Отворите главни мени

Самоуправна црква

Самоуправна црква (рус. самоуправляемая церковь) јесте помјесна црква под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Патријарашким томосом јој се признаје самосталност у црквено-административним, црквено-привредним, црквено-просвјетитељским и црквено-грађанским пословима.

ИсторијатУреди

Самоуправне цркве унутар Руске православне цркве су: Летонска православна црква, Православна црква Молдавије и Естонска православна црква. Статус „самоуправног дијела” има Руска православна загранична црква.[1]

Затим, Украјинској православној цркви је признат статус самоуправне цркве са правима широке аутономије.[2] Са тим статусом се налази изнад свих аутономних и самоуправних цркава унутар Руске православне цркве.

Од 2003. године и Архиепископија сјеверноамеричка под јурисдикцијом Антиохијске патријаршије има самоуправни статус (енгл. self-ruled).

УстројствоУреди

На челу самоуправне цркве се налази митрополит или архиепископ који је и епархијски архијереј. Предстојатеља бира сабор самоуправне цркве из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод Руске православне цркве. Изабрани кандидат ступа на предстојатељску дужност након потврде патријарха.[3] Предстојатељ може бити стални члан Светог синода.[4] Предсједник је сабора и синода самоуправне цркве.

Основни црквеноправни акт самоуправне цркве је устав.[5]

Помјесни сабор Руске православне цркве одлучује о оснивању или укидању самоуправне цркве. Патријарх и Свети синод одлучују о оснивању или укидању епархија унутар самоуправне цркве на предлог њеног синода уз накнадну потврду Архијерејског сабора. Све архијереје самоуправне цркве бира њен синод из реда кандидата које утврђује патријарх и Свети синод. Ови архијереји су чланови Помјесног сабора и Архијерејског сабора, а могу бити и чланови Светог синода.[6]

Највиша судска власт за самоуправну цркву су Високи општецрквени суд и Архијерејски сабор Руске православне цркве.[7]

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Устав Русской Православной Церкви, Глава XII. Самоуправляемые Церкви, Приступљено 8. 3. 2018.
  2. ^ Устав Русской Православной Церкви, Глава X. Украинская Православная Церковь, Приступљено 8. 3. 2018.
  3. ^ Глава XII, чланови 3, 4, 5. и 6. Устава Руске православне цркве
  4. ^ Глава V, члан 4. Устава Руске православне цркве
  5. ^ Дословни превод је статут (рус. устав — срп. статут)
  6. ^ Глава XII, чланови 2, 8, 9. и 10. Устава Руске православне цркве
  7. ^ Глава XI, члан 12. Устава Руске православне цркве