Синусна брадикардија
Синусна брадикардија један је од многобројних поремећаја срчаног ритма које се карактерише успорењем синусног ритма (брадикардија) испод 60, 50 ређе и 40 откуцаја у минуту.[1]
| Синусна брадикардија | |
|---|---|
 | |
| ЕКГ у синусној брадикардијуи (50 откуцаја у мин). Црна линија прати откуцаје срца пацијената. | |
| Специјалности | кардиологија |
| Симптоми |
|
| Дијагностички метод | ЕКГ |
Врсте уреди
Синусна брадикардија се моеже јавити у два облика као физиолошка и патолошка брадикардија.[2]
Физиолошла брадикардија уреди
Овај облик брадикардије настаје у физиолошким стањима као нормална реакција код:
- добро утренираних особа (спортиста, тешких физичких радника)
- особа са израженом ваготонијом,
Патолошка брадикардија уреди
Патолошка брадикардија, као што јој и сам назив каже настаје у одређеним патолошким сњинма или болестима, константне је учесталост < 40/мин. Типична је за синдром СА чвора, или један од знакова у следећим болестима:
- хипертензија,[3]
- срчанои удар (често),
- коронарна болест,[4]
- стања повећаног интракранијалног притиска,
- аортна стенозе,[5]
- атеросклерозе код старијих особа,[6]
- екстракардијалних болести (смањена функција штитне жлезде, жутица),
- механичке иритације вагуса (притисак на каротидни синус),
- вазовагалне реакције (брадикардија и пад)
- интоксикација лековима (дигиталис, бета-блокатори, антиаритмици итд.).[7]
Клиничка слика уреди
Особе са синусном бардикардијом су углавном асимптоматски. Код симптоматских доминирају:
- тегобе због немогућност повећања учесталости током напора,
- лупање срца (успорен рад срца при јаким откуцајима),
- несвестица (само код застоја синуса).
Дијагноза уреди
Дијагноза синусне брадикардије може се потврдити електрокардиограмом који показује следеће карактеристике:[1]
| Параметар | Карактеристике |
|---|---|
| Број откуцаја | Мања од 60 откуцаја у минути. |
| Ритам | Правилан |
| Р таласи | Усправни, доследни и нормални у морфологији и трајању. |
| P — R интервал | Између 0,12 и 0,20 секунди. |
| QRS комплекс | Ширина мања од 0,12 секунде и постојана морфологија. |
Диференцијална дијагноза уреди
У диференцијеалној дијагностици од значаја су детаљна историје болести и физички преглед кардиолога. Све недавне промене у историји узимања лекова код пацијента, нови симптоми као што су бол у грудима, отежано дисање и лупање срца, породична историја синусне брадикардије, физички преглед који открива цијанозу, периферни едем, промењени ментални статус, диспнеја, су релевантне информације којер треба узети у обзир за диференцијалну дијагнозу.[1]
Терапија уреди
Терапија најчешће није потребна код асимптоматских пацијената. Искључите лекове који могу довести до брадикардије (бета блокатори, антагонисти калцијума, дигиталис, антиаритмици).[8]
Извори уреди
- ^ а б в Hafeez Y, Grossman SA (2020). "Sinus Bradycardia". StatPearls. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing. PMID 29630253.
- ^ „Sinusová bradykardie - EKG | Medicína, nemoci, studium na 1. LF UK”. www.stefajir.cz. Приступљено 7. 10. 2020.
- ^ „Arterijska hipertenzija (Povišen krvni pritisak)”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
- ^ Tadić, Danijela (2022-07-29). „Koronarna bolest se polako razvija, a kada može dovesti do infarkta”. eKlinika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
- ^ „Шта је аортна стеноза (сужење аортног залиска срца)?”. www.bolnicapancevo.rs. Приступљено 2024-01-29.
- ^ Stijović, Sanja (2023-04-05). „Srčani udar – skoro polovina starijih od 40 godina možda ima „skrivena” srčana oboljenja”. eKlinika (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
- ^ „Trovanje lekovima”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
- ^ Neumar, Robert W.; Otto, Charles W.; Link, Mark S.; Kronick, Steven L.; Shuster, Michael; Callaway, Clifton W.; Kudenchuk, Peter J.; Ornato, Joseph P.; McNally, Bryan (2010-11-02). „Part 8: Adult Advanced Cardiovascular Life Support”. Circulation. 122 (18_suppl_3). ISSN 0009-7322. doi:10.1161/circulationaha.110.970988.
Спољашње везе уреди
| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
