и улива се у Неретву на планинској тромеђи Бјелашница-Височица-Прењ, као њена десна притока, недалеко од Борачког језере, на надморској висини од 324 m.[1][2][3]
| Ракитница | |
|---|---|
 Ушће Ракитнице у Неретву | |
| Опште информације | |
| Дужина | 32 km |
| Слив | Јадрански |
| Водоток | |
| Извор | Трескавица |
| В. извора | 1520 m |
| Ушће | Неретва |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е | БиХ |
| Река на Викимедијиној остави | |
На надморској висини од 1469 m, на десној обали реке, налази се село Лукомир где и данас опстаје добро очувани традиционални начин живота. Село је јединствено по својим каменим кућама које су прекривене шиндром од трешњиног дрвета.
Кањон Ракитнице
уредиОва типична планинска река дубоко се усекла између Бјелашнице са десне и Височице са леве стране, правећи кањон с низом брзака, слапова, водопада и мирних базена. Кањон Рактинице је најдужи и најдубљи у Босни и Херцеговини, дуг је преко 20 km, а дубина се креће између 800 и 1000 m. Почетак кањона Ракитнице налази се на надморској висини од 1120 m.
Најатрактивнији део тока ове реке налази се између моста на саобраћајници Лукомир-Бобовица до Лучице (Бајрина колиба). То је ток реке од 4-5 km с падом од око 300 m и бројним слаповима и водопадима.
У току великих падавина и топљења снега на неким деловима ниво Ракитнице се подигне и за 20 m. У време пролећних киша нарочито су атрактивни водопади који се обарају са високих стена на обронцима Височице. Такав је водопад Студени Поток, где током одређених периода у години вода пада у кањон са висине од 400 m.
Флора и фауна
уредиЦелокупна дужина кањона Ракитнице је станиште ендемских врста флоре и фауне. Овде постоје 32 ендемске врсте биљака, цветова и дрвећа специфичних за динарско планинско подручје. Медведи, вукови, дивље свиње, лисице и дивокозе су присутне животињске врсте.
Својим током од 32 km Ракитница не протиче кроз насељана места, а вода је питка од извора до ушћа. У њој се налазе поточна и мекоусна пастрмка (ендем) и липљан, и то у великим количинама. Најповољнији део тока за риболов је од друмског моста код села Тушила до пешачког моста на стази за Бобовицу.
Референце
уреди- ^ „Karta BiH - Karta Bosne i Hercegovine”. kartabih.com. Приступљено 7. 11. 2015.
- ^ Spahić M.; et al. (2000). Bosna i Hercegovina (1:250.000). Sarajevo: Izdavačko preduzeće "Sejtarija".
- ^ Mučibabić B., Ur. (1998). Geografski atlas Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Geodetski zavod BiH. ISBN 9958-766-00-0.
