Ресторан „Код двоглавог орла”

„Код двоглавог орла“ је ресторан у Београду, у улици Теразије бр. 34.[1]

Крсмановићева кућа
Ресторан "Код двоглавог орла"
Ресторан "Код двоглавог орла"
Ресторан "Код двоглавог орла"
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1885
Ресторан "Код двоглавог орла" - улаз

Локација уреди

Ресторан „Код двоглавог орла" смештен је у делу чувене зграде - задужбине Алексе Крмановића, познате и као „Зграда протокола“.

Историја зграде уреди

Зграда је изграђена 1885. године, према наруџбини трговца Јоце Марковића, а пројектовао је тада чувени архитекта Јован Илкић. Браћа Крсмановић су је купила 1898. године, а Алекса Крмановић, који је у њој живео до своје смрти, 1914. године, завештао је српском народу. По завршетку Првог светског рата, ту је боравио регент Александар I Карађорђевић, сво до 1922. године. Кућа је тако постала званична краљевска резиденција, у којој је 1. децембра 1918. године проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

По исељењу регента, палата је постала ресторан „Клериџ“, а у мају 1930. је у једној сали отворен и биоскоп. Од 1934. до Другог светског рата овде се налазио Савез сокола Краљевине Југославије. За време рата ту је била смештена кантина за немачку Управу града. После рата, у згради се смешта Протокол Савезног секретаријата за иностарне послове СФРЈ и Дипломатски клуб (исељени 1979.).

У регистар споменика културе уписана је 1964. године, а највећа рестаурација обављена је 1987. године, када је простор прилагођен за Клуб привредника и банку. Касније је ту био Факултет за медије и комуникације са „Кућом културе“.[2][3]

 
Тераса ресторана

Изглед ресторана уреди

Ресторан „Код двоглавог орла“ налази се у приземљу зграде, има затворену салу (100 особа) и башту (200 оссоба). Не излази на улицу, али је башта смештена испред унутрашње фасаде, богато украшене, са степеништем. Баштом доминира липа за коју се сматра да је посађена крајем 19. века.

Аутентични ентеријер богат детаљима који описују историју нашег народа гостима омогућава да се упознају са бројним причама везаним за историју, а пре свега за чувени симбол „двоглавог орла“. У време Душановог царства симбол је био присутан и на грбу, и на објектима, и на државним документима.

"Имајући у виду такву историју ми смо желели да дамо свој допринос неговању наше традиције па су скоро на сваком кораку видни трагови те наше славне историје, још из времена пре Немањића. Имамо симболе и знакове Винчанске културе, винчански календар који и данас вероватно најтачније мери време. Ресторан краси Грб Цара Душана, оклоп витезова Немањића, мач, штит, ковани новац краља Милутина и Уроша", истиче директор ресторана Небојша Остојић.[4][5]

 
Улаз

Угоститељска понуда уреди

Јеловник ресторана је прилагођен савременим трендовима, али садржи и специјалитете из давнина – рибље специјалитете, ракију „медовачу“, ракију од дивље крушке, манастирска вина од аутохтоних сорти грожђа. На менију су и витешки доручак, монашке прженице, српски тањир, жупанова салата, ребарца двоглави орао, метохијска кобасица, властелинска ћуретина и др.[6]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „RESTORAN KOD DVOGLAVOG ORLA”. gdeizaci.com. Приступљено 14. 9. 2021. 
  2. ^ Radojičić, Ivan. „Krsmanovićeva kuća: Rodno mesto Kraljevine SHS”. www.011info.com. Приступљено 14. 9. 2021. 
  3. ^ „Burna istorija zgrade na Terazijama 34: Od kraljeve rezidencije, preko mesta proglašenja ujedinjenja SHS, do restorana i bioskopa”. telegraf.rs. Приступљено 14. 9. 2021. 
  4. ^ D.Delić. „Restoran KOD DVOGLAVOG ORLA, kutak za kraljevski užitak u strogom centru Beograda”. privredni.rs. Приступљено 14. 9. 2021. 
  5. ^ „Код двоглавог орла”. koddvoglavogorla.com. Архивирано из оригинала 14. 09. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2021. 
  6. ^ „Restoran Kod Dvoglavog Orla”. restorani.rs. Приступљено 14. 9. 2021.