Реповање

Реповање или реп (енгл. rapping или rap) представља вокално извођење хип хоп музике (реп музике) које укључује риму, говор у ритму и брзо изговарање речи. Обично се изводи уз понављајући ритам или комплетну инструменталну пратњу. Иако је реп карактеристичан и везан највише за хип хоп музику, појављује се и раније као део хип хоп покрета. Особа која се бави реповањем зове се репер или ем-си (енгл. rapper или MC). Реп се разликује од поезије изговорене речи по томе што се обично изводи ван времена уз музичку пратњу. Реп као примарни састојак хип хоп музике, обично се повезује са тим жанром посебно; међутим, порекло репа претходи хип-хоп култури много година.

Репер Фифти Сент на наступу

Претеча модерног репа су били западноафрички гриоти, одређени вокални стилови блуза, џеза, афроамеричке поезије 1960-их и Спрекгесанга. Једни од људи који су их преносили су били Мохамед Али и Џејмс Браун који је на концертима између песама остваривао контакт са публиком. Модерна употреба репа у популарној музици настала је у Бронксу, Њујорк, 1970-их, заједно са хип хоп жанром и културним покретом. Реп се развио из улоге водитеља церемоније (МЦ) на забавама унутар сцене. Они би охрабривали и забављали госте између ди-џеј сетова, који су еволуирали у дуже наступе.

Реп се обично испоручује у ритму, који обично даје ДЈ, турнтејблист, битбоксер или изводи а капела без пратње. Стилски, реп заузима сиву зону између говора, прозе, поезије и певања. Реч, која је претходила музичком облику, првобитно је значила „лагано ударити“, а сада се користи да опише брз говор или репарте. Реч се користила у британском енглеском од 16. века. Она је била део афроамеричког дијалекта енглеског језика 1960-их, што је значило „разговарати“, а врло брзо након тога у данашњој употреби као термин који означава музички стил. Данас је термин реп толико блиско повезан са хип-хоп музиком да многи писци користе те термине наизменично.

Историја

Етимологија и употреба

Енглески глагол rap има различита значења; ту спадају „ударати, посебно брзим, елегантним или лаганим ударцем“, као и „изговорити оштро или енергично: издати команду“. Краћи Оксфордски речник енглеског језика даје датум 1541. за прву забележену употребу речи са значењем „изговорити (нарочито заклетву) оштро, енергично или изненада“. Речник америчког сленга Вентворта и Флекснера даје значење „разговарати са неким, препознати или признати познанство са неким“, датирано 1932. године, и касније значење „разговарати, посебно на отворен и искрен начин“. То су значења из којих произилази музичка форма реповања, а ова дефиниција може произаћи из скраћења речи repartee.

Реп је коришћен за описивање разговора на плочама још 1971. године, на албуму Исака Хејса Black Moses са називима песама као што су „Ike's Rap”, „Ike's Rap II”, „Ike's Rap III”, итд. Хејсов „секси говорни 'репови' храпавог гласа постали су кључне компоненте у његовом препознатљивом звуку”. Дел Фанки Хомосејпијен на сличан начин наводи да се реп користио за стилски говор током раних 1970-их: „Рођен сам '72... у то време је реп значио, у суштини, да ли покушаваш да пренесеш нешто — да покушаваш да убедиш некога. То је реповање, то је у начину на који причаш."

Корени

Мемфис Југ Банд, рана блуз група, чији је лирски садржај и ритмичко певање претходили реповању.

Реп се може пратити до његових афричких корена. Вековима пре него што је постојала хип-хоп музика, гриоти западне Африке су преносили приче ритмично, преко бубњева и ретке инструментације. Такве везе су признали многи модерни уметници, савремени „гриоти“, уметници изговорене речи, мејнстрим извори вести и академици. Реп текстови и музика су део „црног реторичког континуума”, настављајући прошле традиције експанзије кроз „креативну употребу језика и реторичких стилова и стратегија”.

Блуз, укорењен у радним песмама и спиритуалима ропства и под великим утицајем западноафричке музичке традиције, први су свирали црни Американци у време Прокламације о еманципацији. Блуз музичар/историчар Елајџа Волд, добитник Гремија, и други су тврдили да је блуз репован још током 1920-их. Волд је отишао толико далеко да је хип хоп назвао „живим блузом”. Значајан забележен пример реповања у блузу била је песма из 1950. „Gotta Let You Go“ Џоа Хила Луиса.

Џез, који се развио из блуза и других афроамеричких и европских музичких традиција и настао почетком 20. века, такође је утицао на хип хоп и наводи се као претеча хип хопа. Не само џез музика и текстови, већ и џез поезија. Према Џону Соболу, џез музичару и песнику који је написао Дигитопија Блуз, реп „има упадљиву сличност са еволуцијом џеза, стилски и формално“. Боксер Мухамед Али је очекивао елементе репа, често користећи шеме риме и поезију изговорених речи, како када је говорио смећe o боксу, тако и каd је изговарао политичку поезију ради свој активизма ван бокса, утирући пут за покрет The Last Poets из 1968, Гил Скот-Херона 1970. године, и појаву реп музике током 1970-их.

Ток

Ток (енгл. flow) дефинише се као „ритмови и риме” текстова хип-хоп песме и начин на који они међусобно делују. Неки објашњавају ток када се паузе преливају у риму, схеме рима и ритам (познатији као каденца). Ток је једна од особенсоти хип-хоп музике. Најкраће речено, то је када реповање, односно изговарање рима, „клизи” по матрици, и прати је тако да слушалац има осећај као да су речи и музика једно. Ток се понекад се такође користи да означи елементе испоруке (delivery; висине, тембара, јачина), иако се често прави разлика између тока и испоруке.

Литература

• Dee, Kool Moe; et al. (новембар 2003). There's A God On The Mic: The True 50 Greatest MCs. Thunder's Mouth Press. стр. 224. ISBN 978-1-56025-533-8. 
• Edwards, Paul; Kool G Rap (децембар 2009). How to Rap: The Art & Science of the Hip-Hop MC. Chicago Review Press. стр. 340. ISBN 978-1-55652-816-3. 
• stic.man (2005). The Art Of Emceeing. Boss Up Inc. 
• Chang, Jeff; D.J. Kool Herc (децембар 2005). Can't Stop Won't Stop: A History of the Hip-Hop Generation. Picador. стр. 560. ISBN 978-0-312-42579-1. 
• Krims, Adam (2001). Rap Music And The Poetics Of Identity. Cambridge University Press. 
• Light, Alan; et al. (октобар 1999). The Vibe History of Hip Hop. Three Rivers Press. стр. 432. ISBN 978-0-609-80503-9. 
• Jenkins, Sacha; et al. (децембар 1999). Ego Trip's Book of Rap Lists. St. Martin's Griffin. стр. 352. ISBN 978-0-312-24298-5. 
• Southern, Eileen (1997). The Music of Black Americans: A History. W. W. Norton & Company; 3rd edition. ISBN 0-393-97141-4
• Stewart, Earl L. (1998). African American Music: An Introduction. ISBN 0-02-860294-3.
• Cobb, Charles E., Jr., "Traveling the Blues Highway", National Geographic Magazine, April 1999, v. 195, n.4
• Dixon, RMW & Godrich, J (1981), Blues and Gospel Records: 1902–1943, Storyville, London.
• Hamilton, Marybeth: In Search of the Blues.
• Leadbitter, M., & Slaven, N. (1968), Blues Records 1943–1966, Oak Publications, London.
• Ferris, William; Give My Poor Heart Ease: Voices of the Mississippi Blues, University of North Carolina Press (2009). ISBN 0-8078-3325-8 ISBN 978-0807833254 (with CD and DVD)
• Ferris, William; Glenn Hinson, The New Encyclopedia of Southern Culture: Volume 14: Folklife, University of North Carolina Press (2009). ISBN 0-8078-3346-0 ISBN 978-0-8078-3346-9 (Cover :photo of James Son Thomas)
• Ferris, William; Blues From The Delta, Da Capo Press; revised edition (1988). ISBN 0-306-80327-5 ISBN 978-0306803277
• Gioia, Ted; Delta Blues: The Life and Times of the Mississippi Masters Who Revolutionized American Music, W. W. Norton & Company (2009). ISBN 0-393-33750-2 ISBN 978-0393337501
• Harris, Sheldon; Blues Who's Who, Da Capo Press, 1979.
• Nicholson, Robert; Mississippi Blues Today! Da Capo Press (1999). ISBN 0-306-80883-8 ISBN 978-0-306-80883-8
• Palmer, Robert; Deep Blues: A Musical and Cultural History of the Mississippi Delta, Penguin reprint (1982). ISBN 0-14-006223-8; ISBN 978-0-14-006223-6
• Ramsey Jr, Frederic; Been Here And Gone, 1st edition (1960), Rutgers University Press; London Cassell (UK) and New Brunswick, NJ. 2nd printing (1969), Rutgers University Press, New Brunswick, NJ: University Of Georgia Press, 2000.
• Wilson, Charles Reagan, William Ferris, Ann J. Adadie, Encyclopedia of Southern Culture (1656 pp.), University of North Carolina Press; 2nd edition (1989). ISBN 0-8078-1823-2. ISBN 978-0-8078-1823-7
• Joshua Clark Davis, "For the Records: How African American Consumers and Music Retailers Created Commercial Public Space in the 1960s and 1970s South," Southern Cultures, Winter 2011.
• Work, John W., compiler (1940), American Negro Songs and Spirituals: a Comprehensive Collection of 230 Folk Songs, Religious and Secular, with a Foreword. Bonanza Books, New York. N.B.: Consists most notably of an analytical study of this repertory, on p. 1–46, an anthology of such music (words with the notated music, harmonized), on pp. 47–250, and a bibliography, on p. 252–256.
• Claghorn, Charles Eugene (1973). Biographical Dictionary of American Music. Parker Publishing Company, Inc. ISBN 978-0-13-076331-0. 
• Elson, Charles Louis (2005). The History of American Music. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4179-5961-7. 
• Gann, Kyle (1997). American Music in the 20th Century. Schirmer. ISBN 978-0-02-864655-8. 
• Hamm, Charles (1983). Music in the New World. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-95193-6. 
• Hitchcock, H. Wiley (1999). Music in the United States: A Historical Introduction. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-907643-5. 
• Kingman, Daniel (1990). American Music: A Panorama (2nd изд.). New York: Schirmer Books. 
• Nicholls, David, ур. (1998). The Cambridge History of American Music. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-45429-2. 
• Seeger, Ruth Crawford (2003). The Music of American Folk Song and Selected Other Writings on American Folk Music. Boydell & Brewer. ISBN 978-1-58046-136-8. 
• „Performing Arts, Music”. Library of Congress Collections. 

Спољашње везе

• Audio clips: Traditional music of the United States. Musée d'Ethnographie de Genève. Accessed November 25, 2010.
• Essential American Recordings Survey
• Lester S. Levy Sheet Music Collection popular American music, 1780–1960