Отворите главни мени
Кноп: Грљење

Симболизам (фр.: symbolisme[1]) уметнички је покрет који је настао у Француској око 1880. и заживео на прелому 19. и 20. века. По својим главним особинама близак је романтизму, а желео се одвојити од натурализма и реализма, уношењем несвесног и духовног.

Симболизам је био међународни покрет који се проширио Европом, а уметници тог раздобља жељели су да оживе садржаје проистекле из песништва, митологије и психолошких истраживања. Водећу улогу одиграли су француски уметници у полемици о естетици. Симболизам идеје црпи из класичних и библијских митова, средњовековних легенди и Ла Фонтејнових басни; тај стил бави се егзотичним темама и истражује теме смрти. Слике садрже мноштво појединости и богате су бојама.

ОсновеУреди

Симболизам је реакција на импресионизам, натурализам и парнасизам. Симболизам је покрет који се надовезује на романтизам и његов циљ је био представљање ствари које се не могу рационално описати (расположење, емоције и сл.) односно требало је да наслика или опише непредстављиво и да допре у бит стварности – која ће се онда запазити са свих пет чула. Томе је требало да допринесе симбол који ће посредовати између стварности и „света душе“ и у назнакама открити тајну сакривену унутар ствари. Симбол није непосредно именовање ствари (проблема, става и сл.) већ само назнака – сугестија бити ствари.

Симболисти су се трудили да створе уметност усредсређивањем целог уметниковог бића са свих пет чула које је требало да се стопе у јединство. Веровали су да уметност треба да захвати већи број апсолутних истина до којих се може доћи само индиректним методама.

Симболисти су се делили на неколико група и њихово схватање симбола је било радикално различито. Основне представе били су симболи као:

  • Шаптач који читаоцу сугерише неко расположење
  • Једнозначни знак

СликарствоУреди

У сликарству се овај правац није могао сасвим да развије јер су његове идеје биле сличне популарнијој сецесији: „Сликарство је реакција на натурализам импресионизма и понекад и академизам“. Одилон Редон каже мислећи на импресионисте: „Било им је апсолутно недоступно све што превазилази, осветљава или повећава предмет и издиже дух у област мистерије, у немире неодлучног и у његово дивно неспокојство“. Редон који је у свом делу дао место спиритуалном постао је драг и уметницима групе Набис, на које су утицали Сезан, Дега, Гоген и други. Године 1891. и 1892. критичар Албер Орије дефинише симболистичко сликарство које је за њега „идејно, синтетичко, субијективно и декоративно“.

Сликари представници симболизмаУреди

Међу сликарима који су припадали овом правцу има великих разлика и једино што им је заједничко јесте отпор према натурализму импресиониста и наравно отпор према званичном сликарству. Могу се навести:

КњижевностУреди

У литератури су се користили митови, бајке и приче. Симбол је требало да помогне читаоцу да погоди тајну која се налази унутар ствари. Симболизам је развио песништво и ставио је велики нагласак на музикалност. Ови елементи су често водили у неразумљивост и несхватљивост њихових назнака. Значајан елемент у поезији је био слободни стих који је вероватно употребљаван као први.

Књижевници представници симболизмаУреди

МузикаУреди

У музици је симболизам имао исти утицај. Многи симболистички књижевници су били обожаваоци Рихарда Вагнера а симболистичка естетика је имала велики утицај на стваралаштво Клода Дебисија.

ФилмУреди

Много старих филмова је било под утицајем симболизма од кога су његови творци преузели визуелне метафоре. Немачки експресионистички филмови су били под великим утицајем симболизма.

У Америчкој кинематографији је под утицајем симболизма неми филм Давида Грифилда а у данском хорору се такође огледа утицај симболизма код режисера Карла Драјера.

РеференцеУреди

  1. ^ simbolizam, Hrvatska enciklopedija LZMK, Pristupljeno 25. 7. 2017.

ЛитератураУреди

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.
  • Anna Balakian, The Symbolist Movement: a critical appraisal. New York: Random House, 1967
  • Michelle Facos, Symbolist Art in Context. London: Routledge, 2011
  • Bernard Delvaille, La poésie symboliste: anthologie. Paris: Seghers, 1971. ISBN 978-2-221-50161-0.
  • John Porter Houston and Mona Tobin Houston, French Symbolist Poetry: An Anthology. Bloomington : Indiana University Press, 1980. ISBN 978-0-253-20250-5.
  • Philippe Jullian, The Symbolists. Oxford: Phaidon; New York: E.P. Dutton, 1973. ISBN 978-0-7148-1739-2.
  • Andrew George Lehmann, The Symbolist Aesthetic in France 1885–1895. Oxford: Basil Blackwell, 1950, 1968
  • The Oxford Companion to French Literature, Sir Paul Harvey and J. E. Heseltine (eds.). Oxford: Oxford University Press, 1959. ISBN 978-0-19-866104-7.
  • Mario Praz, The Romantic Agony. London: Oxford University Press, 1930. ISBN 978-0-19-281061-8.
  • Arthur Symons, The Symbolist Movement in Literature. E. P. Dutton and Co., Inc. (A Dutton Paperback), 1958
  • Edmund Wilson, Axel's Castle: A Study in the Imaginative Literature of 1870–1930. New York: Charles Scribner's Sons, 1931 (online version). ISBN 978-1-59853-013-1. (Library of America)
  • Michael Gibson, Symbolism London: Taschen, 1995. ISBN 9783822893241.

Спољашње везеУреди