Руђевица
Руђевица (лат. Oxyria digyna) је биљка која је распрострањена у арктичким и алпским предјелима Евроазије и Северне Америке. У свим крајевима бивше Југославије је веома ријетка врста, те би је као глацијално реликтну било неопходно заштити.
| Руђевица | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | O. digyna
|
| Биномно име | |
| Oxyria digyna | |
Опис уреди
Стабло руђевице је усправно или уздигнуто, такође се слабо грана или је без грана. Подземни део је покривен остацима одумрлих листова, гранат и задебљао. Листови су само у розети, која може бити богата или сиромашна листовима. Бубрежасти су и са дугим дршкама, слабо меснати и киселкастог укуса. Цват је метлица сиромашна цветовима чије су дршке два пута дуже од цветова, танке и при основи коленасте. Цветови су једнополни или двополни, са зеленим омотачем чији су прилегли унутрашњи листови два пута дужи од посувраћених спољашњих. Прашника има шест, а стубића два. Плод је орашица, оивичена цијелим или назубљемим, у каснијој фази развића – црвеним крилом.
Уопштено уреди
У Алпама се ова врста претежно јавља на силикатним сипарима алпинског и субалпинског појаса, док се на Динаридима може срести на кречњацима и улази у састав заједница ендемичног југоисточног реда кречњачких сипара. Динарске популације се не само еколошки већ и морфолошки разликују, те их је неопходно боље проучити и упоредити са силикатним популацијама Алпа и других европских масива. Средње годишње температуре на стаништима руђевице варирају између 0°C и 2°C, апсолутне минималне се спуштају на -40°C, а максималне најчешће не прелазе 20°C. Добро подноси и физиолошку сушу док физичкка сиша на њеним стаништима, иако живи на сипарима, не долази до изражаја, због северних експозиција које редовно посједа на Динаридима, те због високе влаге ваздуха и сирозема. Богата је витамином Ц и неким другим корисним супстанцима, али се, због мале бројности популација и мале продукције биомасе, не може користити у већој мјери нити као јестива нити као јестива нити као љековита биљка.
Етимологија уреди
Назив рода Oxyrira потече од грчке речи oxys (оштар), због садржаја оксалне киселине која даје изразит кисели укус. Име врсте dgzna потиче од грчке речи dis (двапут) и gune (жена), због два тучка. На страним језицима називи су (енгл. mountain sorrel, Alpine sorrel), (франц. oxyria à deux styles, oxyrie à deux stigmates), (итал. acetosa soldanella), (нем. Alpen-Säuerling), (словен. alpski kislec).
Извори уреди
- Planinske biljke; Radomir Lakušić; OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Sarajevo 1982.
