Расински корпус ЈВуО

Расински корпус (Горски штаб 23) је био корпус у саставу Југословенске војске у Отаџбини, а његов командант је био војвода копаонички пуковник Драгутин Кесеровић. Представљао је једну од најуспешнијих, најбројнијих и најактивнијих формација Југословенске војске у Отаџбини током читавог Другог светског рата.

Расински корпус
Припадници Расинског корпуса са командантом мајором Драгутином Кесеровићем на Жељину, 1. новембра 1942. године, непосредно после немачке операције Копаоник.
Постојање1942-1945
Место формирања:
Копаонички и Жупски срез
Формацијакорпус
Јачина300-1.500
ДеоЈугословенске војске у отаџбини
Ангажовање
Команданти
КомандантВојвода пуковник Драгутин Кесеровић
Ускршња посланица из листа "Слобода или смрт", званичког гласника Расинског корпуса ЈВуО 1944.

Историјат уреди

Операција Копаоник уреди

Ослобођење Крушевца (1944) уреди

Наредбом од 30. априла 1944. године, формирана је Расинско-топличка група корпуса, а за њеног команданта је постављен мајор Кесеровић. У састав групе корпуса су, поред Расинског, ушли још Топлички и Јастребачки корпус.

Дана 14. октобра 1944. године, Расински корпус на челу са пуковником Кесеровићем, ослобађа Крушевац и разоружава тамошњи немачки гарнизон, у којем су се налазили и припадници Руског заштитног корпуса. У центру града је приређен дочек Црвеноармејаца, као и митинг на којем су говорили пуковник Кесеровић и савезнички официри.

Састав корпуса уреди

Штаб уреди

Штабни (пратећи) батаљон уреди

Бројност уреди

Почетком 1942. године, Расински корпус је бројао 300 наоружаних и активних припадника. Дана 15. априла, мајор Кесеровић је издао обавезујуће упутство за формирање бригада корпуса у копаоничком и жупском срезу, које морају имати штаб, штабну чету, команданта бригаде, ађутанта или заменика команданта бригаде, писара и ордонанса, као и да сваки батаљон у бригади мора бројати по 100 људи, односно 2 чете од по 50 људи, док чете треба да буду састављене од 2 вода од по по 50 припадника.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Четничка организација у крушевачком округу (1941—1945), Историјски архив Крушевац, с. 37.