Рене Биторајац
Рене Биторајац (Загреб, 2. март 1972) хрватски је филмски и позоришни глумац.
Рене Биторајац | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. март 1972. |
Место рођења | Загреб (СР Хрватска), СФР Југославија |
Породица | |
Супружник | Ана Зорица[1] |
Деца | Габријел (р. 2006)[2] Лариса (р. 2009)[3] |
Рад | |
Битна улога | Нино (Ничија земља) Роби (Битанге и принцезе) Др Вељко Зец (Кунић) (Наша мала клиника) |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиСа седам година примљен је у Загребачко казалиште младих, чији је члан био пуних дванаест година, до завршетка средње школе. Прву филмску улогу одиграо је 1981. године у филму Гости из галаксије Душана Вукотића, а први пут је наступио као водитељ 1984. године на Дјечјем фестивалу у Шибенику. Завршио је Основну музичку школу за трубу.[4]
Глуму је студирао од 1991. до 1996. године у класи Неве Рошић и Тонка Лонзе. Колеге на класи су му били Тарик Филиповић, Горан Вишњић и Луција Шербеџија.[4]
По дипломирању, 1996. године постаје члан ансамбла „СК Керемпух”, да би се, после седам година, одлучио за каријеру самосталног уметника.[4] Поред бављења водитељским послом,[5] снимио је и серију реклама за Ледо сладоледе.[6]
На 56. фестивалу играног филма одржаном 2009. године у Пули добио је Златну арену за најбољу главну мушку улогу за лик Крпе у филму Метастазе.[7]
Улоге
уредиГод. | Назив | Улога |
---|---|---|
1981. | Гости из галаксије | Тарго |
1984. | Тајна старог тавана | Адам |
1985. | Антиказанова | |
1990. | Gavre Princip - Himmel unter Steinen | |
1994. | Сваки пут кад се растајемо | Јошко |
1995. | Видимо се | Круно |
1996. | Како је почео рат на мом отоку | војник с Косова |
1996. | Летач Џо и Марија смјела | |
1997. | Руско месо | |
1998. | Три мушкарца Мелите Жгањер | асистент редитеља |
1998. | Блуз за Саро | |
1999. | Трговци срећом | Бобо Кумерле |
1999. | Богородица | Столарски радник |
1999. | Garcia | |
1999. | Кад мртви запјевају | полицајац |
2001. | Небо сателити | заповједник |
2001. | Ничија земља | Нино |
2002. | 24 сата | |
2003. | Свједоци | Албанац |
2003. | Кајмак и мармелада | |
2004. | Дуга мрачна ноћ | говорник |
2004—2007. | Наша мала клиника | Др Вељко Кунић |
2005. | Дуга мрачна ноћ | говорник |
2005—2010. | Битанге и принцезе | Роберт Кумерле Роби |
2007. | Премијер | хрватски премијер |
2008. | Читуља за Ескобара | Милета |
2007—2011. | Наша мала клиника | Др Вељко Зец |
2009. | Друг Црни у Народноослободилачкој борби | Хрвоје Будак |
2009. | Закон! | капетан Драган |
2009. | Метастазе | Крпа |
2011. | Људождер вегетаријанац | Данко Бабић |
2016. | ЗГ 80 | Крпа |
Референце
уреди- ^ „У брак их је спојио „свети“ Ведран Милкота”. www.story.hr. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „За Божић је у дом стигао анђелчић”. www.story.hr. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „Рене Биторајац добио кћер”. www.tportal.hr. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ а б в „Биографија”. www.renebitorajac.com. Архивирано из оригинала 22. 01. 2011. г. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „Рене Биторајац један од водитеља „Суперталента“”. dnevnik.hr. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „Ренкас илити Рене Биторајац спрда се с Лореном Ренко”. www.24sata.hr. Архивирано из оригинала 25. 11. 2009. г. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „Жири за Метастазе, критика за Кењца, публика за Анђеле”. www.pulafilmfestival.hr. Архивирано из оригинала 18. 05. 2010. г. Приступљено 21. 9. 2009.
Спољашње везе
уреди- Рене Биторајац на сајту IMDb (језик: енглески)
- Рене Биторајац на сајту PORT.rs