Комедија ситуације
Ситуациона комедија или ситком (енгл. situation comedy, sitcom) је поджанр комедијских програма који се првобитно појавио на радију, а данас заузима значајно место на телевизији. Радњу комедије ситуације чине ликови који се појављују у уобичајеним окружењима, као што су кућа или радно место. Ситкоми се могу упоредити са скеч-комедијама, где трупа може да користи нове ликове у сваком скечу, и стандуп комедијом, где комичар прича шале и приче публици. Ситкоми су настали на радију, али данас се углавном налазе на телевизији као један од њених доминантних наративних облика. Ова форма може да садржи и мокументарце.
Ситуацијски телевизијски програм комедије може се снимати пред студијском публиком, у зависности од формата продукције програма. Ефекат публике живог студија се може имитирати или „појачати” коришћењем снимака смеха. Током снимања продукција, смех се обично сними унапред.[1]
Критичари се не слажу у погледу корисности термина „ситком” у класификацији емисија које су настале од прелаза века. Многи савремени амерички ситкоми користе поставке са једном камером и не користе снимке смеха, те често подсећају на драмске емисије из 1980-их и 1990-их, а не на традиционални ситком.[2] Остале теме дебата укључују да ли се цртани филмови, попут Симпсонових или Породичног човека, могу класификовати као ситкоми.[3]
ИсторијаУреди
Термини „ситуациона комедија” или „ситком” нису били у широкој употреби до 1950-их.[4] Било је ранијих примера на радију, али за први телевизијски ситком узима се Пинрајтов прогрес, чијих десет епизода је емитовано на ББЦ-ју у Великој Британији између 1946. и 1947.[5][6] У Сједињеним Државама режисер и продуцент Вилијам Ашер сматра се „човеком који је измислио ситком”,[7] јер је он режирао преко две десетине водећих ситкома, укључујући Ја волим Луси, од 1950-их до 1970-их.
РеференцеУреди
- ^ Nierenberg, Cari (23. 9. 2011). „We may hate laugh tracks -- but they work, studies show”. NBC News.
- ^ "The Evolution Of The Sitcom: The Age of the Single Camera". New York Film Academy, September 24, 2014.
- ^ Ricketts, Jill (2008). „The Sitcom Reader: America Viewed and Skewed”. Quarterly Review of Film and Video. 25 (4): 346—349. doi:10.1080/10509200601105381.
- ^ Dalton, Mary M.; Linder, Laura R., ур. (2012). Sitcom Reader, The: America Viewed and Skewed. SUNY Press. стр. 15. ISBN 978-0-7914-8263-6.
- ^ „Pinwright's Progress”. comedy.co.uk.
- ^ Lewisohn, Mark (2003). „Radio Times Guide to TV Comedy”. BBC Worldwide Ltd.
- ^ "William Asher – The Man Who Invented the Sitcom", Palm Springs Life Dec. 1999
ЛитератураУреди
- Lewisohn, Mark (2003) Radio Times' Guide to TV Comedy. 2nd Ed. Revised – BBC Consumer Publishing. ISBN 0-563-48755-0, Provides details of every comedy show ever seen on British television, including imports.
- Padva, Gilad (2005) Desired Bodies and Queer Masculinities in Three Popular TV Sitcoms. In Lorek-Jezinska, Edyta and Wieckowska, Katarzyna (Eds.), Corporeal Inscriptions: Representations of the Body in Cultural and Homosexual Literature (pp. 127–138). Torun, Poland: Nicholas Copernicus University Press. ISBN 83-231-1812-4
- Asplin, Richard (2004) Gagged – A Thriller With Jokes – Arrow books. ISBN 0-09-941685-9 is a contemporary comic thriller set in London and Los Angeles that covers the financing, production, creation, ratings and marketing of a modern American network half-hour situation comedy
- Mary M. Dalton (1. 2. 2012). Sitcom Reader, The: America Viewed and Skewed. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-8263-6.
- Antonio Savorelli (13. 4. 2010). Beyond Sitcom: New Directions in American Television Comedy. McFarland. ISBN 978-0-7864-5992-6.
- Joanne Morreale (2003). Critiquing the Sitcom: A Reader. Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-2983-2.
- Brett Mills (12. 1. 2006). Television Sitcom. British Film Institute. ISBN 978-1-84457-087-4.
- Brett Mills (2009). The Sitcom. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-3752-2.
- Starman, Ray "The Sitcom Class Wars:20th Century". (2014) The Troy Bookmakers, Troy NY. History and analysis of 60 classic American sitcoms. Also includes glossary for easy access. Photos for every program.
- Jim Cox (2007). The Great Radio Sitcoms. McFarlane. ISBN 978-0-7864-3146-5.
- Joanne Morreale (2003). Critiquing the Sitcom: A Reader. Syracuse University Press. стр. 1. ISBN 978-0-8156-2983-2.
- Brooks, Tim; Marsh, Earle (1999). The Complete Directory to Prime Time Network and Cable TV Shows (7th изд.). Ballantine Books. стр. 464. ISBN 978-0-345-42923-0.
- Jones, Gerard (1993). „Sweet Subversion”. Honey I'm Home!: Sitcoms – Selling the American Dream. MacMillan. стр. 112. ISBN 978-0-312-08810-1.
- Hyatt, Wesley (2012). Television's Top 100. US: McFarland. стр. 171. ISBN 978-0-7864-4891-3. Архивирано из оригинала 26. 3. 2011. г.
- Cowan, Geoffrey (28. 3. 1980). See No Evil. Simon and Schuster. ISBN 9780671254117 — преко Google Books.
- Poniewozik, James (4. 12. 2012). „Top 10 TV Series – 1. Parks and Recreation”. Time. Приступљено 8. 12. 2012.
Спољашње везеУреди
- Situation Comedy Bibliography (via UC Berkeley) — mostly USA programs.
- Sitcoms Online
- British Comedy Guide
- Jim Cox (2007). The Great Radio Sitcoms. McFarlane. ISBN 978-0-7864-3146-5.
- Bernstein, Jonathan (25. 2. 2015). „Parks and Recreation: the last great American sitcom? - Telegraph”. Telegraph. Telegraph Media Group Limited. Приступљено 2. 1. 2018.