Савићева механа је најстарија и најпознатија механа у Грочанској чаршији. Подигнута је крајем 18. века.[1]

Савића механа
Савића механа
Опште информације
МестоГроцка
ОпштинаГроцка
Држава Србија
Време настанкасредином 19. века
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Грочанска чаршија је још 1966. године проглашена за споменик културе – просторну културно-историјску целину.[2][3] Тринаест година касније, 1979. године, Грочанска чаршија утврђена и за културно добро од великог значаја.[4] Поред решења о заштити Грочанске чаршије, у овом периоду донета су и решења којима су заштићени и појединачни објекти на територији вароши.[5] Савића механа налази се у Чаршији и заштићена је у склопу просторне културно-историјске целине.[6]

Изглед

уреди

Сазидана непосредно на реци Грочици, зграда је служила и као бедем да заштити Чаршију од набујалих вода ове речице.

Чеони део зграде разликује ову механу од других у Чаршији. У основи је грађена као издужени правоугаоник од линје улице по дубини парцеле. Целом дужином бочне фасаде протеже се трем са аркадама, који је служио за комуникацију. Из трема се улазило у собе за преноћиште, док се у кафану, која се налазила у предњем делу зграде, улазило директно са улице.

Историја

уреди

Грочанске механе су биле простране просторије, премазане уљем или поплочане циглом. У сређенијим и познатијим механама столови су били прекривени шареним столњацима. Свака механа је имала своје сталне и привремене госте. За време пазарних дана механе су биле пуне трговаца, купаца и накупаца са стране. С вечери су навраћале рабаџије и разни гоничи стоке -џелебџије. Механе су имале и свој стамбени део у којима су живели власници са својим породицама. Због тога су механе биле отворене од раног јутра до касне вечери и гости су могли бити услужени у било које доба дана.

Постоји предање да је у Савићеву механу често навраћао Хајдук Вељко Петровић са својом љубавницом Чучук Станом, где су се забављали и проводили.[7]

Иако је мењала власнике, зграда је стално имала функцију кафане. Као власник најдуже се задржао извесни Савић, по коме је и добила име.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Гроцка : споменичко наслеђе 1970, стр. 20
  2. ^ Решење Завода бр. 470/4 од 12. 5. 1966.
  3. ^ Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
  4. ^ Одлука, Службени гласник СРС, бр. 14/79.
  5. ^ Живковић 2011, стр. 269-270
  6. ^ Атић 2018, стр. 24
  7. ^ Лазаревић 1999

Литература

уреди
  • Гроцка : споменичко наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. 1970. 
  • Лазаревић, Милан (1999). Гроцка и Грочани. Београд: Библиотека "Илија Гарашанин". 
  • Живковић, Нада (2011). „Грочанске куће - парадигма времена” (PDF). Наслеђе: 267—279. Приступљено 1. 10. 2018. COBISS.SR 186737932
  • Атић, Зорица (2018). Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и ранчићева кућа. Гроцка: Центар за културу Гроцка. 

Спољашње везе

уреди