Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица је републичка управна организација у оквиру Министарства правде, Владе Републике Српске. Сједиште институције налази се у Бањој Луци на адреси Трг јасеновачких жртава бр. 4.[1]

ИсторијатУреди

Институције Републике Српске су се током рата 1992—1995. бавиле истраживањем и прикупљањем документације о почињеним ратним злочинима. Организованији приступ истраживању и документовању ратних злочина почиње оснивањем Документационог центра за истраживање ратних злочина[2] и Бироа Владе Републике Српске за односе са Међународним кривичним судом за ратне злочине у Хагу (2001. године).

  1. јануар 2003. године почиње са радом Републички секретаријат за односе са Међународним кривичним судом у Хагу и истраживање ратних злочина, који је формиран Законом о министарствима.[3] Секретаријат је објединио рад претходне двије институције са Комисијом за тражење несталих и заробљених лица Републике Српске.

16. јул 2003. године, Комисија за тражење несталих и заробљених лица Републике Српске се издваја из састава Секретаријата.

  1. 12.2008. године основан је Републички центар за истраживање ратних злочина[4]као републичка управна организација у саставу Министарства правде Владе Републике Српске. Новоформирани Центар је реорганизован из Републичког секретаријата за односе са МКСЈ у Хагу и истраживање ратних злочина.

Економском политиком Републике Српске за 2013. годину предвиђено је спајање Оперативног тима Републике Српске за тражење несталих лица и Републичког центра за истраживање ратних злочина, након чега је и формално правно, доношењем Закона о измјенама Закона о Републичкој управи,[5] основана нова републичка управна организација под називом Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, који је почео са радом 1. јануар 2013. године.

Правни и административни оквирУреди

 
Трг јасеновачких жртава, Бања Лука

Закони на којима се базира рад Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица:

  • Закон о измјени Закона о републичкој управи;[6]
  • Закон о Влади Републике Српске;[7]
  • Закон о републичкој управи;[8]
  • Закон о државним службеницима;[9]
  • Закон о сарадњи Републике Српске за Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу;[10]
  • Резолуција о сарадњи са Међународним судом за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије са сједиштем у Хагу;[11]

ОрганизацијаУреди

Центром руководи директор у складу са Законом о републичкој управи н Законом о државним службеницима. Директор своја права и обавзе остварује у складу са законом. Од 31. јануара 2013. године директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица је мр Милорад Којић. Радом одјељеља руководи начелннк одјељења, а радом одсјека руководи руководилац одсјека.

Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица утврђено је да се послови из дјелокруга Центра, утврђени Законом о реnубличкој управи и другим законима и обављају у оквиру сљедећих унуrрашњнх организацноих јединица:

  • Одјељење за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације у чијем се саставу налази:
    • Одсјек за истраживање рата и ратних догађаја,
    • Одсјек за обраду документације;
  • Одјељење за истраживање, докумектовање и меморијлизацију;
  • Одјељење за односе са nравосуднимм институцијама, сарадњу са адвокатским тимовима и невладиним организацијама у чијем се саставу налази:
    • Одсјек за обраду доказно-документационог материјала, евидентирање и праћење предмета ратних злочина;
  • Одјељење за тражење несталих лица, ексхумацнје, форензичке обраде, идентификације и аналитичке послове и
  • Одјељеље за правне, финансијске и опште послове у чијем се саставу налази:
    • Одсјек за финансије.

ДјелатностиУреди

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица обавља стручне и друге послове који се односе на:

  • истраживање, прикупљање, документовање, обраду, класификацију, презентовање и архивирање документационе и друге грађе о Одбрамбено-отаџбинском рату, другим ратовима из периода 20. вијека на простору бивше Југославије, геноциду у Независној држави Хрватској, ратним злочинима, злочинима почињеним против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, као и другим догађајима на простору Босне и Херцеговине и бивше Југославије, њиховим узроцима, посљедицама, те појавама и механизмима који доводе до њих или их сузбијају и спрјечавају;
  • истраживање кључних догађаја и злочина из историјског, војног, правног, социолошког, политичкког, економског и психолошког аспекта, као и других аспеката од значаја за објективно сагледавање ових догађаја;
  • утврђивање, предлагање и координисање базних аспеката политика памћења, меморијализације, културе сјећања и памћења;
  • стручно оспособљавање заинтересованих и циљаних група и јавности;
  • анализу почињених злочина, утврђивање истине за поједине догађаје и личности и прошлости и других релевантних догађаја, њихову обраду, верификацију и вредновање.
  • формирање и развој база података и службених евиденција о догађајима и њиховим посљедицама и о кривичним предметима ратних злочина;
  • издавање увјерења, односно других исправа (потврда и др.) о чињеницама о којима води службену евиденцију;
  • припрему статистичких и других података о резултатима истраживања;
  • сарадњу са сличним институцијама и органима, органима правосуђа и организацијама и владиним и невладиним и другим организацијама и појединцима у земљи и ностранству;
  • презентовање и публиковање резултата истраживања и других активности.
  • координацију активности сарадње органа Републике Српске са Механизмом за међународне кривичне судове у Хагу у складу са чланом 2. тачка 8 Устава БиХ и Статутом Механизма за међународне кривичне судове у Хагу;
  • предлагање Влади аката у вези са истраживањем злочина и сарадњом са Механизмом за међународне кривичне судове у Хагу;
  • пружање помоћи тимовима одбране лица оптужених за почињене ратне злочине;
  • евидентирање, вођење и ажурирање базе података о несталим лицима и њиховим породицама;
  • лоцирање мјеста страдања несталих лица, масовних, појединачних и измјештених гробница на територији БиХ, Републике Хрватске и Републике Србије;
  • достављање података о потенцијалним гробницама надлежним тужилаштвима,
  • вођење евиденције о члановима породица несталих лица која су/нису дали крв за ДНК анализу;
  • праћење ексхумације гробница несталих лица према позву надлежних органа,
  • успостављање оперативне сарадње са свим институцијама, удружењима и породицама несталих;
  • информисање надлежног тужилаштва о евентуално нађеним гробницама несталих лица која нису евидентирана у бази података;
  • сарадњу са свим породицама и удружењима несталих лица у Републици Српској и ван Републике Српске, организовање и позивање породица несталих лица на идентификацију.
  • организовање почасних испраћаја и предају породицама идентификованих тијела;
  • израду фото-документације мјеста на којем се налази гробница несталих лица;
  • учешће у форензичкој обради пронађених тијела;
  • проналажење свједока и рад са њима
  • коришћење и одржавање објеката намијењених за обдукцију.
  • смјештај и чување идентификованих и неидентификованих тијела несталих лица.
  • вођење евиденције о несталим лицима.
  • друге послове у складу са законом и другим прописима.[12]

Архива и база податакаУреди

Када је у питању рад Центра који се односи на истраживање, документовање и анализирање рата и ратних злочина, који су почињени на простору Босне и Херцеговине у периоду 1992—1995. године, константно се наставља са прикупљањем и архивирањем релевантне документације о страдању лица српске националности, а у циљу прикупљања што потпунијих сазнања и информација о догађајима и жртвама које се превасходно односе на мјесто, околности и вријеме страдања. У Центру постоји архив који садржи обимну документацију у писаном и дигиталном облику, а до које се, прије свега, дошло ангажовањем сопствених капацитета, те уз помоћ других републичких органа, а документација је прикупљана и од невладиних и других организација и појединаца. Конкретно, документација обухвата: изјаве свједока, документа цивилних и војних органа власти, релевантну документацију правосудних органа, записнике, службене забиљешке, медицинску документацију и експертизе, фото-документацију и бројне друге документе. Обрађени и скенирани документи који се односе на жртве, околности страдања и извршиоце уносе се у електронску базу Центра, те се ажурни подаци користе у истраживањима и достављају на коришћење другим овлашћеним институцијама, организацијама и појединцима. Електронска база се посебно користи за Пројекат пописа српских жртава рата у БиХ. У Центру постоји обиман видео материјал, који је до сада коришћен у истраживању, а у сарадњи са медијским кућама дијелом је презентован и јавности. У архиви Центра се налази велики број ВХС касета, ЦД-ова и DVD-ова са тематиком из Одбрамбено-отаџбинског рата. Видео материјал се константно допуњава на основу праћења медијских садржаја који обухватају предмет истраживања Центра.[13]

ИздаваштвоУреди

У претходном периоду Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица је издао више монографија, судија, анализа и публикација. Публикације издане од реорганизације центра 2013. године су:

  • Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992., Никола Борковић,Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2019. 344 стр. илустр. 25 cm. ISBN 978-99976-730-6-0.[14]
  • 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Душан Кукобат и Бојан Димитријевић, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2019. 295 стр. илустр. 24 cm. ISBN 978-99976-730-5-3.[15]
  • Битка за Среберницу — рат за цивилизацију, Павловић Душан, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2018. 389 стр. илустр. 25 cm. ISBN 978-99976-730-4-6.
  • Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед. 2. измјењено издање Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Аутори: Илић Драгослав, Јанковић Марко, Михаљевић Милена, Радаковић Борис, Лозо Предраг, Цвијановић Мирко, Малешевић Неђо, Павловић Душан, Рудић Јовица. Бања Лука 2018. Друго измјењено и допуњено издање, 525 стр. : фотогр. ; 24 cm. ISBN 978-99976-730-1-5. (прво издање изашло је у децембру 2017. године)
  • Страдање Српчана на озренско-возућком ратишту, Аутори: Виктор Нуждић, Дарио Новковић, Мирослав Љубојевић, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица ; Србац : Општина : Борачка организација Општине, Бања Лука 2018. 170 стр. : илустр. ; 24 cm. ISBN 978-99976-730-3-9.
  • Намјерном силом на Републику Српску, Аутори: Милорад Којић, Невенко Врањеш, Виктор Нуждић и Дарио Новковић,; превод на енглески Лидија Дангубић, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2017. српски, енглески. 413 стр. : илустр. ; 27 cm. ISBN 978-99955-622-9-8.
  • Наша исповијест, Жене жртве рата из Републике Српске 1992—1995, приредили Александар Врањеш, Бојана Миодраговић; Изд. Удружење жена жртава рата Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Владе Републике Српске ; Београд : Установа за унапређење економске, научно-техничке, културне и спортске сарадње између Републике Српске и Републике Србијe, Бања Лука, Београд 2016. српски, енглески, 435 стр. : илустр. ; 28 cm. ISBN 978-86-80248-03-5.
  • Страдање Срба у посљедњој деценији 20. вијека, Зборник радова са Округлог стола, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, 236 стр. : илустр. ; 25 cm Бања Лука. 2018. ISBN 978-99976-730-2-2.
  • Диверзија на тузланском тргу "Капија" ,Илија Бранковић,Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица : Фондација "Правда за генерала Новака Ђукића", Бања Лука 2017, 428 стр, илустр. ; 25 cm;ISBN 978-99955-622-7-4.
  • Правосудна неистина, Милан Благојевић, [превод на енглески Лидија Дангубић], Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2017. ISBN 978-99955-622-8-1.
  • Политичка анатомија једне пресуде (ментална десупстанцијализација Републике Српске),Милан Благојевић [превод на енглески Лидија Дангубић], 276 стр. ; 21 cm, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука 2016. ISBN 978-99955-622-6-7.

Прије реорганизације из 2013. године Центар је издао и:

  • Свjeдoци гoвoрe o рaтним злoчинимa нaд Србимa у oпштини Висoкo 1992 – 1995; Aгрeсиja Рeпубликe Хрвaтскe нa oпштинe у Рeпублици Српскoj: Нoви Грaд, Кoстajницу и Кoзaрску Дубицу у сeптeмбру 1995, Уна 1995; Агресија Републике Хрватске на Републику Српску – окупација општине Мркоњић Град, септембар 1995 – фебруар 1996; Војска Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату,(аспекти – организација – операције), Зборник радова; Доказ FACTA, Рат у Босни и Херцеговини, Сарајево, Зборник радова, број 1; Континуитет стартишта и логора; Ратни злочини према Србима и ЈНА прије поружаних сукоба и током 1992. године; Демографски губици у БиХ 1991-2011. са картама.

Сарадња са другим институцијама и појединцимаУреди

Народна скупштина Републике Српске донијела је одлуку 2018. године да се мандат Центра са активности везаних за Одбрамбено-отаџбински рат прошири на ратове и страдање у цијелом 20. вијеку. У Бањалуци је 28.11.2018. потписан Меморандум о сарадњи у области успостављања и очувања културе сјећања и памћења у Републици Српској, на који су се обавезали Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Републички педагошки завод и Филозофски факултет бањалучког Универзитета. Представник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица руководи Координационим тимом за успостављање и очување културе памћења у Републици Српској који формиран потписивањем овог меморандума.[16]

Протокол о сарадњи Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица потписали су 30. јануар 2019. године вршилац дужности директора Центра Милорад Којић и генерални директор РТРС-а, Драшко Милиновић. Потписивање протокола између двије републичке институције је само наставак сарадње која је постојала и у претходном периоду. Суштина и циљ овог протокола јесте да се заједнички ради на изградњи културе сјећања и памћења, кроз медијско извјештавање и одређене документарне садржаје РТРС-а на тему из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, а уз стручне капацитете Републичког центра. Са овим протоколом је заокружен један комплетан систем. У складу са тим планирано је да стручно особље Центра ради едукације са режисерима и новинарима РТРС-а, у вези с тим како и на који начин да преносимо одређени садржај, као и обиљежавање значајних историјских датума, који се тичу страдања српског народа.[17]

Са Министартсвом управе и локалне самопуправе Републике Српске Центар има поптписан споразум о сарадњи везаној за Пројекат пописа евидентирања српских жртава. Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић потписали су овај Споразум 8. маја 2017. године.[18] Такође у мају 2017. године, поптисан је Споразум о сарадњи са Правним факултетом, Универзитета у Бањој Луци. Споразумне стране су се сагласиле да остваре пословну, педагошку и стручну сарадњу у циљу континуираног и практичног образовања студената у складу са потребама свих циклуса студија.

Дани сјећањаУреди

 
Дани сјећања 2018.

Од почетка грађанских ратова на подручју бивше Југославије прошло је готово три деценије. Међутим, слика која је створена о ономе што се дешавало деведесетих година, прије свега, у свјетској јавности, потпуно је искривљена, недоречена, и за Србе неприхватљива. На страдања и огромну људску патњу, „сеобе” и почињене ратне злочине над Србима, гледа се једнострано и пристрасно, било да је ријеч о правном, историјском, а поготово политичком становишту. Поједностављивање догађаја у протеклом рату може да има далекосежне негативне посљедице по српски народа на овим просторима. Зашто не рећи да се у питање може довести и његов опстанак!

Због тога, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у спроводи низ активности којима се обиљежава сјећање на страдања српског народа у 20 вијеку. У свјетлу свега што се дешавало посљедњих година (а што је кулминација процеса који трају деценијама), било би пожељно изградити темељ разумијевања нас самих, Републике Српске и пројекције наше будућности на равни културног идентитета и животних вриједности. Такав приступ је кохезивни фактор свих наших снага и потенцијала, даје нам осно и простор за даље изграђивање Републике Српске. Знамо да у ратовима највише страдају цивили, а тако је било и нарочито у 20 вијеку. Није нам намјера да оспоримо било чије жртве, него да предочимо чињенице и непобитне аргументе који иду у прилог тврдњама да је рат унесрећио Србе, барем у оној мјери у којој су страдали и други народи у бившој Југославији, као и то да данашњи процеси и догађаји као и они из деведесетих година 20. вијека јесу резултата историјских процеса који трају већ деценијама, а поједини и вијековима. Злочини над Србима у Првом свјетском рату а посебно геноцид над Србима у независној Држави Хрватској дио су колективне свијести савјести српског друштва које су изродили импулс спрјечавања таквих ствари у деведесетим када је створена Република Српска и то не смијемо испуштати из историјског контекста. Због наведеног је од 2017. године једна од битних активности центра манифестација у организацији Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица под називом Дани сјећања.

Дани сјећања 2017.Уреди

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица под покровитељством Предсједника Републике Српске организовао је меморијалну манифестацију „ДАНИ СЈЕЋАЊА” посвећену установљењу и унапређењу сјећања на жртве из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Централни садржај, меморијална академија „Из сјећања по очима” одржана је у понедјељак, 13. март 2017. године у 18.00 часова у Народном позоришту Републике Српске.[19] У заједничкој организацији са бањалучким Универзитетом, Факултетом политичких наука и Правним факултетом одржана су два предавања:

  • Дејтонски мировни споразум и Република Српска
  • Искуства у раду Хашког трибунала

Премијера документарног филма Злочин без казне, који говори о страдању Срба средњег Подриња, одржана је у уторак, 14. март 2017. године у 18.00 часова у мултиплексу Палас, док је Промоција књиге Наша исповијест — жене жртве рата из Републике Српске, одржана је у Вијећници Културног центра Бански двор 15. март 2017. године у 18 часова.

РТРС је директно преносила меморијалну академију: Меморијална академија „Из сјећања по очима”

Дани сјећања 2017. галеријаУреди

Дани сјећања 2018.Уреди

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица органиизовао је од 17. до 18. априла 2018. године другу по реду манифестацију „ДАНИ СЈЕЋАЊА”, посвећену страдању дјеце у XX вијеку. Страдање дјеце представља посебну категорију која свједочи о суровости починилаца. Дјеца страдала у ратовима првенствено су симболи бесмисла насиља, али и борбе за побједу живота. Страдање српске дјеце у ратовима XX вијека најбоље осликава тежину ситуација кроз која је прошао српски народ у цјелини.

У Бањалуци је одржана меморијална академија „Свако дијете — небо на земљи”, централни догађај манифестације „Дани сјећања” која је посвећена страдању српске дјеце у ратовима у 20. вијеку. Академији у Културном центру Бански двор присуствали су и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је покровитељ манифестације, предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, министри Влади, народни посланици, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић. Скупу присуствовао и Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, председник Јеврејског културног центра у Бањалуци Арие Ливне, представници невладиних организација, потомци жртава, те бројне друге угледне личности.

У оквиру манифестације одржани су историјки часови за средњошколце у Националном парку Козара и Пребиловцима. Документарно-филмски дио програма обухватао је приказивања филмова.

  • У Бањалуци у Цинеплексу Палас одржана је предпремијера докуметарног филма „Дианина дјеца”, ауторке Слађане Зарић, у продукцији Радио-телевизије Србије, који говори о Диани Будисављевић, и њеној акцији сапшавања српске дјеце из логора Независне Државе Хрватске.[20]
  • Пројекција документарног филма и предавање „Дневник ратног хирурга” о доктору Миождрагу Лазићу. Он је на промоцији говорио о својим искуствима у болници „Жица” и страдању дјеце у рату у Српском Сарајеву.[21]
  • Пројекција документарног филма „Споменко на вјечној стражи” аутора Милета Савића одржана је у Зворнику у Дому омладине.[22]

У Културном центру у Источном Новом Сарајеву, у сарадњи са ОШ Свети Сава 19. априла одржана је академија под називом: „Дјецу вам нећу опростити”

РТРС је директно преносила меморијалну академију: Меморијална академија „Свако дијете — небо на земљи”

Дани сјећања 2018. галеријаУреди

Дани сјећања 2019.Уреди

У оквиру манифестације „Дани сјећања“ у организацији Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Дрвару је у суботу, 13. септембра 2019. године одржана централна академија под називом „Крајино моја“, којој су присуствовали члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и предсједник Србије Александар Вучић. Ова академија је била посвећена страдању Срба у 20. вијеку и са посебним освртом на страдање Срба у западнокрајишким општинама. Претходно вече, 12. септембра у Радничком дому у Дрвару је отворена изложба о ратним злочинима над Србима 1991. 1995 под називом "Опомена", пројекат Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица чији су аутори Предраг Лозо и Драгослав Илић. Изложби је присуствовао велики број Дрвачана, али и становника других западнокрајишких општина, а историјски час након отварања изложбе од стране директора Центра мр Милорада Којића одржао је проф. др Горан Латиновић проректор Универзитета у Бањој Луци. Изложбу су наредни дан под стручним вођењем професора Латиновића обишли и предсједници Србије и Републике Српске.

РТРС је директно преносила меморијалну академију: „Крајино моја“

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица”. Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2019. Приступљено 01. 02. 2019. 
  2. ^ „Службени гласник Републике Српске”, број 37/99
  3. ^ "Службени гласник Републике Српске, број 70/02
  4. ^ Закон о републичкој управи, „Службени гласник РС” бр. 118/08
  5. ^ „Службени гласник Републике Српске”, бр. 121/12
  6. ^ „Службени гласник РС”, бр. 31/18
  7. ^ „Службени гласник РС”, бр. 118/08
  8. ^ „Службени гласник РС”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12 и 115/2018
  9. ^ „Службеи гласник РС”, бр. 118/08, 117/11 и 37/12
  10. ^ „Службени гласник РС”, бр. 52/01
  11. ^ „Службени гласник РС”, бр. 68/04
  12. ^ Дјелатности
  13. ^ Извјештај о раду Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица за 2017. годину Народној скупштини Републике Српске
  14. ^ Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: РЦИРЗ. ISBN 978-99976-730-6-0. 
  15. ^ Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3. 
  16. ^ Меморандум о успостављању и очувању културе сјећања
  17. ^ „Потписан протокол о сарадњи Центра за истраживање ратних злочина и РТРС-а”. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2019. Приступљено 01. 02. 2019. 
  18. ^ Решић-Којић: Споразум о попису српских жртава рата у БиХ (ВИДЕО)
  19. ^ "Дани сјећања": Не смијемо заборавити српске жртве (ФОТО/ВИДЕО)
  20. ^ „Претпремијерно приказан филм "Дианина дјеца". Архивирано из оригинала на датум 05. 02. 2019. Приступљено 04. 02. 2019. 
  21. ^ „Одржано предавање: Дјеца у рату – дневник ратног хирурга”. Архивирано из оригинала на датум 04. 02. 2019. Приступљено 04. 02. 2019. 
  22. ^ „Приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи. Архивирано из оригинала на датум 04. 02. 2019. Приступљено 04. 02. 2019. 

Спољашње везеУреди