Отворите главни мени

Синајска архиепископија је аутономна црква под јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије.

Синајска архиепископија
Katharinenkloster Sinai BW 2.jpg
Основни подаци
Оснивање451 — помиње се на Халкидонском сабору
Киријархална цркваЈерусалимска патријаршија
Аутономија640 — фактички
1575 — од Цариградске патријаршије
1782 — потврђена
Канонско признањеканонски призната
Предстојатељархиепископ синајски, фарански и раифски Дамјан
СједиштеМанастир Свете Катарине
Канонска јурисдикцијаМанастир Свете Катарине
КалендарЈулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Број
Архијереја1
Епархија1
Манастира1
Вјерникаоко 900

Садржај

ИсторијаУреди

О древности Синајске архиепикопије говоре материјали Халкидонског сабора (451) гдје се у „чину митрополија и архиепископија апостолског престола Светог града“ на 24. мјесту спомиње архиепископија „Синајске горе“.[1] Године 681, када је епископ фарански био лишен катедре због јереси монотелитизма, епископска катедра је била пренесена у манастир Свете Катарине и њен игуман је постао епископ Фарана, а касније под његову јурисдикцију је прешла и епархија Рајто (Раифа). Почетком 8. вијека, сви хришћани Синајског полуострва су се налазили под јурисдикцијом синајског архиепископа.[2]

Манастир Свете Катарине је 640. потпао под јурисдикцију јерусалимског патријарха након што су муслимани освојили Египат, што је довело до потешкоћа у међусобним односима са Цариградском патријаршијом. Званично је аутономија од Цариградске патријаршије била добијена тек 1575, а потврђена 1782.

ОрганизацијаУреди

Од 1973. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени Дамјан (Самартзис) са титулом „архиепископ синајски, фарански и раифски“. Он је истовремено и игуман манастира Свете Катарине. Бира га манастирско братство из својих редова, а хиротонију обавља јерусалимски патријарх. Помоћни орган при архиепископу синајском је шесточлани Свети савјет отаца којег бира манастирско братство на предлог архиепископа.[3]

Синајска црква се састоји из манастира Свете Катарине на Синају и многих подворја. Три подворја се налазе у Египту, а 14 је ван њега: 9 у Грчкој, 3 на Кипру, 1 у Либану и 1 у Турској (Истанбулу).[4] Највеће подворје је подворје „Џувани“ у Каиру из којег су потицали многи синајски архиепископи.

Види јошУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди