Википедија

Ресторан "La Tour d'Argent"

La Tour d'Argent (Сребрна кула) је историјски ресторан у Паризу, Француска. Налази се на адреси Кеј Турнел бр. 15. Има једну звездицу у Мишелин водичу.[1]

Ресторан "La Tour d'Argent"
Ресторан "La Tour d'Argent" у Паризу
Ресторан "La Tour d'Argent" у Паризу
Ресторан "La Tour d'Argent" у Паризу
Информације
Локација Кеј Турнел бр. 15, Париз,  Француска
Статус активан
Отварање 1582

Историја уреди

Тврди се да је ресторан основан 1582. године и да га је посећивао Анри IV, али нема документације која би поткрепила ове или друге тврдње о његовој историји.[2] Кеј Турнел, где се налази ресторан, није поплочан све до 1650. године, а пре тога је био „падина, често поплављена и скоро увек недоступна због блата“.[3]Први модерни ресторан који носи име La Tour d'Argent отворен је на Кеју Турнел око 1780. године. Девет година касније, 14. јула 1789. године, спалили су га револуционари који су управо запалили Бастиљу на другој страни Сене. За време Француске Треће републике (1870 – 1940) ресторан је обновљен. Његов нови власник Фредерик Делер и његов кувар направили су сложено јело од патке, које је пресовано новом сребрном машином посебно дизајнираном да изврши задатак. Промоција је била толико успешна да је послуживање патке постало саставни део легендарног статуса ресторана и траје и данас, након што је 2003. прешао бројку од 1.000.000.[4]

Ресторан се не појављује на листи из 1824. „Главни ресторани, који се одликују елеганцијом декорације својих салона и бројем и бригом о посуђу које се тамо налази..."[5] Године 1852. трговац металима заузимао је број 15 у овој улици, а фризерски салон и трговац дрветом број 17.[6]

Бедекеров водич за Париз из 1860. описује тренутну локацију установе као „сметнуту од пута“, док помиње ресторан повезан са јефтиним „Хотелом Тур д’Аргент“: „Између Нотр Дама и Баште биљака, на кеју Турнел, насупрот моста овог имена, налази се мали хотел и ресторан Hôtel de la Tour d'argent, мало подаље, истина, али добро одржаван и јефтин (соба, 2 франка, бифтек, 1 франак). Насупрот школе пливања, која има предност што још није оптерећена и загађена свом прљавштином Париза.“[7]

Ресторан је 1890-их и 1900-их био у власништву Фредерика Делера, који је започео традицију представљања нумерисаног сертификата свакој особи која је јела препознатљиво јело ресторана, пресовану патку. 1912. године, породица Терел купила је ресторан. Њиме је прво управљао Андре Терел, затим његов син Клод, који је умро 2006. у 88. години, а потом и Клодов син Андре. Шест деценија Клод Терел је обилазио ресторан тачно у 21:15 сваке вечери.[8]

Први власник Андре Терел сакупио је више од 100.000 боца најчувенијег вина произведеног у Француској, сместивши их у подрум испод зграде ресторана, који је такође био хотел у коме су он и његова породица живели. У мају 1940. Андреов наследник Клод добио је шесточасовну пропусницу из своје јединице ваздухопловства да одлети у Париз и заврши своју виталну мисију, да спасе најдрагоценија од свих француских вина. Уз помоћ особља и породице саградио је лажни зид иза кога је сакрио вина. Месец дана касније Немци су умарширали у Париз. Специјални изасланик фелдмаршала Хермана Геринга је одмах послат у ресторан да заплени најпознатија вина, укључујући и легендарне боце из бербе 1867, што је наравно, било онемогућено.[4]

1984. године отворена је филијала у Токију, у хотелу New Otani. [9]

Од 1986. године La Tour d'Argent је добитник Велике награде Wine Spectator.[10]

До 1996. Мишелин водич је ресторану додељивао три звездице. Оцена је смањена на две звездице 1996. године, а на једну звездицу 2006.[11]

Специјалитети уреди

 
Картица са серијским бројем "Ваша патка" издата 22. децембра 2017.
 
Уређај за пресовање пачјег меса, La Tour d'Argent

Патка, посебно пресована патка, је специјалитет (Canard à la presse, Caneton à la presse, Caneton Tour d'Argent, а недавно преименована у „Caneton de Frédéric Delair”).[12] Ресторан узгаја патке на сопственој фарми. Гости који наруче патку добијају разгледницу са серијским бројем птице, сада већ преко милион.[13] (Серијски број #112,151 припао је америчком председнику Френклину Делано Рузвелту, #203,728 је припао Марлен Дитрих, #253,652 је припао Чарлију Чаплину, а недавно је Бил Гејтс добио број #1079006).[14]

 
Ресторан La Tour d'Argent

Вински подрум ресторана, чуван даноноћно, садржи више од 450.000 боца чија је вредност 2009. године процењена на 25 милиона евра (22,5 милиона фунти). Неких 15.000 вина нуди се посетиоцима на листи од 400 страница.[15] [16] Трпезарија има одличан поглед на реку Сену и Нотр Дам.

Културне референце уреди

У Покретној гозби, Ернест Хемингвеј каже да је Tour d'Argent изнајмљивао неке собе и давао својим станарима попусте на оброке; такође да је тамошњи собар продавао енглеске књиге које су закупци оставили.[17]

Марсел Пруст помиње ресторан три пута у свом роману У потрази за изгубљеним временом. На пример, охола госпођа Вердурин: „Tour d'Argent није ни приближно тако добар као што они мисле“.[18]

Ресторан је инспирисао сцене у Пиксаровом филму Мућкалица из 2007.[19]

Ресторан се помиње у књизи Браћа Рајт Дејвида Мекалоа, страница 148, као место где је одржана вечера за Орвила и Вилбура Рајта у јулу 1906. године.

Једна епизода Root into Europe (британска комедија са Џорџом Колом у главној улози) снимљена је у хотелу, а пресована патка је приказана и сервирана глумцима. Власник Клод Терел се појавио као он сам.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „La Tour d'Argent”. ViaMichelin. Архивирано из оригинала 20. 11. 2017. г. Приступљено 2015-06-10. 
  2. ^ La Tour d'Argent: Accueil>Histoire, Архивирано из оригинала 25. 04. 2017. г., Приступљено 2011-05-02 
  3. ^ Hurtaut, Pierre-Thomas-Nicolas (1779), Dictionnaire Historique De La Ville De Paris Et De Ses Environs By Pierre-Thomas-Nicolas Hurtaut, Приступљено 2013-05-02 
  4. ^ а б MCDOWALL, CAROLYN. „LA TOUR D’ARGENT, PARIS – WINE, WAR & THE ART OF LIVING WELL”. thecultureconcept.com. Приступљено 17. 11. 2021. 
  5. ^ The restaurants listed are:
  6. ^ Annuaire général du commerce, de l'industrie, de la magistrature et de l'administration: ou almanach des 500.000 adresses de Paris, des départements et des pays étrangers 279, 447, 217, Приступљено 2013-10-02 
  7. ^ "Entre Notre-Dame et le jardin des Plantes, au quai de la Tournelle, vis-à-vis du pont de ce nom (pi. H, 7), il y a le petit hôtel et restaurant Lecoq; Hôtel de la Tour d'argent, un peu éloigné, il est vrai, mais bien tenu et bon marché (chambre, 2 fr., beefsteak, 1 fr.). En face d'une école de natation, qui a l'avantage de ne pas être encore encombrée et emprisonnée par toutes les ordures de Paris." Baedeker, Karl (1860), Paris, Guide pratique du voyageur By Karl Baedeker, Приступљено 2011-05-02 
  8. ^ Prial, Frank J. (7. 6. 2006). „Claude Terrail, 88, Model of a Restaurateur, Dies”. The New York Times. Приступљено 2009-12-07. 
  9. ^ Tour d'Argent Tokyo - History
  10. ^ „La Tour d'Argent”. Wine Spectator. 1. 1. 2015. Приступљено 2015-08-19. 
  11. ^ Prial, Frank J. (7. 6. 2006). „Claude Terrail, 88, Model of a Restaurateur, Dies”. The New York Times. Приступљено 2009-12-07. 
  12. ^ [1] Tour d'Argent signature dish name change
  13. ^ Prial, Frank J. (14. 6. 2006). „Paris Landmark Has Much Experience in Carrying On”. The New York Times. Приступљено 2009-12-07. 
  14. ^ http://waterfallfacts.blogspot.com/
  15. ^ „Paris restaurant auctions wine from famed cellar”. BBC News. 7. 12. 2009. Приступљено 2009-12-07. 
  16. ^ Samuel, Henry (7. 12. 2009). „Tour d'Argent holds one of France's largest ever wine auctions”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 2009-12-07. 
  17. ^ Ernest, Hemingway (2014) [1964]. Moveable Feast: The Restored Edition. ISBN 9781476770420. Приступљено 2015-06-27. 
  18. ^ Proust (2003). In Search of Lost Time, Vol. IV, Sodom and Gomorrah. Превод: Moncrieff; Kilmartin. Random House. стр. 448. 
  19. ^ „Travel spotlight”. The Economist. Архивирано из оригинала 2007-06-29. г. Приступљено 2007-09-27. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ресторан_%22La_Tour_d%27Argent%22&oldid=26989810”