Седекија
Седекија (хебр. צדקיהו), је био трећи син краља Јосије (1 3:15 Днев.) уједно последњи краљ Јудеје (597/6 587/6 п. н. е.) пре вавилонског ропства.
Седекија | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 617. п. н. е. |
Место смрти | Вавилон, |
Породица | |
Потомство | Mulek |
Родитељи | Јосија |
Претходник | Jeconiah |
Наследник | Набукодоносор II |
Живот и владавина
уредиПрвобитно име му је било Матанија. 597. п. н. е. Вавилонци су под Набукодоносором II опсели Јерусалим. Након што су заузели и опљачкали град, његов нећак Јоахин је свргнут и протеран у Вавилон заједно са својим двором, свитом и око 10.000 становника. Набукодоносор је именовао Матанију за новог краља, а он је при томе променио име у Седекија.[1]
Када је дошао на власт имао је двадесетједну годину. Пророк Јеремија му је био саветник, али је упркос тога "чинио зло наочиглед Господа" ( 2 Цар 24:19, 20; Јеремија 52: 2 , 3).
Седекија је испочетка био вазал Набукодоносора. Међутим, након десет година је, упркос Јеремијиних упозорења и упркос лошег примера свог претходника, одлучио да се побуни против Вавилонаца, односно уђе у савез с египатским фараоном Априесом. Набукодоносору је то био повод да "сву своју војску" ( 2 Цар 25: 1) баци на Јерусалим. 589. п. н. е. је отпочела опсада Јерусалима. Потрајала је осамнаест месеци, а за то време је "свако најгоре зло пало на град, који је до последње капи испио пехар Божјег гнева" ( 2 Цар 25: 3; Плач Јеремијин ' '4: 4, 5, 9).
Тако је Набукодоносор успео да по други пут у својој владавини освоји Јерусалим. Град је опљачкан и порушен. Седекија и његови следбеници су успели да побегну из града, али су ухваћени на равници Јерихон и одведени у ропство.[2]
Седекији су тада побијени синови, а након тога извађене очи. Потом је окован ланцима. 587. п. н. е. оје дведен у Вавилон ( 2 Цар 25: 1-7; Књига Дневника 36:12; Књига пророка Јеремије 32: 4,5; 34: 2, 3; 39: 1-7; 52: 4-11; Књига пророка Језекиља 12:12), где је остао заточен до смрти.[3]
Након пада Јерусалим је вавилонски краљ је одредио Небузарадана да уништи све што је остало од града. Становништво је протерано у Вавилон, али је мали број виноградара и пастира остао (Јер. 52:16). Гедалија, заједно са халдејским гарнизоном остављен да влада над Јудејом ( 2 Цар 25:22, 24; Јер. 40: 1, 2 , 5, 6).[4]
Извори
уреди- ^ Thiele 1983, стр. 217.
- ^ Bakon, Shimon. "Zedekiah: Last King of Judah", Jewish Bible Quarterly, Vol. 36, No. 2, 2008
- ^ Readings from the Ancient Near East: Primary Sources for Old Testament Study. Baker Academic. 2002. стр. 159. ISBN 978-0-8010-2292-0.
- ^ Knight & Levine 2011, стр. 31
Литература
уреди- Knight, Doug; Levine, Amy-Jill (2011). The Meaning of the Bible. New York City: HarperOne. стр. 31. ISBN 9780062067739.
- Thiele, Edwin (1983). The Mysterious Numbers of the Hebrew Kings. Grand Rapids: Zondervan/Kregel. стр. 217. ISBN 978-0-8254-3825-7.
- Readings from the Ancient Near East: Primary Sources for Old Testament Study. Baker Academic. 2002. стр. 159. ISBN 978-0-8010-2292-0.