Оружане снаге Сиријске Арапске Републике
Оружане снаге Сиријске Арапске Републике (арап. القوات المسلحة العربية السورية; изг. Куат ел Мусалаха ел Арабиа ас Сурија; скраћено: ОС САР) су оружана сила Сиријске Арапске Републике. Састоје се од Сиријске арапске армије (копнена војска), Ратног ваздухопловства Сирије, Ратне морнарице Сирије, Противваздушне одбране Сирије и других паравојних јединица под контролом Владе Сирије (нпр. Снага националне одбране, енг. National Defence Forces). Према важећем Уставу Сиријске Арапске Републике „Оружане снаге и друге одбрамбене организације су одговорне за одбрану територије домовине и за одбрану револуционарних циљева јединства, слободе и социјализма“ (Члан 11. Устава САР). Врховни командант ОС САР је председник Сиријске Арапске Републике (Члан 103. Устава САР).
Оружане снаге Сиријске Арапске Републике | |
---|---|
الجيش العربي السوري | |
Основана | 1946. |
Датум стања | 1971. |
Главни штаб | Дамаск |
Вођство | |
Председник | Башар ел Асад |
Министар одбране | Фад Јасим ал-Фреј |
Начелник Генералштаба | Али Абдулах Ајуб[1][2] |
Бројно стање | |
Војно способни | од 18 |
Активни састав | 220.000[3] |
Резервни састав | 280.000[3] |
Трошкови | |
Буџет | 1,8 милијарди $[3][4] |
Проценат БДП | 3,5%[3][4] |
Индустрија | |
Страни добављачи | Русија Белорусија Иран Кина Северна Кореја Куба Пакистан[5] |
Историја
уредиЗачеци сиријске војске сежу до 1919. године, када су Французи формирали Специјалне трупе Леванта као део војске Леванта. Ове трупе коришћене су првенствено као помоћне снаге француским снагама, а сви њихови виши официри били су етнички Французи.
Накос стицања независности Сирије 1946. године, сиријска војска је формирана из сиријских трупа војске Леванта. Први војни конфликт у којем је сиријска војска узела учешћа био је Арапско-израелски рат 1948. године. До овог рата, сиријска војске се састојала од две бригаде, два пешадијска батаљона и једног оклопног батаљона,[6] све укупно 12 000 војника.[7]
Између 1948. и 1967. године, серија војних удара у земљи наштетила је стабилности владе и професионализму унутар војске. До 1967, војска се састојала од око 70.000 припадника војног особља, око 550 тенкова и јуришних пушака и остало, те 16 бригада (дванаест пешадијских, две оклопне и две механизоване).[8]
Током Шестодневног рата 1967. године, Израел је извршио ефикасан напад на Голанску висораван, пробивши сиријске одбрамбене позиције.[9] Тих је година сиријска војска помагала акције Палестинске ослободилачке организације.[10]
После 1970. године, сиријска војска учествовала је у следећим конфликтима:
- Јомкипурски рат, против Израела[11]
- Либански грађански рат, против либанске милиције, ПЛО-а и Израела
- Либански рат, против Израела
- Заливски рат, против Ирака
- Грађански рат у Сирији
Грађански рат у Сирији
уредиНакон избијања немира и оружаног устанка од 2011. године, сиријска војска се ангажује у сузбијању оружане побуне против званичне владе. Током сукоба, неки војници и официри, који су одбијали да нападају цивиле, дезертирали су из војске. Према разиличитим проценама, број дезертера варира од 1.000[12] до 10.000.[13] Део дезертера учествовао је у организовању или се придружио снагама Слободне сиријске армије.
Референце
уреди- ^ Syrian army reasserts control over rebel areas - The Irish Times - Mon, Jul 23, 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ الأسد يعيّن العماد علي أيوب رئيساً لأركان الجيش السوري - Arabic UPI.com - أخبار عربية، الأخبار العاجلة Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ а б в г International Institute for Strategic Studies, The Military Balance (2010). pp. 272-273
- ^ а б „Military Strength of Syria”. Global Fire Power. Приступљено 21. 07. 2011.
- ^ „SIPRI Arms Transfers Database”. Stockholm International Peace Research Institute. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 10. 09. 2012.
- ^ Morris 2008, стр. 251
- ^ Pollack 2002, стр. 448.
- ^ Pollack 2002, стр. 459–460.
- ^ Pollack 2002, стр. 464.
- ^ Pollack 2002, стр. 476–478.
- ^ An order of battle of the Syrian Army in October 1973 can be found in Colonel Trevor Dupuy, Elusive Victory - The Arab-Israeli Wars 1947-74, MacDonald and Jane's, London, 1978
- ^ Free Syrian Army grows in influence - Features - Al Jazeera English, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Over 10,000 soldiers have deserted Syria army, says high-ranking defector - Israel News | Haaretz Daily Newspaper, Приступљено 28. 3. 2013.
Литература
уреди- Morris, Benny (2008). 1948: A History of the First Arab-Israeli War. Yale University Press. стр. 251. ISBN 978-0-300-15112-1.
- Pollack, Kenneth Michael (2002). Arabs at War: Military Effectiveness, 1948-1991. U of Nebraska Press. стр. 448. ISBN 978-0-8032-0686-1.