Рима или слик је реч грчког порекла која означава гласовно подударање слогова на крају стихова, најчешће у лирским песмама. Њена функција и значење се разликују у зависности од песничке епохе или школе[1]. Са књижевнотеоријског аспекта, рима се може поделити на неколико врста.

Функција риме уреди

Осим своје основне улоге да ствара структуру песме који је пријатна за слушање[2], рима је саставни део песничког ритма. Она означава и наглашава крај стиха, и ствара специфичне звуковне ефекте, што доприноси мелодији песме[3]. Такође појачава унутрашњу повезаност и јединство строфа[3]. Симетричност стихова се постиже захваљујући рими[2]. Она доприноси емоционално-смисаоном значењу песме (на пример, приликом исказивања укрштености или паралелности осећања, потребе за нежношћу).

Историја риме уреди

Још пре настанка писане речи, рима се користила у усменој књижевности првих људских заједница[2]. Пошто је олакшавала памћење различитих предања, често су је користили бардови и песници, приликом преношења историјских и културних аспеката своје цивилизације млађим генерацијама. У средњем веку рима је била главна особина стиховног израза[1]. Током епохе симболизма, крајем 19. века, рима се почела третирати на флексибилнији начин[1]. Римоване речи се више нису морале строго слагати у гласовима и акценту. То значи да се врши слободније фонолошко грађење риме, примењује необавезност у њеној употреби, чиме се нарушава њена звуковна идентичност и доследност, те граде њени нови облици. Деканонизација риме се наставила и током 20. века, и поделила у два правца[1]. Први се залагао за смањење хомофоније, што је значило да се различитост у гласовном склопу римованих речи више разликовао. Други правац се заснивао на ставу да не треба постојати законитост употребе риме, те је она добила већи степен необавезности.

Врсте рима уреди

Правилна, чиста и богата рима уреди

  • Код правилне риме се подударају наглашени вокали речи, као и сви остали гласови, који следе после наглашеног вокала.
  • Чиста рима настаје ако се подударају и акценти наглашених вокала.
  • Рима је богата ако подударање почиње и пре наглашеног вокала.

Мушка, женска и дактилска рима уреди

Код мушке риме, подударање је само у једном слогу (нпр. свет-цвет), код женске у два (гасе-красе, личе-диче), а код дактилске у три (младости-радости).

Парна, укрштена и обгрљена рима уреди

  • Код парне риме се римују два узастопна стиха, по шеми 1a, 2a, 3b, 4b (истим словима су обележене речи које се римују).
  • Код укрштене риме се римују први и трећи, односно други и четврти стих, по шеми 1a, 3b, 2a, 4b.
  • Код обгрљене риме се римују први и четврти, односно други и трећи стих, по шеми 1a, 4b, 2b, 3a.

Референце уреди

  1. ^ а б в г „II. РИМА У СТИХУ – МОДЕЛИ И ФУНКЦИЈЕ”. Пројекат „Растко“. Приступљено 13. 12. 2013. 
  2. ^ а б в „What Is the Function of Rhyme in Poetry?”. wiseGEEK. Приступљено 13. 12. 2013. 
  3. ^ а б „Osnovni elementi poezije – podsetnik i vodič za tumačenje”. serbiana1. Приступљено 13. 12. 2013. 
  4. ^ „Djura Jaksic Ponoc”. Caffe del Montenegro. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  5. ^ „Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ”. Поезија суштине. Приступљено 27. 08. 2017. 
  6. ^ „Jovan Jovanović Zmaj, Pesme”. Приступљено 13. 12. 2013. 
  7. ^ „Милан Ракић, Симонида”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  8. ^ „Jovan Ducic, Podne”. www.boske.rs. Приступљено 13. 12. 2013. 

Литература уреди

  • Раде Радмиловић, Дара Ињац, „Књижевни приручник“, ИПП Змај, Нови Сад, 1998.
  • мр Љиљана Николић, Босиљка Милић, „Читанка са књижевнотеоријским појмовима за трећи разред средње школе“, ЗУНС, Београд, 2012.