Шкорпије

ред пауколиких зглавкара
(преусмерено са Скорпије)

Шкорпије[1] или скорпије,[1] шкорпиони[2] (лат. Scorpiones) спадају у најкрупније пауколике животиње, а вероватно најстарије (фосили потичу још из силура) и прве сувоземне зглавкаре. Насељавају углавном суптропске и тропске пределе мада их има и у умереној зони. Преко дана мирују сакривене испод лишћа и камења, а ноћу се активирају у потрази за храном. Величина им се креће од 13 mm до 25 cm. Углавном настањују пустиње, али су се прилагодиле великом броју различитих станишта. Присутне су на свим континентима осим Антарктика. Ред укључује 22 породице са преко 2.500 описаних врста.

Скорпије (шкорпије)
Временски распон: рани силурданашњост (435–0 Ma)
Black scorpion.jpg
Црна шкорпија
(Androctonus crassicauda)
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Chelicerata
Класа: Arachnida
Ред: Scorpiones
C. L. Koch, 1837
Натпородице

Pseudochactoidea
Buthoidea
Chaeriloidea
Chactoidea
Iuroidea
Scorpionoidea

Scorpiones distribution.png
Распрострањеност врста које припадају овом реду

Отров скорпија је неуротоксичан и код већине врста није смртоносан за човека. Међутим, отров појединих врста може угрозити живот човека:

Серум који се даје против отрова скорпија ефикасан је само у одређеном времену.

Спољашња грађаУреди

 
Androctonus australis

Тело скорпија подељено је на два региона прозому и опистозому које су широко спојене.

Прозома је кратка, четвртаста покривена на леђној страни чврстим оклопом, карапаксом. На леђној страни налазе се очи: један пар средишњих и неколико пари латералних. На трбушној страни нема оклопа већ је она заштићена основама ногу.

На прозоми се налазе следећи екстремитети:

  1. пар су хелицере смештене испред усног отвора, у облику клешта, сићушне и изграђене од три сегмента;
  2. пар су педипалпи, снажно развијени, клештолико завршени и главни знак распознавања скорпија; служе за хватање плена;
  3. четири пара ногу за ходање од којих се свака састоји од 7 чланака.

Опистозома се састоји од два дела:

  1. предњег, преабдомена (мезозома) кога гради 7 чланака;
  2. задњег, постабдомена (метазома) који је изграђен од 5 чланака, на његовом крају се налази повијена бодља.

Опистозомални сегменти су сви добро заштићени спољашњим скелетом који је изграђен од 4 плоче:

  1. тергит на дорзалној (леђној) страни;
  2. стернит, на вентралној (трбушној) страни;
  3. плеуре постављене са стране и мембранозне.

На опистозоми се налазе остаци екстремитета:

Када скорпија хвата плен онда је њен постабдомен подигнут и повијен напред преко тела (на слици) тако да је бодља управљена ка жртви и спремна за напад. Бодља, којом се завршава опистозома се, према ембрионалном пореклу, сматра чланком. У њеној проширеној основи налази се парна отровна жлезда чији се отвор налази на врху бодље. Жлезда је обавијена мишићима чије контракције убризгавају отров у жртву.

Скорпије се хране ситним зглавкарима које хватају клештоликим педипалпима, а убијају убодом бодље.

Унутрашња грађаУреди

 
Женка са младунцима на леђима

Варење усмрћеног плена почиње радом хелицера које мацерирају плен и излучивањем сокова из предњег црева на њега. Полусварену храну усисавају ждрелом из кога храна иде дање у једњак па у средње црево и жлезде за варење где се вари до краја, а затим и апсорбује. Несварени састојци хране се пребацују у задње црево и преко аналног отвора избацују у спољашњу средину.

Излучивање се обавља помоћу:

1. два пара Малпигијевих цевчица које се изливају између средњег и задњег црева;

2. пара коксалних жлезда које се изливају у базу трећег пара ногу за ходање.

Крвни систем је отвореног типа и састоји се од:

Дисање се врши помоћу 4 пара листоликих плућа која су утопљена у крви вентралног синуса. У њему се крв оксидује, а затим враћа у срце.

Нервни систем се састоји од:

Чулни органи скорпија су:

  • тактилни у облику чулних длачица различитих облика;
  • очи еверзног типа;
  • чешљолики остаци екстремитета на којима се налазе чулне ћелије чија функција није довољно проучена.

Скорпије су одвојених полова са слабо израженим полним диморфизмом који се углавном огледа у томе што мужјаци на оперкулуму имају кукице и по облику бодљи и педипалпи. Гонаде код мужјака и женки су врло сличне грађе, састоје се од групе цевчица од које полазе одводи који се изливају у генитални атријум.

Приликом копулације скорпије показују врло специфично понашање познато као игра парења. Мужјаци полажу сперматозоиде на земљу, а женке их уносе у тело преко полног отвора. Развиће оплођених јаја одвија се у телу женке и траје од неколико месеци до годину дана, а некада и дуже. После завршеног развића рађа се од 6 до 90 младих дужине неколико милиметара који на леђима мајке бораве око недељу дана, односно, до првог пресвлачења.

КласификацијаУреди

 
E. mingrelicus

Ред Scorpiones је подељен на седам фамилија са преко 100 родова и око 700 врста. Најпознатије су следеће фамилије и родови:

  • породица Buthidae је распрострањена на свим континентима са родовима:
род Androctonus;
род Buthus;
род Mesobuthus, чија врста M. gibbosus живи на просторима бивше Југославије;
  • породица Chactidae, као и претходна насељава скоро све континенте; припадају јој родови:
Euscorpius, чије врсте E. italicus, E. carpathicus и E. migrelicus живе у Србији;
Chactus;
  • породица Vejovidae, распрострањена у Америци и Европи;
  • породица Diplocentridae, насељава тропске и суптропске пределе; припада јој род Nebo;
  • породица Scorpionidae којој припадају родови:
Scorpio
Pandinus

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везеУреди