Симболизам (фр.: symbolisme[1]) уметнички је покрет који је настао у Француској око 1880. и заживео на прелому 19. и 20. века. По својим главним особинама близак је романтизму, а желео се одвојити од натурализма и реализма, уношењем несвесног и духовног.

Кноп: Грљење

Симболизам је био међународни покрет који се проширио Европом, а уметници тог раздобља жељели су да оживе садржаје проистекле из песништва, митологије и психолошких истраживања. Водећу улогу одиграли су француски уметници у полемици о естетици. Симболизам идеје црпи из класичних и библијских митова, средњовековних легенди и Ла Фонтејнових басни; тај стил бави се егзотичним темама и истражује теме смрти. Слике садрже мноштво појединости и богате су бојама.

ОсновеУреди

Симболизам је реакција на импресионизам, натурализам и парнасизам. Симболизам је покрет који се надовезује на романтизам и његов циљ је био представљање ствари које се не могу рационално описати (расположење, емоције и сл.) односно требало је да наслика или опише непредстављиво и да допре у бит стварности – која ће се онда запазити са свих пет чула. Томе је требало да допринесе симбол који ће посредовати између стварности и „света душе“ и у назнакама открити тајну сакривену унутар ствари. Симбол није непосредно именовање ствари (проблема, става и сл.) већ само назнака – сугестија бити ствари.

Симболисти су се трудили да створе уметност усредсређивањем целог уметниковог бића са свих пет чула које је требало да се стопе у јединство. Веровали су да уметност треба да захвати већи број апсолутних истина до којих се може доћи само индиректним методама.

Симболисти су се делили на неколико група и њихово схватање симбола је било радикално различито. Основне представе били су симболи као:

  • Шаптач који читаоцу сугерише неко расположење
  • Једнозначни знак

СликарствоУреди

У сликарству се овај правац није могао сасвим да развије јер су његове идеје биле сличне популарнијој сецесији: „Сликарство је реакција на натурализам импресионизма и понекад и академизам“. Одилон Редон каже мислећи на импресионисте: „Било им је апсолутно недоступно све што превазилази, осветљава или повећава предмет и издиже дух у област мистерије, у немире неодлучног и у његово дивно неспокојство“. Редон који је у свом делу дао место спиритуалном постао је драг и уметницима групе Набис, на које су утицали Сезан, Дега, Гоген и други. Године 1891. и 1892. критичар Албер Орије дефинише симболистичко сликарство које је за њега „идејно, синтетичко, субијективно и декоративно“.

Сликари представници симболизмаУреди

Међу сликарима који су припадали овом правцу има великих разлика и једино што им је заједничко јесте отпор према натурализму импресиониста и наравно отпор према званичном сликарству. Могу се навести:

КњижевностУреди

У литератури су се користили митови, бајке и приче. Симбол је требало да помогне читаоцу да погоди тајну која се налази унутар ствари. Симболизам је развио песништво и ставио је велики нагласак на музикалност. Ови елементи су често водили у неразумљивост и несхватљивост њихових назнака. Значајан елемент у поезији је био слободни стих који је вероватно употребљаван као први.

Књижевници представници симболизмаУреди

МузикаУреди

У музици је симболизам имао исти утицај. Многи симболистички књижевници су били обожаваоци Рихарда Вагнера а симболистичка естетика је имала велики утицај на стваралаштво Клода Дебисија.

ФилмУреди

Много старих филмова је било под утицајем симболизма од кога су његови творци преузели визуелне метафоре. Немачки експресионистички филмови су били под великим утицајем симболизма.

У Америчкој кинематографији је под утицајем симболизма неми филм Давида Грифилда а у данском хорору се такође огледа утицај симболизма код режисера Карла Драјера.

РеференцеУреди

  1. ^ simbolizam, Hrvatska enciklopedija LZMK, Pristupljeno 25. 7. 2017.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди