Симо Дубајић
Симо Ш. Дубајић (Кистање, 1923 — Београд, 8. јул 2009) био је учесник Народноослободилачке борбе и официр ЈНА, познат по учешћу у ликвидацијама заробљених квинслиншких снага у Кочевским шумама маја 1945. и као први од учесника тих догађаја који је о томе јавно говорио.
| Симо Дубајић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1923. |
| Место рођења | Кистање, код Шибеника Краљевина СХС |
| Датум смрти | 8. јул 2009. (85/86 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
БиографијаУреди
Рођен је у Кистањама код Книна. У Шибенику је завршио гимназију и као седамнаестогодишњак постао члан СКОЈ-а.
На крају Другог светског рата имао је чин мајора и добио команду над одредом Мотомеханизованим 4. армија ЈА. Са њим је средином маја 1945. дошао на тадашњу аустријско-југословенску границу, те су му поверени заробљени припадници хрватских усташа, домобрана, српских и црногорских припадника ЈВуО и словеначких белогардејаца. Дубајић је, према каснијем властитом сведочењу, добио задатак да их ликвидира у Кочевском рогу, што је заједно са својим саборцима и учинио у периоду од 26. маја до 5. јуна 1945. Тада је стрељано око 30.000 људи. Дубајић је касније тврдио да је све време био пијан, али да је наредио да се у јаме где су бацани лешеви додатно баца експлозив како нико не би остао жив.
Дубајић је након завршетка рата дошао у Загреб где је уписао Академију ликовних уметности. Тамо се почео занимати за филмску режију те је, између осталог, асистирао знаменитом редитељу Бранку Бауеру на његова два филма – Сињи галеб (1953) и Не окрећи се сине (1956).
У тренутку кад је, са 23 године, требало да буде награђен генералским чином,[тражи се извор] иступио је из КПЈ, вратио вилу на Дедињу и дао оставку на службу у ЈНА. Затим одлази на Далеки исток где се бавио филмом.
Дубајић је пажњу јавности на себе скренуо 1990. године, када је у интервју београдском недељнику Свет први пут признао своје учешће у масакру, говорећи о убиствима хиљада квислинга.
Учествовао је у стварању Републике Српске Крајине, због чега су хрватске власти 1993. против њега подигле оптужницу за тероризам.
У Београд се преселио 1991, a 2006. године је издао књигу Живот, грех и кајање: Од Кистања до Кочевског рога у којој је детаљно описао своје учешће у масакру, изневши како је у њему учествовала Девета далматинска ударна бригада,[1] укључујући и будућу југословенску премијерку Милку Планинц.[2]
У марту 2009. је Жупанијско државно тужилаштво у Загребу против Дубајића подигло захтев за спровођење истраге због ратних злочина, први у бившој Југославији подигнут против некадашњих партизана.[3] Истрага није завршена.
Умро је 8. јула 2009. године у Београду а сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.[4]
РеференцеУреди
- ^ Књига о којој се ћути - Симо Ш. Дубајић, "Од Кистања до Кочевског рога" | Српски лист, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Simo Dubajić Milka Planinc in povojni poboji, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Хрватско Тужилаштво Тражи Истрагу Против Симе Дубајића : Најновије Вести : Политика, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Umro Simo Dubajić, Приступљено 5. 4. 2013.