Отворите главни мени

Руј (лат. Cotinus) је род листопадних дрвенастих биљака из породице Anacardiaceae. Обухвата 2 савремене врсте, једну евроазијску (Cotinus coggygria) и једну северноамеричку (Cotinus obovatus). Назив рода потиче од грчке речи kotinos, што је код Теофраста назив за дивљу маслину[1].

Руј
Cotinus coggygria5.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Cotinus

Adans.
Врсте

Cotinus coggygria
Cotinus obovatus
? Cotinus nana
Cotinus carranzae †
Cotinus chiangii †
Cotinus cretacica †
Cotinus elliptica †
Cotinus fraterna †
Cotinus lavrovii †
Cotinus orbiculatus †
Cotinus szechuanensis †

Раније се овај род биљака класификовао унутар сродног рода Rhus.

ОписУреди

Биљке овог рода су животне форме дрвета или жбуна, висине до 7 m (евроазијски руј), односно 12 m (амерички руј). Коренов систем је одлично развијен, па пружа заштиту од ерозије, делујући као арматура. Кора мења боју од зелене до сиве и смеђе са љуспама аналогно старењу. Млади изданци садрже велике лентицеле. Пупољци су црвенкасте боје, спирално распоређени. [2]Листови су цели, округлог облика, са равним ободом, дужине 3—13 cm, смештени су на дршкама, спирално распоређени, и на наличју листова се јасно уочава нерватура. Боја листова у јесен је црвена. [2] Цветови су ситни, величине до 3 mm, петочлани, жућкасте боје, сакупљени у вршне метличасте цвасти величине до 30 cm. Руј садржи пет чашичних и пет круничних листића. У цвасти постоје и стерилни цветови, са длачицама на својим цветним дршкама (отуда магловит изглед цвасти). Биљке су једнодоме, понекад дводоме[1]. Плод је сува, ситна коштуница која садржи једно семе, а на којој се задржавају чашични листићи. Плод сазрева у периоду од маја до јуна.

Ареал распрострањеностиУреди

Аутохтоно расте на подручју Јужне Европе као и Централне и Западне Азије. Честа је на отвореним и топлијим стаништима. Најчешће се може срести у листопадним шумама до 1.600 м. [2]

Расејавање и размножавањеУреди

Расејава се ветром и инсектима. Размножавање се врши семеном или вегетативним деловима биљке.

УзгојУреди

Врсте овог рода, а нарочито евроазијски руј, су често коришћене као украсни жбунови. Узгојен је велики број култивара, од којих су неки хибридног порекла (настали укрштањем две врсте руја).

УпотребаУреди

Листови евроазијског руја садрже око 30 % танина, те су се користили као антисептик и астрингент[3]. Плод је отрован, конзумација доводи до дијареје и повраћања. [2] Из дрвета и лишћа добијају се боје за кожу, вуну и свилу[1]. Дрво се користи у столарству.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Јовановић Б. 1973. Род Cotinus Adans.. У: Јосифовић М (ed.) Флора СР Србије V. САНУ: Београд.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Rujevina (Cotinus coggygria)”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-07-13. Приступљено 2019-08-17. 
  3. ^ Johnson T. 1999. CRC Ethnobotany Desk Reference. CRC Press. ISBN 0-8493-1187-X (str. 708)

Спољашње везеУреди