Википедија

Сеп Блатер

8. председник ФИФА (1998—2015)

Јозеф „Сеп” Блатер (нем. Joseph „Sepp” Blatter; 10. март 1936) био је осми председник ФИФА од 1998. до 2015. године.

Сеп Блатер
Сеп Блатер
Име по рођењуЈосеф Блатер[1]
Датум рођења(1936-03-10)10. март 1936. (88 год.)
Место рођењаВисп, Швајцарска
ПребивалиштеЦирих, Швајцарска

Дана 2. јуна 2015, шест дана након што је влада Сједињених Америчких Држава подигла оптужницу против неколико тадашњих и бивших званичника ФИФА-е и спортских маркетиншких компанија за мито и прање новца,[2] Блатер је најавио да ће расписати изборе за избор новог председника ФИФА-е и да ће неће учествовати на овим изборима, али је такође рекао да ће остати на својој функцији све док се не одржи ванредни Конгрес ФИФА за избор његовог наследника.[3] Швајцарско државно тужилаштво је 25. септембра 2015. године објавило кривични поступак против Блатера због „криминално лошег управљања... и проневере“.[4][5]

У октобру 2015. Блатер и други највиши званичници ФИФА су суспендовани у току истраге,[6] а у децембру је независни Етички комитет ФИФА избацио Блатера са функције и забранио му да учествује у било каквим активностима ФИФА у наредних осам година.[7] Дана 24. фебруара 2016, жалбени комитет ФИФА је потврдио суспензију, али је смањио са осам на шест година.[8] Дана 24. марта 2021. добио је другу забрану на шест година и кажњен је са износом од 1.000.000 ЦХФ од стране Етичког комитета након истраге о огромним исплатама бонуса.[9] Иса Хајату је био вршилац дужности председника ФИФА до ванредног Конгреса ФИФА крајем фебруара, на којем је Ђани Инфантино изабран за 9. председника ФИФА.[10]

Биографија

уреди

Сеп Блатер је рођен у Виспу (Швајцарска), а дипломирао је у Швајцарској пре добијања бакалауреата у „HEC Lausanne“-у, удруженој пословној школи универзитета Лозана.

Његова каријера укључује положаје попут главног референта за односе са јавношћу туристичке агенције Валасан у Швајцарској, главног секретара швајцарског савеза хокеја на леду. Уз то, био је портпарол компаније Longines S.A., укључен у организацију Олимпијских игара у Минхену и Монтреалу.[11][12][13]

Од 1975. године, Блатер је био запослен у ФИФА, најпре као технички управник (1975—1981), затим као генерални секретар (1981—1998), а од 1998. године и председник ФИФA. Поново је изабран за председника 2002. године, победивши Иса Хајатона у изборима, као и 31. маја 2007.

Дана 2. јуна 2015. године, свега шест дана након подизања оптужница од стране САД тренутним и бившим ФИФА службеницима за подмићивање и прање новца,[2] Блатер је објавио да ће се повући са позиције председника ФИФA, мада ће остати на позицији док ванредни Конгрес ФИФА не пронађе адекватну замену.[14]

ФИФА

уреди
 
Блатер (лево) са Жоаом Авелангом, председником ФИФА (април 1982).

Од 1975. па надаље, Блатер је радио у организацији ФИФА, прво као технички директор (1975–1981), затим генерални секретар (1981–1998), пре него што је изабран за ФИФА председника 1998.[15] Поново је изабран за шефа организације 2002. године, а 31. маја 2007. поново је изабран без противљења на још четири године, иако га је номиновало само 66 од 207 чланова организације.[16]

Блатер и ФИФА су често били праћени контроверзама и оптужбама за корупцију.[2][17][18] Његов мандат довео је до контроверзи око навода о финансијском лошем управљању и прихватању мита што је резултирало успешном кандидатуром Катара на Светском првенству 2022.

Блатер је изазвао критике медија, високих фудбалских личности и играча,[19] због контроверзних изјава. То укључује тврдњу да би земље Латинске Америке аплаудирали Џону Терију због ванбрачне афере и да би расизам на терену могао да се исправи руковањем, између осталог.[20] Он је такође изазвао критике на ФИФА Светском првенству 2014. када је прекинуо „једноминутну тишину” за бившег јужноафричког председника Нелсона Манделу, који је био преминуо дан раније, после једанаест секунди. Михаел ван Праг, председник Краљевског холандског фудбалског савеза, назвао је његово понашање „апсурдним“ и изразио наду да Блатер неће бити поново изабран 2015. године.[21]

Блатер је био јавно преслишаван на Светском првенству у Сеулу и Купу конфедерација у Франкфурту 2002. и 2005,[22] у свом родном граду Виспу 2011,[23] на церемонији финалне медаље на Олимпијским играма за жене 2012,[24] и на отварању утакмице Купа конфедерација 2013. године.[25] Да би се избегли протести, нису одржани говори на Светском првенству у фудбалу 2014.[26]

Референце

уреди
  1. ^ „Zum 75. Geburtstag von Sepp Blatter: Top Ten und Bilderstrecke”. 11 Freunde. 11. 3. 2011. Архивирано из оригинала 28. 5. 2015. г. Приступљено 24. 6. 2014. 
  2. ^ а б в Clifford, Stephanie; Apuzzo, Matt (27. 5. 2015). „After Indicting 14 Soccer Officials, U.S. Vows to End Graft in FIFA”. The New York Times. Архивирано из оригинала 27. 5. 2015. г. Приступљено 2. 6. 2015. 
  3. ^ „FIFA President to lay down his mandate at extraordinary elective Congress”. FIFA. 2. 6. 2015. Архивирано из оригинала 2. 6. 2015. г. Приступљено 2. 6. 2015. 
  4. ^ „Criminal proceedings against the President of FIFA”. Office of the Attorney General of Switzerland. 25. 9. 2015. Архивирано из оригинала 28. 9. 2015. г. Приступљено 27. 9. 2015. 
  5. ^ „Fifa: Sepp Blatter faces criminal investigation”. BBC News Online. 25. 9. 2015. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 25. 9. 2015. 
  6. ^ „FIFA President Sepp Blatter and Other Top Officials Suspended”. The New York Times. 8. 10. 2015. Архивирано из оригинала 11. 10. 2015. г. Приступљено 8. 10. 2015. 
  7. ^ Evans, Simon (21. 12. 2015). „Blatter and Platini banned by FIFA for eight years”. Reuters. Архивирано из оригинала 21. 12. 2015. г. Приступљено 21. 12. 2015. 
  8. ^ „Sepp Blatter & Michel Platini lose Fifa appeals but bans reduced”. BBC Sport. 24. 2. 2016. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г. Приступљено 24. 2. 2016. 
  9. ^ „Adjudicatory chamber of the independent Ethics Committee sanctions Mr Joseph S. Blatter and Mr Jérôme Valcke”. FIFA. 24. 3. 2021. Архивирано из оригинала 31. 3. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021. 
  10. ^ „Gianni Infantino elected FIFA President” (Саопштење). FIFA. 26. 2. 2016. Архивирано из оригинала 27. 2. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  11. ^ Hubbard, Alan (27. 5. 2001). „Korea move is a blow for Blatter”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 13. 12. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2010. 
  12. ^ „Wrong again”. The Guardian. London. 19. 8. 2008. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 23. 5. 2010. 
  13. ^ McDonnell, Daniel (10. 6. 2008). „Home-grown revolution”. Irish Independent. Архивирано из оригинала 9. 7. 2009. г. Приступљено 31. 10. 2008. 
  14. ^ „FIFA President to lay down his mandate at extraordinary elective Congress”. FIFA. 2. 6. 2015. Архивирано из оригинала 21. 04. 2019. г. Приступљено 2. 6. 2015. 
  15. ^ „Joseph "Sepp" Blatter elected new FIFA president”. Fox Sports. 8. 6. 1998. Архивирано из оригинала 10. 6. 1998. г. Приступљено 1. 9. 2014. 
  16. ^ „Blatter set for third FIFA term”. BBC. 2. 4. 2007. Архивирано из оригинала 16. 4. 2007. г. Приступљено 3. 4. 2007. 
  17. ^ „Everything You Need to Know About FIFA's Corruption Scandal”. WIRED. 27. 5. 2015. Архивирано из оригинала 8. 3. 2017. г. Приступљено 11. 3. 2017. 
  18. ^ „Fifa corruption inquiry: Sepp Blatter defies calls to quit”. BBC News. Архивирано из оригинала 19. 7. 2018. г. Приступљено 21. 6. 2018. 
  19. ^ Edwards, Luke (17. 11. 2011). „Sepp Blatter responds directly to Rio Ferdinand on Twitter as Fifa president criticised over racism comments”. The Daily Telegraph. London. Архивирано из оригинала 31. 1. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  20. ^ „Sepp Blatter says sorry for racism”. BBC News. 18. 11. 2011. Архивирано из оригинала 23. 9. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2011. 
  21. ^ „De Volkskrant Van Praag: 'Optredens Blatter potsierlijk' (Dutch)”. De Volkskrant. 11. 12. 2013. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  22. ^ Der Abwehr-Profi Архивирано 14 јул 2014 на сајту Wayback Machine, Berlinander Zeitung, 9 June 2006.
  23. ^ „Sion fans heckle Sepp Blatter mercilessly in home town of Visp”. Архивирано из оригинала 8. 12. 2019. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  24. ^ „Sepp Blatter Booed – Women's Olympic Football Final Medal Ceremony – Wembley Stadium – LONDON 2012”. YouTube. Архивирано из оригинала 3. 11. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  25. ^ „Brazilian president Dilma booed before Brazil-Japan, Blatter calls for respect, booed as well!”. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  26. ^ „Brazil World Cup: Fifa scraps speeches to avoid protest”. BBC News. 12. 3. 2014. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сеп_Блатер&oldid=28779187”