Википедија

Рафаела Соуза

Рафаела Леоне Карваљо Соуза (порт. Rafaelle Leone Carvalho Souza; рођена 18. јуна 1991. године у месту Сипо, Бразил) је фудбалерка из Бразила и члан је женске бразилске репрезентације. Најчешће носи дрес са бројем 4.

Рафаела Соуза
Rafaelle Souza
Рафаела Соуза на Пан Ам играма у Канади
Лични подаци
Пуно име Рафаела Леоне Карваљо Соуза[1]
Датум рођења (1991-06-18)18. јун 1991. (32 год.)
Место рођења Сипо, Баија, Бразил
Позиција одбрана/везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 ЖФК Орландо Прајд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2014.
2014.
2015.
2016 — 2021.
2021 — 2021.
2022 — 2023.
2023–
 ЖФК Хјустон Даш
ЖФК Сао Франциско
ЖФК Америка Минеиро
Чангчунг Даџонг Џоујуе
ЖФК Палмеирас
ЖФК Арсенал
ЖФК Орландо Прајд
 16
1
6

9
22

(0)
(3)
(4)
()
(0)
(3)
()
Репрезентативна каријера**
2012–данас Бразил[2] 77 (8)
Награде
Копа Америка
Златна медаља — прво место 2018. Чиле Бразил
Златна медаља — прво место 2022. Колумбија Бразил
Пан Америчке игре
Златна медаља — прво место 2015. Торонто Бразил
* Датум актуелизовања: 2. август 2023.
** Датум актуелизовања: 2. август 2023.

Рафаела Соуза тренутно игра за „Орландо Прајд” у Националној женској фудбалској лиги у Америци и капитен је женске фудбалске репрезентације Бразила.

Рафаела је раније играла за „Универзитет Мисисипи” током своје колеџ фудбалске каријере у Сједињеним Државама а професионално је играла за Хјустон Даш, Сао Франциско, Америку Миниеро, Чангчунг Даџонг Џоујуе, Палмеирас и Арсенал.

Клупска каријера уреди

У јануару 2014, Рафаел је изабрана у другој рунди НВСЛ Колеџ драфта 2014. од стране тима за проширење „Хјустон Даша”. Након што је одиграла једну сезону, Хјустон Даш ју је се одрекао, али је ФК Канзас Сити стекао њена права следеће недеље.[3] У марту 2015. Канзас Сити је објавио да Рафаела неће играти у сезони Националне женске фудбалске лиге 2015. јер је била на тренингу са својом репрезентацијом Бразила.[4]

Рафаела је 2016. године потписала уговор са Чангчунг Даџонг Џоујуе из Кинеске женске Супер лиге, једна је од три бразилске играчице које су то учиниле, поред Ракел и Дарлене. Услови уговора нису објављени, али у интервјуу за Глобо Еспорте, Рафаела је рекла да је плата знатно већа него што би могла да заради у Бразилу.[5] Године 2017, друга бразилска репрезентативка Кристијана придружила јој се у Чангчунг Џоујуе.[6]

Године 2022, Рафаелс је прешла у ЖФК Арсенал као слободна играчица из Чангчунг Џоујуеа. Била је прва Бразилка која је играла за ЖФК Арсенал.[7]

Дана 3. јула 2023. године, објављено је да је Рафаела потписала двоипогодишњи уговор са Орландо Придом из Националне женске фудбалске лиге, придруживши се тиму након завршетка ФИФА Светског првенства за жене 2023. године.[8]

Репрезентативна каријера уреди

Рафаела је играла за младе селекције Бразила на инаугурационом ”Светском првенству у фудбалу за У-17 за жене, на Новом Зеланду 2008. године и на „Светском првенству за жене за У-20 2010”. одржаном у Немачкој. Њен деби у сениорској конкуренцији дошао је у децембру 2011. као замена на утакмици у победи над Чилеом резултатом 4 : 0 на „Торнеио Интернасионал Сидаде де Сао Пауло де футбол феминино 2011.” године.[9] Свој први меч за сениорски тим Бразила почела је у марту 2012, против Канаде.[10]

У фебруару 2015, Рафаелле је укључена у 18-месечни резидентни програм намењен припреми репрезентације Бразила за Светско првенство у фудбалу за жене 2015. у Канади и Олимпијске игре у Рију 2016. године.[11]

На „ФИФА Светском првенству за жене 2015.” Рафаелле је успоставила провизорно партнерство са саиграчицом, Моником, као центар-бек.[12] Овај тандем се показао као успешан, оне су сачувале чисте мреже у сва три сусрета пошто се Бразил квалификовао из своје групе без примљеног гола. У мечу другог кола против Аустралије, Бразил је напустио такмичење након пораза 1 : 0. Рафаела је остала у Канади као део бразилске селекције за Панамеричке игре 2015. у Торонту.

Рафаела је била капитен бразилског тима до њихове четврте узастопне победе на Копа Америка у фудбалу за жене 2022.[13]

У јуну 2023. године објављено је да ће она бити капитен Бразила на ФИФА Светском првенству за жене у Аустралији и Новом Зеланду.[14] Током игара делила је капитенску траку са Мартом која је обично улазила у другом полувремену утакмица.

Голови за репрезентацију уреди


Гол # 		Датум Место Противник # Скор код
постигнутог гола 		Крајњи резултат
утакмице 		Такмичење
1 22. јул 2015. Торонто, Канада   Мексико 1.2 2 : 1 4 : 2 Панамеричке игре 2015.
2 2.2 4 : 2
3 6. октобар 2017. Фуенлабрада, Шпанија   Шпанија 1.1 1 : 2 1 : 2 Пријатељска утакмица
4 25. новембар 2017. Оваље, Чиле   Чиле 1.1 0 : 2 0 : 4 Пријатељска утакмица
5 7. април 2018. Кокимбо, Чиле   Еквадор 1.1 5 : 0 8 : 0 Копа Америка 2018
6 27. новембар 2020. Сао Пауло, Бразил   Еквадор 1.1 4 : 0 6 : 0 Пријатељска утакмица
7 1. децембар 2020. Сао Пауло, Бразил   Еквадор 1.2 4 : 0 8 : 0 Пријатељска утакмица
8 2.2 5 : 0

Успеси уреди

Палмеирас[15]

  • Куп Паулиста за жене: 2021.

Арсеналl

  • Лига куп: 2022/23.[16]

Бразил[15]

  • Копа Америка за жене: 2018, 2022
  • Панамеричке игре: 2015.
  • Куп Онаверује : Друго место 2021.

Референце уреди

  1. ^ „FIFA Women's World Cup Canada 2015 – List of Players: Brazil” (PDF). FIFA. 6. 7. 2015. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 2. 2020. г. Приступљено 23. 9. 2021. 
  2. ^ „Profile”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 12. 6. 2015. г. Приступљено 23. 6. 2015. 
  3. ^ „FC Kansas City Lands Rafaelle Souza”. National Women's Soccer League. 15. 9. 2014. Приступљено 19. 7. 2015. 
  4. ^ Moreno, Daniel (11. 3. 2015). „Katrina Gorry and Rafaelle Souza to stay with their national teams this season”. FC Kansas City. Приступљено 19. 7. 2015. 
  5. ^ Cíntia Barlem (28. 1. 2016). „Dinheiro também encanta no feminino, e brasileiras se rendem à China”. Globo Esporte. Приступљено 1. 7. 2017. 
  6. ^ „Cristiane to move to Chinese club Changchun Zhuoyue in June”. Associated Press. 13. 2. 2017. Приступљено 1. 7. 2017. 
  7. ^ „Rafaelle Souza: Arsenal Women sign Brazilian defender to make it three new signings this January”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-06. 
  8. ^ orlandocitysc. „Orlando Pride Signs Brazilian National Team Defender Rafaelle Souza | Orlando City”. orlandocitysc (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-03. 
  9. ^ Leme de Arruda, Marcelo (5. 3. 2014). „Seleção Brasileira Feminina (Brazilian National Women's Team) 2011-2013” (на језику: Portuguese). Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 20. 6. 2015. 
  10. ^ „Souza makes first start with Brazilian National Team”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2014. г. Приступљено 7. 12. 2014. 
  11. ^ Kennedy, Paul (26. 5. 2015). „Road to Vancouver: Brazil's Formiga picked for sixth time”. Soccer America. Приступљено 11. 7. 2015. 
  12. ^ Cullen, Ray; Lauletta, Dan (9. 6. 2015). „Women's World Cup Day 4 – Vero, Spain Debut”. The Equalizer. Приступљено 19. 7. 2015. 
  13. ^ „Rafaelle captains Brazil to Copa America title”. Rafaelle captains Brazil to Copa America title (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-06. 
  14. ^ updated, Ryan Dabbs last (2023-06-06). „Brazil Women's World Cup 2023 squad: Full team announced”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-03. 
  15. ^ а б „Rafaelle Souza - Profile”. Soccerway. Приступљено 6. 3. 2023. 
  16. ^ Sanders, Emma (5. 3. 2023). „Arsenal 3–1 Chelsea: Gunners fight back to win Women's League Cup final”. BBC Sport. Приступљено 5. 3. 2023. 

Спољашње везе уреди

 
Рафаела Соуза на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рафаела_Соуза&oldid=26118011”