Сем Кук
Самјуел Кук[2] (енгл. Samuel Cook; 22. јануар 1931 — 11. децембар 1964)[2], професионално познат као Сем Кук (енгл. Sam Cooke), био је амерички певач, текстописац и предузетник. Он се генерално сматра међу највећим свих времена.[3]
Сем Кук | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Самујел Кук |
Датум рођења | 22. јануар 1931. |
Место рођења | Чикаго, Илиноис, САД |
Датум смрти | 11. децембар 1964.33 год.) ( |
Место смрти | Лос Анђелес, Калифорнија, САД |
Занимање | певач • текстописац • предузетник |
Музички рад | |
Активни период | 1951—1964.[1] |
Жанр | соул • госпел • ритам и блуз |
Инструмент | вокал, клавир, гитара |
Утицајан као певач и композитор..[4], он је познат као краљ соула због његовог карактеристичног вокала и важности у оквиру популарне музике. Његов пионирски допринос соул музици допринео је успону Арете Френклин, Бобија Вомака, Ала Грина, Куртиса Мејфилда, Стивија Вондера, Марвина Геја и Билија Престона и популаризовао људе попут Отиса Рединга и Џејмса Брауна[5][6][7] AllMusic биограф Брус Едер написао да је Кук био "креатор соул музике", и да поседује "невероватно природно и глатко певање, без напора, које никада није премашено"[8]
Кук је имао 30 УС Топ 40 хитова између 1957. и 1964, плус још три постхумно. Главни хитови попут You Send Me, A Change Is Gonna Come, Cupid, Chain Gang, Wonderful World, и Twistin' the Night Away су неки од његових најпопуларнијих песама. Кук је такође међу првим модерним црним извођачима и композиторима који је имао учешће и у пословном делу своје музичке каријере. Он је основао издавачку кућу као продужетак своје каријере као певач и композитор. Он је такође активно учествовао у покрету за грађанска права.[9]
11. децембра 1964, када је имао 33, Кука је убила Берта Френклин, управница мотела Хацијенда у Лос Анђелесу, Калифорнија. Након истраге, суд је донео пресуду да је Куково убиство било оправдано. Од тада, околности његове смрти доводе у питање чланови Кукове породице и његовог широког круга пријатеља и познаника.
Референце
уреди- ^ „Jesus Gave Me Water”. Songsofsamcooke.com. 01. 03. 1951. Архивирано из оригинала 16. 02. 2013. г. Приступљено 13. 02. 2013.
- ^ а б „Sam Cooke”. Britannica online. Приступљено 28. 09. 2008.
- ^ „Songwriters Hall of Fame - Sam Cooke Bio”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2014. г. Приступљено 5. 12. 2014.
- ^ Janovitz, Bill. „Cupid - Sam Cooke”. AllMusic. Приступљено 5. 09. 2014.
- ^ Appiah, Kwame Anthony; Gates, Henry Louis, Jr., ур. (2004). Africana: An A-to-Z Reference of Writers, Musicians, and Artists of the African American Experience. Running Press. стр. 146. ISBN 978-0-7624-2042-1.
- ^ DeCurtis & Henke 1992, стр. 135.
- ^ Nite, Norm N. (1992). Rock On Almanac: The First Four Decades of Rock 'n' Roll: A Chronolology. New York, New York: HarperPerennial. стр. 140—142. ISBN 978-0-06-273157-9.
- ^ Eder, Bruce. „Sam Cooke: Biography”. AllMusic. Приступљено 2. 09. 2014.
- ^ Guralnick, Peter (22. 09. 2005). „The Man Who Invented Soul”. rollingstone.com. Архивирано из оригинала 06. 02. 2009. г. Приступљено 08. 08. 2008.
Литература
уреди- Nite, Norm N. (1992). Rock On Almanac: The First Four Decades of Rock 'n' Roll: A Chronolology. New York, New York: HarperPerennial. стр. 140—142. ISBN 978-0-06-273157-9.
- Appiah, Kwame Anthony; Gates, Henry Louis, Jr., ур. (2004). Africana: An A-to-Z Reference of Writers, Musicians, and Artists of the African American Experience. Running Press. стр. 146. ISBN 978-0-7624-2042-1.
- DeCurtis, Anthony; Henke, James (1992). The Rolling Stone Illustrated History of Rock & Roll: The Definitive History of the Most Important Artists and their Music. Random House. стр. 135. ISBN 978-0-679-73728-5.