Ричард Луис (комичар)

Ричард Филип Луис (енгл. Richard Philip Lewis; Бруклин, 29. јун 1947Лос Анђелес, 27. фебруар 2024)[1] био је амерички стендап комичар и глумац.

Ричард Луис
Луис 2013.
Датум рођења(1947-06-29)29. јун 1947.
Место рођењаБруклин, ЊујоркСАД
Датум смрти27. фебруар 2024.(2024-02-27) (76 год.)
Место смртиЛос Анђелес, КалифорнијаСАД
Веб-сајтrichardlewisonline.com

Дошао је до изражаја као стендап комичар 1980-их и постао познат по свом мрачном, неуротичном и самопрозивајућем хумору.

Као глумац познат је по томе што је глумио са Џејми Ли Кертис у ситкому Све осим љубави, по улози принца Џона у филму Робин Худ: Мушкарци у хулахопкама и по сталној улози полуфиктивну верзије самог себе у ХБО-вом Без одушевљавања, молим.

Младост

уреди

Луис је рођен у Бруклину у Њујорку, а одрастао у Инглевуду у Њу Џерсију.[2] Његова породица је јеврејска, али не посебно религиозна.[3] Његов отац, Бил (ум. 1971), био је сувласниm Abassador Caterers у оближњем Тинеку, Њу Џерси,[4] а његова мајка, Бланш, је била глумица у друштвеном позоришту.[2][5][6] Луис је најмлађи од троје браће и сестара – брат му је био старији од њега 6 година, а сестра 9.[2][7][8] Угоститељски посао Луисовог оца задржавао га је дуго на послу, а његова браћа и сестре су отишла од куће до 1960-их, остављајући Луиса код куће самог са својом мајком, са којом се није слагао.[7] Луис је за Вашингтон пост 2014. рекао да сумња да је његово рођење била грешка.[7]

Луис је био познат по томе што је био шаљивџија у разреду и правио проблеме у школи.[3] Завршио је средњу школу Двајт Мороу 1965. године и похађао Државни универзитет у Охају где је дипломирао маркетинг.[2]

Луис је први пут покушао стендап на отвореном микрофону у Гринич Вилиџу 1971.[5] Почео је да пише и редовно изводи стендап комедију 1972. године, док је по дану радио као копирајтер за рекламну агенцију.[9] Открио га је комичар Дејвид Бренер, док је наступао у Гринич Вилиџу. Бренер је помогао Луисовој каријери тако што га је упознао са клубовима комедије у Лос Анђелесу и тако што је Луис први пут наступио у The Tonight Show.[9] До средине 1970-их, Луис се појавио у Вечерашњој емисији са Џонијем Карсоном,[10] а неколико публикација именовало га за једног од „нову клсду“ комичара, поред са таквим именима као што су Роберт Клајн, Лили Томлин, Ричард Прајор, Џорџ Карлин, Енди Кауфман, Ричард Белзер и Елејн Буслер.[11][12] Његови утицај су Бастер Китон, Вуди Ален, Лени Брус и Ричард Прајор.[13]

Луис је познат по мрачној комедији, самопонижавању и по искреним расправама о својим бројним неурозама, као и борби са алкохолизмом и зависношћу од дрога.[14] Познат је по томе што је носио потпуно црну одећу и што је махнито корачао и гестикулирао током свог стенд-уп наступа.[14][15][16][17] У својим раним данима био је познат и по томе што је на своје наступе доносио залепљене листове са свеске, које би биле разасуте по поду како би га подсетио на просторије шале и теме које је желео да покрије током свог наступа.[14]


Током 2000-их, Луис је имао понављајуће улоге као продуцент филма Б у ситкому Rude Awakening[18] и као рабин Ричард Глас у породичној драмској серији Седмо небо.[16] Луис је такође имао понављајућу улогу у ситкому Без одушевљавања, молим као Ричард Луис, полуфиктивна верзија себе.[19] Луис је први пут срео звезду и креатора серије, Ларија Дејвида, у летњем кампу у Корнвол на Хадсону у Њујорку када су имали 12 година – Луис је тврдио да су се тада мрзели.[16] Двојица комичара такође су рођена у размаку од три дана у истој болници.[2] Дуо се поново срео нешто више од деценије касније док је наступао у Њујорку и постали пријатељи.[16] Након што се појавио у серији од њене прве епизоде, 2021. је потврђено да се Луис неће враћати у серију у 11. сезони, због бола који је Луис осећао у вези са проблемима леђа и рамена и због вишеструких операција.[19][17] Међутим, Луис је касније преко Твитера потврдио да га је Дејвид убедио да се врати за једну епизоду.[17] Луис је такође рекао за ГК у октобру 2021. да се нада да ће се обуздати свој ентузијазам вратити још сезона како би поново могао да игра редовнију улогу.[17]

Препознавање

уреди

Магазин ГК уврстио је Луиса на своју листу „најутицајнијих хумориста 20. века“,[20] а Луис је био рангиран на 45. месту Comedy Central листе „100 најбољих стендап извођача свих времена“ објављеној 2004.[21][22]

Године 2006, The Yale Book of Quotations укључила је унос за израз „______ из пакла" (као у "ноћ из пакла", "датум из пакла" итд.), који је приписан Луису.[23]

Лични живот

уреди

Луис је упознао Џојс Лапински 1998. на забави поводoм издавање албума Ринго Стар, док је Лапински радила у музичком издаваштву.[24] Пар је био верен 2004. и венчао се следеће године.[24]

Дискусије о Луисовој борби са анксиозношћу и депресијом, као и о његовим вишеструким терапијским сесијама, биле су део његове комедије.[15] Такође је у интервјуима изјавио да пати од поремећаја у исхрани због дисморфофобије.[16][15]

Луис је отворено говорио о свом опоравку од злоупотребе алкохола и дрога, будући да је био корисник и кокаина и метафметамина .[16] Његове зависности су се погоршале током 1990-их, што је навело Луиса да престане да изводи стенд-ап од 1991. до 1994.[15] У интервјуу за Санта Мариа Тајмс из 1995. године, Луис је говорио о томе како га је смрт Џона Кендија 1994. навела да размисли о свом животу и каријери.[25] Њих двоје су заједно глумили у Кендином последњем филму, комедији са вестерн тематиком Wagons East.[25] У каснијим интервјуима, Луис је изјавио да се отрезнио 1994. године након што је завршио у болници за хитну помоћ због предозирања кокаином.[6][15]

Луис је 2000. објавио своје мемоаре под називом he Other Great Depression .[26] Књига је поново издата 2008. са додатним поговором где је Луис даље размишљао о својој континуираној борби са зависношћу.[6] Године 2015. објавио је књигу Reflections From Hell: Richard Lewis' Guide on How Not to Live, која садржи Луисове коментаре и запажања о комедији.[26]

Луис се борио са здравственим проблемима који су резултирали вишеструким операцијама. Он је 2016. сломио десну руку након пада са крова, 2019. је имао операцију леђа због акутног бола у леђима, а почетком 2020. разбио је раме, што је резултирало још једном операцијом.[8][24] Године 2020. откривено је да је Луис претрпео велики бол током снимања филма Без одушевљавања, молим[24], а 2021. је најавио да ће репризирати улогу само за једну епизоду 11. сезоне.[19]

Филмографија

уреди

Филм

уреди
Година Наслов Улога Белешке
1988 The Wrong Guys Ричард Луис
1989 That's Adequate Пимплс Лапидис
1992 Once Upon a Crime Џулијан Питерс
1993 Robin Hood: Men in Tights Принџ Џон
1994 Wagons East Фил Тејлор
1995 Drunks Џим
Leaving Las Vegas Питер
1996 The Elevator Фил Миловски
1997 Hugo Pool Чик Чикалини
The Maze Марков
1999 Game Day Стив Алдер
2005 Sledge: The Untold Story Ричард Луис мокјументари
2012 Vamps Дени Хоровиц
2014 She's Funny That Way Al Finkelstein
2017 Sandy Wexler Testimonial
2018 The Great Buster: A Celebration Ричард Луис документарни филм

Телевизија

уреди
Година Наслов Улога Белешке
1974–1992 The Tonight Show with Johnny Carson Ричард Луис – гост 22 епизоде
1977 Diary of a Young Comic Billy Goldstein ТВ филм
1980 House Calls Dr. Leon Prometheus Епизода: "The Phantom of Kensington"
1982–1993 Late Night with David Letterman Ричард Луис – гост 44 епизоде
1985 Temporary Insanity Performer ТВ филм
1986 Riptide Andrew Fitzsimmons Carlton III Епизода: "The Wedding Bell Blues"
1987 Harry Richard Breskin 7 епизода
CBS Summer Playhouse Joey Епизода: "King of the Building"
1988 Tattingers Longo Епизода : "Death and Taxis"
1989–1992 Anything But Love Marty Gold 56 епизода
1992 The Danger of Love Edward Sanders ТВ филм
1993 Daddy Dearest Steven Mitchell 13 епизода
TriBeCa Joseph Епизода: "Stepping Back"
The Larry Sanders Show Ричард Луис Епизода: "Life Behind Larry"
1993–2008 Late Show with David Letterman Ричард Луис – гост 9 епизода
1994 Tales from the Crypt Vern Епизода: "Whirlpool"
1995–2008 Late Night with Conan O'Brien Ричард Луис – гост 12 епизода
1995 A.J.'s Time Travelers Едгар Алан По Епизода: "Едгар Алан По"
1996 A Weekend in the Country Боби Стајн ТВ филм
Nichols and May: Take Two Ричард Луис документарни филм, специјални додатак, PBS
1996–2015 The Daily Show with Jon Stewart Ричард Луис 16 епизода
1997 Happily Ever After: Fairy Tales for Every Child Old Beggar (глас) Епизода: "The Golden Goose"
Dr. Katz, Professional Therapist Ричард (глас) Епизода: "Undercover"
1997–98 Hiller and Diller Neil Diller 13 епизода
1998 Rude Awakening Harve Schwartz 6 епизода
1999 Hercules Neurosis (глас) Епизода: "Hercules and the Tiff on Olympus"
V.I.P. Ronald Zane Епизода: "Big Top Val"
Larry David: Curb Your Enthusiasm Ричард Луис ТВ филм - Pilot
2000–present Curb Your Enthusiasm Ричард Луис 40 епизода
2002 Presidio Med Francis Weinod Епизода: "Once Upon a Family"
2002–2004 7th Heaven Rabbi Richard Glass 9 епизода
2003 Alias Mitchell Yaeger Епизода: "A Dark Turn"
2004 Two and a Half Men Stan Епизода: "I Can't Afford Hyenas"
The Dead Zone Jack Jericho Епизода: "The Cold Hard Truth"
2005 Las Vegas Stan Епизода: "Fake the Money and Run"
George Lopez Phillip Nickleson Епизода: "George Finds Therapy Benny-ficial"
2006 The Simpsons Golem (глас) Епизода: "Treehouse of Horror XVII"
Everybody Hates Chris Kris Епизода: "Everybody Hates Kris"
2007 Mr. Warmth: The Don Rickles Project Ричард Луис документарни филм, PBS
2008 Law & Order: Special Victims Unit Sportsman Larry (глас) Епизода: "Closet"
2009 The Cleaner Henry Епизода: "Trick Candles"
2010 Funny or Die Presents Shades (глас) Епизода: #1.10
'Til Death Miles Tunnicliff 3 епизода
2011 Lewis on Film: The Oscar Edition Извођач кратка форма
Pound Puppies Buddy (глас) Епизода: "Rebel Without a Collar"
2013 Mel Brooks: Make Some Noise Ричард Луис документарни филм Special, PBS
2015 Blunt Talk Доктор Вајс 6 епизода
2016 Code Black Stewart Gough Епизода: "Hero Complex"
2018 BoJack Horseman Зиги Аблер (глас) Епизода: "Head in the Clouds"

Референце

уреди
  1. ^ „Born This Day”. New York Daily News. стр. 57. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „Richard Lewis, June 29, 1947 
  2. ^ а б в г д „Richard Lewis: All Grown Up”. New Jersey Monthly. 20. 10. 2015. Приступљено 2. 4. 2022. 
  3. ^ а б Sher, Cindy (4. 10. 2012). „Veteran comics Susie Essman and Richard Lewis to bring the laughs to JUF's Vanguard Nov. 5”. Jewish United Fund. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 2. 4. 2022. 
  4. ^ „Safe at Home”. New Jersey Monthly. 15. 11. 2010. Приступљено 2. 4. 2022. 
  5. ^ а б Logan, John (30. 11. 1995). „Richard Lewis full of angst - over his career”. The Philadelphia Inquirer. стр. E1. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „His childhood was lonely, with his mother, Blanche, in "her own world" and his father, Bill, off "turning a gymnasium into a winter wonderland for a wedding," Lewis was often left to amuse himself. After earning a marketing degree from Ohio State, he returned to New Jersey, spent five years working two, sometimes three jobs as an advertising copywriter, a librarian and a sportings good clerk. Not until 1971, after his father died, did Lewis decide to takle his dream -- he showed up for open-mike night at a Greenwich Village club. He soon found himself driving 50 to 100 miles a night to work suburban comedy clubs. It was comic David Brenner, now a close friend, who really gave him his big break. 
  6. ^ а б в Firestone, Jay (13. 3. 2008). „Richard Lewis, comedian from heaven”. The Jewish Journal of Greater Los Angeles. Архивирано из оригинала 26. 8. 2013. г. Приступљено 2. 4. 2022. 
  7. ^ а б в „Richard Lewis on what's so funny about growing up in Jersey”. The Wall Street Journal. New York City. 2. 9. 2014. Приступљено 2. 4. 2022. „My father was the food guy. He co-owned Ambassador Caterers in nearby Teaneck and was a big shot in the area. I rarely saw him because he was busy all the time, which was hard on me because my mother and I didn't really get along. . . I was the baby of the family, and I'm still convinced I was a mistake. My brother is six years older than me, and my sister is nine years older. She married in 1959 when I was 12 and my brother moved to Greenwich Village in the early '60s. With my dad always working and my brother and sister out of the house, my mother and I were the only ones home. We became a Neil Simon play without the jokes. The slightest things would upset her and we got on each other's nerves. . . My brother is six years older than me, and my sister is nine years older. 
  8. ^ а б Reich, Howard (12. 1. 2018). „At 70, comic Richard Lewis makes another comeback”. Chicago Tribune. Приступљено 2. 4. 2022. 
  9. ^ а б Fine, Marshall (9. 1. 1985). „Comic's dark humor finally in limelight”. Star-Gazette. Elmira, New York. Gannett News Service. стр. 10A. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „Welcome to the world of Richard Lewis, one of the most blackly funny comedians working today . . . But the light is shining on his dark humor, thanks to his old friend David Letterman. Since Late Night with David Letterman went on the air almost three years ago, he had made more appearances on the show than any other guest. "It turned my whole career around," says Lewis, 37, and Englewood, N.J., native. "I'd been writing and performing since 1972 . . . But until Letterman gave me a forum every month, I never had an audience." . . . He began as an advertising copywriter, writing jokes on the side, then began doing standup routines in Greenwich Village, where he was discovered by comedian David Brenner. He helped him make the move to comedy clubs in Los Angeles like the Improvisation and, eventually, to his first appearance on the "Tonight" show. 
  10. ^ Lewis, Richard (23. 12. 2005). „Richard Lewis remembers Johnny Carson”. Entertainment Weekly. Приступљено 2. 4. 2022. 
  11. ^ Mason, Bryant (24. 8. 1975). „The Comedians Who Have to Be Funny”. New York Daily News. стр. 5. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „For the new breed of comics, of whom [Robert] Klein, Lily Tomlin, Richard Pryor, George Carlin, Richard Lewis and Larry Ragland, and Ed Bluestone are examples, the success or failure of a comic is largely determined by his ability to write material. 
  12. ^ Jacobson, Mark (22. 3. 1976). „Funny Girl: New, Hot, Hip”. New York. св. 9 бр. 12. стр. 32. Приступљено 23. 3. 2022. 
  13. ^ Richard Lewis: Concerts from Hell: The Vintage Years: Interview with Bill Zehme (DVD). Image Entertainment. 2005. 
  14. ^ а б в Fine, Marshall (26. 2. 2007). „Richard Lewis: The Metamorphosis”. The New York Observer. Приступљено 2. 4. 2022. 
  15. ^ а б в г д Brownfield, Paul (8. 2. 2001). „Still All Knotted Up, With a Twist”. Los Angeles Times. стр. 6. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „Laurie Stone, writing about comedian Richard Lewis in the Village Voice in 1989, called his act "secular davening, where self- disclosure substitutes for prayer." At the time, Lewis was 42 and almost breathtaking (or painstaking) to watch, with his self-doubt and self-loathing and the relatives and the women and the therapists who had made him this way. His gestures were trademark--the hand pressed to the forehead, for instance--as trademark as the loose- fitting black clothes and the Converse sneakers. . . For those who have never seen him on stage or on one of his many appearances on "Late Night With David Letterman," Lewis is best- known for "Anything but Love," the sitcom co-starring Jamie Lee Curtis that ran on ABC from 1989 to 1992 (Lewis, by the way, says that his drinking never spilled over into his work). There was the 1996 independent film "Drunks," for which he received good notices, and stabs at sitcoms that failed (1990's "Daddy Dearest," with Don Rickles, and 1997's "Hiller and Diller," with Kevin Nealon). But stand-up, which he began in 1971, was where he made his mark. The steady build of Lewis' alcoholism caused him to quit stand- up between 1991 and 1994, he says. In '94, he checked himself into Hazelton, the famed drug and alcohol treatment center in Minnesota, but Lewis says he left after a day. His therapist termed his condition a kind of impotency--pain buried in booze, drugs and the hunt for orgasms. Sort of like Elvis, only without the fried peanut butter and banana sandwiches. Lewis eventually found his rock bottom with a cocaine binge, he says. 
  16. ^ а б в г д ђ Heller, Karen (2. 3. 2020). „Richard Lewis is not as miserable as he appears. But he's still miserable.”. The Washington Post. Приступљено 2. 4. 2022. 
  17. ^ а б в г Diamond, Jason (20. 10. 2021). „Richard Lewis Is Still the Man in Black”. GQ. Приступљено 2. 4. 2022. 
  18. ^ Huff, Richard (8. 8. 1998). „Breaching the comfort level”. The San Francisco Examiner. New York Daily News. стр. C1. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „In it, [Sherilyn Fenn] plays Billie Frank. . . Now working for a B-movie producer (Richard Lewis). 
  19. ^ а б в Shafer, Ellise (25. 1. 2021). „Richard Lewis Will Not Appear in 'Curb Your Enthusiasm' Season 11”. Variety. Приступљено 2. 4. 2022. 
  20. ^ Sanello, Frank (20. 6. 1990). „Comedian turns his 'problems' into laughter”. The Capital Times. Madison, Wisconsin. Newspaper Enterprise Association. стр. 5D. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „GQ magazine put him on its list of the 20th century's most influential humorists, along with Robert Benchley and Dorothy Parker. 
  21. ^ „Dishing Dirt”. The Orlando Sentinel. 11. 4. 2004. стр. 3. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „A panel of stage veterans will dish dirt, talk trash and heap praise upon their best and brightest as they count down Comedy Central's 100 Greatest Stand-Ups of All Time. Richard Lewis, Dom Irrera, Judy Gold, Mario Joyner, Richard Jeni and Phyllis Diller are amongh those to provide commentary during the five hour long clipfests that begin Monday and air through the week. 
  22. ^ „Comedy Central top 100 comedians”. IMDb. 28. 10. 2013. Приступљено 2. 4. 2022. 
  23. ^ „Yale Gives Richard Lewis Hell”. Yale University Press. Архивирано из оригинала 3. 6. 2008. г. Приступљено 2. 4. 2022. 
  24. ^ а б в г Reich, Howard (3. 3. 2020). „Richard Lewis looks in pain during 'Curb Your Enthusiasm.' As it turns out, he is”. Chicago Tribune. Приступљено 2. 4. 2022. 
  25. ^ а б Beck, Marilyn (9. 8. 1995). „Comedian Richard Lewis returns to the mic, screen”. Santa Maria Times. стр. C3. Приступљено 2. 4. 2022 — преко Newspapers.com. „In a rare revelatory moment, comedian Richard Lewis takes a break from his usual hyperkinetic litany of humorous retorts to reflect on the loss of John Candy. "I lost a best friend and that was a toughie," says Lewis, who co-starred in "Wagons East," the film Candy had almost finished shooting at the time of this death from a heart attack in 1994. . . The comedian, who recently turned 48, adds that his friend's untimely demise prompted him to re-evaluate his own life and career. 
  26. ^ а б Reich, Howard (7. 5. 2015). „'Reflections From Hell': Richard Lewis on how not to live”. Chicago Tribune. Приступљено 2. 4. 2022. 

Спољашње везе

уреди