Рејмонд Алберт Крок, познатији као Реј Крок (Оук Парк, 5. октобар 1902Сан Дијего, 14. јануар 1984) био је познати амерички предузетник који је развио познату компанију ресторана брзе хранеМекДоналдс.[4][5][6]

Рејмонд Алберт Крок
Ray kroc 1976.jpg
Реј Крок, слика из 1976.
Датум рођења(1902-10-05)5. октобар 1902.
Место рођењаОук Парк, Илиноис
 САД
Датум смрти14. јануар 1984.(1984-01-14) (81 год.)
Место смртиСан Дијего, Калифорнија
 САД
Узрок смртисрчани удар
Занимањепредузетник, продајни агент
Активни период1955–1984
РадовиКупио и популаризовао компанију МекДоналдс
СупружникЕтел Флеминг (1922–1961)
Џејн Добинс Грин (1963–1968)
Џоан Крок (од 1969)
ДецаМерлин Крок Барг (1924–1973)
Остало

БиографијаУреди

Детињство и одрастањеУреди

Реј Крок је рођен у Оук Парку (држава Илиноис), градићу близу Чикага. Родитељи су му били чешког порекла. Звали су се Луис и Роуз Крок.[7][8] Луис је радио за компанију "Вестерн Јунион", а Роуз је била домаћица и учитељица клавира. Живели су скромно. Реј је одрастао са млађим братом Робертом и сестром Лорејн. Волео је да игра бејзбол и да гледа утакмице, а мајка га је од шесте године учила да свира клавир. Његов таленат за продају видео се од дечачког доба. Продавао је лимунаду испред куће, радио је у продавници, чак је и са пријатељима основао радњу музичке опреме.

Реј је похађао основну школу "Абрахам Линколн" у Оак Парку, касније "Oak Park and River Forest High School", али није био претерано заинтересован. Током Првог светског рата лагао је за број година да би се придружио америчком "Црвеном крсту". Са 15 година је постао возач aмбулантних кола у Црвеном крсту заједно са Волтом Дизнијем.[9]

КаријераУреди

После Првог светског рата вратио се у школу али после пар месеци је одустао. Радио је као продавац врпци. Ноћу је свирао клавир као део џез група. Преселио се 1922. у Чикаго. Крок се потом запослио у компанији „Lily-Tulip Cup Company”  где је продавао ресторанима папирне чаше и машине за газирана пића. Такође, наставио је да се бави музиком као музички директор за радио станицу “WGES” у Чикагу. 1925. године преселио се у Форт Лодердејл (Флорида). Тамо је почео да се бави продајом некретнина. У старту је био успешан, међутим наредних година продаја је опала. Вратио се у Чикаго и поново почео да ради за компанију „Lily-Tulip Cup Company”. Био је један од најбољих продаваца, а касније је постао менаџер продаје. 1939. напушта компанију и оснива свој мали бизнис под називом “Prince Castle Sales” који се бавио продајом милкшејк миксера, који су могли да праве пет милкшејкова у исто време.[10][11][12][9]

Тек 1954. године је посетио нови самоуслужни ресторан „МекДоналдс” у Сан Бернардину, јер су његови власници, браћа Ричард и Морис МекДоналд купили чак осам Крокових мултимиксера. Реј Крок је посетио много ресторана који су се налазили поред пута, али је био фасциниран брзином којом ресторан „МекДоналдс” услужује своје муштерије. Браћа МекДоналд нису били амбициозни да прошире посао.  Ступили су у партнерство са Кроком јер им је био потребан агент, и дозволили му да користи име ресторана како би га промовисао. Године 1955. Крок је отворио његов први, нови “МекДоналдс” ресторан у Дес Плејнсу у држави Илиноис. До тада браћа МекДоналд су поседовала осам ресторана. Познати златни лукови (енг. golden arches) које можемо и данас видети на логоу су били идеја Ричарда МекДоналда. Крок је побољшао и редизајнирао маркетиншку стратегију. Циљна група више нису биле породице, већ деца, јер су у том периоду после Другог светског рата САД имале пораст наталитета.[10][13][4]

Реј Крок је купио фирму од браће МекДоналд 1961. године за 2,7 милиона долара. Реј Крок је ставио акценат највише на маркетингу до те мере да је „хамбургер био одличног укуса иако су изоставили месо”. Браћа МекДоналд су у уговору провукли реченицу којом они имају право да задрже оригинални ресторан у Сан Бернардину, што је разљутило Крока. Крок је отворио убрзо нови „МекДоналдс” ресторан у близини и натерао браћу МекДоналдс да промене име ресторана јер немају више право на име „МекДоналдс”. Назвали су га „The Big M”, међутим посао је пропао после шест година.[13][14][15]

Крок је до своје смрти отворио 7500 ресторана у САД, а 31 у свету. Вредност компаније у 1983. износила је 8 милијарди долара, а његово лично богатство износило је 600 милиона долара.[12]

Приватни живот и смртУреди

Године 1919. године упознао је своју прву супругу Етел Флеминг. Венчали су се 1922. и потом преселили у Чикаго. У октобру 1924. године родила се њихова ћерка Мерилин. Развели су се 1961. године. Крок се поново оженио две године касније американком Џејн Добинс Грин, међутим брак је трајао само 5 година. Оженио се и по трећи пут 1969. са Џоан Крок са којом је у браку остао до смрти.[16]

Реј Крок је преминуо 1984. у 81. години од последица срчаног удара у Сан Дијегу.

Крок је током живота подржавао многе хуманитарне организације. Његова фондација подржавала је породице чији су чланови имали проблема са болестима попут алкохолизма, дијабетеса, артритиса и мултипл склерозе. Фондација „Kroc” је такође развила непрофитну организацију “Ronald McDonald House” која има циљ да креира, налази и подржава програме који помажу деци и њиховим породицама. [16][17]

Поседовао је чак од 1974. и бејзбол тим „San Diego Padres”. Међутим, тим је продала Крокова удовица Џоан 1990. године.[16]

ЗанимљивостиУреди

Крок је после смрти осим огромне франшизе „МекДоналдс” оставио и аутобиографију коју је објавио 1977. године „Grinding it Out: The Making of McDonald's” где је описао свој пут ка успеху. Написао ју је заједно са Робертом Андерсоном.[18]

О Реј Кроку направљен је и филм 2016. под називом Оснивач. Мајкл Китон је добио задатак да одглуми Реј Крока. Филм приказује успон каријере Реј Крока и критички се осврће на Кроково лоше третирање браће МекДоналд.[19]

РеференцеУреди

  1. ^ „Ray Kroc” (Fee, via Fairfax County Public Library). Newsmakers. Biography In Context. Detroit Michigan: Gale. 1985. Gale Document Number: GALE|K1618001946. Приступљено 12. 6. 2011. 
  2. ^ Cicarelli, James (2003). „Ray Kroc” (Fee, via Fairfax County Public Library). Ур.: Arnold Markoe; Kenneth T. Jackson. Scribner Encyclopedia of American Lives, Thematic Series: Sports Figures. New York: Charles Scribner's Sons. Приступљено 12. 6. 2011.  Gale Biography In Context.
  3. ^ Anderson, Robert (март 2009). „Ray Kroc How He Made McDonald's Sizzle”. Success. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2011. Приступљено 13. 6. 2011.  (excerpt from September 1977 article)
  4. ^ а б „Our History: Ray Kroc & The McDonald's Brothers | McDonald's”. www.mcdonalds.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 3. 2020. 
  5. ^ Pace, Eric (15. 1. 1984). „Ray A. Kroc dies at 81. Built McDonald's Chain”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 8. 11. 2017. Приступљено 13. 1. 2020. 
  6. ^ „The Mc Donald's Man: What Ray Kroc Hath Wrought Around the World”. People. 19. 5. 1975. 
  7. ^ „Gale - Product Login”. 
  8. ^ „7 Jan 1959, 40 - Chicago Tribune at Newspapers.com”. Newspapers.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-21. 
  9. ^ а б Mattern, Joanne (2011). Ray Kroc: McDonald's Restaurants Builder (на језику: енглески). ABDO. ISBN 978-1-61613-559-1. 
  10. ^ а б Snyder, Neil (15. 6. 2010). Vision, Values, and Courage: Leadership for Quality Management (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 978-1-4516-0252-4. 
  11. ^ „From the Archives, Ray Kroc - SUCCESS Magazine”. web.archive.org. 31. 5. 2011. Архивирано из оригинала на датум 31. 05. 2011. Приступљено 25. 3. 2020. 
  12. ^ а б „Ray A. Kroc dies at 81; Built McDonald's Chain”. web.archive.org. 8. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 08. 11. 2017. Приступљено 25. 3. 2020. 
  13. ^ а б „43 Cut-Throat Facts About Ray Kroc And The History Of McDonald’s”. Factinate. 12. јун 2018. Приступљено 25. март 2020. 
  14. ^ Gilpin, Kenneth N. (16. 7. 1998). „Richard McDonald, 89, Fast-Food Revolutionary”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 25. 3. 2020. 
  15. ^ [ttps://corporate.mcdonalds.com/corpmcd/about-us/history.html „History”]. McDonald's. 2017. Приступљено 25. март 2020. 
  16. ^ а б в „Ray Kroc | American businessman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 25. 3. 2020. 
  17. ^ „Mission and Vision”. www.rmhc.org. Приступљено 25. 3. 2020. 
  18. ^ Kroc, Ray; Anderson, Robert (мај 1977). Grinding it out: the making of McDonald's (на језику: енглески). H. Regnery. ISBN 978-0-8092-8259-3. 
  19. ^ The Founder, Приступљено 25. 3. 2020 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди