Сакрална архитектура Бањалучке епархије (књига)
Сакрална архитектура Бањалучке епархије: на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека је стручна монографија Славољуба Лукића, Бојана Вујиновића и Марка Јанковића, објављена 2020. године у издању [[Архив Републике Српске|"Архива Републике Српске"] и "Удружења архивских радника Републике Српске" из Бања Луке.[1]
| Сакрална архитектура Бањалучке епархије | |
|---|---|
 Корице књиге Сакрална архитектура Бањалучке епархије | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Славољуб Лукић, Бојан Вујиновић, Марко Јанковић |
| Земља |  Република Српска |
| Језик | српски |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Архив Републике Српске ; Удружење архивских радника Републике Српске |
| Број страница | 167 |
| Тип медија | картон |
| Превод | |
| Датум издавања | 2020. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-99976-791-8-5 |
О ауторима
уреди- Славољуб Лукић (1978, Прњавор) доктор теологије. Основну школу завршио у Доњим Вијачанима, а Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету у Београду 2003. године је дипломирао. 2008. године у Атини је одбранио магистарски рад на тему „Антропологија Апологета“. У марту 2009. гидине уписао се на докторске студије на Теолошком факултету у Солуну гдје му је одобрена тема докторске дисертације под називом "Антропологија св. Иринеја Лионског".[2]
- Бојан Вујиновић (Столац, БиХ) мастер археологије. Основну школу и гимназију завршио у Требињу. Године 2009. је дипломирао археологију на Филозофском факултету у Београду. 2011. године стекао је на истој катедри стекао звање мастера археолошких наука из области заштите и презентације културног насљеђа. Од 2017. године обавља дужност директора ЈУ Завичајни музеј Градишка. [3]
- Марко Јанковић (1989) мастер историје. Дипломирао је студије историје на Универзитету у Бањој Луци 2013. године.[4] Мастер студије историје завршио 2018. године на бањалучком Филозофском факултету.
О књизи
уредиМонографија је штампана поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Монографија је богато илустрована фотографијама. Сем закључка на српском језику, садржи и закључке на енглеском, руском, њемачком и грчком језику.[5]
Монографију чине четири целине:
- Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године
У овој целини престављене су црквене прилике и на ширем простору Босанске Крајине а не само на подручју које сада административно припада Бањалучкој епархији.[5]
- Базилике на простору садашње Бањалучке епархије
Прве базилике на територији Бањалучке епархије саграђене су у другој половини IV и првој половини V века. У овој целини приказани су материјални остаци сакралних грађевина пронађених на том подручју (Рамићи и могућа базилика на Кастелу), Приједора (Зецови), Лакташа (Бакинци), Новог Града (Благај) и Котор Вароши (Шипраге).[5]
- Активни манастири
Ова целина доноси приказе шест активних манастира на подручју Бањалучке епархије: Гомионица, Крупа на Врбасу, Моштаница, Липље, Ступље и Осовица. Прикази се односе на историјат, а записане су и многе занимљивости и народна предања која се вежу за ове манастире.[5]
- Угашени манастири – манастиришта и црквишта
У овој целини приказани су манастири и цркве која до сада нису биле довољно приказани. На подручју Бањалучке епархије најстарији материјални трагови средњовјековног манастира пронађени су у Горњим Кијевцима, на локалитету Манастириште-Карановац, и сматра се да се спотичу из 13. века, док трагови средњовјековне некрополе формиране око манастирске цркве указују и на ранији период, тј. 11 и 12. век.[5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Сакрална архитектура Бањалучке епархије : на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 20. 11. 2021. г. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ „МР СЛАВОЉУБ ЛУКИЋ БИОГРАФИЈА СА БИБЛИОГРАФИЈОМ”. vjeronauka.net. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ „Бojaн Вујиновић ма” (PDF). raga.ba/wp-content. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 11. 2021. г. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ „Promovisana monografija “Moštanica i moštaničko Potkozarje” istoričara Marka Jankovića”. rtv-kd.com. Приступљено 20. 11. 2021.
- ^ а б в г д „Сакрална архитектура Бањалучке епархије”. spc.rs. Архивирано из оригинала 20. 11. 2021. г. Приступљено 20. 11. 2021.
Спољашње везе
уреди- Monografija o sakralnoj arhitekturi Banjalučke eparhije predstavljena u Prnjavoru
- DOBOJ: Promocija knjige „Sakralna arhitektura Banjalučke eparhije na njenom sadašnjem prostoru od Milanskog edikta do kraja srednjeg vijeka”
- Sakralna arhitektura u ilustrovanoj monografiji: Život banjalučke crkve među koricama
- Издаваштво - Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека
- ПРВА МНОГРАФИJА О САКРАЛНОJ АРХИТЕКТУРИ БАЊАЛУЧКЕ ЕПАРХИЈЕ
