Отворите главни мени

Кистање су насељено мјесто у Далмацији. Средиште је истоимене општине у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска.

Кистање
Центар Кистања.JPG
Центар Кистања
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластБуковица (област)
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаОпштина Кистање
Становништво
 — (2011)Раст 1.909
Географске карактеристике
Координате43°58′51″ СГШ; 15°57′47″ ИГД / 43.98095° СГШ; 15.96311° ИГД / 43.98095; 15.96311Координате: 43°58′51″ СГШ; 15°57′47″ ИГД / 43.98095° СГШ; 15.96311° ИГД / 43.98095; 15.96311
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина241 м
Кистање на мапи Хрватске
Кистање
Кистање
Кистање на мапи Хрватске
Кистање на мапи Шибенско-книнске жупаније
Кистање
Кистање
Кистање на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22305 Кистање
Позивни број+385 022
Српска православна црква у Кистањама
Српска православна црква Св. Николаја у Безбрадицама

ГеографијаУреди

Кистање се налазе у области Буковица, на десној обали Крке. Кистање је од Книна удаљено 27 км, а од Бенковца 34 км.

ИсторијаУреди

У троуглу Книн - Дрниш - Бенковац, баш негде на средини, а недалеко од древног манастира Крка, налази се варош Кистање. Највеће село у Далматинској Загори, једно је од кључних тачака постојања Срба у Далмацији, духовно и национално средиште православног живља тих простора. Средином 19. века, у Кистању је било 1.300 становника, у већини Срба.[1] Тај број се константно повећавао, тако да је 1953. године Кистање имало 2.353 становника. Рат деведесетих дочекали су у нешто мањем броју, али ипак већем од две хиљаде, а онда се у августу 1995. године догодила "Олуја", Кистање и околина опустели су. Оно старчади што је остало, посебно у оближњим Вариводама, хрватска војска је побила.

Кистање је кроз историју имало посебан значај за оне који су владали просторима Далмације; Млечанима, Французима, Аустријанцима. Ту су се сударали православље и католицизам, ту су и једни и други, за мирних ноћи, са оближње турске границе, могли да чују позиве мујезина босанским муслиманима на вечерње молитве, ту је начин обраћања Богу, какво год да је било, увек некоме сметало, а љути камен на ком се живело био важнији од живота.

Велики и силни аустријски цар Фрањо Јосип 1875. године посетио је Кистање. У Кистањама се од 194144. године налазио штаб Динарске четничке дивизије попа Момчила Ђујића.

Кистање се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Током агресије на РСК 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Кистање протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Хрватски војници спалили су Кистање.[2]

Пре него што су Срби после "Олује" почели да се враћају у Кистање, Туђман је у то село населио Хрвате са Косова, Јањевце (како их зову по месту у којем су живели - Јањеву), одлучан да националним инжењерингом неутралише једну од могућих послератних "неутралних тачака". План је делимично успео; са готово занемарљивим бројем Хрвата који су 1991. године живели у Кистању, данас у општини Кистање има око 60 % Срба и 40 % Хрвата Јањеваца.[3]

КултураУреди

У Кистањама се налазе два храма Српске православне цркве, Св. Николаја из 1537. (поред које је сахрањена најстарија сестра Николе Тесле, Ангелина и њен муж Јово)[4] и Св. Ћирила и Методија из 1891. Код Кистања, на ријеци Крки, налази се манастир Крка (подигнут 1350. године, као задужбина српске принцезе Јелене, сестре цара Душана, а посвећен је Арханђелу Михаилу).

У Кистањама су такође две римокатоличке цркве Приказања Блажене Дјевице Марије (Луца) из 1895. године. Јањевцима су уз велику помоћ државе, али и средствима својих веома имућних сународника 1999. године узидали цркву Светог Николе.

СпортУреди

СтановништвоУреди

Према попису из 1991. године, Кистање су имале 2.021 становника, 1.980 Срба, 23 Југословена, 9 Хрвата и 9 осталих. То је било највеће српско село у Далмацији. Према попису становништва из 2001. године, Кистање је имало 1.752 становника.[5] Кистање је према попису из 2011. године имало 1.909 становника.[6]

КистањеУреди

Кистању је претходно попису становништа 1981. у Југославији прикључено Кистање Село. До пописа 1981, Кистање и Кистање Село су евидентирани као одвојена насеља.

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.980 1.835 648 460
Југословени 23 111 24 1
Хрвати 9 15 21 63
Словенци 2 1 1
Мађари 1 1
Роми 1
Црногорци 1
Македонци 1
остали и непознато 9 12 6
Укупно 2.021 1.976 702 529
Демографија[7]
Година Становника
1961. 529
1971. 702
1981. 1.976
1991. 2.021
2001. 1.752
2011. 1.909

Кистање СелоУреди

Националност[7] 1971. 1961.
Срби 1.460 1.697
Југословени 17
Хрвати 3 1
остали и непознато 10 2
Укупно 1.473 1.717

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кистање је имало 2.021 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.980 97,97 %
Југословени
  
23 1,13 %
Хрвати
  
9 0,44 %
Италијани
  
1 0,04 %
неопредељени
  
3 0,14 %
непознато
  
5 0,24 %
укупно: 2.021

ПрезименаУреди

  • Перић — Православци, славе Св. Георгија
  • Поповић — Православци, славе Св. Николу
  • Рељић — Православци, славе Св. Стефана
  • Старчевић — Православци, славе Св. Архангела Михаила
  • Ступар — Православци, славе Суботу Св. Лазара
  • Тауз — Православци, славе Св. Јована
  • Тишма — Православци, славе Св. Јована
  • Торбица — Православци, славе Св. Стефана
  • Траживук — Православци, славе Св. Јована
  • Ћалић — Православци, славе Св. Јована
  • Ћосић — Православци, славе Св. Стефана
  • Угрчић — Православци, славе Св. Николу
  • Цвјетковић — Православци, славе Св. Георгија
  • Чотра — Православци, славе Св. Јована
  • Шарић — Православци, славе Св. Николу
  • Штрбац — Православци, славе Св. Николу
  • Шуша — Православци, славе Св. Стефана

Знамените личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Квадратура круга: Кистање
  2. ^ Croatia
  3. ^ Ратко Дмитровић - Крст на крижу (Новости, 2016.)
  4. ^ Српско коло, септембар 2018, бр. 34., Кистањски заласци Сунца, pp. 30. 2018. 
  5. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 9. 4. 2013.
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди